Poštovani narodni poslanici, na samom početku izrazio bih zadovoljstvo što je povučen predlog zakona o agenciji za laboratorije, jer ja sam ovde imao slobodu da izjavim da je to jedan od najštetnijih zakona koji je ponuđen nama poslanicima da ga usvojimo, najštetniji po zdravlje građana Srbije.
Hvala Bogu, izgleda da je proradila svest Vlade Srbije, da je mogla argumentaciju koja je ovde izneta, nažalost, samo od jedne poslaničke grupe, na neki način da usvoji i prihvati i spreči donošenje jednog ovako štetnog zakona.
Molim vas, da se malo osvrnem na ovaj član 115. Predložili smo, znači, pored toga da se zabrani promet uvoza i izvoza semena za veštačko osemenjavanje, pa mi dodajemo - i kloniranih embriona.
Dobijamo odgovor koji kaže ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što se pod pojmom "oplođena jajna ćelija" podrazumevaju i svi stadijumi razvoja embriona, bez obzira na način oplodnje, pa ne postoji celishodnost posebnog izdvajanja pojma "klonirani embrion". Dakle, jedno smešno i laičko objašnjenje koje zaslužuje i jedan komentar.
Prvo, zašto ne konsultujete struku? Da li vam je neko iz Akademije rekao da ovako odgovorite? Ne mora da bude iz Akademije nauka gde imate akademike koji jasno govore i oni bi vam kazali šta je proces oplodnje ili fertilizacija i šta je proces kloniranja. To su dve različite stvari. Genetski inženjering nije obavezno delo asistirane fertilizacije ili oplodnje. To su dva različita termina.
Naime, kada vi kažete - oplođena jajna ćelija; biologija je srce nauke, veterinarske, poljoprivredne i medicinske; treba imati elementarno znanje ili imati elementarno neznanje i dati ovakvo objašnjenje.
Kaže se da ona podrazumeva sve embrionalne stadijume. Nije tačno. Oplođena jajna ćelija je biološki entitet par ekselans i pravni entitet par ekselans. Svi evropski zakoni imaju tu delatnost i oni su obuhvatili i asistiranu fertilizaciju i oplođena jajna ćelija je posebna jedinica koja nema veze sa ovim drugim.
Kada se podeli oplođena jajna ćelija (a sada ja treba da držim ovde vama predavanje), to je već blastula. Kada ima mnogo ćelija, to je morula. Po vama je i plod u materici oplođena jajna ćelija, ili je to jedan stadijum. To je smešno.
Kako možete da ovakva smešna obrazloženja dajete i da izbegavate suštinu, jer pazite, ovaj vaš 115. član kaže kada se zabranjuje uvoz – dakle, ne svih oplođenih jajnih ćelija (i prema nama i kloniranih oplođenih jajnih ćelija), nego ako su bakterijski zaražene i ako su biološki štetne.
Šta mi smatramo? Zašta smo dali ovaj predlog? Smatramo da je klonirana oplođena jajna ćelija opasna u ovom trenutku. Smatramo da su genetskim inženjeringom dobijene vrste prirodne, kako biljke tako i životinjski organizmi, u najmanju ruku neispitane bezbednosti. Tek od 1996. godine se masovno primenjuju ovi organizmi i kratak je vremenski period da se utvrdi eventualno njihovo štetno dejstvo.
Juče sam vas upozoravao da, kada već nećete struku da konsultujete kada govorite o ovako važnim i ozbiljnim stvarima, morate imati i suprotnu argumentaciju i da uzmete u obzir i da ispoštujete. Rekao sam vam, uzmite, pa čitajte knjigu u kojoj sve lepo piše koje su opasnosti od genetskog inženjeringa.
Mi imamo soju ovde koja nam je ubačena i tačno znamo ko nam je ubacio i ko se zalaže za genetski modifikovanu soju. Znamo i rekli su vam juče podatak da već 50% prehrambenih proizvoda na našem tržištu imaju najverovatnije materije koje su produkt genetske modifikacije, zbog kukuruza, zbog sirupa koji se koristi u konditorskoj industriji i da ne nabrajam sve. To je naša realnost.
Rekao sam vam juče, u Srbiji mi danas uvozimo 250.000 tona genetski modifikovane soje. Rekao sam vam i to da Surčin ima 50 hektara zasejanih genetski modifikovanom sojom. Rekao sam da u Mačvi ima više, 350 hektara zasejano je genetski modifikovanom sojom, koju ste otkrili i koju niste uništili, a dužni ste po zakonu da uništite. Surovo se igrate zdravljem građana Srbije.
Hoćete li da vam pročitam i nešto drugo; naša gospođa ministar nije ovde, a trebalo je da pročita. Ode ona često do Zagreba, pa onda nastavi za Ameriku. Evo lepe knjige iz ove godine, 2005, "Trebaju li Hrvatskoj genetski modifikovani usjevi i hoće li Hrvatska slediti put Argentine" profesora Marijana Jošta, izdanje "Matice hrvatske" iz ove godine. Šta bi tamo pročitala? Kancerogeno dejstvo genetski modifikovanih useva na životinjama, pobrojano, stručna literatura. Zašto to ne čitate?
Onda na ovakav besprimeran način odbacujete jedan naš amandman koji je zasnovan, a ne pričamo mi ovo zato što smo mi pametni i zato što mislimo da smo popili pamet sveta. Srpska radikalna stranka crpi svoje znanje ili svoje neznanje iz stručnjaka iz stručnih službi. Konsultovali smo široku paletu genetičara i ljudi koji se bave ovim problemima da bismo ovo vama danas pričali. A vi, šta radite – sedite i ćutite. Sramota da vas bude. Nema odgovora.
Kažite – lažete radikali; kažite – vi ste destruktivni. Vi kažete da smo mi destruktivni, a nađite argumente kojima ćete pobiti ovo što sam ovde pokazao, ove podatke; kažite vi gde imate bolje podatke.
Amerika je ušla sa Evropom u rat zbog genetski modifikovane hrane i ona traži da prođe ta hrana ovde. Ona se zalaže, i tu su veliki problemi. Brane se evropske zemlje koliko mogu. Nisu sve ni prihvatile da ne koriste tu hranu i u svojim zemljama. Većina jeste.
Ako pitate građane Evrope, 80% ih je protiv genetski modifikovane hrane. Čemu služe izvršne vlasti – Svetskoj trgovinskoj organizaciji ili svojim narodima, zdravlju svog naroda? To treba da se zapitate kada predlažete ovakve zakone.
Molim vas, da ne bude nikakvih nesporazuma, juče sam rekao da je veterinarski zakon, koji je u suštini dobar zakon i nama je neophodan, uzeo sebi slobodu da preuzme nadležnosti sanitarnog zakona. Upravo zbog toga vi ovakva rešenja odbijate i zbog toga vi dajete ovakva, a to nisu ni laička, nego smešna obrazloženja, što otimate ono za šta nadležni niste i za ono što ne razumete i ne znate.
Ne čudi mene zašto je to tako, kad vodi Ministarstvo onaj ko vodi, kada je ministar savezni od 2000. godine čovek kome je to prvo radno mesto, gospodin Vitošević, koji danas igra značajnu ulogu. Ne čudi mene, kada sanitarnu zaštitu u ovoj zemlji vodi onaj ko vodi, ko je lekar obiteljske medicine sa 180 sati škole "Andrija Štampar" za obiteljsku medicinu. Sanitarnu struku Srbije vodi, a onda možemo da spadnemo na ovo i da nam se ovo nudi.
Molim vas, je l′ hoćete u Evropu? Čitao sam vam juče, "Karl Bro" je rekao – sve što donesete, to je vaša politička odluka, mi se ne mešamo koje će nadležnosti imati Ministarstvo zdravlja, koje će imati Ministarstvo poljoprivrede. Evo vam taj dokument. Vi ga znate dobro.
Hoću da vam kaže i ovo. Slovenija je verovatno zemlja koja je u Evropi, složićete se sa mnom. Šta Slovenija kaže u vezi sa ovim? Šta je sve nadležnost sanitarna zdravstvene službe? Vidite šta je pobrojano. U Srbiji samo tri. Sve ste uzeli. A vi veterinari sada otimate nadležnost iz medicine.
Ako govorimo o hrani, pošto za ovaj zakon kažete u uvodu, u obrazloženju – kvalitet i bezbednost hrane je osnovni razlog i sprečavanje prenošenja zaraznih bolesti na ljude, nemojte vi brinuti o tome. Brinite o tim životinjama, budite prema njima humani. Nemojte uvoditi termine - humano klanje i humano ubijanje. Naša struka ima dobre termine, bolje termine koji i to podrazumevaju.
Hoću da vam kažem, kada je ta hrana u pitanju, šta kaže slovenački zakon, a time ću i završiti.
Kaže ovako – za obezbeđivanje zdrave ispravne hrane i proizvoda, kao i materijala koji dolazi u dodir sa hranom, vrše se sledeće vrste nadzora: prvo interni, pa službeni zdravstveni nadzor nad hranom, vodom za piće, aditivima za hranu, sastavom namirnica koji može imati uticaja na biološku i energetsku vrednost hrane, hranljivim materijama za obogaćivanje hrane, proizvodima i materijama koje dolaze u dodir sa hranom, pa vrše zdravstveni, osim nadzora iz tačke 3. ovog stava.
Evo tačka 3 – službeni nadzor nad proizvodnjom, ne prometom, a vi hoćete promet da kontrolišete. Ne može. To lekari moraju da kontrolišu i to rade u svim uređenim zemljama. Vrše veterinarski inspektori nad proizvodnjom hrane životinjskog porekla. Znači to je zakon, a evo vam ovde, neću da vam govorim broj, on je kod mene i mogu vam pokazati, to je strana 6.949 iz 2000. godine, a ima i nova varijanta iz 2002. godine.
Šta vi to radite? Razbijate sanitarnu zaštitu 100 godina staru, sa dugom tradicijom. Primer: vaše laboratorije koje ste zamislili da osnivate i koje nikada čuli nismo da postoje. Sanitarna laboratorija bivše savezne države na surčinskom putu, koja ima ISO sertifikat, u koju je uloženo 500 miliona dolara za opremu, šta je sa njom?
Ko je pokušao nasilno da upadne i da obije i zašto ona ne radi? Ona koja je opremljena, koja je kvalifikovana da vrši kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane i sredstava. Odgovorite na to, to vas pitamo, to ste dužni.
Srpski narod jeste u bednom položaju. Ovi stranci iza kojih se vi krijete ne kažu to što vi radite, neće oni stati iza svih ovih stvari iza kojih vi stojite.
Jedini način i jedini put, mislim, da dođe bolje za sve nas jeste da ipak dođe do parlamentarnih izbora, da patriotske snage, oni kojima je bitno i dete na ulici koje ide sa majkom, i penzioner koji muku muči i dan-danas, kada budu došle na vlast, onda ćemo morati da mnoge ovako loše zakone suspendujemo.

Poštovani narodni poslanici, evo imamo ponovo zakone u kratkom roku, popravni ispit je u toku. Reče gospođa ministar - sticajem okolnosti. Ne razumemo šta to znači. Jako bih voleo da znam kakav je to sticaj okolnosti, kakva je priroda tog sticaja okolnosti, da li su to bila loša zakonska rešenja ili je nešto drugo. Verovatno ćemo čuti i u ovoj raspravi, nadam se do kraja ove rasprave.
U kratkom objašnjenju gospođe ministra čuli smo ponovljene stavove, ono što smo već prethodni put čuli, da je to novi zakon koji donosi nova rešenja i koji zbog toga treba usvojiti. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne sporimo potrebu donošenja jednog ovakvog zakona, jednog modernog zakona o veterini, ali smo i prošlog puta izrazili svoje neslaganje sa ovakvim načinom donošenja novina u našu pravu praksu.
Naime, šta smo zamerili u javnoj raspravi povodom oba zakona? Prvo, opet ću ponoviti da govorim kao lekar, ovaj zakon je uzeo i suviše slobode i počeo da na jedan neprimeren način preuzima sebi nadležnosti od jednog drugog sektora, od zdravstvenog sektora, i to je ono što je naša osnovna zamerka kada pričamo o ovom zakonu.
