Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli, SRS neće glasati za ovakav predlog budžeta. Mislim da je već dovoljno jasno iz izlaganja mojih prethodnika zbog čega mi to nećemo raditi, ali nije na odmet da se, možda, i sa aspekta jednog lekara analizira Predlog rebalansa koji je večeras pred nama.
Kažu da je budžetski zakon najvažniji zakon za jednu skupštinu. Po interesovanju i odzivu poslanika u ovoj skupštinskoj sali i po broju govornika, to se baš ne bi moglo reći.
Iskoristiću sam početak da ponovo uputim jednu formalnu zamerku predlagaču. Imamo ovde ovaj materijal, preko 300 strana, koji je prilično neuređen, koji ne liči na ozbiljnu tvorevinu jednog ozbiljnog ministarstva. Ako pogledate paginaciju, koja je pisana rukom, ako pogledate na šta sve ovo liči, to stvara sliku neurednosti. Za finansije to ne bi smelo da važi, ljudi barataju brojkama, a brojke su prilično egzaktne. Kad prođete pored Ministarstva finansija, ovog uzurpiranog našeg ministarstva, bivšeg Zavoda za statistiku SRJ, vidite kako je nalickano spolja i iznutra, a pred nas se stavlja ovakav dokument. Veliki je problem ako neko hoće da pronikne u ove brojke, jer su sitna slova i brojke, skoro nečitljivo, prljavo, neuredno, maltene, ovo liči na posleratnu šapirografiju, kada smo imali šapirografe. Pogledajte, ako nisam u pravu, kažite da nisam u pravu.
Kada čovek vidi ko je potpisao, potpredsednik Vlade Ivana Dulić, onda nije ni čudo. To je gospođa koja je, kada je izabrana na mesto potpredsednika Vlade, izjavila da ima tri glavna cilja: prvi, hapšenje generala Mladića, drugi - objedinjavanje demokratskih stranaka da se suprotstave radikalima i treći cilj je nastavak pregovora sa Evropom.
Na stranu to što među tim ciljevima nigde nema nešto što bi se normalnom čoveku učinilo da je primereno našoj sadašnjoj situaciji, kao na primer očuvanje teritorijalnog integriteta naše zemlje, bolji društveni standard, razvoj ekonomije. Nigde toga nema među prioritetima ove dame, pa onda nije ni čudo da se jedan ovakav materijal, koji ne služi na čast predlagaču, nalazi pred nama i mi imamo muke da ga iščitamo.
Moram da ponovim da se često ovde, u Skupštini, govori da smo mi doneli mnogo zakona, a, s druge strane, opet se kaže da aktuelna vlada gospodina Koštunice hoće da zavede red, pravdu i da jača institucije.
Već kod samog budžeta imamo kršenje zakona. Ukazivao sam i ranije na to. Ako pogledate Zakon o budžetskom sistemu, član 5. kaže –budžetska primanja i izdaci moraju biti uravnoteženi. To je aktuelni zakon, koji je donet 2002. godine. Vi kršite svoje zakone ovim fantomskim suficitom. I malom detetu je jasno da je suficit virtuelan, veštački i da je nestvaran.
Da ne nabrajam koliko se duguje građanima za staru deviznu štednju, koliko se duguje poljoprivrednicima za penzije i ostalo, to je jasno svakom normalnom čoveku, u zemlji koja ima dugove narasle na skoro 15 milijardi dolara, a 2000. godine je imala 9 milijardi, tako da je ta priča o nekom suficitu sasvim smešna.
Ono što smo mi kritikovali kod tog virtuelnog suficita jeste to kako je on stvaran. On je stvaran na oduzimanju prava našim pacijentima, našim bolesnicima, na oduzimanju subvencije, u zemlji Srbiji, gde vi u avgustu imate prosečan lični dohodak od 21.925,00 dinara i potrošačku korpu od 26.288,00 dinara. Da li je put da se kreše javna potrošnja uskraćivanje prava bolesnicima, penzionerima i drugim kategorijama građana? Da li je to pravi put, kada se kaže da je u tranziciji najvažnija briga, upravo od vaših mentora to čujete, socijalna politika, da se mnogo brine o adekvatnoj socijalnoj politici?
