Reklamiram povredu Poslovnika, član 101.
Prvo, kako možete uopšte da počnete sa tim da mi zamerate što nekoga cenim ili ne cenim, bilo ko da je, pa čak i da je Aleksandar Vučić. Otkud vam ljudsko i moralno pravo da mi uskraćujete pravo da budem, po vama, lojalan. Lojalan sam samom sebi i svojoj porodici, za vašu informaciju.
Drugo, nemojte da izvrćete ono što ne znate. Potpuno sam bio jasan da ne znam nijedan slučaj da je neko u mojoj okolini od mojih kolega sa kojima sam godinama živeo i radio i sa kojima i dan-danas živim i radim nešto tako nečasno počinio. Nemojte da izmišljate.
Jasno sam vam rekao da ti roditelji koji su oštećeni gaje sumnje da su njihova deca nažalost u inostranstvu, u Italiji, negde bili davaoci organa. Ako to ne znate, to je vaš problem i vaše neznanje, ali vi sada ovde vodite jedan politički govor, mogu vam reći – vrlo prizeman.
Prema tome, "lojalan" nisam nikome, pa ni gospodinu Vučiću. Gospodina Vučića izuzetno cenim i on je jedan od istaknutih članova SRS. Ono što on kaže normalno je da podržavam, jer nas vezuje isti program, ista ideologija. Vi budite lojalni vašem ideološkom programu, to vam nikada neću zamerati i nikada mi ni ne bi palo na pamet.
Prema tome, molim vas, kada govorite, da tumačite tačno ono što sam rekao i da ne izvrćete moje reči, one su potpuno jasne i mislim da većina građana, pa i ovih nesretnih roditelja koji traže po Srbiji pravdu, razumeju šta govorim.

Poštovani narodni poslanici, da vam se zahvalim, gospodine predsedniče, što ste nam izašli u susret i omogućili nam ovu malu pretumbaciju. Nas je izuzetno mnogo, govornika iz redova SRS, i imamo vrlo malo vremena na raspolaganju u ovoj načelnoj raspravi, upravo i zbog restriktivnog Poslovnika po kome danas radimo.
Neko od prethodnika je rekao kako su srpski radikali protiv nečega što je novo i savremeno. Hajde da pođemo od toga, i to će biti moto mog izlaganja, pokušaću upravo da kažem da se mi srpski radikali zalažemo za nešto što je moderno i savremeno. Da ne bi bilo zabune, kazaću izvore koje citiram, da se tu razumemo, to su podaci FAO-a o profilu javno-industrijskog kompleksa, nadalje, tu su podaci iz Svetske banke, najnoviji koji se mogu naći, do kojih sam mogao da dođem i naravno, tu je studija Evropskog komiteta FAO-a o organskoj proizvodnji hrane u Bugarskoj, Srbiji i na Kosovu. To su izvori kojih se držim i ako će neko da osporava to, da zna šta treba da osporava.
Poslanici SRS neće glasati za oba ova zakona. Zašto? Zbog toga što oba zakona u osnovi ne doprinose razvoju agrara, sela i ruralnih regija u Srbiji i protivna su dosadašnjoj politici u EU. To ću vrlo jasno dokazati na brojčanim i egzaktnim primerima.
Da vidimo kako je tekla situacija sa agrarom u Evropskoj uniji kojoj mi tako težimo. Do 90-tih godina jasno, u vreme maksimalnog protekcionizma, borba za što veće prinose da bi se izbegla glad, a od 90-tih godina videli smo da se ta velika protekcija i protežiranost velike proizvodnje obila o glavu, jer smo dobili bolest ludih krava, dobili smo pesticide, insekticide koji su kancerogeni i dobili smo zagađivanje okoline.
Evropska unija, koja je 90% ruralna, u kojoj 80% stanovnika živi u ruralnim krajevima, Lisabonskom deklaracijom, koju vrlo dobro znate, stavila je ruralni region i selo u centar pažnje i kaže – mi idemo protiv velikih latifundija, nećemo da subvencionišemo proizvodnju velikog, nego idemo na farmere i njih stipendiramo.
Ko je tu sad jako oštećen? Oštećena je engleska kruna. Milion i po evra su dobijali kao velikoposednici u Britaniji. Sada ostaju bez milion i po evra donacija EU. Znači, EU kaže da nije bitno da proizvodiš mnogo, nama to ne treba.
Proizvedeno je 2000. godine žitarica za osam milijardi stanovnika, a živelo je nešto preko šest milijardi. Znači, stvoreni su viškovi, ali je opet u toj istoj 2000. godini gladovalo 790 miliona stanovnika i umiralo od gladi. Šta EU radi? Uništava zalihe. Sami znate šta se dešavalo sa buterom, mlekom, da ne govorimo o tome.
Šta je poenta? Poenta je da se obezbedi egzistencija malom farmeru.
Ide se na diverzifikaciju, ide se na razbijanje velikih agrokompleksa, da bi se omogućila lojalna konkurencija, da mali može da bude konkurentan na tržištu i da proizvodi kvalitetno i ono što ne ugrožava životnu sredinu. Ako vam treba Lisabonska deklaracija, mogu da vam je dostavim. Verujem da je znate dobro. To je deklaracija iz prošle godine. To je evropski koncept. Mi idemo na latifundije i na ukrupnjavanje poseda pomoću jednog zakona.
Ono što je bitno da se kaže, da se malo dotaknem drugog zakona, načelna je rasprava, imaćemo vremena po amandmanima, ispričaćemo se o svemu i svačemu – nemamo mi ništa protiv genetski modifikovane hrane na način kako vi to radite. Imamo, naravno, ali o tome ćemo nešto kazati kada govorimo upravo o ovom drugom zakonu, a to je zakon o organskim proizvodima.
Šta je manjkavost ovog zakona? Svi vaši zakoni su papir i oni ne korespondiraju sa realnim životom. Niste napravili studiju, niste nam ni kazali koliko je sada parcela sa organskom proizvodnjom hrane. Ne znate kojim merama podsticaja ćete to postići. To ne postoji kod vas. Vi delite subvencije, u 2005. ste delili na ime, bez kriterijuma. Diskreciono pravo u vašem ministarstvu imaju službenici, da do pet miliona dodele na ime. To se dešavalo. Opšti haos je bio.
Što se tiče ove proizvodnje, ona je vrlo mala i ne može da ide zajedno sa vašim forsiranjem genetski modifikovane hrane i uvozom. Vi ste ti koji ste u ovu zemlju, mimo zakona, posle 2000. godine ubacili genetski modifikovanu soju. Koristite "Bečej" kao svoje logorište i utočište, gde genetski modifikovana soja ide na kontrolu i gde više nema odgovora, do inspektora koji redovno prijavljuje, u drugom stepenu proces zamre i ne postoji. Zbog toga 54% namirnica je već sa genetski modifikovanom hranom u Srbiji i stanovništvo to jede. Možemo da diskutujemo da li je ona štetna ili nije. Slažem se, pitanje je i to.
U ovoj kampanji protiv SRS, gde tražite stvarno smešnu stvar – da se zabrani stranka, zamerili ste nam da govorimo govorom mržnje. Nemamo mi ništa protiv Hrvata, ni Slovenca, ni Bugarina. Bugarin je naš potpredsednik Skupštine; Sulejman Spaho, musliman, ovde je poslanik. Da ne nabrajam gde su funkcioneri SRS druge nacionalnosti. To su banalne laži koje iznosite, da smo mi protiv drugih nacionalnosti.
Nemamo mi ništa protiv što imate dvojno državljanstvo i dupli pasoš i što idete u Ameriku i kod "Monsanta" ste rado viđen gost. "Monsanto" je firma koja je osuđena u Americi zbog korupcije i to treba da se zna. Bila je korupcija u Indoneziji, da ne govorimo o sumi. To je firma koja je poznata po tome, ne po edukaciji i nauci. Amerika je gonila i osudila "Monsanta", to treba kazati, to je živa istina.
Znači, nemamo ništa protiv kada odete u Hrvatsku, ali zašto vi iz Hrvatske ne zastupate kompletne stavove koji mogu tamo da se čuju? Zašto nam, recimo, ne donesete jednu knjigu iz Hrvatske, koja je sada prevedena i na srpski jezik, i zašto nam ne donesete apel Matice hrvatske, koji kaže ovako: "Apel za etičku i pravnu regulaciju primene genetskog inženjerstva u proizvodnji i distribuciji hrane". Kažite nam to, pa ćemo mi to pozdraviti. Mi smo za jednu otvorenu razmenu stručnog mišljenja, ali toga kod vas nema. Kod vas ima samo jedan interes koji sledite.
Na samom kraju, treba da znate da 91% stanovnika Evrope hoće bezbednu hranu, to hoće i stanovništvo Srbije, a 89% hoće da ima zdravu okolinu. To bi omogućila organski proizvedena hrana. To je sasvim jasno. Međutim, ovo je samo deklarativno, ovo je forma, ovo nema veze sa životom.
U ovoj studiji koju sam ovde naveo rečeno je da je Bugarska uradila mnogo na tom planu, Srbija skoro ništa, a na Kosovu se i ne zna. Mi smo uz Kosovo.
Klima meni tamo iz redova poslanica, što znači da se ona slaže. Lepo je da prihvatate tu činjenicu da smo mi uz Kosovo. Otprilike, po tome ko je od 2000. godine bio na vlasti, ko je mogao da pokrene ovaj ciklus, a ko nije, vrlo je prosto i lako zaključiti.
Elem, seljak teško živi, ukidaju mu se premije za pšenicu. Ove godine će se desiti da ćemo možda prvi put uvoziti pšenicu. Šta je sa principom samodovoljnosti EU? Zar mi ne možemo sebi da proizvedemo pšenice koliko nam je potrebno?
Ono što je takođe važno i zbog čega mi dižemo svoj glas i tvrdimo da je Ministarstvo vođeno nekompetentno i na loš način, dokazivaćemo to kasnije na konkretnim primerima, prema tome, ovo što vi nama nudite to je Evropa do 1990. godine, sa ovim vašim rešenjima. Savremena Evropa, Lisabonska deklaracija, to je mali posednik, to je stimulacija održivosti života na selu i stvaranje uslova za to. To je to.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo izazvan izlaskom gospodina Albijanića i pozivanjem da se kaže ko je pored koga sedeo, ja sam sedeo pored gospodina Karića. Prema tome, nemojte elementarnu laž ovde da iznosite i da lažete da je gospodin Vučić sedeo pored gospodina Karića.