Ako uzmete obrazloženje kako je dato, lepo se kaže: razlozi za donošenje – zaštita ljudi od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude, kao i značaj kontrole u proizvodnji i prometu životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje i hrane životinjskog porekla koja treba da zadovolji zdravstveni i kvalitativni aspekt koji će osigurati bezbednost potrošača. Molim vas, to je par ekselans zadatak zdravstvene službe. Ne kažem da veterina ne može značajno da doprinese, ali time derogirate čitav jedan važan sektor i to je nedozvoljeno.
Vi u obrazloženju nemate ništa drugo osim - zdravlje ljudi. Kako možete i kako smete da uzmete sebi tu odgovornost bez sanitarne zaštite i bez zdravstvenog sektora? Ko vam daje pravo i pitam se kako se Vlada saglasila da ovo da u ruke veterinarskoj službi, neobično važnoj i značajnoj karici u obezbeđivanju bezbedne hrane.
Nije vam dosta to, služite se neistinama. Kažete dalje: "Zakon o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju uređuje zaštitu zdravlja životinja od zaraznih bolesti, zatim zaštitu ljudi od zaraznih bolesti...". Ne reguliše vam to taj zakon, jer izričito u članu 1. stoji – zaštita od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude. Velika razlika.
Ako nemate dovoljno mogućnosti da shvatite ovu razliku onda dajte to nekome ko je vičan tome neka piše, dajte dobrim pravnicima koji razumeju značenje termina i reči koje koriste.
Uzeli ste sebi ono što vam ne pripada i što ne može. Zašto ne može? Ne može se lekar i zdravstvena služba baviti zoonozom ukoliko se pojavi. Zdravstvena služba i sanitarni deo te službe ima svoje discipline i ima stogodišnju tradiciju u zaštiti ovog naroda upravo i kod zoonoza. Šta imamo? Imamo epidemiologiju, imamo higijenu, socijalnu medicinu, imamo nutricioniste u okviru higijene. Ne možete to izbrisati gumicom i obezbeđivati nešto kvalitetno; nemojte se ljutiti, vi koji ste završili poljoprivredni fakultet i veterinari. Ne petljajte se u ono što ne znate, ali ovim zakonom to demonstrirate.
Znači, struka će se baviti preventivom kod zoonoza, struka se i do sada bavila time, sistem prijavljivanja zoonoza Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, gde se prijavljuju ta oboljenja, pored međunarodne organizacije koja ima francusko ime sa tri slova, kojoj ste prijavili i onu epidemiju šapa i slinavke, koju, čini mi se, niste ni odjavili.
Pitanje za vas ovde je da li ste odjavili epidemiju slinavke i šapa što ste bili dužni, da bi naša stoka mogla da bude izvožena u inostranstvo? Ako niste odjavili tu slavnu "epidemiju" slinavke i šapa iz 2001. godine, zašto to niste uradili? Da li je 20.000 eura koje ste morali da položite razlog ili nešto drugo? Dok se to ne uradi mi ne možemo da izvozimo našu stoku u zemlje Evropske unije, koliko ja znam propise Evropske unije. Vi se stalno zalažete za te propise.
Da je jasno da vam je cilj da urušite jedan sistem sanitarne zaštite i kontrole govori i prvi član ovog zakona. Neću ga čitati, ali u raspravi u pojedinostima ćemo ga komentarisati. Kazaću vam kako on treba da bude napisan pa da budu i veterinari zadovoljni i da sanitarna zdravstvena služba nađe svoje pravo mesto i da Evropa bude zadovoljna.
Nemojte samo da kažete da je ovo Evropa tražila. Evo, u dokumentima imam pismo agencije "Karl Bro" koja vam je radila ovaj projekat, gde njihov predstavnik Jan Robertson kaže da su politička rešenja nadležnosti sanitarne inspekcije i veterinarske, a nikako Evrope i nikako nećemo upasti u zamku da mi namećemo ta rešenja. Ovo ste smislili sami vi, bez Evrope, jer ovo nisu evropska rešenja, ovo je vaša bruka i sramota. Nemojte se kriti iza Evrope. Pismo je ovde, svakom je dostupno.
Ono što hoću da dodam – sa ovim zakonom, kažete, ima novina. Molim vas, nemojte komoru da smatrate kaznenom ekspedicijom i produženom rukom Ministarstva, koja će disciplinovati veterinare. To može biti samo strukovna organizacija koja se brine o interesima i koja će štititi veterinare, kao i kada je lekarska komora u pitanju.
Dođite do te svesti da je jedan od važnih interesa da funkcioniše ta struka i da se radi po savremenim principima nauke i struke i da onaj ko neće po tim uzusima da se ponaša treba da bude na određeni način sankcionisan, ali nemojte to davati komori. To nije njena esencijalna uloga. Ono što vi treba da kontrolišete i radite kao uprava namećete drugome i bacate "vruć krompir" u ruke, pa kada ne bude išlo kako valja reći ćete – eto, imate komoru, komora to ne radi, to nije naš posao.
Govorite smešne reči. Kada govorite o životinjama (one bi trebalo da su vama vrlo bliske), u članu 46. govorite o humanom ubijanju i klanju. Gde ima humanog ubijanja i klanja? Da li vam je jasno da to ne ide? Imate terminologiju – kontumaciju, udaljavanje, čak i jednu grublju reč koja se koristi u toj terminologiji. Kako vam pada na pamet da koristite takva rogobatna terminološka rešenja u ovom zakonu, kada kažete da ste dugo radili na njemu?
No, da se ja ostavim ovog zakona i ovih novina. Šta su novine? Ako ćemo iskreno, recimo, novina je kontrola prisustva ostataka štetnih materijala i zagađivača koji mogu biti opasni po ljudsko zdravlje. To se već sprovodi kroz zdravstvene ustanove i to je u domenu inspekcijskog nadzora i u neposrednoj je nadležnosti sanitarne inspekcije.
To su vaše novine - da prigrabite ono što je već zakonom dato sanitarnoj zaštiti. Na šta to liči? Da li su vam dali saglasnost oni? Ja imam bogatu prepisku između Ministarstva zdravlja, između struke i gospodina Labusa. Imate pismo gospodina ministra gospodinu Labusu gde se kaže, 27. januar 2005. godine, evo pismo je potpisano, ministar se zalaže da se ovako ne rešavaju stvari kako ste ovim zakonima predvideli, da ostane kontrola sanitarna i na granici, pogotovo kada se radi o prometu namirnica. Ko vam je dao dozvolu, ako postoji ovakav zahtev Ministarstva zdravlja? Otkud imate otvorena slobodna vrata da se oglušite o te zahteve struke? Neću pokazivati desetinu drugih papira gde je jasno od strane zdravstvene struke definisano šta ko treba da radi, da nema sudaranja i da svi budu zadovoljni.
Ono što je problem, mi imamo i Zakon o zaraznim bolestima, koji smo u ovom parlamentu usvojili skoro pre godinu dana. Vi ste uzeli nadležnosti i iz tog zakona, koje pripadaju sanitarnoj službi upravo ovim ubacivanjem ljudi, jednom rečenicom koja izgleda da malo remeti stvari, ali suštinski menja situaciju, što je po meni nedozvoljeno.
Ali, da se okanem ovog zakona, govorićemo mi o tome i u amandmanima. Međutim, apsolutno je nedozvoljeno to što ovaj zakon hoće da uradi. Ne govorim o drugim delovima koji su sigurno potrebni i gde verovatno ima i dobrih rešenja. Ali, kao lekar ne mogu da ne kažem ovo.
Vi morate da date odgovor zašto je to tako, da li sanitarna zaštita u ovoj zemlji, koja ima stogodišnju tradiciju, ne valja, pa ćete vi veterinari, inženjeri poljoprivrede da spasite zdravlje ljudi, pa uzimate stvari u svoje ruke ili je to koincidencija da gospođa Makaj sedi tamo, pa je onda sve to tako i moguće. To ministarstvo već se odreklo čitavog niza nadležnosti sanitarne zaštite, a da ne govorim o buci, radioaktivnom zračenju, što je predmet sanitarne zaštite i zaštite zdravlja u većini normalnih razvijenih zemalja sveta. Odgovorite, molim vas, na ta pitanja.
Ukratko bih se osvrnuo i na ovaj drugi zakon. Ovaj drugi zakon je još gori. Ja sam rekao da nema manjeg zakona i lošijeg, da sam ga video u parlamentu, i nema pogubnijeg. Ako vidite šta se kaže da je intencija zakona, a pričao sam prošli put i znam da se ne valja ponavljati, ali moram se ponoviti, kaže se - prvi je ekonomski razlog, primarni ciljevi su ekonomski.
Gde su vam ljudi? Zar nisu ljudi najvažniji, građani koji su nas birali, vi koji ste u izvršnoj vlasti zbog ljudi ste tamo da donosite rešenja koja donosite, a ne zbog apstraktnih ekonomskih ciljeva.
Znači, ovo ste vi stavili kao drugo – zaštita potrošača putem kontrola koje obezbeđuju bezbednost i visok kvalitet hrane. Opet pitam kao lekar – a gde je tu zdravstvena struka? Otkuda pravo vama koji ste to radili i do sada, na jedan način kakav ste radili, hajdučki, da sada to uzimate kompletno sebi u ruke i da vi pravite organizaciju i shemu sanitarnih laboratorija? Vi to najbolje znate.
U sekundarnim ciljevima ste naveli: ekološki; pa politički, pa se kaže - priprema Srbije za članstvo, ali sada je to interesantno, u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, pa onda prijem i priprema za pristupanje Evropskoj uniji.
Znači, važniji je cilj Svetska trgovinska organizacija, rušenje barijera da hrana uđe u našu zemlju što lakše, a to ne krije ni "Karl Bro", jer kaže u odgovoru Ministarstvu zdravlja da je jedan od zadataka ovih reformi da ne može da bude stroži princip kontrole uvozne hrane u odnosu na domaću, i to je u redu, niko nema ništa protiv toga. Znači, i to vam je važnije, a stalno ovde pričate - Evropa, Evropa, kitite se evropskim značkama, ali je sada Svetska trgovinska organizacija odjedanput značajnija prema prioritetima, bar tako ste ovo napisali.
Rečeno je šta vas je motivisalo. Ako gledate šta Ministarstvo poljoprivrede radi, onako kako radi, onda ono radi sve suprotno da postigne od ovoga što je ovde izjavilo da želi da postigne. Neko je pre mene već govorio, evo imamo HAST konvenciju i od 1. januara 2006. godine Evropa primenjuje Konvenciju. Ne može niko da uveze ko nema sertifikat po HAST konvenciji.
Šta se dogodilo? Ministarstvo zdravlja u maju mesecu donosi uredbu i kaže "da ne bude kasno", tako kaže eufemistički, da se maja meseca konkuriše za pare i da se sertifikuju naše firme da bi mogli njihovi proizvodi da odu u Evropu.
Koliko ste vi na vlasti? Kada ste prvo čuli za HAST konvenciju? Kada je to trebalo da pokrenete? Nije zamerka samo vama, i prethodnoj vlasti je zamerka. Zašto niste pet godina, znači od 2000. godine pokrenuli blagovremenu akciju, nego ovako navrat-nanos.
Šta ste uradili? Kazali ste - 180 miliona dajemo za podršku. Kažete - 12 naših firmi imaju sertifikat i mogu da izvoze, a vi ste zatvorili sa 27. septembrom i kazali da nema više para, javilo se mnogo, 300 firmi se javilo, a imamo novce da vas šaljemo na sajam u Hanover i još na dva sajma u svetu, tamo ćemo vam plaćati. Šta je sada važnije? Da idu u Hanover ili da dobiju sertifikat? To je sada pitanje za raspravu. To stoji na vašem sajtu. Otvorite sajt danas, možete se smejati koliko hoćete, otvorite današnji sajt, sve ćete to lepo videti.
Uvoz zaraženih jabuka, ona stara afera kada ste trčali na granicu da vratite onu donaciju sa jabukama, pa se na jedvite jade vratilo, ne prestaje. Imate kupinsku aferu, šta je seljacima dato da seju prošle godine od zasada maline i kako su prošli, Slovenci dali pare, kupili.