Ova potrošačka korpa, iako kažete da ste Evropljani, nije evropska korpa, u toj korpi nema izdvajanja za kulturu i za sport. Sada čujemo da će da bude i ta stavka ubačena. Šta će da kaže onaj stanovnik Bele Palanke, koji nema platu ni ovaj prosek Srbije, nego ima 7.000,00 dinara? Nema ni za potrošačku korpu. Ako gledate Beograd, koji ima najviša prosečna lična primanja - od 27.000,00 dinara, videćete da, otprilike, ni u Beogradu nije situacija ista. Odete u Mladenovac, tamo je 16.000,00 prosečni lični dohodak. I vi sada ovde pričate kako imate para, kako je situacija dobra?
Kako naši građani to osećaju? Da li se oni slažu s tim? Ako je dobro državi, moralo bi, kao što je rekao gospodin Krasić, biti bar malo bolje i građanima. Ove hvale koje smo čuli od gospodina ministra da ostavimo. Pogledajte samo šta vam je Savet Evrope rekao 2005. godine u svom dokumentu o reformskom stavu Vlade i o načinu kako ona to ostvaruje. Ja to neću citirati. Pogledajte samo to. Pogledajte šta je rekla Svetska banka i MMF. Od 2002. do 2005. godine korupcija je u porastu i cveta. To je naša realnost. To je realnost u zemlji Srbiji danas i oni lični dohoci od 21.000,00 prosečno za Srbiju, to je realnost. Tako se u Srbiji danas živi.
Po onom što smo sada videli, krši se zakon. Krši se još na jedan način kada posmatrate ovaj budžet. Budžetsku raspodelu i potrošnju u ovoj zemlji niko ne kontroliše. Hajde da vas podsetim: u novembru 2005. godine donet je Zakon o državnoj revizorskoj instituciji, maja meseca je trebalo da zaživi. Ta institucija je trebalo da kontroliše direktne i indirektne korisnike budžeta, da ne nabrajam sada sve. To telo ne postoji. Gospodin ministar kaže – to je stvar Skupštine. Kao da mi ne znamo da je Skupština transmisija Vlade, umesto da je obrnuto.
Ovde je skupštinska većina transmisija Vlade i Vlada kontroliše tu većinu. Nije obrnut slučaj. To je realnost. Ako hoćete da priznate, možete, ako nećete, ne morate.
Hajde da nešto u načelu kažemo o ovom predlogu rebalansa budžeta. Imam ovde ekspoze gospodina Dinkića. On nam je lepo rekao kada smo usvajali budžet da ove godine očekujemo da će suficit na konsolidovanom računu svih korisnika javnih finansija u Srbiji iznositi oko 35 milijardi dinara. Šta imamo danas kao realnost? Petnaest milijardi, ali imamo i drugo. Imamo ekonomsku gimnastiku. Koju gimnastiku? Promenu budžetske metodologije. Sada se glavnica duga ne računa u rashodnu stranu.
Imamo sada promenjenu situaciju. Svi su ukazivali da 55 milijardi, koje su išle na zajedničku državu Srbija i Crna Gora, sada treba preraspodeliti. Imamo, sigurno, ovu dobru prodaju. Socijalisti stalno kažu, mi smo bolje prodali pola, odnosno manje od polovine „Mobtela“ Italijanima, a vi se hvalite ovom prodajom Norvežanima. To su dodatni prihodi, to jeste realnost.
Zašto je napravljena nova metodologija prikaza podataka? Stručnjaci iz Ekonomskog instituta, oko grupe MAT, kažu kratko - sakriti, poravnati, i izgleda da je istina to. Međutim, interesantna je još jedna stvar. U isto vreme naša NBS izlazi s novom strategijom ekonomske politike i zalaže se za ciljnu inflaciju. Svi se mi slažemo da treba očuvati makroekonomsku stabilnost zemlje. Izgleda da je Vlada svojim fiskalnim merama počela da vuče na jednu stranu, a NBS će, monetarnom politikom, da vuče na drugu stranu. Sada mi vidimo da su i jedni i drugi na neki način suprotstavljeni, da će vući suprotne poteze. Čemu to vodi u jednoj zemlji, nisam u stanju da predvidim.