U vezi sa vašom elaboracijom, vrlo nadahnutom i u krajnjem vrlo netačnom, da ne kažem lažljivom, sa gospodinom Karićem nikakve privatne odnose nikada imao nisam, nikada nisam imao nikakav sastanak sa njim, ni u kakvom aranžmanu nisam učestvovao. Vrlo je interesantno, ako je tačno ono što vi kažete i što spočitavate nama, da smo mi bili u nekom dilu, sa nekim ekonomskim pogodnostima da je to bilo vezano, čudno bi bilo da nisam bio ni mogao da prisustvujem tako nečem i da tako nešto nisam ni primetio.
Da završim ovu priču, jer ovo je jedna nepotrebna i smešna priča. Vi ste još uspeli da u tom galimatijasu reči koje ste izgovorili da kažete kako je, zahvaljujući toj elaboraciji nas radikala sa gospodinom Karićem, pokraden narod, a danas vi se mučite i vraćate tom narodu to.
Kako vi vraćate, to će vam narod na izborima kazati. Narod je sve siromašniji i sve gladniji, i to cela Srbija zna. Prema tome, uzdržite se malo, bar sa ovog mesta i sa ove govornice, često pledirate da ne treba govoriti neistinu. Sada ste eklatantnu laž izgovorili, ništa vam to nije smetalo, smejali ste se i uživali, pa molim vas, hajde bar elementarne i osnovne činjenice dovedite ovde pred ovaj auditorijum. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli, SRS neće glasati za ovaj zakon. Moji prethodnici iz SRS su dali detaljna obrazloženja zbog čega nećemo glasati za ovaj zakon, a ja ću sa svog aspekta da dodam neke argumente zbog kojih smatram da je ovo loš zakon koji ne treba prihvatiti i koji treba vratiti.
Prvo pada u oči interesantna, možda je to malo i formalna činjenica, da su eventualna zlodela koja su se mogla dogoditi zbog političke i ideološke nepodobnosti nekoga, suđena, od rata naovamo, prema saveznim zakonima. Logično je bilo da se onda oglasi savezna država i zakoni savezne države, da nešto hoće da isprave, na sličan način kao što je ovde pokušano.
Prema tome, nama je ovde bačeno nešto što nam ne pripada. Još imamo državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. U onom parlamentu, koji apsolutno ništa ne radi, trebalo je eventualno nekakav sličan zakonski projekat da bude razmotren i donesen. To je prvo i osnovno. Zašto to kažem? Kažem iz prostog razloga, što je i ovo način na koji se urušava naša državna zajednica i na koji se derogiraju i pravni sistem, a bogami i parlamenti koji kod nas postoje.
Ovaj zakon je vrlo kratak. Međutim, koliko je kratak, može se slobodno reći i da je toliko dosta loš. Zašto? Donosi se u potpuno pogrešno vreme. Neko je rekao – rano ste se setili, šta ste čekali pedesetak i nešto godina da ispravljate greške koje su se ranije događale. Hajde da ostavimo to. U vremenu smo tranzicije, privatizacije. Izuzetno je mnogo siromašnog sveta. Narod ovo ne interesuje u velikoj meri. Od ovoga neke velike koristi neće imati većina naših građana koji danas žude za radnim mestima, za boljim životom, prosperitetom i standardom. Ovakvim zakonima se to apsolutno ne obezbeđuje.
Ono što je još naglašeno od mojih prethodnika, vrlo su loša i rešenja koja se ovim zakonom nude. Sad ste dali diskreciono pravo jednom sudu – beogradskom sudu, ne znamo iz kojih razloga, da arbitrira šta je to ideološka podobnost i nepodobnost i šta je to što je uzrokovalo sankcionisanje na osnovu političke i ideološke podobnosti. Ne znam da li se do sada, u 2500 godina tradicije i sudovanja, ikada sud bavio političkim prosuđivanjem i ideološkim odmeravanjem.
Ima tu jedna interesantna paralela. Haški sud je sebi dozvolio, a znamo šta je Haški sud, složićete se da je to politički sud, da služi satanizaciji srpskog naroda, koga treba proglasiti da je genocidan, da se pokušava suditi istoriji i da se prekraja.
Znate kako je počelo suđenje u Tribunalu. Tribunal je odredio svedoka istine, istoričara iz Engleske, koji je održao uvodno predavanje, gde je govorio o genezi srpskog nacionalizma, od Kosovske bitke, pa je rekao da je Kosovska bitka začetak srpskog nacionalizma i velikosrpskog šovinizma, koji je još onda imao kao projekat "Veliku Srbiju". Takvu glupost je prvi put taj Haški tribunal uveo u sudnicu, da sudi istoriji i da modifikuje istoriju. Znamo mi zašto je to, jasno nam je. To je zbog toga da bi se opravdao genocid i udruženi zločin najmoćnijih država današnjice, koji je primenjen na našem narodu i koji se primenjuje na drugim neposlušnim malim narodima.
Genocidne su sankcije koje su uperene protiv naroda, a nikako protiv rukovodstva, a pričano je da se time lomi rukovodstvo. Genocidna je agresija najrazvijenijih zemalja, kad se ruše komunikacije, kada se bombarduju pijace, zdravstveni objekti, civilni ciljevi, a u celoj priči najmanje stradaju vojni objekti i vojni ciljevi.
Zbog tog genocidnog čina, što danas ne sme da prizna deo Srbije, imamo i ovakvu situaciju – da raspravljamo o ovakvim zakonima. Videli ste kakva je rasprava. Normalno je da se socijalista, neko ko je zagovornik socijalističke, komunističke ideje, zapita – "zašto od 6. aprila, a ne od 6. januara, kad je počela šestojanuarska diktatura?". Nemate obrazloženje, pošteno obrazloženje.
Pesnik Sterija je rekao, to se danas lepo videlo, kaže: "Preci nam spleše žalost" i još je rekao: "Naglost, razor i nesloga praotačne naše kletve". To se videlo i danas u ovoj skupštini manifestovalo.
Rekao je veliki Sterija još jednu stvar koja možda kompletira čitavu ovu današnju raspravu: "Sa grčkim mekuštvom srpska naglost postaše složnom tuđincu žrtvom".
Neko će kazati da je ovo klaustrofobična izjava, nešto što je teorija zavere. Sterija sigurno nije živeo u ovo vreme, a on je znao i ovaj prostor u kome se živi, znao je naše naravi i upravo je veliki umetnik uspeo da oslika našu tragiku.
Nekoliko stvari bih hteo da kažem, koji je razlog koji je nagnao zakonodavca da donese ovakav zakon u ovo nevreme. Sigurno je to da se želi stimulisati briga o zaštiti ljudskih prava, da se na ovaj način žele ispraviti neke ranije nepravde. To je, u stvari, kupovanje vremena. Kada nemate da date ozbiljniji zakon, onda nekim neodređenim odredbama i, naravno, politizacijom, ideologizacijom, koja sada ulazi u naše sudove, želite da se opravdate.
Verovali bismo zakonodavcu, Vladi i skupštinskoj većini da stvarno imate te namere, kada biste u konkretnom životu to dokazivali svakodnevno. Juče ste odbili naš predlog da raspravljamo o kršenju prava Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Da ste istinski borci i iskreni – prihvatili biste tu raspravu, jer argumenata ima koliko hoćete. Ova vlada i ova skupštinska većina podržavaju isporučivanje naših ljudi Haškom tribunalu.
Inkvizicija je 1517. godine tražila Martina Lutera da bude isporučen. Šta je rekao onaj koji je vladao tada – moji građani se ne isporučuju. Nije ga isporučio moćnoj inkviziciji u 16. veku, srednji vek, vek tame i mraka. Mi u 21. veku isporučujemo olako sve naše građane. Znači, takav Haški tribunal, koji je direktno pod kontrolom NATO pakta, što ne kriju ni protagonisti bombardovanja, sankcija, koji su nam to priredili, u liku Džejmi Šeja, koji na konferenciji jasno kaže, kada ga pitaju šta će se dogoditi ako se nađe na klupi za optužene: "Neće se to dogoditi, jer mi smo osnovali taj sud, taj sud je pod kontrolom NATO-a".
To je sud koji ima preko 1.000 zaposlenih iz različitih zemalja sveta, ima veliki budžet, lepo živi od tuđe nesreće i doneo je ad hoc pravila po kojima sudi, mešavina anglosaksonskog i kontinentalnog pravosuđa, tri puta je menjao svoj pravilnik i 29 dodatnih izmena je uradio i svi ćutite, ne dižete glas protiv svega toga, sve vam je to dobro, ali se borite za nekoga ko je umro pre 50 godina. Nemojte se tako boriti, jadna je to borba.
Gomila je stvari zašto bi trebalo ovaj parlament, ova vlada da podignu glas, jer Vojislavu Šešelju se sudi za verbalni delikt. Nije to ništa novo i zato je Sokrat popio otrov, to znamo, a Platon je rekao da je prirodna pravda važnija od svake druge. Vojislav je zbog te prirodne pravde otišao u taj Hag da brani interese našeg naroda. Šta dobija kao odgovor od ove vlade? Nemušto sklanjanje, poglede u zemlju ili čak zlurado smejanje nad eventualnom mogućom sudbinom.
Koja je sudbina optuženika u Hagu? Videli smo na primeru Slobodana Miloševića – smrt. To su hladnokrvne ubice. Nije ni čudno, jer Amerika ubija svoje predsednike: Linkoln, Vilson, Kenedi, u Regana je pucano, pa zašto ne bi ubili predsednika jedne balkanske zemlje.
Završavajući moje izlaganje, neću da govorim o kršenjima elementarnih ljudskih prava, a gomila ih je u Haškom tribunalu, kada je u pitanju Vojislav Šešelj. Pročitaću vam šta je rekao utamničeni strani državljanin, musliman, a ime mu je Zejnil Delalić, 1.000 dana je čamio u Haškom tribunalu, a rekao je: "Zato poručujem, pre svih, Srbima, jer se na njih vrši najveći pritisak, ali i svima ostalima, da se za živu glavu ne predaju, ako se ne osećaju krivima, Karadžiću i Mladiću, mojim ratnim neprijateljima i ovom ludilu, zvanom Hag, mora doći kraj, a dotle neka se kriju".