Najnovija afera sa malinama sa 800 kilograma rasada, za koji je utvrđeno da je zaražen. Imali ste problem da zatvorite, išli ste sa policijom. Jeste li zatvorili konačno, jeste li spalili? Tamo ste debatovali sa uvoznikom koji su modaliteti, kako da spasemo štetu. To piše na vašem sajtu od reči do reči. Možete pročitati.
Ja odem na vaš sajt pa pročitam - kontrola pesticida u hrani. Kako se sprovodi? Ko poštuje karencu? Gde imate istraživanje kojim ste utvrdili koliko naših ljudi na zelenoj pijaci Zeleni venac u jednom određenom roku ima ispravnu hranu.
Hoćete da vam kažem neke druge podatke drugih koji su radili, a ne vi? Kakvi su nalazi? Na vašem sajtu jedna osoba, stručnjak, kaže da je 50% hrane koju jedemo kontaminirano genetski modifikovanom hranom. To ste pustili na vaš sajt da ide zbog kukuruza, zbog prerađevina kukuruza, zbog soje koja se ovde intenzivno proizvodi. Ove godine ste izašli sa aferom genetski modifikovane soje gde kažete - 370 hektara u Mačvi i 50 u Surčinu.
Šta je sa tom sojom? Rekli ste da ćete je uništiti. Da li ste je uništili? Ima li rešenja? Pokažite rešenje gde ste uništili tu soju. Da li je to možda "Krmivo produkt" zasejao? Da li je možda taj gospodin iz "Krmivo produkta" glavni potrošač te soje, koji hrani 5.000 kokica i jaja koja prodaje po Beogradu genetski modifikovanom sojom?
Genetski modifikovanu soju je sadašnji ministar protežirao u ovoj zemlji kao direktor onog Saveznog zavoda za genetske i biljne resurse, koji je bio kada je Labus bio potpredsednik Savezne vlade, a Vitošević bio (kao prvo radno mesto) ministar poljoprivrede. Taj lanac se nastavlja, imena neću spominjati. Ovde se uvozi genetski modifikovana hrana.
Samo nešto da kažem, pošto ste uzeli stvar u ruke, koji ne poznajete, pročitajte ovu knjigu vi iz Ministarstva. Izdanje je Instituta za društvene nauke u Londonu, 150 stranica o genetski modifikovanoj hrani. Tamo ćete pročitati ima li štetnih efekata ili nema. Znači, Institut društvenih nauka u Londonu, to pročitajte. Ono što će vama biti jako lako da pročitate, pročitajte iz Matice hrvatske knjigu o genetski modifikovanoj hrani i šta tamo piše, sa dokazima.
Da se zna samo i ovo: firma "Monsanto" je 2005. godine... Vi dobro znate koja je firma "Monsanto", često putujete o njihovom trošku u SAD, to je poznata stvar, imaju papiri, gospođo. Smejte se. I ja bih se smejao da meni neko da u džep nekoliko hiljada tih para, bilo bi mi prijatno. Zna se koliko ste puta išli u inostranstvo. Nije loše ni ići. Nije to zamerka, ali je priča o "Monsantu". "Monsanto" firma je ove godine u Americi kažnjena sa 1.500.000 dolara zbog korupcije u Indoneziji zbog toga što je potkupila državnog službenika koji nije ispitivao hranu, nije ispitivao da li je lan ili pamuk genetski modifikovan. To je firma "Monsanto".
Danas kada idete našim njivama, idite u Vojvodinu, idite i ovde malo po Mačvi, vi ćete videti na njivama table sa oznakama kukuruza "Pionir". "Pionir" je jedna multinacionalna kompanija koja takođe radi najviše sa genetski modifikovanom hranom. Ja vas pitam – da li je to genetski modifikovan kukuruz? Štetni efekti tog kukuruza su dobro poznati, a onima koji nešto znaju – sa izučavanjem ljudskog genoma, kada je utvrđeno da ljudski genom ima 30.000 gena zaduženih za sintezu proteina (evo, smeje se slatko gospođa Plavšić, ručak je prijao, ona je utonula u nirvanu), potpuno Krikova teorija determinacije pada u vodu.
Šta to znači? Samo da vam prevedem na jezik narodni. To znači ovo: da od spoljašnje sredine, uz gene koje imamo, i te kako zavisi i funkcionisanje našeg organizma, zdravlje i bolest. Onda kada govorimo o genetski modifikovanoj hrani to treba uzeti u obzir.
Neću da govorim o opasnosti kada posejete genetski modifikovane sojeve, 100 kilometara unazad nećete imati druge sojeve, neće nicati ništa drugo. Neću da vam govorim o Argentini, čitajte šta je danas u Argentini, šta se dobilo intenzivnom proizvodnjom soje, gde je danas Argentina; čitajte zdravstvene biltene, čitajte poljoprivredne biltene.
Prema tome, srpski radikali ne mogu da stanu iza ovakvih predloga zakona. Apelujemo na Ministarstvo da koristi iskustva Ministarstva zdravlja, to je valjda još jedna vlada; na kraju krajeva, ista ste stranka, razmenite informacije, razmenite mišljenja i mislim da ćete onda moći da donesete kvalitetne zakone koje ćemo onda i mi moći da pozdravimo.

Poštovani narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman kojim tražim da se briše član 2. ovog zakona. Moj stranački kolega profesor Mašić je detaljno obrazložio razloge kojima se rukovodi SRS u načelu. Ja bih sada bio slobodan da dam izvesne svoje komentare i viđenja.
Mislim da nema manjeg i destruktivnijeg zakona koji se u ovoj skupštini pojavio zadnjih godinu dana. Ja ću govoriti sa pozicije lekara, pošto sam ja lekar. Ono što pada u oči i vrlo je interesantno jeste da je zakon sa par članova zaslužio toliko opširno obrazloženje, koje apsolutno nije uspelo nas iz SRS-a da ubedi u ispravnost potrebe osnivanja ovakve agencije.
Naime, o čemu se radi? Ako je tačno, kao što se u obrazloženju kaže, a ja verujem da je to tačno, da su ciljevi donošenja ovog zakona dva primarna i tri sekundarna cilja, gde je na prvo mesto stavljen ekonomski cilj, tu se mi apsolutno nećemo složiti. Prvo, možda je to nekom najvažnije - ekonomski cilj, nama je najvažnija bezbednost ljudi. Zakoni se donose za ljude, a ne za apstraktne pojmove, kao što je ekonomija. Ono što je za nas važno jeste zaštita potrošača putem kontrola koje obezbeđuju bezbednost i visok kvalitet hrane. To ste istakli kao ključni razlog.
Ako je to tako, onda ste vi bili dužni prethodno da donesete politiku o zdravoj hrani, neku nacionalnu, neke smernice i strategije. Vi strategiju o zdravoj i bezbednoj hrani niste doneli, a već idete zakonskom regulativom da tu oblast regulišete. Prema tome, radite non-stop istu stvar: nemate politiku usvojenu, nemate strategiju usvojenu, a idete zakonskom parcijalnom regulativom, kojom hoćete da izvesne stvari do kojih vam je stalo progurate i protežirate.
No, o čemu se radi? Zašto sam ja rekao da govorim ispred lekara Srbije? Kao što je poznato, u ovom parlamentu mi smo 2004. godine doneli Zakon o sanitarnom nadzoru, gde se još jednom suzilo mesto i uloga Ministarstva zdravlja i zdravstvenog sektora u prioritetnim poslovima zaštite zdravlja stanovništva. Da vas samo podsetim, ovim zakonom nadležnost Ministarstva zdravlja se sužava na svega tri segmenta javnog zdravlja, i to: zaštita od zaraznih bolesti, zdravstvena ispravnost životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, odnosno higijenska ispravnost vode za piće.
Ovaj zakon je naložio sanitarnoj službi da radi. Naravno, jonizujuća zračenja, buka, duvan, sve je to ostalo van nadležnosti sanitarne službe koja potpada pod Ministarstvo zdravlja Srbije. Mi smo se i tada bunili i smatramo da to nije u redu, jer smatramo da je princip i danas važeći, stručni, da sve što ima uticaja na zdravlje ljudi mora da bude pod ingerencijom zdravlja i zdravstvenog sektora koji se bavi pitanjima javnog zdravlja.
Da vas podsetim, veterinare i ove iz poljoprivrede i ove iz nepoljoprivrede koji su u Ministarstvu, da medicinska struka ima discipline koje imaju preventivni karakter, a to su higijena, epidemiologija i socijalna medicina koja treba ovim da se bavi. Nemojte vi da brinete i da uzimate brigu od lekara, da otimate, nestručni i nekompetentni, da se vi pokazujete ovde jedinim brižnim za zdravu hranu. Nemate pravo na to. Gde vam je, ako ste već hteli da regulišete ovu oblast na pravi način, ovde ministar zdravlja? Zašto on ovo nije potpisao? Ja pretpostavljam, nije lud da potpiše ovako pogubnu stvar. To može samo lud čovek da potpiše i nekompetentan sa medicinske tačke gledišta.
Kada pričamo o hrani, vi ovde pričate da donosimo evropsku regulativu. Vi sami verovatno znate šta je osnov kada govorimo o zdravoj i bezbednoj hrani – integrisani sistem u kome ima vodeću ulogu sanitarna zaštita, što će reći humana medicina, pa potom veterina, a vi ste ovde izokrenuli naopačke, ali vam ništa ne smeta da...
Potkrade vam se, u obrazloženju kažete: "Kontrola bolesti prouzrokovanih hranom", odmah iza ovih ciljeva, "zoonoza i drugih biljnih i životinjskih bolesti ne može se podvesti pod okvire međunarodno definisanih normalnih granica, ukoliko ne postoji svakodnevna zajednička kontrola i saradnja sanitarne, veterinarske i fitosanitarne inspekcije."
Tu lepo kažete kako jeste, prepisali ste opet iz nekog izvora. Tu jasno stavljate redosled koji je logičan; važna je fitosanitarna zaštita, važna je veterinarska zaštita, ali to je deo sistema koji ne može da bude na čelu. Može po vama, ali ono što ste vi do sada radili nije ni čudo i to nas u Srpskoj radikalnoj stranci uopšte ne čudi što je to tako.
Prema tome, apsolutno niste uradili prethodne korake i zadatke, nemate strategiju zdrave hrane i bezbedne hrane. Donesite to, pa onda donesite zakon o hrani, pa onda u okviru tog zakona regulišite i ovo pitanje. Nemojte ovo da istrgnete.
Vi treba da znate i to, a to ne znate, da je ovde sanitarna služba izuzetno jaka i da u ovoj zemlji ima veliku tradiciju. Uzmite samo, 50 godina se proslavljalo od osnivanja Saveznog inspektorata za sanitarnu zaštitu, koji ste vi potpuno uništili.
Postojala je savezna laboratorija odlična, dobro opremljena, koja je trebalo da bude referentna laboratorija, a vi sada izmišljate neku laboratoriju iz Batajnice, za koju niko od lekara nije čuo. Koji su to kadrovi, koje su to reference? Kako možete da istakne tu laboratoriju da ona bude vodeća za ovako važne zadatke koje namenjujete? Apsolutno to ne može.
Čovek bi rekao da je tu samo neznanje, međutim, ja nisam sklon da verujem da je to samo neznanje. Ali, recimo, zašto ja mislim da je tu neznanje, nego je tu destrukcija jednog sistema i na nakaradan način imitiranje Evrope, jer Evropa nikada ne kaže kakva će zakonska rešenja biti. Evropa samo kaže - imate direktive, molim vas ispoštujte direktive. To svi mi znamo i ovo apsolutno Evropa ne traži.
Da vas podsetim samo, 2001. posle događaja od 5. oktobra EU dozvoljava hitan interventni aranžman za 10.000 tona mesa iz naše zemlje da se izveze u EU. Ništa od toga skoro nije ostvareno.
Zašto nije ostvareno? Zbog gospodina Vitoševića i pomoćnika sadašnjeg ministra poljoprivrede Srbije.