Nacionalni investicioni plan, nekoliko reči samo o njemu. To je jedna farsa, to je svima jasno. On nije postojao uopšte kada smo pričali o budžetu, kada smo usvajali budžet za 2006. godinu. Sada se neko čudi kako se neko nije snašao, pa nije aplikovao svojim programima, pa ga, eto, treba kažnjavati ili ne. Nigde nije bilo govora o njemu, sada se odjedanput pojavio. Jasno je, ja neću to obrazlagati, da je on instrument političke borbe, da danas imate najprimitivniju moguću kampanju koju vode izvesni lideri političkih stranaka po Srbiji, hajde da kažemo imena, gospodin Ilić, gospodin Palma, idu, obećavaju da će da daju državne pare, tobož, kao da iz svog džepa nude.
Bukvalno tako govore, slušao sam svojim ušima i nisam mogao da verujem, u leskovačkom kraju, kada je došao gospodin Ilić u jedno selo i rekao: „Ao, što je ovde prašine, ljudi. Ja ću da vam dam da se izgrade putevi. Kod vas se ništa ne radi, evo, ja Palmi dajem, Palma ima programe“. Da, ima televiziju, celu.
No, da se ostavimo i tog nacionalnog plana, o njemu je dosta govoreno, i drugi će sigurno govoriti.
Kaže se nama, radikalima, da mi kritikujemo sve živo, a evo, sve što sam do sada rekao kao kritiku, sve su to rekli Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Savet Evrope. Evo da vam kažem još nekoliko stvarčica.
Interesantno, u slovenačkom listu „Finans“ objavljen je komentar „Radikalno uništavanje Srbije“. Izvesni gospodin Miroslav Prokopijević, profesor javnog izbora i evropskih studija, iz Beograda, dao je intervju. Ono što je realnost, kada gledamo ove sumorne brojke o ličnim dohocima, potrošačkoj korpi, od 2000. godine, jeste da je Evropa dala oko četiri milijarde evra pomoći. Pet do šest milijardi evra je dato kroz zajmove, a investicije su oko pet milijardi evra. Mi se pitamo, ako je sve to stiglo ovde, a imamo ovakvu ekonomsku situaciju kod stanovništva i ako to uporedimo, tu nešto nije u redu.
Evo šta kaže gospodin Prokopijević: „Demokratske snage su svoju osnovnu energiju potrošile na korupcijsko bogaćenje i sitničarske svađe, a, uprkos cvetajućoj korupciji, nijedna od korupcijskih afera nije dobila sudski epilog, jer među demokratskim snagama vlada saglasnost, jer svi kradu i krše zakon, nikog ne šalje u zatvor. To je među biračima napravilo utisak da su političari demokratskih stranaka nevaljalci i sitni profiteri."
Nije napravilo utisak, to je verovatno istina. Znači, korupcija razjeda društveno biće ove zemlje i ona ovde galopira kao pošast. Šta kaže još taj gospodin?
Kaže ovako: „Pošto nije bilo ozbiljnih reformi koje bi omogućile da većina državljana Srbije žive mnogo bolje, jasno je da većina živi loše jer je prosečna mesečna plata 250 evra. Što je još gore, neće biti bolja situacija za 10 do 15 godina“. Znači, to govori neko iz vaših grupacija evropejaca, čovek koji daje ovakve stavove, i to objavljuju Slovenci, pre dva-tri dana.
Zatim, kaže ovako: „Iz privatizovanih preduzeća je otpušten višak zaposlenih. Zbog proračunskih ograničenja je porastao broj preduzeća u stečaju, a grinfild ulaganja, koja bi mogla da naprave nova radna mesta, bila su niska i posle 2000. godine nisu nijedne godine premašila 150 miliona evra."