Nikada neću zaboraviti kada je 1997. godine jedna delegacija došla u posetu Haškom zatvoru. Stajali su tik uz železnu mrežu kaveza, osam puta pet metara, dok smo bili u šetnji, a onda je jedan od posetilaca pitao čuvara, na nemačkom, ne sluteći da sam ja profesor nemačkog – izvinite, šta jedu ovi zločinci, a ovaj mu je odgovorio – nećete verovati, isto što i mi, samo malo više hleba. Doći će vreme da svoje neznanje plate, ako ne novcem onda božjom kaznom.
To je rekao čovek koji je oslobođen iz Haškog tribunala i rekao je još i ovo – Hag radi po principu sudova iz 18. veka, a ovde se priča o nekom hotelskom smeštaju. Za vreme suđenja sam, prilikom odvođenja i dovođenja, bio vezan lisicama više od 10.000 puta, a o drugim vrstama maltretiranja da ne govorim.
Vama, kolegama, koji ste protiv ovog zakona upućujem ljudski poziv – uradite efikasno ono što je potrebno da se spreči usvajanje zakona, nemojte ući tog dana, ukoliko imate dostojanstva, ponosa i ukoliko stvarno cenite žrtvu svog predsednika i ne dozvolite da se ovakav zakon i ovakvo izigravanje zakona usvoji. Vladi i skupštinskoj većini, onom zluradom delu – nemojte se igrati sa Vojislavom Šešeljem, jer mi radikali, nećemo trpeti da nam ubiju našeg predsednika, a vidimo da su se namerili tako nešto da urade.

Poštovani narodni poslanici, koleginice i kolege, već smo pri kraju rasprave o jednom novom zakonu koji je pred nas dat da se o njemu izjašnjavamo, a on se zove zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Kao što ste već čuli u uvodnim izlaganjima uvodničara, pa onda i ostalih predstavnika drugih poslaničkih grupa, svi su se složili u nekoliko stvari i mislim da to treba da naglasimo i sada.
Ovo je jedan zakon koji je jako uopšten, koji ne liči na zakon, koji liči na rezoluciju, koji liči na deklaraciju, koji je jedan galimatijas mera i želja koje ne obavezuju nikoga, praktično, ni na šta, koji, po meni, slobodan sam da kažem, čak i dovodi u teži položaj hendikepirana lica.
Složićemo se svi da se kvalitet jednog društva danas meri po zaštiti onih vulnerabilnih, osetljivih kategorija. Znamo i koje su to kategorije. To su deca, to su stare osobe, to su hendikepirana lica, a neko će tu ubrajati još i trudnice. Hajde da uzmemo i tu široku lepezu.
Kako se mi odnosimo prema trudnicama? Vidimo da ova vlada ne tretira bolest trudnica kao kategoriju koja zaslužuje sto posto naknade, nego samo 60 posto. Dalje, kako se odnosimo prema deci, neću opet pričati. Evo, sada se pokušava u ovom našem društvu, koje je puno diskriminacije na različitim osnovama, da se pozabavimo sprečavanjem diskriminacije prema invalidnim licima.
U ovom društvu postoji diskriminacija prema ženama. Gledajte ovaj sastav našeg parlamenta, gledajte izvršne organe, gledajte sudske organe, koliko je žena tamo, pa ćete odmah videti šta je sa polnom diskriminacijom ili rodnom diskriminacijom.
U ovom društvu postoji diskriminacija na materijalnoj osnovi. Gledajte kako se sudski organi odnose prema sirotinji i gledajte kako se odnose prema tajkunima. U ovom društvu čak postoji i diskriminacija na nacionalnoj osnovi. Slobodan sam i to da kažem i da vam navedem primere.
U ovom društvu privatizacije vi imate danas da je kapital samo određenih ibermenšskih zemalja i nacija poželjan. U ovom društvu ruski kapital nije poželjan. U ovom društvu se vodi antisemitska kampanja protiv jevrejskog kapitala. To čitamo u novinama.
Ovakvo društvo rešilo je danas da ispravi nepravdu prema invalidnim licima. Šta invalidna lica osećaju? Svi ih imamo u porodicama. Šta ona traže?
Ona traže samo dve stvari, možda tri: da žive zajedno sa nama, a ne pored nas, uz ostvarivanje ljudskih prava, a ne invalidskih prava.. Traže još samo jednu stvar - da se prema njima ne odnosimo sa samilošću nego sa poštovanjem ljudske ličnosti.
Kad u autobusu ustanete invalidu, to je poštovanje njegove ljudske ličnosti, to nije samilost. Vi ste pokušali da ovim vašim traktatom neuspešnim, mešavinom zakona, povelje, rezolucije, svega, čak i to dovedete u pitanje, delimično može da zbuni.
No, neko je rekao da ovaj zakon treba da se bavi humanitarnom stranom našeg odnosa prema ovim licima. Nisam siguran. Humanitarnom i etičkom stranom treba da se bave kodeksi. Postoje kodeksi etike i to tamo spada. Zakon mora da ima normu i mora da ima sankciju. On uređuje konkretne vidove društvenog života.
Šta fali? Primetio je jedan prethodnik, mislim iz poslaničke grupe SPS, da ovom zakonu fali temelj, pa da bi mogao da bude pravi zakon. Šta je taj temelj? Stanje.
Znate li kakvo je stanje? Vi znate samo brojku, da je 10 posto invalidnih lica, a koliko je invalidnih lica nezaposleno, koliko je invalidnih lica obuhvaćeno sportskim aktivnostima, koliko je invalidnih lica ovde u Skupštini na radu, službenika, koliko je narodnih poslanika, koliko je u organima izvršne i sudske vlasti? To nemate.
Ne znate kakav je problem. Vi onda nemate ni politiku ni strategiju, a donosite zakon koji sledi na kraju. To je problem sa svim zakonima. To vam lično ne zameram, to nije ništa novo.
U pojedinačnoj raspravi ćemo ukazati na niz stvari koje smo mi primetili. Naša kritika nije kritizerstvo, nego je konkretna. Pođite od definicije. Vi ste nakaradno definisali ovu kategoriju. Vi kažete u članu 3. izraz "osobe sa invaliditetom" "označavaju osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva".
Znači, ako se nisu uključili, vi ste ih isključili, oni više nisu invalidi ako su uključeni. Pročitajte tu rečenicu. Pozovite u pomoć logiku. Ovo ne ide.
Da bi vas narod razumeo i medicina onako kako treba ovo da se kaže, invalidna lica su osobe sa fizičkim i psihičkim nedostacima. To je kraj priče i svako razume. Vi ste sada došli do senzornih poremećaja. Zbunjujete običan narod. Koji senzorni poremećaji? Zar za vas zvuk nije nešto materijalno? Zar organi uha nisu nešto materijalno? Nove kategorije, nova definisanja, jedan haos koji samo zbunjuje nekoga ko je dobronameran. Prepisujete tu sa svake strane i to vam kvazistručnjaci i nestručnjaci ovakve stvari poturaju. Zakon treba da bude jasan u svojim izrekama i svojim normama.
Recimo, vi govorite: uključenost osoba sa invaliditetom, kažete - načela zakona. Nabrojali ste tu pet načela. Gde vam je tu načelo društvene brige o specijalnim potrebama invalidnih osoba? To ne staviste u načelo. O čemu vi pričate? Gledajte šta ste pobrojali ovde. Neću da čitam, smešno je. Jedno društvo, koje hoće da bude humano, mora da bude svesno specijalnih potreba invalidnih osoba i da, u skladu sa svojim mogućnostima, pokuša da postigne maksimum u ostvarivanju tih potreba.
Ovde ništa ne razumem. Možda sam intelektualno nedorastao zakonopiscu i odakle ste ovo prepisivali, ali imam veze sa ovom materijom, pošto sam zdravstveni radnik. Član 7 - povrede načela jednakih prava i obaveza postoji: "ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje". To je onda povreda.
Znači, želim da organizujem donatorsku konferenciju za slepe i onda očekujem da ću da ostvarim 100 hiljada dinara i pozovem veliki krug ljudi, donatora i oni daju malo para.
Onda smo mi povredili prava jednakosti. Šta vam je ovo? Kome vi ovo pišete? Šta ovo pišete, ovo ne razumem. Kako će razumeti običan čovek.
Dalje kaže - diskriminacija u vezi sa zdravstvom. To je moja tema. Kaže: "posebno težak slučaj diskriminacije zbog invalidnosti jeste svaka diskriminacija osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga." A onda kaže: "Diskriminacijom osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga smatra se: prvo, odbijanje da se pruži zdravstvena usluga osobi sa invaliditetom zbog njene invalidnosti".
Gde to ima? Vi time delite, pravite posebnu kategoriju. Ako lekar ne ukaže građaninu pomoć on će odgovarati krivično. Nemojte pisati nebuloze i ovde. Šta sve tu još piše, kada budemo u pojedinostima govorili, komentarisaću. Ono što je kardinalno i što moramo kazati, vi ovde nemate kaznenih odredbi. Doveli ste do poniženja invalide da sami moraju da tuže nekoga ko ih je oštetio.
Šta će vam javni tužioci? To je smešno da sam onaj koji je oštećen mora da tuži, pa onda da se ponižava da ga novine, ovakve kakve su, prozivaju i stavljaju da se žalio i tužio. To se drugačijim mehanizmima mora zaštiti. Prema tome, zašto ste do ovog zakona došli rečeno je: dodvoravanje zapadu na falš način. Zapad na ovakav način ne voli dodvoravanje, shvatite. Drugo, umirivanje nečiste savesti zbog nepoštovanja ovih ljudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi danas u vašarskoj atmosferi raspravljamo o jednom sudbinskom problemu naše države, a bogami, ako se uzme u obzir srpski narod na Kosovu i Metohiji i ostali nealbanski narodi i nacionalne manjine, onda sigurno je to i sudbonosno pitanje i za te zajednice.
Meni bi politička korektnost i uljudnost nalagala da pozdravim i predsednika, premijera našeg kabineta i članove Vlade, međutim, žalosna je činjenica da ovde, sem časnih izuzetaka, sve naše ministre ovaj problem Kosova ne interesuje. Nema ovde ministra vera, a mi znamo da Metohija je dobila ime po tome što tapiju na Metohiji ima Srpska pravoslavna crkva. Na Kosovu je preko hiljadu hramova Srpske pravoslavne crkve, a ministar vera nije ovde sa nama da zajedno sasluša ono što predstavnici naroda imaju da kažu. No, dobro.