Da se podsetimo još nečega: 2002. godine u službenom listu Evrope imate da su proglašeni "Karneks" iz Vrbasa, "Neoplanta" Novi Sad, "Srem" iz Šida, MIP iz Požarevca, "Čajetina" iz Čajetine, "Juhor" iz Jagodine, "Meso kombinat" Leskovac i "Stoko-Impeks" iz Knjaževca kao klanice iz kojih se može izvoziti u zemlje EU. Ko je obavestio EU da samo dve mogu od ovih, da nemaju sposobne veterinarske kadrove? Ako nemate sposobnu veterinarsku inspekciju i kontrolu da se to odradi, kako to sada možete da stavite na čelo ovog lanca događanja i ove zaštite? Smejte se vi, to su fakta i postoje papiri.
Vi ćete pokazati da to nije tako, kao što je i vaš pomoćnik za inspekciju elektroinženjer. Gde ima u svetu da je elektroinženjer inspektor, na čelu inspekcijske službe za pitanje poljoprivrede? Neću da govorim o biografiji tog čoveka, sa članskom kartom iz JUL-a. Kako ste udarili šamar - 20.000 inženjera poljoprivrede ne mogu da budu na čelu te inspekcijske službe, nego mora elektroinženjer, koji je predavao u srednjoj školi, koji se nije bavio tim problemima. To su oni razlozi koji nam ukazuju da tu ima nečeg višeg od neznanja. Tu ima i loše namere.
Sledeće, zašto nemamo izvoz mesa u Republiku Srpsku? Zato što su skinute ove klanice sa spiska Evropske unije, a veterinarski zakon koji je donet u Federaciji u 2002. godini je rekao da mogu da idu klanice samo sa liste Evropske unije i one koje se prepoznaju između država potpisnica. Da li ste uradili nešto da razmenite sa Federacijom listu klanica? Koliki je naš trenutni izvoz u Republiku Srpsku? To je ono što je jako interesantno. Šest meseci nije odgovoreno, koliko znamo, iz Republike Srpske po njihovom postavljanju zahteva. Da li je tačno da je šest meseci bilo potrebno da se počne razgovarati? Šest meseci nije odgovoreno na zahtev iz Republike Srpske, koji su znali za donošenje ovog zakona, da se to uradi. Naravno, Lijanovića možete da kupite ovde, njegove suhomesnate proizvode imate po svim samoposlugama i možete da kupite.
Sve u svemu, ovako parcijalno i ishitreno zakonsko rešenje apsolutno ne treba prihvatiti, nije u interesu ni onih ciljeva koji su zacrtani kao primarni, time se ne ostvaruju. Ako ovo hoćete da uradite, donesite strategiju, donesite zakon o bezbednosti hrane, pa onda donesite ova podzakonska akta.

Poštovani narodni poslanici, ja sam rekao da je ovo jedan destruktivan zakon i to se iz člana u član može jasno videti. U tom trećem članu je propisano da će osnivačkim aktom Vlada utvrditi mrežu laboratorija i opredeliti njihov položaj u mreži kao regionalnih laboratorija, kao i poslove koje one obavljaju.
Skrenuo sam pažnju da se danas u savremenom svetu kada se govori o bezbednosti hrane govori o jednom integralnom pristupu, integrisanom sistemu koji ima svoje delove. Opet ponavljam, za one koji to još uvek ne znaju, sanitarna zaštita je veoma važna u tom lancu i najvažnija, jer mi zakone ne donosimo za životinje, nego za ljude, a svojim zakonima mi ljudi hoćemo da nam životinje budu zdrave, zbog njih, iz humanih razloga, a i zbog toga što smo okruženi njima i želimo da se na taj način sačuva naše zdravlje.
Vi ste postavili sebi veliki cilj, bezbednost hrane, a onda ste odjednom sve to sveli samo na laboratorije i navodite laboratorije koje su naznačene i govorite o institutima za zdravlje u pojedinim gradovima Srbije. Kada govorimo o bezbednosti hrane onda ne možete da pričate ništa o toj bezbednosti ako ne pratite situaciju sa bezbednošću hrane. Do sada je tu funkciju vršio Institut "Batut".
Svi podaci o zdravstvenoj neispravnosti ili ispravnosti hrane su se slivali iz regionalnih zavoda u "Batut" i ti podaci se dostavljaju međunarodnoj zajednici.
Nije pitanje bezbednosti hrane otići u laboratoriju i videti. Treba protumačiti šta to znači i treba integralno, na nivou čitave države, donositi zaključke. To ovde pada. Vi ste "Batut" potpuno izbacili iz ovog sistema. Po vama informacioni sistem nema veze nikakve. Vi rušite postojeći, jako dobar, sistem, sužavajući pojam bezbednosti i zdravstvene ispravnosti hrane na neku dozvolu koja će se dobiti u nekoj laboratoriji i kraj priče.
Ne može tako u ovoj Srbiji. Vi koji rušite ono što je bilo dobro urađeno i napravljeno morate da znate da postoje drugi ljudi koji se ne mire sa tim. Trenutno imate vlast i vi ćete svojom većinom poslaničkom izglasati i ovo, ali stručna javnost vidi šta radite i biće vremena, hvala bogu, kada će se ove teške greške moći ispraviti.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih na početku podsetio predsedavajućeg gospodina Anđelkovića da se prekjuče dogodio mali incident prilikom mog izlaganja o zakonu u načelu. U vremenskom periodu od jednog minuta stalno je bilo uključeno zvono.
Predsedavajući je rekao da je to nesvesno učinio, da nije namerno. Ja sam to prihvatio. Kada sam malo više razmislio, ako nije svesno onda je refleksno. Pošto sam lekar onda sam išao malo dalje, dozvolio sam sebi – koji je refleks, uslovni u svakom slučaju ili politički?

Ako je to već politički refleks razmišljao sam da nije ni čudno, šta bi bio podsticaj primarni da se ima na takvom mestu takav refleks. Bio bi sigurno podsticaj ako neko počne da kritikuje nesuvislo Vladu, odmah noga krene dole i to je jedan automatizam kasnije. Uslovni refleks zahteva dodatni.
Šta je taj dodatni? To je radikal. Ako ne kritikuješ, noga ide dole. Meni se dogodilo i pošto je minut vremena trajalo pritiskanje, morao sam da napustim govornicu misleći da sam istrošio svoje vreme, a nije red da kršim Poslovnik. Međutim, imao sam još deset minuta da govorim. Molim vas, gospodine Anđelkoviću, da se ne dogodi ista situacija, uplašio sam se da taj refleks ne proradi i večeras, pa da mogu na miru da izložim ono što hoću.

Ja to nisam ni rekao. Pokušao samo da dam jedno racionalno objašnjenje kada zvono zvoni minut.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 74. i, u skladu sa ovim dosadašnjim što je izlagano više puta, smatramo da treba brisati ovaj član zbog toga što on kaže da izuzetno od odredbe člana 9. ovog zakona, pravo na porodičnu penziju roditelj stiče kada navrši, pa onda ide ono kaskadno povećanje cenzusa godina, koje je već prisutno i u ostalim kategorijama koje su tretirane od člana 71. pa nadalje.
Pošto je gospodin ministar ovde bio, opet nas je napustio, bio sam vrlo iznenađen kada je rekao - vi kritikujete, a ne dajete rešenja. Mi smo davali, ali njega nije bilo. Zašto nije saslušao? Gospodin Krasić je u više navrata rekao šta mi srpski radikali smatramo da je dobro rešenje.
Prvo, ono što želim da zamerim ministru, a vi ćete mu preneti, zašto se on kiti tuđim perjem. To je čovek koji taj zakon nije pisao. On i vi ne opovrgavate to. Ponovo vam citiram Predraga Kovačevića na okruglom stolu - Reforma penzijskog sistema u Srbiji "Do penzije tri stubića", u novembru prošle godine. Kaže gospodin Kovačević iz Ministarstva finansija - zakon je radio tim stručnjaka iz Ministarstva finansija, Narodne banke, "Bering pointa", kolege iz Hrvatske. Nema Ministarstva rada.
U načelnoj raspravi sam vam rekao: oktobra meseca u Cavtatu u Hrvatskoj referat - Penziona reforma u Srbiji, a konferencija se zove - Druga internacionalna konferencija, penzijski fond, tržište kapitala i finansijsko okruženje. Ko je referent? Nijedan Srbin nije učesnik, nijedan iz Srbije. Referiše gospođa Roza Čijape. Imam čitavo izlaganje, mogu vam dati u slajdovima, gde su data rešenja koja ovaj zakon obuhvata.
Prema tome, ta priča da neki stranci, recimo MMF je brižniji od nas samih, pametniji i zna bolje, dođe u našu kuću, šta je naš interes da prihvatimo, kao da smo maloletni, neću da kažem maloumni, jer to nismo, i mi treba u to da poverujemo da je nečiji stranački interes važniji od našeg domaćeg interesa, mislim da to apsolutno ne stoji i to je ono što je problem.
Nije istina da je motiv da nama bude bolje. Ne, to je omča i zavrtanje ruke od strane MMF-a da se mora do kraja ove godine ovo ispuniti u okviru restrukturiranja javnog sektora i obećanja koja su ranije data, kao što je nasilno usvajanje zakona o prestanku važenja zakona o NIS-u ista priča i to je istina.
Nemojte da lažete ovde nas narodne poslanike i javnost. Vi to morate da biste dobili nastavak aranžmana, da bi to dobro dočekali 2006. godine, kada stiže milijardu i šeststo miliona za otplatu. To je to dobro koje nas čeka. Kažite to ljudima.
Gospodin ministar je čitav niz lažnih podataka, neistinitih i poluistinitih izneo ovde. Pričao nam je kako je to u svetu, kako je ovako i onako. Kaže u jednom intervjuu, i to je na sajtu Vlade, Vlada je to okačila kao vrlo bitno, stoji njegova izjava - u većini zemalja sveta odavno se radi duže, pa je vreme da se i kod nas ta granica pomeri. Onda kaže dalje – u Srbiji na penzije odlazi 14% društvenog proizvoda, dok je u proseku u zemljama OECD-a 8,1. Znači radi se duže, pa je vreme da se kod nas pomeri. Pitam ga, zašto ne kaže koliko se radi u Italiji? Da li tamo muškarci sa 58 godina, žene sa 56 idu u penziju? Da li je zemlja Italija neka leva zemlja u koju ne treba gledati? Pitam ga kako je to u Danskoj? Da li se tamo ide sa 60 i 62 godine u penziju? Neću da ga pitam za neke druge zemlje.
Isto je bila priča koji je odnos između penzije i plate. Pitam vas da li je u Francuskoj od 60 do 100% od bruto ličnog dohotka penzija? Da li je možda u Nemačkoj 72% od bruto ličnog dohotka penzija, ili to nije tačno?
Da li je u Sloveniji 75% od bruto ličnog dohotka ta penzija? Naravno, ne govorim napamet. Ovde su podaci. Ima raznih podataka. Ovo je jedna dinamična oblast, uvode se reforme, menja se situacija iz dana u dan. Ali, ovo je suština. Nemačka neće čak da menja svoj sistem iz temelja, neće da ide u reformu, ona samo pokušava da popravi svoj sistem.
Rečeno je – mi mnogo izdvajamo za ovaj penzioni fond od plata, 22% od našeg dohotka ide za taj penzioni fond. Gledajte u Mađarskoj: 22 plus 6. Oni imaju tri stuba. Znači, ne prvi i treći, kao što mi uvodimo dobrovoljni, oni imaju i obavezni. Kada uzmete 20 - 26, koliko vam je to procenata? Da vam ne čitam u Poljskoj te brojke, još su veće. To je već blizu onome što je Toma Bušetić govorio, kada su socijalisti imali.
Slovenija izdvaja 24,35% od ličnog dohotka za svoje penzione fondove. Što to ne kažete? Ima i onih koji izdvajaju daleko manje, to je istina. Ali, dajte celinu, holistički gledajte na stvar. Nemojte otrgnuti nešto što vam govori.
Znači, situacija je šarena. To je realnost Evrope. Evropa ne nalaže nikome kakvu zakonsku regulativu će usvojiti. Ona samo ima direktive koje moraju biti ispoštovane. Evropu interesuje slobodan protok ljudi, robe i novca. To su direktive koje Evropa nalaže, sve ostalo vi pričajte nekome drugom da to od nas Evropa traži.