Znači, od temelja pa do krova da digneš fabriku, evo kako stoje investicije, a to je pravi put kako se može steći ekonomski prosperitet, neću da kažem blagostanje.
Nacionalni investicioni plan bi trebalo time da se bavi a ne ovim čime se bavi. Moji partijski drugovi su jasno kazali da je to nešto što su već odradili, pa sad hoće njime da dobiju pokriće za ono što su obećavali, davali i radili.
Nacionalni investicioni plan je, kaže ovaj gospodin, to je vaš drugar, „mrtvorođenče“. „Taj plan je kako privredno, tako i političko mrtvorođenče. Privredno je duboko promašen jer će zbog inflacije, potrošnje sredstava, rasta korupcije i crpljenja snage države doneti samo štetu. Poboljšanje će biti privremeno, a situacija, kada se potroši 1,5 milijarda evra, teža.‛' Jasno se uočava da korupcija ovde cveta, da će ona jesti i ova sredstva koja sada stoje na raspolaganju, koja se ulažu na ovakav način. Znači, ne u podizanje kapaciteta i snagu ekonomije, nego na potrošnju.
Da se ostavimo ovih citata, da ne budu uvek krivi radikali, ovo govore tzv. Demokrate, i još to govore Slovencima. Nema tu nikakve zabune.
Nekoliko napomena o zdravstvenom delu cele ove priče. Meni je jako teško da tumačim ove stavke. Stavke su nejasne i nerazumljive. Pitanje je zašto sada, rebalansom budžeta, usluge po ugovoru rastu za 170 miliona dinara. Ko će to nama da objasni? Evo, ovaj gospodin ovde koji izigrava ministra, otišao je. Ovde nema rasprave. Ovde ne možeš da pitaš, ovde ne možeš da dobiješ odgovor. Ovde se vodi svojevrstan razgovor gluvih. Ja, evo, pitam sa ovog mesta, ako će neko da se udostoji od ovih dama, ne znam šta je njihova uloga, sede ovako skrušeno, šta je to nagnalo zakonodavca da podigne za 170 miliona usluge po ugovoru? Koje su to usluge? Uopšte ne znamo. Nema tu ničeg objašnjenog. To je onako dato.
Ima sad tu jedna stavka - donacije i transferi ostalim nivoima vlasti, pa, donacije nevladinim organizacijama. Kad napišete «nevladine organizacije», mi ne znamo šta su. Vidimo da je poslednja stavka - budžetski fond za finansiranje Crvenog krsta. Znači, Crveni krst otpada, možda Savez slepih, možda Savez gluvih, možda hendikepirani, ali mi to ne vidimo. Tu se kaže – nevladina organizacija. Nevladinih organizacija ima na stotine.
Ne može neprecizno da se piše ovako ozbiljan dokument. Mi moramo da znamo tačno gde će pare da idu. Ako nećete da pišete, onda morate da izađete i da nam objasnite. Vi to ne činite. Ne interesuju vas ni poslanici ni narod.
Imate „više interese“ - da se vrati dug Međunarodnom monetarnom fondu, i to je suština onog fiktivnog suficita kojim se ponosite. Kao što su i devizne rezerve nagomilane samo kao garant MMF-u i Svetskoj banci da će naši dugovi biti vraćeni, i ništa drugo. Vi cedite izmučeni srpski narod, i dalje ga osiromašujete, zarad interesa Zapada i to je suština ovoga dokumenta i budžeta. Nema tu velike perspektive, iskrene i prave, za dobrobit srpskog naroda. To treba kazati i to je istina. Kad iz vašeg tabora zamerke stižu na ovakav način, onda je to potpuno jasno.