Ono što je danas svakom građaninu Srbije, otprilike to se već može čuti u razgovorima, sasvim jasno, predstavnici međunarodne zajednice su započeli direktnu akciju otcepljenja Kosova od Srbije. Tu dilema nema. Možemo mi da pričamo i da iz taktičkih razloga zamajavamo druge da to nije tako, to je počelo. U kojim uslovima se to događa? Većina Srba i nealbanskog življa je izbegla sa Kosova, znači imamo etničko čišćenje Srba i nealbanskog življa.
Dalje, ostali Srbi žive u uslovima geta, oni nemaju osnovna elementarna ljudska prava i slobode, nemaju slobodu kretanja, da ne govorim o svim ostalim drugim slobodama i to je svima jasno. I, treće što je sasvim jasno, sve se to događa u prisustvu međunarodne zajednice, vaše demokratske Evrope i vojne sile NATO pakta. To je nesporna činjenica i mislim da se tu sasvim slažemo.
Imamo etničko čišćenje koje se nastavlja, 17. mart je bio pre godinu dana, svi smo bili svedoci tih nemilih događaja i ne znam kako čovek da definiše ta događanja nego nastavkom etničkog čišćenja. I sad, šta imamo kao fenomen, počeli su "pregovori", razgovor gluvih započeo, to je sasvim jasno. Ono što je još interesantno, sve se to odvija pod starateljstvom gospodina Ahtisarija, koji je ovde u Beogradu već lupao šakom o sto, znamo kada i kako, koji treba da disciplinuje neposlušne i nedozrele učesnike u razgovoru, koji sami ne mogu da se privedu pameti, da normalno ljudski razgovaraju.
Ograničenja su uspostavljena, 20 minuta se može, pa ako vidimo da nam ne odgovara kako teku pregovori, mi ćemo to suspendovati, vodićemo šatl razgovore i diplomatiju, ako to bude bilo potrebno. Znači sve je to istina.
Što je najinteresantnije, počela je i direktna najava gubitka Kosova i Metohije, i to više od međunarodnih istaknutih predstavnika, i to opet mislim da nije sporno. Rečeno je da je to kazna zbog lošeg ponašanja Miloševića, da je to problem ljudskih prava, demokratskih prava. Samoopredeljenje sad treba većinskog življa da se dogodi, to naravno ne može u Republici Srpskoj. Tamo je genocidna tvorevina, koja naravno treba da se dokaže na nekim sudovima, je l' tako. No, ono što jedino možda tu smeta, jeste da izvesni građani Srbije takođe zastupaju ovakva gledišta. Neću da koristim teške reči, nema potrebe u ovom trenutku da ih koristimo.
Pada još u oči jedna interesantna činjenica, da smo mi ozbiljan narod i da smo mi ozbiljna skupština, danas kada o sudbini države i nacije i naroda raspravljamo ovako, onda bi ovde morali da budu predstavnici SANU, Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica. One bi morale da prisustvuju ovde. Zašto? To su dva stožera srpske duhovnosti, dve karijatide državnog i društvenog bića naše zemlje. Da smo uređena zemlja trebalo bi ovde da bude i predsednik Ustavnog suda, da podseti nas i predstavnike izvršne vlasti šta u Ustavu piše i šta su njihove nadležnosti, na koje su se oni obavezali i zakonom.
No, pošto sada toga nema, da ovde ne bi imali da jedna plitkoumna politička misao, agresivno i bez zazora i srama, priča kako je Milošević izgubio Kosovo, ne gube pojedince državu. To je svima jasno. Da su ovde prisutni istoričari koji išta znaju o istoriji, bila bi drugačija situacija.
No, pošto je već ovako kako jeste, biću slobodan da sada, naravno nisam pretenciozan da mogu da zastupam SANU i SPC, sa par citata, koji neće ući u vreme moje diskusije, kažem šta o ovome kaže SANU i SPC.
Prvi citat: "Srpski narod je u svojoj istoriji izdržao suviše teških udaraca da bi to moglo ostati bez posledica na duhovno stanje u njegovoj zajednici. Našavši se na glavnom putu svih osvajačkih prodora u jugoistočnu Evropu, ne samo turskog, taj narod je osuđen na stalno propadanje i osipanje ili bar na pojavu nacionalnog defetizma.
Retki su narodi u Evropi koji su i mentalno i jezički toliko ujednačeni kao što je srpski, ali su retki oni u kojima je pravljeno više unutrašnjih razlika i koji su bili osuđeni na tolika razdvajanja. Kada je od druge polovine 19. veka jugoistočna Evropa postala sfera uticaja velikih sila, koje su je osudile na polukolonijalnu potčinjenost, srpski narod se tome suprotstavio ističući nacionalno načelo. Njega su svi, i saveznici i neprijatelji, osudili na sužen životni prostor i na budno pokroviteljstvo", kaže to pokojni akademik Samardžić. Neću izvor citirati, verujem da su mnogi, bar članovi našeg pregovaračkog tima, to čitali i da im je to dobro znano.
Ulogu u svemu ovome ima i te kako papska kurija. Naši zvaničnici veoma vole da odu kod Pontifeksa, da se rukuju i da vode pregovore, ali poznato je da je Papa Pije IX, na Saboru održanom u Vatikanu 1870. godine, izdejstvovao da se svim papama prizna nepogrešivost. Deset godina pre toga je rekao: "Ko je sa mnom, taj je sa crkvom, a ko nije sa mnom, taj je van puta, van istine, van života". To "van puta" i "van života" imali smo u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a imamo danas na Kosovu, samo što to niko neće da kaže.
Kada je na TV emitovan neki prilog od 17. marta prošle godine naovamo, koji je prikazao ono što se tada dogodilo? Ko to ne da? Zašto TV B92 ne prikaže ponovo te inserte, a stalno ponavlja neke gde su Srbi ozloglašeni krivci?
Još dva pitanja citiram i završiću, dva mišljenja Samardžića. Kada se govori o kosovskom predanju, u koliko je meri ono kao tradicija u osnovi mitsko, a koliko istorijsko. Nama Zapad kaže - manite se istorije, gledajte u budućnost. Mi znamo da je istorija učiteljica života, tako nas učiše u školi. Doduše, nove su škole sada možda na delu. Pa isto znamo da je istorija predvorje sadašnjosti.
Akademik kaže ovako: "Kosovsko predanje je, u suštini, istorijsko, jer ima svoje ishodište u jednom istorijskom događaju i stvoreno je u toku unutrašnje istorije jednog naroda. Ono se udaljilo od istorije na taj način što su određene činjenice postepeno postale sadržaj opšte duhovnosti i dubinske samosvesti jednog naroda, i tome se na kraju prilagodile.
Mnogo je teže pristati na upotrebu termina "kosovski mit". Kosovsko opredeljenje srpskog naroda proističe iz jednog krupnog događaja, iz istorijske sudbine Srba, iz njegovog svetosavskog pravoslavlja i veoma čvrstih i visokih etičkih načela. Obeležiti čitav ovaj kompleks fenomenom "mit" vodi osiromašenju jedne izuzetne istorijske pojave, složene suštine jednog nacionalnog karaktera i pomeranja, u stvari, ka njihovom nepostojećem, neistorijskom i paganskom jezgru".
Na samom kraju, pošto su crkvu ovde zastupali predstavnici kako G17 plus, tako i DSS, evo da damo jedan citat oca Justina. "U crkvi je prošlost uvek savremena. Sadašnjost u crkvi je sadašnjost uvek živom prošlošću je bogočovek Hristos, koji je juče i danas onaj isti i vavek, neprekidno u svom bogočovečanskom telu živi istom istinom, istom svetlošću, istim dobrom, istim životom i svu prošlost uvek čini sadašnjicom. Otuda su u živom pravoslavnom sećanju i saznanju svi članovi crkve, počevši od svetih apostola, pa do juče preminulih, uvek savremeni, jer uvek živi u Hristu. I danas svakom istinskom pravoslavnom čoveku savremeni su svi sveti apostoli i mučenici i sveti oci. Štaviše, oni koji su za njega realniji od mnogih njegovih savremenika po telu..."
Ovo su sve citati. Tačno znam kada sam stao. Sada ću završiti. Imamo ono što je dala kao materijal Vlada. Dva su pitanja na koja su pokušali da daju odgovore. Mi, predstavnici SRS, samo kažemo - izađite jasno pred Skupštinu i narod za šta se vi zalažete, šta je naša definitivna platforma. Kažemo vam, kažite otvoreno, ukoliko rešenje bude nametnuto i drugačije, što uvijeno govorite, nazovite to pravim imenom, a to je jedino ime - okupacija.

Poštovane koleginice i kolege, moj uvaženi kolega Marić je ovde i moje ime pomenuo u kontekstu replike gospodinu Vučiću.
Pa, gledajte, mi smo stvarno doneli set zakona iz zdravstva. Juče smo glasali o njima, prekjuče i sada se ovde vodi polemika o tome da li su ti zakoni, zakoni koji generišu korupciju. Po mišljenju, mogu slobodno da kažem, većine lekara iz državnog sektora i sto posto lekara iz privatnog sektora, upravo Zakon o zdravstvenoj zaštiti svojim članom 199, na način kako je ovde izglasan, generiše korupciju.
Kolega Vučić je govorio na osnovu onoga što smo mi govorili, ali bogami se njegovo stanovište zasnivalo i na govoru kolege Vučićevića i nekih drugih koji su ovde raspravljali o članu 199.
Ono što je za mene meritorno, treba kazati da sama Vlada ima komisiju, mi smo čitali, za regulatornu reformu, koja je nametnuta od Svetske banke i svi zakoni moraju da prođu i dobiju dozvolu da bi mogli da budu ovde predstavljeni, pa onda usvajani, i ovi zakoni nisu dobili taj prolaz.
Evo ovde negativnog mišljenja regulatorne komisije, mi smo vam čitali to. Znači, nije to mišljenje radikala i nije to neka naša zla namera da jednostavno osporavamo ono što je ova skupština donela.
Jedna stvar je sasvim neosporna ili možda dve su neosporne, način na koji su ti zakoni doneti je sraman i nikada tako niko u dugoj istoriji parlamentarizma, nikada nisu doneti sistemski zakoni zdravstvene zaštite na ovakav način. Vezati lažnom uslovljenošću da se moraju doneti zbog budžeta, iskonstruisati jednu tanku priču koja ne pije vodu i niko je nije oborio, onda upakovati sistemske zakone sa još tri nepotrebno i dati objedinjenu raspravu, u kojoj mi imamo, mi radikali, sat i po vremena da analiziramo dobre i loše strane sistemskih i ovih drugih zakona. Znači, to je prva stvar.