Da budem potpuno jasan, da odgovorite vašem gospodinu ministru i prenesete, SRS u svom programu, koji je pisan davnih godina, ima sva tri stuba.
Mi smatramo da se dobar penzioni sistem mora oslanjati na sva tri stuba: i na ovaj primarni, koji je do sada bio kod nas, da treba postupno uvoditi i ovaj sekundarni, što će reći - obavezni, ali koji će biti privatizovan, koji će ići na tržište gde će se kapitalisati sa sredstvima čoveka kome se zna ime i prezime, uz sve rizike koje tržište nosi. Smatramo da i onome ima mesta, ali sve treba postupno i polako uvoditi.
Danas nema opravdanja da se ide na treći stub. Zašto? Kakva je realnost u zemlji Srbiji, to smo pričali. Imamo 1.500.000 penzionera. Koliko imamo nezaposlenih - brojka je od 800 do milion. Koliko je u sivoj ekonomiji građana? Prosečni lični dohodak je, vi kažete, 200 evra, neko kaže 180; zvanična Evropa kaže da je kod nas 180 evra prosečni lični dohodak. Možda greše, niste im tačno rekli. A prosečna penzija 138 evra. Najbitniji je ovaj momenat - da 90% naših penzionera danas imaju penziju manju od 180 evra. Vi sada hoćete većinu njih da stavite u izuzetno težak položaj ovom reformom, kako ste vi zamislili.
Rekao sam da sada počinjem da pričam šta SRS predlaže. Apsolutno ne da se teret tranzicije prevali na najvulnerabilniju kategoriju našeg stanovništva, a to su naši penzioneri. Postoje još dve kategorije koje su isto vulnerabilne, a možda i vulnerabilnije, to su deca i invalidi. Samo što decu niste još napali sa ovakvim propisima nakaradnim, penzioneri, invalidi i te kako trpe posledice jedne nehumane vladavine.
Ona vaša ideja da se smanji 14,3 izdvajanje iz budžeta, pa će onda da bruto društveni proizvod poraste, da onda te pare idu u investicije. Vi kažete da je to uslov. Mi kažemo - ne. Zaposlite ovih milion nezaposlenih, izvucite ove iz sive ekonomije da počnu da rade, pa ćete onda imati poboljšan odnos, neće biti 1:1 kao što kažete, mada je on malo nešto veći 1,2, pa ćete moći taj fond, taj prvi stub da ojačate, taj stub solidarnosti koji je i do sada bio.
Ali, vi kažete - nema para. A gde je onih četiri do šest milijardi koje ste 2000. godine ovde zagovarali i pričaste - tek što nisu prispele, ili su došle, pa su otišle. U šta idu ovi krediti, čija otplata stiže dogodine i iznosiće 1,6 milijardi dolara ili evra, ne znam tačno. U šta je to otišlo?
Pitam vas, zašto, kada govorite o svemu tome, ne kažete pravu istinu ljudima zbog čega nema investicija u ovoj zemlji? U svim dokumentima OEBS-a, kao i drugih organizacija, a priznajem, ne znam te internacionalne organizacije, to vi daleko bolje znate, te skraćenice i te silne međunarodne organizacije, svuda se kaže da je centralni problem našeg društva korupcija. Drugi problem je nepoštovanje zakonitosti, što proističe da je ovde nesigurno investirati.
Kako ste vi pare mogli dobiti? Naravno, privatizacijom. Šta radite sa privatizacijom - prošla vlada, sadašnja, iz afere u aferu? "Danone", da ne nabrajam, gomila afera. Gledajte ovo sa rasprodajom vojske, pukla tikva oko plena, treba rasprodavati zgrade, treba rasprodavati imovinu vojske. Ne može bez skandala. Lopovluk do lopovluka. Gde god zagrebeš, svuda vidiš korupciju i ono što ne valja. Zbog toga nema investicija. To kažite.
Nemate snage ili nemate volje, želje da one nosioce te korupcije, na koje ukazuje i štampa, vi je često zovete "žuta" zbog toga... Vi ste skloni da i štampu izvedete na sud, realni sud, zbog izražavanja slobodnog mišljenja, a nećete da se uhvatite u pravi problem, koji bi bio neko razrešenje, a to je borba protiv korupcije. To će moći da uradi samo neko drugi.
Gospodin ministar je rekao kako mi ovde lijemo suze. Pa šta? Hajde i da lijemo, i to je za ljude. Za mene je veći problem da li iskreno ili neiskreno? Da li smo fariseji, kao vi, nosite papire koje su vam drugi pisali i ovde čitate. U novinama je mnogo bolje obrazloženje ovih zakona, nego što smo čuli od resornih ministara. Potcenjujete i nas narodne poslanike i građane naše zemlje. Tačno vam je sve izračunato šta će ovaj zakon doneti.
Kolega Smiljanić je čitao studiju gospodina Nenadića, koja je u dnevniku od 29. avgusta, u jednom članku detaljno analizirana i predstavljena. Rekao je: "Ako ostanu sadašnji uslovi, švajcarski sistem, ako bude istina da bude 2011. godine prosečni lični dohodak 500 evra, maksimalna penzija biće 200 evra, a ako ne ostane neće".
Meni nije jedno jasno: gospoda socijalisti kažu, naši bivši koalicioni partneri, da će oni popraviti jednim amandmanom ovaj zakon, da će tražiti da bude prosečno 60% od ličnog dohotka. Ja ne razumem mehanizam. Ako vi uspostavite mehanizam da penzija ostane 60% od bruto ličnog dohotka, onda pada zakon. Nemoguće je da zakon, sa ovim mehanizmima koje je predvideo, obezbedi ovaj nivo penzija. To je nemoguće.
Šta će biti? Podvala, već je osećam u vazduhu, vuk sit i ovce na broju. Tako može jedino ovaj parlament da izglasa ovaj zakon. Podvala je smišljena. Podvala se valja i zato vi imate ovakve odgovore - zakukuljene, zamumuljene, od strane ministra, da niko ništa ne razume, i to će se najverovatnije i dogoditi.
Hoću da kažem na kraju samo ovo. Ova vlada je pokazala svoje pravo lice. Ovaj parlament će pokazati svoje moralno lice. Mi sa dobrim platama, koje su 100 hiljada i više, nemamo moralno pravo da oduzimamo sirotinji i ono malo što ima. Možemo mi to uraditi, ali velika ljaga će ostati i velika sramota na nama, jer udaramo na penzionere.
A ko su penzioneri? Naše komšije, naši rođaci. To su ljudi koji su čitav svoj radni vek pošteno izdvajali i ne možemo njima uzimati. Oni su odradili svoje. Oni su svoju obavezu ispunili.
Ne možeš uzimati od onoga ko je već uradio sve što je mogao za dobrobit neke ondašnje penzionerske generacije. Ako to uradiš, to je drsko i to je lopovluk. To je krađa, u najmanju ruku. Ti ljudi su izdržali deset godina sankcija, bombardovanje, žive skoro deset godina kraće nego njihovo okruženje, i to su ljudi koji su daleko bolesniji nego u okruženju; ne može ovde maksimum godina za penziju biti kao u razvijenim zemljama koje žive u blagostanju i gde nema rata.
To su, na kraju krajeva, kažite vi da ja demagoški govorim, oni naši roditelji, bake i deke koji od te crkavice i za nas izdvajaju i za naše unuke, pored svoje penzije. E, na te ste udarili. Sram vas bilo ako izglasate ovakav zakon. Srpska radikalna stranka to nikada neće uraditi.

Poštovani narodni poslanici, bili smo svedoci da je na početku ove sednice vladala jedna svečana atmosfera, čestitarska, puno optimizma je bilo izneto u ekspozeima, kako ministra Lalovića tako i gospodina Dinkića.
Ono što pada u oči i što je vrlo interesantna stvar jeste da oni koji treba da brane zakon pred ovom skupštinom ne prisustvuju našim zasedanjima. To nije ništa novo, nije neuobičajeno i uvek sam govorio da oni na neki način omalovažavaju Skupštinu. Moram da priznam da sam shvatio da je to možda delimično tačno.
Naime, postoji jedan daleko važniji i praktičniji razlog zbog čega ne prisustvuju našim seansama, a to je što ne poznaju materiju koju bi trebalo ovde da brane. Pokušaću da to dokumentujem i nadam se da će većina shvatiti o čemu se radi.
Nažalost, moram da kažem da sa ovim setom zakona ova vlada konačno pokazuje svoj pravi lik. Jedno uređeno i civilizovano društvo poznaje se prema odnosu prema siromašnima, prema slabima. Ko su ugrožene kategorije?
Složićete se svi da su to naši penzioneri, naša deca, invalidi i hendikepirane osobe. Ova država uveliko udara u interese invalida. Imali ste pretnju njihovih demonstracija ispred hale "Limes" zbog poreza koji moraju da plaćaju na prevozna sredstva, na automobile, a ovim setom zakona udara se i te kako na standard i životnu budućnost naših penzionera. Još je ostalo da se udari po deci i onda imamo kompletnu sliku kakva je naša vlada.
Šta je problem kod ovog seta zakona? Prosto, narodski rečeno, ovaj zakon nije pisan od strane naših stručnjaka i od ljudi koji je trebalo da brane ovaj zakon, nego od stranaca. U beogradskom hotelu "Hajat" 12. novembra održan je okrugli sto o reformi penzijskog sistema u Srbiji, pod nazivom "Do penzije tri stubića".
Jedan od učesnika konferencije, gospodin Predrag Kovačević, kaže – zakon je radio tim stručnjaka iz Ministarstva finansija, Narodne banke, "Bering pointa", kolege iz Hrvatske. Na istom sastanku jedan od učesnika u diskusiji, profesor na ekonomskom fakultetu, aktuarne matematike, na to reče – treba znati da u ovoj zemlji postoje institucije koje se veoma ozbiljno bave problematikom penzijskog osiguranja, Ekonomski fakultet u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu i Institut za uporedno pravo.
Da stvar bude još interesantnija (naravno, sve ovo što pričam mogu da vam dokumentujem i relevantnim papirima) oktobra meseca u Cavtatu u Hrvatskoj organizuje se jedan interesantan skup – Druga internacionalna konferencija, kaže: penzioni fondovi, tržište kapitala i finansijsko okruženje.
Jedan referat je bio – reforma penzionog sistema Srbije. Šta mislite ko je bio referent? Da li neko iz Srbije? Ne, bila je izvesna gospođa Roza Čijape, koja je referisala 2003. godine, imam čitavo njeno izlaganje, i to je suština ovih zakonskih predloga, samo osakaćena, što je žalosno.
Prema tome, gospođa Čijape je sa svojim timom, preko dva projekta, sastavila ono što ovi ovde ne umeju ni da brane nego isturaju jadne i nejake službenike da ovde izigravaju njihove predstavnike. To je ono što je istina i što treba da se kaže.
Da se pozabavimo malo samim zakonima. Mi kažemo da je ovo fingiranje reformi. Mnogi su nas ubeđivali kako se radi o reformskim zakonima, a mi srpski radikali često kažemo da se koristi prilika da se nešto od reformskih zakona da, ali se oni onda tako nakaradno napišu da to više nisu reformski zakoni, nego su suprotnost.
Ovde se fingira reforma preuređenjem prvog stuba obaveznog penzionog osiguranja, tobož po evropskim merilima. Uvodi se treći stub, a preskače drugi. Čuli smo da je motiv smanjiti 14,3 iz budžeta za penzijska davanja, jer zemlje OEBS-a izdvajaju 8,4. Pazite, Srbija i zemlje OEBS-a, to je znak jednakosti i mi treba da izdvajamo jednako.
Ovaj set zakona nema reformsku snagu zbog samog početka. Da bi zakoni bili vredni i valjani prvo morate imati jasnu strategiju ekonomskog razvoja zemlje, potom morate doneti u okviru te strategije strategiju socijalne politike, pa onda možete da donesete zakonsku regulativu.