Hoću da ukažem na samo jednu stvar gde niste bili u pravu. Evo vam plan Fonda za osiguranje, koji je trebalo da obezbedi u suficitu 10 milijardi dinara. Šta se dogodilo, jer imamo sada, rebalansom, 6 milijardi? Znači, nerealno je, otimali ste se tamo gde nije trebalo, uzimali ste bubrežnim bolesnicima, uzimali ste nadoknade za bolovanje ljudima. Probijeni su troškovi. Ta nerealna priča, ta laž kazana ovde, da će biti 10 milijardi na račun zdravstva, pala je. Evo, sada ste jedva namakli 6 milijardi. Ali, šta je poraslo u troškovima? Ako se govori o reformama u zdravstvu, onda reforme treba da nose primarni zdravstveni sektor, koji je glavna okosnica zdravstvenog sistema, a on je i kroz ovaj budžet, i kroz prethodne budžete depresiran.
Evo jednog primera koji nema veze sa budžetom. Danas na Kopaoniku više hiljada lekara opšte medicine ima svoj najveći skup i slavi 40 godina postojanja.
Šta mislite, da li je neko iz vlasti otišao da tim ljudima čestita jubilej, da im zahvali za ono što su 40 godina mukotrpno radili, ili nije? Naravno da nije. Ne mora da ode ministar, ali postoje zamenici ministra. Niko nije otišao da ih pozdravi. Jasno je zašto, ne smeju, ne smeju da se pokažu. Nije sada mesto da se priča zbog čega i kako. To je ono što je naša tužna realnost.
Hoću ovde da kažem da je sekundarna i tercijarna zaštita ponovo probila troškove, lekovi su ponovo probili troškove. Sa farmaceutskim lobijem moraš biti dobar i moraš slušati naloge. Zar nismo donosili džabe Zakon o agenciji za lekove, da omogućimo profit farmaceutskom lobiju. To se probija uporno, a, naravno, očekuje se smanjenje troškova primarne zdravstvene zaštite. Ovo krečenje i restauracija, to je tekuće održavanje, to nije reforma.
Govori se o nekim automobilima. Prošle godine je trebalo 200 automobila da uđe za zdravstvenu službu, 78 za hitnu pomoć. Ministar se slikao sa prvim automobilima koji su došli.
Šta je s njima? Kao da ne postoje. Gde je 200 automobila? Mogao bih da uputim pitanje dvema osobama iz Ministarstva, jednoj dami i jednom gospodinu koji su vodili taj projekat, gde se dedoše automobili.
Neću da pričam o borbi protiv pušenja, odjednom se sedam milijardi dinara uzima od kredita. Sedam milijardi ide u stavku za fiktivnu borbu protiv pušenja, ogromne sume, nerazumljivo, neobrazloženo.
Da ne bih dužio, hoću da kažem da je ovo o čemu priča Ministarstvo fingiranje reforme. Ono se ne bori sa kardiovaskularnim bolestima, mi ovde bukvalno ginemo i najgori smo u čitavoj Evropi, imamo drugu epidemiju karcinoma, o tome se ne govori, a priča se o reformi. Izgleda da je centar korupcije u zdravstvu, te krupne tenderske korupcije.
Više stranaca je ponovilo tu činjenicu i vi sada imate situaciju da se za ove radove koji su najavljeni Investicionim planom ide na jednog izvođača na tenderu koji će da ima podizvođače. Šta to znači? Ministar raspisuje tender, ministar bira, određuje ko će dobiti tender i sve nabavke u zdravstvu, u medicini, idu preko Ministarstva.
Potpuno je jasno da je reč o ugrađivanju, kada biraš jednog koji je već naslikan, nagađa se ministar s njim, a posle, kada se podizvođači rašire, onda će da se nagađaju sa lokalnim moćnicima i gardom ministra.
Kako izgledaju radovi? Prođite Nemanjinom, pa pogledajte asfalt koji su onako dugo radili. Svuda gde je zanavljan asfalt, za godinu dana će se ponovo vršiti reparacije.
Zbog svega toga, srpski radikali neće glasati za ovaj rebalans budžeta, jer nije zamišljen da bude za dobrobit naroda, da omogući narodu da mu bude lakše, nego je koncipiran da bude u službi stranih ekonomskih faktora.