Druga stvar, koja je apsolutno sigurna i stručna javnost je kazala svoj sud u javnoj raspravi, a ja sam to ovde dokazivao i pokazivao, rekla je da javna rasprava nije dala prolaz ovim zakonskim rešenjima. Dakle, to je ozbiljan problem jer ako nemate konsenzus, onda teško da ćete imati i mogućnost da se sve to ispravi.
No, sasvim je jasno da ovi zakoni neće, da ovakva rešenja, pogotovu član 199, da ugase korupciju. Gledajte šta se tim zakonima dozvoljava? Kao ginekolog akušer radim pre podne u državnoj i mogu da nastavim popodne u privatnoj, a onda će plaćati pacijenti koji to hoće iz džepa, znači, neće to biti sredstva iz osiguranja.
Šta mi se još dozvoljava? Dozvoljava mi se da to nije dovoljno, jer imam pravo na jednu trećinu radnog vremena da odem u privatnu ordinaciju i da radim. Danas, korupcija u zdravstvu, a ja ću kasnije nešto o njoj govoriti, upravo je ovim zacementirana. Ona sada ima i zakonska rešenja koja je štite i brane, a ja ću nešto kasnije reći o tome i to je nesporna činjenica.
Ovo što je gospodin Vučić kazao, to je ono što narod govori, što se prepoznaje već, evo i vi se krećete među zdravstvenim radnicima, pa verovatno i do vas dopiru ti glasovi, a kada budem kasnije govorio, ja ću to jasno pokušati da obrazložim zašto su ta rešenja koruptivna. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, stigosmo nekako i do kraja ove rasprave. Ispred SRS pokušaću da iznesem stav mojih stranačkih kolega o ovom važnom problemu, a probaću sa jednog posebnog stanovišta, sa stanovišta lekara.
Verovatno ima dovoljno razloga, jer danas kad se priča o korupciji u Srbiji, onda se ističe da je zdravstvo jedan od najkorumpiranijih delova našeg društva. Mnogi to i dokazuju, na manje i više ubedljiv način. Samo da vas podsetim, imamo čitav niz istraživanja, recimo, Transparent internešenel, Prokarment asesment (Procurement Assessment-Služba za procenu) Svetske banke je rekla, dokument, da je zdravstvo epicentar korupcije, pa Marten bord internešenel, da su građani rekli da je zdravstvo kod nas nakorumpiranije, pa Medija galup internešnel istraživanje.
Od svih tih studija najozbiljnija se čini ona Međunarodne lige za ljudska prava, dokument 416. To je grupa autora sa Sorbone, koji su prezentovali ovaj dokument pred Komitetom UN u Ženevi, aprila ili maja meseca. Naslov tog dokumenta je - Diskriminacija i korupcija, propusti u zdravstvenom sistemu Srbije. Zaključak je da se krše ljudska prava siromašnih roma, izbeglica i raseljenih lica.
Možda šlag na tu tortu je stavila gospođa Junger, ovde predstavnica Svetske banke, koja je kazala da u Srbiji na mito u zdravstvu odlazi između 2 i 4% procenata bruto nacionalnog dohotka, što prevedeno na jezik brojki znači od 40 do 80 milijardi dinara godišnje. Kako je ona do toga došla i njena institucija ne znam, ali situacija je takva.
Mi sada pričamo o korupciji i govorimo o nekom dokumentu - odluka o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Čuli smo definiciju, čuli smo ciljeve, strategiju i čuli smo jednu, po meni, apstraktnu priču o vrlo konkretnim pojavnim oblicima koji već dugi niz godina predstavljaju problem ove zemlje i ovog naroda.
Gospodin Krasić je u svom izuzetno nadahnutom i lepom izlaganju rekao stav srpskih radikala. Mi mislimo da je trebalo povesti akciju, a ne priču o budućim akcijama. Narodu je jasno da, kad govorimo o korupciji, radi se o vrsti krađe i lopovluka, gde se koristi nečiji položaj. Ko je na položaju? Pa, prvenstveno funkcioneri i oni koji sačinjavaju institucije vlasti, sve tri vlasti i javni sektor. To je suština korupcije. Meni se čini logično da je trebalo poći upravo od glave i tu zavoditi red i tu dati akcioni program.
Samo ću da kažem nekoliko reči u ime nas lekara. Šta se nama dogodilo? Imali smo sankcije 10 godina, onda smo imali rat i imali smo, kao rezultat toga, ovo što imamo danas, a to je danas već jedna predokupacija ili okupacija zemlje. Da ne govorim sad kako i zašto. Neko će se složiti, neko neće, ne mora.
Šta se nama lekarima dogodilo? Suočili smo se u jednom trenutku sa izuzetno niskim ličnim dohocima. Setite se i sami, ako niste zamenili svoju platu isto veče za marke, onda ste ujutru mogli da kupite samo kilogram šećera. Jednostavno, lekari, kao i ostali radni ljudi ove zemlje, morali su da budu uključeni nasilno u koruptivne radnje, da bi preživeli. Tako je društvo funkcionisalo u tom periodu i nikome vi ne možete da zamerite što je tada i uzeo nešto što mu je bilo dato i ponuđeno.
Postojala je ona đavolska varijanta kad je neko tražio. To je sigurno za svaku osudu i tada bilo, a uvek će i ostati. Mi tu pričamo o jednom lopovluku. Narod to raspoznaje. Tu ne treba neka velika nauka i teorija. Da li je to džeparenje, da li je to drumsko razbojništvo, da li su to tenderi, to je sasvim svejedno. Od toga ne treba praviti nauku, i ne treba praviti pompu i ne treba praviti ovakve obećavajuće dokumente. Treba akcija.
Ono što hoću da kažem, neko je od prethodnih govornika rekao da se sad nešto radi, uhapsili smo nekoliko lekara. Mi lekari smo zgroženi nad tim što nam vlast i mediji danas rade. Ako je tačno ovo što sam rekao da je glavna i velika korupcija tenderska, što pišu i novine, kod nabavki lekova, opreme u zdravstvu, zašto uzmete onog nesrećnika koji je uspeo da ukrade ispod kokoške jaje i da pravite od toga serijske napise u štampi. Velika je to sramota za ovaj režim, za ove medije koji su na neki način dirigovani.
Gledajte te medije. Raspravljali smo tri dana ovde o setu sistemskih zakona iz zdravstva. Ni reči u medijima. Dirigovano, suprimovano. Zato se pišu ovakvi naslovi - uhapšena doktorka, uzela 150 evra. To je jedno satanizovanje profesije i ljudi. To je van pameti, to je sramota.
Da je Vlada sama centar korupcije čuli smo i u ovoj raspravi, sasvim slučajno, pre neki dan.
Na pitanje gospodina Jovanovića ko je predsednik tenderske komisije za rekonstrukciju bolnice u Užicu, gde je uloženo 3,8 miliona dolara, dobili smo odgovor od ministra da je on predsednik svih tenderskih komisija za nabavku opreme u zdravstvu Srbije. On predsednik, on predlaže, a ko odlučuje - Ministarstvo zdravlja.
Gospodine ministre, vi ste član te vlade, kako vi kao pravnik dozvoljavate da se krši Zakon o sukobu interesa? Da vam ne čitam član 6. koji kaže u stavu 2. tačka 5) "funkcioneru je zabranjeno da utiče na dobijanje poslova javnih nabavki". Ne ni negativno, ne ni pozitivno, to ste vi napisali i mi smo ovde usvajali, a vi u toj istoj vladi dozvoljavate jednu stravičnu mogućnost za korupciju. Znate li šta meni kažu lekari - šta to znači, u prevodu, sva provizija njemu. Postoji meka provizija. Neka je meka provizija, to je 3%. O tvrdoj neću da govorim, kažu da postoji i ta tvrda.
Još jedan ću primer da istaknem i da završim. U istoj toj vladi vi ste u avgustu doneli što je van zakona i van pameti - Odluku o razvrstavanju robe na oblike izvoza i uvoza. Uveli ste novu tarifnu oznaku, neću čitati, veliki je broj, otpadni farmaceutski proizvodi. Vi ste dozvolili uvoz u ovu zemlju otpadnog farmaceutskog proizvoda.
Na osnovu Berlinske konvencije zabranjen je uvoz otpadnih farmaceutskih proizvoda. Na osnovu našeg Krivičnog zakona, član 266. koji ima nadnaslov - Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materijala.
Koji ima motiv vaša Vlada da dozvoli skladištenje – mimo međunarodnih konvencija i naših pozitivnih zakonskih propisa, zakona koje ste vi predlagali i mi usvajali, treba znati i to da mi uopšte nemamo kapacitete za prerađivanje tog otpada – koji je motiv da dozvoli da se ovde skladišti najopasniji farmaceutski otpad, koji je vrlo široka kategorija i može svašta podrazumevati. Koji, nego korupcija i mito. Nemojte mi kazati da je prvi motiv želja da se ubije srpski narod. Mogu i to da pomislim.
Krenite od Vlade. Doneli smo Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 199. je direktno koruptivni. Neću objašnjavati, jer sam prekardašio vreme. Da ste krenuli od Vlade da češljate, bilo bi mnogo bolje. Pustite jadne lekare, namučene, nemojte sa njima da se sprdačite, nemojte da ih izlažete ruglu. Sramota je. Ima milion drugih krivih, pa i među lekarima. Šampioni korupcije među lekarima se znaju koji su. To je direktorska kamarila ministra.

Hvala. Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, evo nas treći dan kako raspravljamo o paketu zakona i na kraju, rekao bi čovek, kruna svega – jedan od najvažnijih sistemskih zakona, zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Vi već znate, samo da vas ukratko podsetim, radikali neće glasati za ovaj zakon. Da vas samo podsetim ukratko i na razloge koji nas na to navode. Prvo, zbog toga što nije ispoštovana volja većine stručnih udruženja i sindikata.
Drugo, što nije omogućena korektna procedura rasprave u Skupštini. Vodi se objedinjena, ishitrena, nepotrebna rasprava o paketu od pet zakona. Odbor je bio onemogućen da u normalnoj raspravi, kroz dijalog, razmotri rešenja koja nudi predlagač.