Gospodin Krasić vas je lepo pitao šta naša politika i ovi zakoni kažu o penzijama, da li su penzije socijalna kategorija ili su penzije ono što kaže ona grupa koja nas zastupa po svetskim sastancima i priča o našoj reformi bez nas, da je to ekonomska kategorija. Mi nemamo taj odgovor i niko nam to jasno nije rekao ovde.
Ako hoćemo da kažemo da je jasna situacija, da današnji savremen penzioni sistem mora počivati na ta tri stuba, taj prvi i osnovni stub je stub solidarnosti, izdvajanja svih nas za one koji su juče to radili, jer očekujemo da će i za nas naredne generacije isto to činiti. Jasno nam je da ta sredstva u budućnosti neće biti dovoljna i potrebna je pomoć drugog stuba.
Međutim, niko ne kaže da u prvom stubu postoje razlike među zemljama. Imate sistem gde je penzija u jednakom iznosu određena za sve građane, kao što je u Engleskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Irskoj i Danskoj. Postoje arny grate, gde imate situaciju da visina penzija zavisi od izdvajanja ličnih dohodoka. Ovde se o tome ćuti.
Imate taj drugi stub, gde imate privatno obavezno osiguranje, koje mi preskačemo i imate treći stub – dobrovoljno privatno, koje mi uvodimo.
Čikaški nobelovac u sferi ekonomskih nauka Geri Bejker rekao je – majka svih reformi je reforma penzionog sistema koja se zasniva na kapitalizaciji. Nama je to potpuno jasno. Mi radikali se potpuno slažemo sa tim da tako treba i da bude. Nemamo ništa protiv toga.
Ako se izdvaja na račun svakog penzionera određena suma, u drugom stubu obavezna, u trećem stubu dobrovoljna, pa se sa tim parama ide na tržište i trguje se i obrće se taj novac, fondovi će doći do jedne dobiti i taj fond će biti solidno popunjen ukoliko se sa njim solidno radi i raspolaže, to nije sporno.
Savremena penziona politika, prema nama iz Srpske radikalne stranke, treba da počiva na tome da se prizna da je penzija i socijalna i ekonomska kategorija i da se jednim blagim balansom uvodi i drugi i treći stub u sistem. Šta ovi zakoni donose?
U prvom stubu donose "reformske novine" da se diže cenzus godina na 65 i 60 godina. Jasno je da se time smanjuje ukupni korpus penzionera u ovom trenutku, to nije sporno. Ali, jasno je, i to treba odmah reći, da je dužina života naših građana manja nego u razvijenim zemljama Evrope, koje imaju maksimalnu dužinu radnog staža od 65 godina za muškarce i 60 godina za žene.
Očekivane godine života pri rođenju za muškarca u ovoj zemlji su 69 godina. Meni je verovatno odgovarao gospodin Lalović i rekao – mi smo utvrdili da je u grupi penzionera taj prosek veći. To su nemerljive kategorije.
Gospodin Lalović nema elementarno znanje da očekivane godine života ne mogu da se mere sa očekivanim godinama onoga ko preživi, to je apsolutno svakome jasno. Ja uopšte nisam govorio o toj kategoriji, koliko u proseku žive penzioneri, to je druga ekonomska kategorija.
Da vidimo zašto se ne uvodi ovaj drugi stub, to je za mene znak pitanja, kada ga postepeno zemlje u okruženju uvode ili zašto se uvodi treći stub kada nema ekonomskog opravdanja? Ja tvrdim da nema ekonomskog opravdanja da se uvodi taj ekonomski stub.
Da pogledamo malo brojke, kakva je situacija u Srbiji: 1,5 miliona penzionera, neko kaže 1,2 miliona, verovatno ne računaju vojne penzionere, nezaposlenih stotine hiljada, da ne licitiram, da ne dižem brojku u nebesa i da se ne kaže da sam zlonameran, a kolika je prosečna plata – 170 evra, kolika je prosečna penzija – 138 evra. Ta penzija iznosi 70% od prosečnog ličnog dohotka u Srbiji.
Jedan podatak koji je ključni: 90% penzionera u ovoj zemlji ima manju penziju od 180 evra. Koliko je 180 evra, izračunajmo, a 90% penzionera u našoj zemlji ima manje od toga.
Da li možete ovim reformskim merama da podižete cenzus godina i da uvodite usklađivanje porasta penzija sa troškovima života i na taj način realno smanjujete te penzije? Da li imate prava, kada znate kolika su primanja ogromne većine naših penzionera?
Ovde se stalno priča kako je ranije sve to bilo katastrofa, a sećate se da smo do 1990. godine imali dobar penzioni sistem. Sistem je počivao na prvom stubu solidarnog izdvajanja, uvek je morao da ima obezbeđene tri penzije, da bi bio solidan, i on je to do 1990. imao. Kada su počele sankcije i kada je počeo rat, sistem je urušen, i to treba reći.
Kažu da je mnogo da penzija bude 70% ličnog dohotka. Da li je mnogo, kada znamo koje su realne cifre koje ljudi dobijaju i kada znamo koliki su troškovi života i nameti koje im ova država udara? Kaže se, 14,3% bruto društvenog dohotka ide na penzije i to je mnogo. To ne ide na penzije, ide na žive ljude, to ne ide na fiktivnu kategoriju, to su ljudi koji su za nas radili, koji su solidarno izdvajali za svoje prethodnike. To su ljudi koji su izmučeni sankcijama i ratom. To su ljudi koji najkraće žive u razvijenom delu Evrope i to su ljudi koji su najbolesniji u ovom delu Evrope.
Sada hoćete da kažete da njima treba još uzeti, da oni treba da se žrtvuju za neka buduća pokolenja – krajnji cinizam. Mislim da treba da je svakoga sramota ko će podići ruku za ovakve zakone u ovakvom trenutku.
Postoji jedna stvar koja je dosta smešna u ovom setu. Ova dva zakona su glavna, a ono što je iza, možemo da se složimo da je u redu. Penzioni fondovi – ti penzioni fondovi nisu penziono osiguranje. Šta to znači? Ako uložiš u penzioni fond onda onaj ko radi sa tvojim parama može i da se preradi, možeš da ostaneš bez svojih para, to je realnost i to vam je gospođica Nataša ispričala sa ovim američkim fondom. Penziono osiguranje je zagarantovana premija.
Ko će da kontroliše fondove? Narodna banka Srbije će kontrolisati. Gde toga imate u svetu? Postoji u tri afričke zemlje. Narodna banka koja će izdavati hartije od vrednosti, koja će biti glavni materijal za rad fondova, ona i kontroliše, toga nigde u svetu nemate. To je opet jedna ujdurma i sukob interesa, u najmanju ruku rečeno, da ne idemo dalje.
Neko će reći – vi radikali samo kritikujete, a šta biste vi uradili? Gospodin Lalović kaže – ajmo mi iz tog društvenog proizvoda da smanjimo izdvajanje za penzije i da to uložimo u investicije, da investiramo u nova radna mesta, pa će to da digne bruto nacionalni dohodak pa će svima biti bolje. "Ne lipši magarče do zelene trave" dok se to ne dogodi. U ovoj zemlji to će teško da bude za godinu ili dve. Ovde je to dug put, ako se tako gleda.
Ja kažem, zar nije moguće drugačije, kao što kaže Zoran Popov sa BK univerziteta – pokrenite privredu, ove nezaposlene ubacite u proizvodnju, pa će da vam skoči i bruto nacionalni dohodak, pa će svima biti bolje. Reći ćete da nema investicija. Nema, zato što ne pljačkamo penzionere, da li to hoćete da kažete?
Hoćete da vam kažem zašto nema investicija? Nema zato što vlada korupcija i bezakonje u ovoj zemlji. Imate privatizaciju koju niste uradili, koja je pljačkaška. Vi koji ste sada u vlasti tvrdili ste za prethodnu vlast da je takvu privatizaciju sprovodila, a oni iz prethodne vlasti tvrde sada za vas i navode vam afere koji to dokazuju. Glavni razlog što vi ne dobijate investicije je ta korupcija i nema sigurnosti za strani kapital u ovoj zemlji.
Ja pitam – šta je sa donacijama, šta je sa silnim kreditima? Na kraju krajeva, u vašim institutima rađena je studija o ratnoj šteti. Šta je sa ratnom štetom od 100 milijardi, koju takođe možete da ubacite i da se pokrenu investicije?
Prema tome, građani Srbije treba da znaju, ovim je Vlada pokazala svoje pravo lice. Ovim je dodirnuto dno, kao što u ovoj skupštini, sa svim ovim zvonjenjem i cirkuskom atmosferom takođe pokušavamo da dodirnemo dno. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, reklamiram upravo ovaj član o kome ste se i vi ovde lepo raspričali, a to je član 104: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije".
Možete vi tumačiti, gospodine predsedniče, na sarkastičan način ovo što je ovde izgovoreno i nas ubeđivati da je možda nama delio komplimente svojim izlaganjem šef poslaničke grupe G17. Mi, naravno, u to nećemo poverovati. Mi se i ne sekiramo mnogo što je taj mlađani gospodin sebi dozvolio da ovde na ovakav način govori o više od 80 poslanika Srpske radikalne stranke.
Gospodin ne shvata gde se nalazi. On se nalazi u virtuelnom svetu, gde je sve lepo uređeno, gde sve funkcioniše i gde je sve dobro, samo ne valjaju radikali, socijalisti i julovci, pa da svet bude idealan. To je čovek koji, zbog svog neiskustva i zbog toga što mu vi dajete instrukcije kakve mu dajete, bruka ovde i sebe, a bogami bruka i grupu G17 plus. Evo, on sada ponovo dobija instrukcije. On će ponovo izaći da replicira.
Ono što ja zameram tom mladom čoveku je ta njegova neukost i ta njegova drskost. On izađe ovde i pročita što mu neko napiše. Brojke su jasne i precizne. Nama se kaže da mi govorimo demagoški, da mi pričamo neistine. Mi sada stalno nosimo papire da bismo vama podastirali te papire, i građanima Srbije.
Molim vas, godine starosti su: u Danskoj 62 - 60; u Švedskoj 65-66; u Italiji 58-56; Francuska 60-60. Zašto ne čitate čitavu Evropu? Zašto čitate projekcije koje će da budu unapred? Ja vam govorim o današnjem danu. Mi pričamo o današnjem danu, a ne o projekcijama.
Ovde postoji dokument iz koga se može videti da se menjaju ti propisi. Ali, nećete da kažete ključnu stvar, koja treba da razjasni sve ovo: godine očekivanog života u Srbiji za muškarca su 69. U svim zemljama razvijenog sveta koje vi citirate deset godina su duže.
Nemojte se baviti tom demagogijom, vi koji imate bar malo logike. Trebalo bi da imate bar malo logike, mladi čoveče, učili ste matematiku. Uzmite celinu i pravilno tumačite. Ne služite se demagogijom Dinkića, to vas neće nigde dovesti.
Molim vas da nas predsednik ili predsedavajući zaštiti od kvalifikacija neukog, mlađanog i indoktriniranog mladog gospodina, da on te svoje opservacije zadrži za sebe i da ni u kom slučaju ne pokušava da nas vređa.
Kako ste rekli, Evropska banka vam je dala priznanje. Srpski narod treba da vam da priznanje, a on će vam ga dati na narednim izborima. U svim anketama, koje danas možete videti, vidite ocenu. Mi poštujemo tu ocenu, a vi poštujete ocenu naredbodavaca iz senke, koji se ne vide.
Ovaj zakon su pisali stranci. Mi ćemo vam to dokazivati dokumentima i papirima. Kazaćemo ko vam je pisao. Niste vi to pisali. Zato ovde dovedete pripravnike, studente, da ponizite parlament i da oni, jadni, ne mogu ništa ni da kažu. Znamo ko su autori, znamo i šta ti, zajedno sa vama, rade srpskom narodu.
To je istina i o tome vam mi govorimo. Vi možete da tvrdite da je to demagogija.

Poštovane koleginice i kolege, biću veoma kratak. Želeo bih samo da se nadovežem na ovo izlaganje poslanika SRS Nataše Jovanović.
Da se mi razumemo, nacionalni savet za visoko obrazovanje, kako je ovde dat i u ovom članu 11, kada vidite njegove nadležnosti i kada pročitate šta je njegov cilj, kaže se - razvoj i unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja. Ako je to cilj, kako se može postići? Prvo, obrazovnim sadržajima, složićete se svi, i metodologijom. Postoji nauka koja se time bavi, pedagogija.
Ko to treba da reguliše, da imamo dobar sadržaj obrazovni i da imamo dobar metod, a naravno i kvalitetne predavače. Struka. Ako struka to treba da reguliše, ona jedino to može da reguliše kako treba i tu Vlada nema šta da traži. Ona dva predstavnika Vlade su apsolutno nepotrebna.
Dalje, ako vidite sve ovo što je pobrojano u 15 tačaka, vidite da je to paralelno ministarstvo i da ovo telo treba da vodi politiku. Zašto smo mi protiv ovoga? Ovo je rušenje našeg pravnog sistema i sistema dosadašnje uprave. Ako nećete vi da radite iz Ministarstva, ako ste nesposobni i ako vam poturaju razne papire i vi to prihvatate, da su to vaša rešenja, vi to kažite, demisionirajte. Nemojte da odustajete i da rušite sistem uprave koji postoji u svim razvijenim zemljama sveta.
Znači, ne treba nama paralelno ministarstvo jer može neko da kaže - šta ćemo sa zaštitom javnog interesa i sa odgovornošću. Postoji mehanizam, imamo nadzorne odbore i tu Vlada treba da imenuje svoje ljude koji će kontrolisati.
Ako je ovo savet, onda je uloga savetodavna, nije vođenje politike. Opet nešto iz orvelovskog repertoara, da menjate sadržaj terminima. Orvelovština je kazati ono suprotno nego što termin označava.
Nemojte da se igrate i zbog toga vam kažemo da politiku vode oni koji treba da vode, a ako su nesposobni demisioniraju, i neka se ne pravi paralelno ministarstvo na ovaj način.
Postoji velika bojazan da će ovakvo telo biti centar monopola i to je opet nešto iz one kolektivističke svesti o kojoj sam juče govorio, a i u narednim obraćanjima kada budem obrazlagao amandmane toga ću se opet dotaći.

Poštovane koleginice i kolege, samo ukratko da se nadovežem na ovo što je moj stranački kolega Momir Marković vama predložio.
Naime, član 13, mi smo kazali da ga treba brisati, on govori o komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta. To je danas komisija, a sutra, mi znamo, to će biti agencija. Mi smo principijelno protiv toga. Šta ona treba da radi? To je uglavnom nadzorna funkcija. Ona treba da kontroliše kvalitet i mi smatramo da je to uzimanje nečega što je zadatak uprave i Ministarstva. Ono je i do sada vršilo nadzor i tim svojim spoljašnjim nadzorom može da ovo uradi na jedan način kako je to i društveno opravdano.
Predlagali smo da se ne usvoji ovaj član 12, jer vidite šta kaže, nacionalni savet, on može da organizuje radna tela, svoje radne komisije. Znači, to je onda dodatno proširivanje jednog birokratskog aparata koji nema granica. Da ste bar kazali, te radne komisije se formiraju, pa da znamo šta će da bude, nego neograničeno može da buja jedan admanistrativni i nepotrebni aparat, paralelan Ministarstvu za prosvetu.
Šta to znači? To znači da će se sredstva iz budžeta odlivati na ova tela, a mi već znamo kakva je situacija u prosveti, kakva je finansijska situacija u pitanju i znamo kakvi su lični dhotci. Reći ćete da to nije mnogo, ali malo po malo, uzmeš malo ovde, malo tamo, ova agencija, ona agencija, i onda će prosveta biti u ovako teškoj finansijskoj situaciji delimično i zbog ovoga. Mi ukazujemo na to da u ovako teškoj situaciji, kada imamo nedovoljno finansijskih sredstava, ovo predstavlja jedan balast i rasipanje društvenih sredstava i sredstava poreskih obveznika.
Prema tome, opet poruka Ministarstvu, ako niste sposobni, ako se već odričete svake odgovornosti u ovoj oblasti, nemojte ni voditi tu oblast. Hoćete svoju odgovornost da svalite na nacionalni savet, on će vam voditi politiku i on će biti odgovoran, a ako nema napretka, kako ste definisali u obrazovnom procesu, ako nema kvaliteta u toj nastavi, onda će ocenjivati oni da li su adekvatni kadrovi, oni će davati akreditaciju.
Pitam vas još jednu stvar, u Srbiji postoji šest univerzitetskih centara, kako ste predvideli i kako ćete izbeći majorizaciju? Pretpostavimo, beogradskog, najvećeg, kod pisanja zakona apsolutna majorizacija beogradska, pisali od "a" do "š" Beograđani. Juče ste čuli njihova imena, znate da su to bivši prebezi iz Komunističke partije, stari provereni kadrovi, koji su danas otišli u drugi totalirizam koji se zove globalizam. Format je isti, matrica je slična i nije im teško da se snađu ni u ovome.
Prema tome, kako ćete izbeći i majorizaciju, jer se bojim i nečeg drugog, da će ovde doći do monopola, da vi na ovaj način ovakvim telima, sa ovakvim nadležnostima, stvarate jedno monopolsko telo koje će sigurno poništiti sve aktivnosti uprave, odnosno ministarstva.

Poštovane koleginice i kolege, mi nismo dali amandman, ali imamo pravo da se uključimo u ovu diskusiju.
Upravo ono što je govorio kolega Simonović dosta je prihvatljivo. Tu je i obrazloženje. Nemamo ništa protiv toga. Ono što smo čuli kao kontraargumentaciju je takođe dosta interesantno. Preko nekih podataka i činjenica koje su kazane ovde ne bih prešao.
Interesantno je da ministar i njegova pomoćnica uopšte ne brane amandmane, a vidite ko povremeno brani amandmane, pa vam je odmah jasno ko je autor, a ko je ovde kvazipromoter ovog zakona, zaštitnik, a on ga praktično i ne brani, a trebalo bi da ga brani.
Rečeno je da imamo malo stručnjaka. Ne mogu se složiti sa tim, bar kada je zdravstvena struka u pitanju, kojoj pripadam. Čak nam se priča ovih dana da nas ima viška, čak nam se govori da se tog viška moramo debalansirati preranim odlaskom u penziju. Možda pravnika imamo slučajno manje, pošto ste vi pravnik, pa verovatno govorite i zastupate svoju profesiju.
Mislim da mi stručnjaka u svim profilima imamo dovoljno. Ako mislite da stručni nivo onoga što daje naš Beogradski univerzitet nije na nekom evropskom i svetskom nivou, to je druga stvar. Ali to treba da kažete. Znači, vi sumnjate u stručne sposobnosti naših stručnjaka, pa nam trebaju stranci.
Ako ste zagovornik Bolonjske deklaracije, dobro znate da se mora omogućiti dvosmerna komunikacija između tog sveta i nas. Znači, nemam ništa protiv da ovde bude i neki stranac, da dođe, ali ako bude uspostavljen i suprotan smer kretanja. U principu nemamo ništa protiv te karakteristike globalizma i mondijalizma.
Kažete kupovina, da je to krajnje nečasno, ako govorimo o struci i nauci kao vrhovnoj vrednosti, da govorimo kao o kategoriji sa kojom se može trgovati. Ne kažem da toga nema. Znamo mi neke profesore pravnog fakulteta koji su, bogami, plagijatili naše velikane pravne misli, pa su danas oni istaknuti stručnjaci i priznati međunarodni stručnjaci, i nalaze se u visokim forumima i kod nas i u svetu. Ne kažem da to ne postoji.
Čega ima da se boji neko ako je stručni autoritet da kaže istinu da je nešto u redu i da nešto nije u redu? Verovatno tu nije mirna savest. Vi kažete da je kod nas takva džungla pe će tu biti svega i svačega. Kažete, ako uspostavite tajnost i recenzenta i onoga ko treba da napravi recenziju sprečićete kupovinu. Nećete. Jer, ako korupcija postoji, ako je korumpiran onaj ko je recenzent, on će dojaviti onome, evo imam tvoj projekat u rukama, hoćeš li ti da to uradim brže ili sporije ili će to da stoji u fioci mesecima. Znači, to se ne rešava tim instrumentima.
Pružam podršku ovome što je rekao profesor Simonović.
Postoji još jedna stvar - govorio je poslanik Krasić da su izvesni ljudi čas nevladina organizacija a čas su ministri, pa ne znamo šta ste, podeljene ličnosti? I vlada ste, kad šta možeš da zgrabiš. Kada ne možeš da vladaš, onda ćeš biti nevladina organizacija i onda tražiš prodor u moć i vlast preko nevladine organizacije.
Hoću da kažem samo da će ovakvo telo moći da bude podložno upravo ovakvim manipulacijama. Ne vidim kako se od toga odbraniti. Voleo bih da mi neko da pravi odgovor.
Vidim jednu jedinu branu, zato sam i počeo ovu rečenicu. Mi imamo Srpsku akademiju nauka. Napadate je vi iz nevladinih organizacija žestoko, ali to je naš reper za najviši dostignuti nivo u nauci, u umetnosti. Ako mi nećemo da poštujemo svoju instituciju, i ako hoćemo da je omalovažavamo i uništavamo, to je naš problem, to ćemo mi onda i platiti. Po meni, mislim da iz te institucije treba angažovati ljude, a nikako iz ovog tzv. nevladinog sektora, to je vladin sektor, samo neke druge strane zemlje.

Ovde sam pogrešno protumačen i intervenišem u tom pravcu. Kolega se uzbudio, ne znam zašto se uzbudio.
Vi ste jasno rekli, ja sam zapisao - imamo malo stručnjaka. Ako ne verujete, stenogram postoji, možete lako proveriti. Zbog toga sam intervenisao, nemojte se žestiti.
Nikakve imputacije ovde ne želim i da ikome imputiram bilo šta. Sve ću nazvati svojim imenom i prezimenom, to meni nije teško i nemojte da se bojite što izlazite, voleo bih da vi što više izlazite, da u stručnoj razmeni ovde dođemo do kvalitetnih predloga, koji znam da neće biti usvojeni, jer ovo je već nešto što je zacrtano, što je dogovoreno i ovo mora samo tehnički da se odradi.
No, ovo što mi pričamo, gospodine Kneževiću, to je zbog naše javnosti, to je zbog naroda. Izlazite vi, neka vidi narod šta vi pričate i za šta se zalažete. Imaćete sigurno i pristalice svoje u narodu, ali isto tako mislim da se i mi srpski radikali ovom svojom pričom predstavljamo u pravom svetlu i našem narodu.
Prema tome, ono što ste kazali, rekli ste, a nikakvih imputacija nema, nevladinih organizacija. Nemojte da vam sada navodim Vodinelića, da vam navodim gomilu drugih imena, nema potrebe, jer nisu predmet ove rasprave.

Poštovane koleginice i kolege, evo mi nastavljamo ovu raspravu bez odgovora, razgovor gluvih između ministra i predstavnika Ministarstva i nas narodnih poslanika.
Ovaj član 29. je član koji konkretno reguliše važne stvari i on jeste nešto što je Bolonjska deklaracija, apsolutno i sigurno da je tako, njega treba detaljno i razmotriti. Hoću samo prethodno da kažem da je predlagač zakona, pozivajući se na bolonjski proces i Bolonjsku deklaraciju, rekao kako je upravo ovaj zakon evropski i zaslužuje našu veliku pažnju.
Upravo sam juče bio slobodan da kažem da je ovaj zakon antievropski i sada ću to ponoviti. Ovaj zakon je antievropski prvo zbog jednog opšteg mesta, a to je, Evropa kada pravi zakone, ponavljam, prvo napravi analizu, pa vidi koliko ima studenata, koliko traju studije, pa vidi koja ima materijalna sredstva, pa onda vidi koje ima sve institucije, da ne govorim šta se sve tu gleda i šta se ceni. Takvu analizu mi nemamo.