Dalje, predlagač tvrdi u obrazloženju ovog zakona da je to reformski zakon. Mi tvrdimo da i pored toga što ima novina to nije reformski zakon, nego je to zakon koji konzerviše sadašnje nepovoljno stanje u sistemu zdravstvene zaštite građana Srbije. Naravno, mi ćemo to sada u pojedinosti i dokazivati raspravom o ovim članovima.
Ono što zameram ovom zakonu je preopširnost. Retko ćete u razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji, da ne idemo van Evrope, naći zakon koji sa 300 članova reguliše ovu oblast. Dalje, mnogo je deklarativnog nepotrebno stavljeno u ovaj zakon. I, to su sve problemi sa kojima će se i građani suočiti kada budu hteli da provere zakon i da provere svoja prava na osnovu toga zakona. Zakon će ih zbunjivati svojom obimnošću i nekim svojim formulacijama i rešenjima.
No, da polako prilazimo i samom predmetu ovog amandmana. Pre toga, evo ja ponovo pokazujem sada pred kamerama: ovo su sve mišljenja stručnih organizacija i sindikata koji nisu dali prelaznu ocenu ovom setu sistemskih zakona, a za mene je najinteresantniji dokument koji smo juče dobili.
Dokument potiče iz Vlade Republike Srbije i kaže ovako – Savet za regulatornu reformu Vlade Republike Srbije...
Ja imam mišljenje Saveta za regulatornu reformu sa potpisom gospodina Bubala, koji je predsednik te komisije. I kaže se ovako – u skladu sa, hajde da kažemo, nekim zakonskim propisima, Savetu za regulatornu reformu privrednog sistema je Ministarstvo zdravlja dostavilo na mišljenje Nacrt zakona o komorama zdravstvenih radnika. Isto se to odnosi i na zakon o zdravstvenoj zaštiti.
I onda kaže – iako se radi o regulisanju materije koja je od presudnog značaja za status privatne prakse u oblasti zdravlja, kao i za građane koji koriste zdravstvene usluge u navedenom odeljku, nije izvršena analiza o tome kakve će efekte predložena rešenja imati na ove dve kategorije.
Analiza efekata se svela na kratak i nepotpun opis predloženih izmena. Takođe je u poslednjoj rečenici navedeno – u postupku donošenja ovog zakona sprovedena je javna rasprava u kojoj nije bilo primedbi na predloženu organizaciju zdravstvene službe, odnosno na pojavne oblike zdravstvenih ustanova i privatne prakse.
To što nije bilo, evo sada u mojoj levoj ruci, to nije tačno. Znači, neko je svesno ili nesvesno obmanuo Savet za regulatornu reformu koji je dalje opširno citirao šta je sve trebalo uraditi. Kaže ovako: "Napominjemo da, u skladu sa članom 34. stav 2. tačka 5) Poslovnika Vlade Republike Srbije, odeljak Obrazloženje - razlozi za donošenje akta mora posebno da sadrži određene probleme koje akt treba da reši; ciljeve koji se donošenjem akta postižu; analizu o tome koje su druge mogućnosti za rešavanje problema razmatrane izuzev donošenja akta; zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema."
Da ne nabrajam gomilu stvari. I, šta se kaže u zaključku – imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da navedeno obrazloženje nacrta oba ova zakona nije urađeno, ne sadrži analizu efekata, u skladu sa tim i tim članom Poslovnika Vlade Srbije, iako je takva analiza bila potrebna. To je boldovano.
Sada pitam, ne pitam ministra, pitam Vladu Srbije – ako je osnovala ovo što je osnovala, telo, i ako je ovo telo dalo ovakvo mišljenje, o čemu se radi sada? Kako može Vlada Republike Srbije, koja kaže da je reformska vlada, kako može premijer, koji je na čelu i najodgovorniji za postupke te vlade, da posle ovakvih mišljenja reformske komisije koja je uvedena i tog Saveta za regulatornu reformu pusti ovakva rešenja ovog zakona?
Molim razjašnjenje. Evo, postavljam pitanje. Ne znam ko je ovlašćen. Verovatno je gospodin ministar ovlašćen, pa molim da nam se pruži ova informacija zašto nije ispoštovan zahtev. Datum dokumenta je 30. maj. Znači, imali ste vremena i te kako da postupite po zahtevima koji su ovde izneseni. Oba zakona, znači, juče je bio o komori, a imam dokument i za zakon o zdravstvenoj zaštiti da vam je stavljena zamerka.
Neću da čitam detalje šta je sve trebalo da uradite i šta niste uradili, a doveli ste u zabludu, pokušali ste da dovedete u zabludu ovo telo da nije bilo primedbi na donesena rešenja. Primedbe su ovde, vi pokažite druge dokumente koji opovrgavaju ono što ja govorim.
Idemo dalje. Hajde da se vratimo samom zakonu. Danas nas čeka duga i naporna rasprava. Ja to znam, ali nažalost, mi jednostavno iz ove kože ne možemo. DOS-ovska vlast, koja nakon pet godina evo na ovakav način vrši inkarnaciju svoje moći ili nemoći, nas nagoni da moramo danas da se pozabavimo ozbiljno Predlogom zakona.
Idem od člana 1. Kaže ovako – ovim zakonom se uređuje sistem zdravstvene zaštite. Sistem zdravstvene zaštite – mi smo predložili da se to briše. Ovaj zakon ne reguliše sistem zdravstvene zaštite, jer sistem sačinjavaju svi učesnici. Ako je sporna definicija pokazaćemo i nju, najnoviju, najaktuelniju iz dokumenata Svetske zdravstvene organizacije, iz riporta 2000. godine, gde on jasno definiše šta sačinjava sistem zdravstvene zaštite. Ovde vi to ne regulišete, jer ste posebnim zakonom regulisali zdravstveno osiguranje, finansiranje zdravstvene zaštite. To nije predmet ovog zakona.
Ono što ste napisali dalje, da pročitam sada opet u celosti sada ovaj vaš član: "Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvene zaštite, organizacija zdravstvene službe, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvena zaštita stranaca, osnivanje agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite."
Pored toga što smo predložili da se briše sistem zdravstvene zaštite, jer zakon to ne reguliše, mi smo vam dali predlog šta reguliše, i to je tačno. Predložili smo vam da reč "pacijent" zamenite rečju "građanin", jer složićete se da ako idete na pacijenta, onda i to u uvodnoj preambuli ostaje da je ovaj zakon zakon o bolesnima. Sigurno nije ni vaša ambicija da ovo bude bolesnički zakon, nego da bude zakon koji sprečava bolest i unapređuje zdravlje, promoviše zdravlje i onda izbacite to "pacijenti", stavite "građani", ali naravno, vi ste tvrdoglavi, vi to nećete uraditi, na vašu bruku i sramotu, a mi tu opet ne možemo ništa.
Naš amandman glasi ovako: "Ovim zakonom uređuje se organizacija zdravstvene zaštite, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, prava i obaveze građana, zdravstvena zaštita stranaca, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite."
Šta ste vi odgovorili? Kaže ovako – u osnovnim odredbama kojima se određuje predmet ovog zakona predviđena je oblast koja se uređuje Predlogom zakona o zdravstvenoj zaštiti, pa je neosnovano ne pomenuti da se ovim zakonom uređuje i osnivanje agencije za akreditaciju zdravstvenih radnika.
Naime, vi ste ovde stavili u osnovne odredbe, u opšte odredbe nešto što je pojedinačno, a to je agencija. Ako ste hteli da pobrajate novine, zašto niste stavili licenciranje, zašto niste stavili gomilu drugih stvari. Agencija je nešto što ste zacrtali, što je potpuno u povoju, što će da bude u okviru Ministarstva par godina, a onda treba da zaživi. Nama se čini da rešenja kako ste vi zamislili da agencija funkcioniše nisu primerena ni sadašnjem trenutku, ni potrebama građana Srbije. Građane ste već uskratili, da ne mogu, ako se usvoji zakon o osiguranju, da biraju lekara; država monopolista će da bira preko fonda kojim komanduje pogodne lekare, a onda građani sa spiska mogu da biraju. To je već, ako se usvoji onakva verzija zakona, gotova stvar.
Mi vam kažemo da treba izbaciti tu agenciju, da treba "pacijent" zameniti "građaninom" i kažemo vam samo da treba da kažete tačno šta zakon radi. Hrvatski zakon, koji vam je služio kao veliki uzor (i prva vaša varijanta je apsolutni dokaz za to, čitave stavove ste prepisivali iz hrvatskog zakona), to jasno precizira. Oni kažu ovo što vam mi predlažemo, rešenje, a koje ste vi - hajde da malo izmenimo, ali onda se gubi smisao i punoća smisla. Mi možemo na teorijskom planu i mi ćemo na tom planu morati ovde da raspravljamo, da zamaramo uvažene poslanike koji i danas prisustvuju ovoj raspravi i mi ćemo to dokazivati.
Kod donošenja ovog zakona jednu stvar sam dužan da vam kažem. Srbija ima dugu zakonodavnu tradiciju. Prvi načelnik saniteta nakon srpsko-turskih ratova Vladan Đorđević doneo je dva zakonska propisa i akta 1879. godine. Nemojte nas dovoditi u situaciju da prepisujemo hrvatske. Imali smo 1879. godine svoje zakone, koji su bili moderni, savremeni; dva su ta zakona, nacrt zakona o narodnom sanitetskom fondu, a mi smo raspravljali o tome, pa da pogledate taj zakon, taksativno nabrojan troškovnik, koji troškovi i kako se obezbeđuju. Zašto niste tu nit sledili, naših velikih predaka, pa i vi tako postupali? I, imali ste njegov nacrt zakona o čuvanju zdravlja u narodu i na domaćoj stoci koji je preformulisan brzo u zakon o očuvanju narodnog zdravlja.
Znači, ne trebaju nama prepisani, pa onda menjani, frizirani zakoni, mi imamo svoje. Ja završavam upravo ovim. Imali ste i dobre uzore iz prošlosti, jer ti zakoni su bili sinteza naših mogućnosti i potreba i austrijskog sanitetskog zakona koji je važio za najbolji u Evropi za to vreme. Hvala i izvinite što sam prekoračio vreme.

Kada se ovako radi, onda je i normalno da se ne radi kako bi trebalo. Juče je za govornicom uvaženi poslanik iz Srpske radikalne stranke kolega Dunjić napravio aluziju i rekao – ministre, izgleda ptičiji grip zavladao, kunjaju poslanici. On ima temperaturu 39, bolje da je to prećutao, i on je hteo bolestan da vozi, ali je kolabirao usput i nije ovde. Zbog toga smo mi sada prinuđeni da sami branimo amandmane naših kolega koji nisu ovde i molim vas za razumevanje ako nismo ekspeditivni i ako za neku sekundu možda prekoračimo vreme.
Član 2. kaže ovako: "Zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice."
Onda se kaže u drugom pasusu: "Zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju."
Mi smo rekli da brišete ovo "suzbijanje". Ministar nije bio na raspravi, dobili smo od pravnika odgovor da suzbijanje treba da bude, ali mi smatramo da je suvišno. Ako imate mere za očuvanje, imate promociju zdravlja i unapređenje zdravlja građana, onda imate sprečavanje, pa ide suzbijanje, a iza toga ide rano otkrivanje bolesti. Bolest prvo moraš rano da otkriješ, pa onda da je suzbiješ. Ne možeš da je suzbiješ ako je rano nisi otkrio. Čak i da prebacimo suzbijanje za rano otkrivanje bolesti, ako je tačno ono što je rečeno u nastavku - i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitacija, blagovremeno i efikasno, onda to obuhvata i suzbijanje.
Zašto nepotrebni verbalizam, to nam nije jasno. Sledimo vašu misao logički, jeste promocija zdravlja, jeste prevencija, ali je onda rano otkrivanje kada idemo na bolesti. Moraš da otkriješ, pa onda da suzbiješ. Ne možeš pre suzbiti nego otkriti. Vi to nećete da usvojite. Tvrdoglavo ostajete na principima nelogike. Pitam se zašto?
Vi ste nama nametnuli ovakav neprimeren tempo rada, nekvalitetnog rada, gde Skupština praktično ne učestvuje, gde pričaju samo poslanici Srpske radikalne stranke, ruši se ugled ove skupštine, ruši se autoritet.
Postoji dvostruka namera, jedna opšta, a jedna posebna. Ta opšta je da se narodu zgadi parlament, da se zgadimo i mi sa svojim stalnim izlaženjem narodu, da se pokaže da smo mi ovde samo da bismo pružali otpor, sedimo i ništa drugo nam nije cilj, i da dođemo do krajnje konsekvence pukovnika Gadafija koji je kazao da je parlament najpokvareniji deo naroda i države pa ga je ukinuo i on vlada zajedno sa narodom, u ime naroda i u svojoj "Zelenoj knjizi" govori o neposrednoj demokratiji.
Znači, neki drugi pojavni oblici koji postoje u društvu i koji su jako interesantni za analizu ukazuju da postoji verovatno takva težnja. Koji je konkretni cilj da, što sam već rekao, ovakvom raspravom, možda manje kvalitetnom, zahvaljujući umoru koji svi osećamo i trpimo, želite da na brzinu paket zakona, koji vam nikada prošao ne bi, vezujući ga za obavezu donošenja novog budžeta, na jedan veštački način, usvojite.
Vlada sama sebi skače u usta. Pročitao sam vam akt Saveta za regulatornu reformu. Kaže da nije urađeno ono što traži Evropa. Svetska banka je tražila osnivanje ovog tela pri Vladi i sada vi kažete da činite strancima, a ja pitam strance koji su u našoj zemlji – da li vi, gospodo, stvarno zahtevate da mi u Skupštini na ovakav način donosimo zakone, a što je posebno važno ovakve antireformske, monopolističke i koruptivne zakone? Da li građani Evrope svojim parama zaista žele ovakva rešenja zakonska, ovakvu proceduru i nametanje nečega što ne odgovara građanima Srbije, jer ako to ne odgovara građanima Evrope zašto bi odgovaralo građanima Srbije.
Neka se dobro zamisle, ako nije tačno ovo što govorim onda bi bila logična konsekvenca da se povuku ovi zakoni. Ako je tačno ovo što govorim i ako to ide uz saglasnost međunarodnih savetnika koji se nalaze ovde da nam pomažu, onda nemam ništa da dodam osim činjenice da ona akcija "milosrdni anđeo" nije završena, nego se nastavlja, samo u mirnodopskim uslovima.
Prema tome, rigidnost predlagača i nemanje odgovora na ovo nas stvarno dovodi u jednu nezgodnu poziciju, ali mi druge nemamo, mi ćemo se javljati, mi ćemo stručno osporavati. Opet da vam kažem šta nam daje snagu, dva su generatora koja nam daju snagu i nalažu imperativno da se moramo javljati i diskutovati: mišljenje vrhunskih stručnjaka, eksperata, mogu i njihova imena da kažem, i građani Srbije, interes građana Srbije. To je ono što nas motiviše da nepokolebljivo i dalje nastavimo da ukazujemo na manjkava rešenja zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji bi trebalo da predstavlja zakon nad zakonima u oblasti zdravstva.

Na početku bih zamolio vas, gospodine predsedniče, u protekla dva dana, mada je čitava seansa po meni neregularna i nepotrebno radimo pod ovakvim tempom, vođena je korektna rasprava. U vašem poslovniku ne piše da je uveden delikt mišljenja. Ne mogu nama poslanici da spočitavaju šta ćemo govoriti. Mi na to ne pristajemo. Ako nekome ne odgovara naše obrazlaganje, ako je to mehanistički, da pročitam šta ovde piše, pa da mehanistički, kao papagaj, kažem suprotno, a da to ne povežem sa društvenom stvarnošću, mi ne pristajemo na to.

Mi se nalazimo na osnovnim, opštim odredbama, skrećem pažnju. Ako onda nije dozvoljena opšta rasprava, molim vas, šta hoćete?

To nije upućeno vama, nego onima koji mi zameraju. Upravo zbog korektnosti sam izbegao da repliciram kolegi Mariću, pa sam upravo iz korektnosti izbegao da reagujem na ministrovo izlaganje, ali ne možemo preskočiti neke stvari. Nama se sad ovde zamera, zamenom teze, da smo mi protiv uvođenja termina "sistem zdravstvene zaštite". Ne, mi govorimo samo "organizacija sistema zdravstvene zaštite".
Sistem zdravstvene zaštite je za nas ovo što je ovde napisano. Tu su te definicije. Nemojte me pozivati na Ustav. Znam ja šta piše u Ustavu.
Ne znam napamet sve članove, hvala bogu, ali ove koji su bitni znam. Ovde su te definicije, ovo prvo i ovo drugo. To ću vam ostaviti.
Vi ste visoki funkcioner ove organizacije i poštujte definicije te organizacije. Ne pozivajte se na Ustav koji ni pomislio nije da uređuje oblast zdravstvene zaštite. Nemojte takva obaveštenja davati.
Mi ne isključujemo vaš pojam "sistem", mi samo kažemo "organizacija sistema" je primerenije, jer se zakon time bavi.
Izazvali ste me, rekli ste da sam ja uzeo parcijalno nešto, istrgao i pokazao ovde. Hteo sam da poštedim i vas i poslanike i da ne čitam celinu.
Evo celine: "Savetu za regulatornu reformu dostavljena su mišljenja Društva lekara Vojvodine, Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije i Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, iz kojih se vidi da su ove strukovne organizacije nezadovoljne predloženim rešenjima i da imaju vrlo konkretne primedbe da se ovim nacrtom zakona guši privatni sektor, a građani koji koriste njegove usluge stavljaju u podređen položaj.
Posebno je problematično rešenje predviđeno članovima 199. i 202. - dopunski rad zdravstvenih radnika, kojim se radnicima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama sa punim radnim vremenom...", neću dalje čitati. Dalje kaže: "Posebno sistemsko pitanje koje se mora regulisati jeste pitanje finansiranja rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse. Ova materija je regulisana ..." neću da kažem čime.
"Na ta rešenja, gore navedena, strukovna udruženja imaju značajne primedbe, a u smislu gušenja privatnog sektora. Bilo kakva da su rešenja, obrađivač je mora da izvrši analizu njihovog efekta u smislu ukazivanja na raspoređivanje sredstava i efekte koje će takva politika imati na razvoj zdravstvenih ustanova u državnoj svojini i privatnoj praksi.
Imajući u vidu navedeno, mislili smo da obrazloženje Nacrta zakona ...", neću da čitam koji, "... ne sadrži analizu efekata u skladu sa ..." tim i tim, "iako je takva analiza neophodno potrebna". To je celina.
Znači, neko je i dostavio mišljenja, a nije urađeno po ovome. To je ono što je istina. Razumem ministra, on je dao svoj predlog, on stoji iza tog predloga i braniće ga, ali je ovo upućeno Vladi Republike Srbije, direktno premijeru Koštunici.
Ovo je stvar koja treba da dobije odgovor. Ne ovako – bilo je, pa nije. Ništa nije urađeno od ovoga što ovi ljudi kažu. Ima još, ali neću da čitam.
Jednostavno sam izazvan ovom reakcijom da smo mi nešto istrgnuli iz konteksta. Ne, celina je mnogo gora od konteksta.
Da se vratim na član 6. U članu 6, opet je ovo opšta stvar i ovo je udžbenička stvar, dokument koji sam malopre pokazao ovo reguliše, u zakonu piše: "Zdravstvenu službu u Republici čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe (u daljem tekstu: privatna praksa), koji se osnivaju radi sprovođenja i obezbeđivanja zdravstvene zaštite, kao i zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost, u skladu sa ovim zakonom."
Mi smo predložili kraće, jednostavnije i, čini se nama, bolje: "Zdravstvenu službu čine zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici i organi i organizacije koje se poslovima zdravstvene zaštite bave kao profesionalnom delatnošću." To piše ovde i to je uža definicija. Postoji i šira definicija koju neću da čitam, neću da vas opterećujem.
Svi oni koji se profesionalnom bave zdravstvom sačinjavaju zdravstvenu službu. Ako uzmete i primenite ovo što je ponuđeno, onda vi zdravstvenu inspekciju ne možete da svrstate u zdravstvenu službu, a zdravstvena inspekcija, gde imate i pravnike koji rade u ministarstvu, takođe je deo toga. Ovaj drugi deo, ova šira definicija apsolutno uključuje i to.
Znači, mi smo dali klasičnu definiciju koja svuda egzistira, koja stoji u udžbeniku socijalne medicine. Evo, dajemo i dokument na koji se pozivamo, odakle smo to uzeli. Vi nama odgovarate na jedan čudan način. Hajde da pročitam, zbog građana: "Amandman se ne prihvata iz razloga jer je u suprotnosti sa Zakonom o javnim službama, kojim je uređen sistem osnivanja javnih službi". Kakve ima veze sistem osnivanja javnih službi sa definisanjem, a vi sad ovde definišete šta je zdravstvena služba.
Da li je Zakon o javnim službama stariji od struke, da li je stariji od Svetske zdravstvene organizacije? Ako je čak i tako, možda je pogrešio, a da vam ne kažem da mi imamo Ustav koji često ne primenjujemo, pa kada nam treba mi ga primenimo, a kada nam ne treba onda ga ne primenimo. Dakle, dotle znamo da odemo.
Ovde sada cepidlačimo, tražimo na jedan čudan način, sholastički, neko uporište negde, koje sa realnim životom i stručnim mišljenjem veze nema. Nemojte to da radite. Mi vas samo upozoravamo, dajte jasan zakon, dajte da svi razumeju kada ovo pročitaju. Naravno, vama smeta kada mi ne govorimo posebno o privatnoj praksi na način kako vi govorite i kako je vi označavate. To razumemo.
Ovo je, vi pokažite papir jači od ovoga, Report koji govori o ovome. To je ono što smo mi hteli da kažemo u okviru ovog člana zakona.
Molimo vas, nemojte da izvrćete ono što mi kažemo. Apsolutno se trudimo da budemo krajnje korektni. Vi ste kazali kako smo mi za suzbijanje. Mi smo vam rekli da je to nama obuhvaćeno onim zadnjim, ali može da bude, pristajemo i za dijagnostike.
Jednostavno da kažemo, uspostavite jedan logičan sled i red. Ne mora, može da bude sve isprevrtano. Mogu ja sada da dubim na glavi pa da govorim, opet će biti govor, ali će biti smešan. E, vi to radite. Vi od tog zakona pravite komediju.
Sumnjam šta je namera. Prepišeš hrvatski u dobrom delu, pa ga menjaš, praviš varijablu i praviš na ovakav način. Ne mogu da kažem da ima zle namere, ali na kraju krajeva doći ću i do toga da stvarno ima zle namere.
Pričali ste o "Torlaku". Naše pitanje će biti - šta država Srbija čini da spreči rasturanje? Da, tema jeste, to je govorio ministar i to je tema ove rasprave.
Mi vodimo dijalog kolega, Skupština je mesto gde se vodi dijalog suprotstavljenih mišljenja, a da gospodin ministar to nije pomenuo, ja to sigurno ne bih govorio.
Da ne bih vodio dijalog sa publikom, molim predsedavajućeg da i on nama omogući da normalno radimo. Kada ja prekoračim svojih 15 minuta možete opravdano da se ljutite i da reklamirate povredu Poslovnika i ja ću vam izaći u susret, priznaću da sam pogrešio i izviniću vam se.
Prema tome, kada ste naveli ovde "Torlak" i eradikaciju, ne znam da li je eradicirano na Kosovu potpuno. Bila je akcija naše države na Kosovu i Metohiji.
Znam da je bilo sporadičnih slučajeva za vreme sankcija. Oni "lekari bez granica" su organizovali tu akciju vakcinacije preko UNICEF-a. To je naša teritorija, naša država, nisam siguran da je to baš tamo eradicirano, verovatno da jeste. Znam da obuhvat nije baš bio sto posto, nešto oko 80% je obuhvat vakcinisanih, što je verovatno za uslove koji tamo vladaju zadovoljavajuće.
Kada je "Torlak" u pitanju naše pitanje će biti – šta država čini da se spreči sistematsko uništavanje u zadnjih pet godina Instituta "Torlak", "Galenike"? To će nam biti poslaničko pitanje, da znate, a ako treba, mi ćemo i obrazlagati. Već smo kazali zbog čega smatramo da se sistematski uništava ta institucija, kao i fabrika koja se bavi frakcionisanjem iz krvne plazme derivata. To će biti poslaničko pitanje na kraju postavljeno.

Samo reklamiram da nismo shvaćeni. Kolega, nemojte se ljutiti neopravdano. Šta je bila naša intencija? Član 7. kaže – sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite, kao i za rad i razvoj zdravstvene službe.
Projekti su oni koji generišu razvoj zdravstvene službe. To je svuda u svetu tako, tako je verovatno i kod nas. Mi smo intervenisali da je to jedan uopšten stav koji ništa ne znači, da se reguliše zakonom. Svako zna da se u jednoj uređenoj civilizovanoj zemlji to uređuje zakonom, a ne hajdučijom.
Hajdučija je nešto suprotno od zakona i onda smo smatrali da smo mi toliko svesni da znamo da se to uređuje zakonom.
Pazite šta je problem kod ovog projekta.
Važno je da imate mnoge projekte, za koje mi smatramo da su promašeni, gde su otišle pare, a upravo govorimo da ako gledate obrazloženje zakona, onda predlagač kaže da je jedan od najvažnijih razloga, pa navodi u tački 1) - nedostatak para i da to treba uskladiti, taj nedostatak, i narasle potrebe svakog društva, pa i ovog našeg, a pogotovo što smo mi društvo u tranziciji gde je situacija mnogo gora.
Kada neko kaže da konkuriše, procena isplativosti programa prevencije prenošenja HIV infekcije sa majke na dete... Postoji dobra proizvođačka praksa. To su novi termini koje mi moramo da usvojimo. Postoji i dobra klinička praksa.
Ja imam sertifikat za dobru kliničku praksu. Ja sam taj sertifikat dobio ove godine u Mađarskoj. Ovo ne bi moglo nikada da prođe, ovo bi etički odbor odmah vratio, a bio je dužan, ako slušamo Evropu, da prođe i kroz etički odbor. Neetički je uopšte govoriti da li je isplativo sprečiti prenošenje HIV infekcije sa majke na dete.
Kolega vam je ukazao da sve što tu piše, neću da govorim o metodologiji, metodologija ne bi prošla na drugom odboru. Ako bi se radilo kako treba, jedan naučni projekat, ja sam to učio u Evropi i mi idemo u Evropu, ja sam dužan to da kažem, sve što je tamo napisano piše u studentskom udžbeniku.
A, naša realnost je tužna, mi ne možemo ni da pokrijemo tim testovima u dovoljnoj meri našu populaciju; samo 1,6% naše populacije je pokriveno HIV testovima. To je veoma važan razlog, to je jedan od prioriteta Svetske zdravstvene organizacije, i vama se čini da je možda nevažno. Nas svrstavaju u rizičnu zemlju, da će doći do epidemije HIV infekcije.
Nemojte misliti da je ovo rasprava radi rasprave, da je to samo nalaženje... Šta nas je pogodilo? Nismo mi, to svi drugi pričaju, o HIV infekciji se ovde 20 godina, ili od kada se HIV infekcija pojavila, intenzivno radi, naučni radnici.
Moj učitelj, akademik Vojin Šulović je čitav život dao i sebe da se ovi problemi rešavaju na adekvatan način. Sada se neko pojavi, pa sa ovakvim nečim devalvira muku i trud i ono što je utemeljeno u udžbeniku za studente i na ovakav način potroši pare, to je ono što nas boli, i onda ne dobijemo od gospodina Soroša taj fond koji daje 5,5 miliona.
Zašto on to sada neće dati nama, a bilo je u izgledu i trebalo je da dobije i našoj bi zemlji to i te kako koristilo, ja u to neću ulaziti. Završavam, ali molim vas da samo shvatite, nema potrebe da se sukobljavamo.

Poštovane koleginice i kolege, javljam se na repliku. Gospodine ministre, slažem se da je dobro biti samokritičan. Verovatno ste negde shvatili da ste otišli u ćorsokak, pa ste onda to ovde i kazali. Ja tako nisam govorio kada ste vi prvi put govorili, a nemojte ni vi na takav način da kvalifikujete naša izlaganja. Mogu ovde da ćutim, mogu da pričam nešto što možda nije u redu, vi možete argumentima da pobijate, ali nemojte da izvrćete tezu. Nemojte se kriti iza autoriteta UNICEF-a.
Šta je naša osnovna zamerka? Da imamo jedan projekat koji je neetički koncipiran – isplativost sprečavanja prenošenja HIV-a sa majke na dete. Pa to se uopšte ne postavlja kao pitanje. Drugo, metodologija, koja ne valja. Treće, zaključci koji stoje u udžbeniku. Vi ste kazali da treba troškove uraditi. Nema u studentskom, ali ću vas uputiti na drugi udžbenik ginekologije, jedan od najznačajnijih udžbenika koje mi imamo, Gabijev, gde su tačno troškovi dati do u dolar.
Dragi kolega, ne ide se po celom svetu da se šeta da bi se konstatovalo da je nebo plavo. Postoji nešto što je iskustvo ranijih generacija, postoji nešto što je već referisano. Tamo što je dato kao rezultat tog projekta, nemojte da vam čitamo, boldovanim slovima - ovde trgovci uzimaju mnogo para za lekove, daj da smanjimo cenu i treba univerzalno da radimo testiranje. To studentima pričamo. Nemojte da to budu zaključci projekta.
Upravo kažemo za dosta tih projekata za koje svet kaže da su dobri – dajte da se i mi poklonimo, da čestitamo. Nemojte da se poklanjaju nevidljivi ljudi iz senke. Dajte nam za projekat za transfuziju krvi izvršioce, imena, budžet dajte. Naravno, evaluacija. Znači, mi samo to intervenišemo, nemojte da nam izvrćete reči, nemamo zlu nameru, ali moramo da ukažemo na ovako nešto. Ovo struka odavno zna.
Kažete da je postignuto prvi put sada za četiri bebe. To je zbog 20 godina intenzivnog rada, nije zbog projekta, a vi obezbedite univerzalno testiranje trudnica, dajte pare. Mi insistiramo na tome, ali našim trudnicama kažemo – idi pa plati. Gospodine ministre, mi nemamo pare za te testove. To je sporadično, slučajnost. Ministar viče da imamo, a onda kaže građanima da mora da se kreše javna potrošnja, a onda kaže da mora da se uzima od građana. Divota.
Krešite od onih tenderskih bračnih mahinacija, pa krešite na nekom drugom mestu. Rekao sam vam, što dadoste tri miliona dolara da od firme posrednika da se lek zove kao lek, što dajete preskupe pare za sirovine, za pakovanja lekova u "Galenici". Tu krešite. U ranijim izlaganjima dali smo vam tri primera gde možete da krešete, pa bi smo imali pare i za proteze, ne bismo imali liste čekanja. Samo toliko, prekoračio sam vreme, izvinjavam se.