Kada sam pitao juče samog sebe, i donekle i ministra, koliko mi izdvajamo od bruto nacionalnog dohotka za visoko školstvo, on mi je rekao 3,3%. Ja sam bio skoro ganut da mi možemo da izdvojimo 3,3% bruto nacionalnog dohotka i otišao sam da potražim podatke relevantne. Gospodin ministar treba da zna da mi izdvajamo za ukupno obrazovanje 3,3, a taj je podatak za 1999. godinu, koju kritikujete često puta vi koji ste danas na vlasti i koji ste bili pre ove vlade na vlasti.
Nemojte da citirate podatke kada je bila neka druga vlast, nego dajte sveže podatke. U 2004. godini voleo bih da znam koliko mi izdvajamo za opšte školstvo i koliko za visoko školstvo. Te podatke nisam mogao da nađem na sajtu Ministarstva. Tamo sam prvo i pošao, nadajući se da ću te podatke moći da nađem. No, da se ostavimo toga.
Oko 1% imaju i Hrvati, verovatno i mi izdvajamo toliko za visoko školstvo. Ne verujem da je neka situacija drugačija. Sigurno je, neću da kažem da ćemo mi stići i Dansku, koja izdvaja 8,1% nacionalnog budžeta, što je apsolutni rekord, ako gledate zemlje OECD-a.
Ali, ponovo da se sada vratimo na sam član. Zašto je ovo neevropski zakon? Zato što ovako napravljen, konfuzan član, koji govori o bodovanju, koji jeste deo bolonjskog procesa, zaslužuje našu pažnju.
Kada smo već kod bolonjskog procesa, da vas pitam da li Nemačka ima četvorogodišnje studije, da li Holandija ima četvorogodišnje studije, da li Francuska ima fakultete sa četvorogodišnjim studijama, osnovnim studijama, strukovnim. Da li ima? Šta je uradila Nemačka, Holandija u primeni Bolonjske deklaracije? Ne morate vi da doskočite dotle, znam da je to za vas teško. Ali, šta možete? Da ne pravite konfuziju.
Sada idemo na sam deo moje intervencije. Ja sam kazao da treba brisati stav 12, gde se kaže: "Akademski studijski programi iz medicinskih nauka mogu se organizovati integrisano u okviru osnovnih i magistarskih studija, sa ukupnim obimom od najviše 360 ESPB bodova."
Ako se prate prethodni članovi, ako se prati ono što je intencija Bolonjske deklaracije, a to smo kazali da je sistem 3,2 plus 3, ako govorimo o dvostepenosti, dodiplomskoj i poslediplomskoj nastavi, ako govorimo da postoji strukovno obrazovanje i akademsko obrazovanje, onda ovo ovako ne može.
Medicinski fakultet traje šest godina i on daje samo stručna znanja neophodna da čovek može da se uhvati u koštac sa zdravstvenim problemima. Neko je ovde u toku jučerašnje rasprave rekao - pa može se i na medicinskom fakultetu smanjiti obim učenja, može se usmeravati, može sve.
U Kini imamo bosonoge lekare sa smanjenim obimom pomoći i ta institucija još dan-danas postoji, mada i oni se trude da je ukinu potpuno. Ima u Rusiji, neko je tu i o Rusiji govorio juče, specificiranih fakulteta. Postoji pedijatrijski fakultet gde se usmerava, ali nema skraćenja trajanja školovanja. Zašto? Ljudski organizam je makrouniverzum, to je jedna povezana celina i ne može se jedan deo učiti, a drugi ne učiti.
Hajde sada da budem malo i prostiji. Ako dođemo na teren šta je dobar zdravstveni sistem, hajde time malo da se bavimo, kaže se da je u većini zemalja onaj sistem dobar koji primarnu zdravstvenu zaštitu ističe u prve redove. Šta je primarna zdravstvena zaštita? To je onaj lekar opšte prakse, ili u mnogim zemljama se on zove porodični lekar, koji treba 80% zdravstvenih potreba građana da reši. On mora integralno znati čitav organizam i čitavog čoveka, da bi mogao 80% zdravstvenih problema da reši.
Ovde đuveč koji ste napravili, pa ste pomešali strukovno i akademsko, ne može. Mi šest godina učimo i osposobljavamo se da možemo da lečimo ljude. Dve godine, ako hoćemo da budemo magistri, sada smo išli i radili magistarsku tezu i bili smo osposobljeni da se samostalno bavimo naučnim radom. To je bila definicija magisterijuma, ne znam da li se sada to menja, možda se i menja.
Onda ako smo želeli najviši stepen akademski da steknemo, mi smo doktorirali i to nam je dalo mogućnost originalnog doprinosa. U stvari, šta je doktorska diploma do sada bila, ne znam šta će sada biti, možda se nešto menja, to je bio originalni doprinos nauci. Možda ćemo to sada razgraditi, ali zato je bilo potrebno prema našim propisima određen broj godina da se to može steći. Sada ste vi sve to spojili, akademske studije i strukovne studije. Ne može. Morate taj specifikum izdvojiti ili kako već hoćete da to rešite.
Ono što hoću da kažem dalje, kada govorimo o specijalističkim studijama, medicina poznaje subspecijalizacije. Ja sam recimo ginekolog i zato sam morao četiri godine dodatno da se edukujem. To nije akademski stepen, to je stručni stepen.
Negde se za to mora ići manje na edukaciju, a negde više. Da biste bili hirurg u Americi treba vam šest godina, a pogotovo za neke specijalističke grane. Jedna od hirurških grana je recimo ginekološka hirurgija i u Francuskoj šest godina morate dodatno da bude edukovani.
Gde je to u ovom vašem? Nemojte samo vi, gospodine Kneževiću, molim predstavnike ministra, da oni lepo izađu i prstom pokažu - Momčilov, evo tvoja ginekologija, specijalizacija strukovna je ovde, to vas molim. Znam da je ministar nešto ljut na nas, pa neće sa nama da komunicira, ne znam šta je razlog. Nemamo ništa protiv čoveka. Pronađite mi gde je ta specijalizacija. Kažite mi - nećemo mi sa time da se bavimo, pošto se i do sada nismo bavili, neka to bude u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, neka lupa ministar zdravlja time glavu. To bi onda bio izuzetak, da mi edukaciju selimo u drugo ministarstvo.
Šta je rezultat takvog mešanja nepotrebnog ovih problema? Rezultat je da ministar, evo sada vama govorim pošto ste vi predstavnik, potpiše rešenje da se osniva privatni medicinski fakultet, a onaj drugi iz zdravlja piše kontra, ne može i to je zabranjeno. Sede u istoj Vladi, a ovaj piše pismo i zabranjuje svim zdravstvenim ustanovama da pomognu pokretanje rada ovog fakulteta. Piše raspis, a sede u istoj Vladi.
Nije to prvi put doduše, ništa to nije specifično, bilo je kada ste se oko pregleda one dece u školi potkačili. Vaš ministar potpiše dozvolu da se pregledaju deca nekom bizarnom metodom, koja nije opasna, a ovaj drugi se umeša, pošalje mu komisiju i onda počne rat između ministara i plati nedužni direktor škole. Profesor Rodić, koja je i dan-danas bez hleba, samohrana majka dvoje dece, koju ste najurili da bi našli žrtvenog jarca u svađi dva ministarstva.
Da se vratim na ovaj amandman. Lepo ovo uredite, pogledajte kako je to uredila Evropa. Znamo da imate Komisiju za bolonjski proces, znamo da se rade projekti. Što to niste malo razradili tim projektima, nego ste dali da se bave opštim mestima i preslikavanjem onoga što svako može da pročita, samo ukoliko ima malo dobre volje i recimo ako ima dostupnost internetu.
Da ne uzimam vreme, pošto će još neko od mojih kolega verovatno izaći, ovo kako ste napravili ne valja i mi jednostavno nismo našli drugi način nego da kažemo da se ovo briše, a vi dajte nama odgovor i rešenja, mi ćemo ih sigurno prihvatiti.

Poštovani narodni poslanici, SRS je uložila amandman, ali najpre bih rekao na šta se odnosi naša intervencija.
Naime, mi smatramo da u tački 2) gde stoji "fakultet, odnosno umetnička akademija u sastavu univerziteta" treba brisati "u sastavu univerziteta". Znači, trebalo bi član 32. da glasi: "Delatnost visokog obrazovanja obavljaju sledeće visokoškolske ustanove: univerzitet, fakultet, odnosno umetnička akademija, akademija strukovnih studija, visoka škola, visoka škola strukovnih studija".
Šta bi ovim dobili? Ovim bi bila ispoštovana naša želja i težnja da se i fakultetima dozvoli da budu pravno lice, da imaju svoj žiro račun i da budu samostalni u ovom nastavnom procesu. Mi smo čuli niz objašnjenja zašto je dobro da bude univerzitet pravno lice i da to bude jedinica u sistemu visokog obrazovanja. Pa smo čuli da je Dositej, kada je osnivao Licej, to tako zamislio.
Doduše, Dositej je studirao u Nemačkoj na Germanskom sveučilištu. On je studirao na dva sveučilišta, to je poznato.
Tačno je da naš sistem obrazovanja dosta naliči nemačkom i praktično možemo kazati da je to bar do sada uvek bila mešavina germanskog i francuskog sistema. Zna se kako je to u istoriji išlo i zbog čega.
Ono što mi hoćemo da kažemo, to je da je potpuno neprimereno na ovakav način tretirati univerzitete. Takva centralizacija je nedozvoljena, po nama, kod nas. Pokušaću da obrazložim zbog čega mi u SRS mislimo da je to tako.
Da vas podsetim da ste samo pre par dana ovde izglasali zakon o ukidanju Zakona o naftnoj industriji i čuli ste obrazloženje, i vi ste to ovde ponavljali, da su takvi glomazni sistemi vrlo teški za upravljanje i za normalno funkcionisanje. Mi od tih sistema imamo dva ili tri. Imamo EPS i NIS, i možda "Srbijašume".
Potrebno je to decentralizovati, a kada je u pitanju univerzitet onda ne. To treba praviti aglomerat, kombinat, ono što zovem recidiv komunističke kolektivističke svesti, naravno kao i svaki totalitarni sistem, globalizam, koji je sada preteće zlo sa kojim se mi danas suočavamo, on je upravo opasan i mi ga kritikujemo zbog isključivosti, on kaže da sva druga rešenja nisu dobra, a uvek hoće da se poštapa tzv. dokazima.
Zamislite Beogradski univerzitet, koji ima 10.000 zaposlenih i 50.000 studenata. Ima jedno nastavno-naučno veće. Na tom nastavno-naučnom veću raspravlja se o nastavnim programima za sve i svašta. Onaj matematičar sluša kakav treba da bude program iz medicine. Kao što ima opravdanja da se odvoji Umetnička akademija od ostalih univerziteta i fakulteta, apsolutno ima i opravdanja da postoji i poseban i nezavisan fakultet.
Zašto? Za vas teoretičare, evropejce, opet, vi ćete me ispraviti, nadam se da vi tu bolje stojite, šta znači autonomija. Pozivate se da se ovim zakonom obezbeđuje autonomija. Ono što znam to je da ona znači samo samoupravu, nezavisnost, samostalnost i samoodređenje. To je autonomija.
I kako se ona najbolje može ostvariti? Pa, upravo decentralizacijom. U starom, klasičnom obrazovnom sistemu, da pričamo o tom germanskom, vi ste imali i autonomiju studenta i znanja. Student nije bio obavezan da ide na predavanja. On je imao svoju slobodu i autonomiju. Hajde, taj Humboltovski tip je prevaziđen, slažem se, i Evropa kaže da treba neka ograničenja u sve to uvesti, ne treba tu dozvoljavati baš tolike slobode, ali molim vas, zašto je autonomija neophodna.
Pa, upravo da bi došlo do ostvarenja akademskih sloboda. To je preduslov - ako vi imate autonomiju,da ćete imati akademske slobode. Ne.
Mi sada ukidamo autonomiju, ne damo nezavisnost fakultetu, koji je par ekselans najčešće, jedinica za sebe. Ništa nemam na medicinskom fakultetu dodirnih tačaka sa nekima iz lepe književnosti, i sada, recimo, u izbornom veću tog univerziteta, tog velikog kombinata, treba da odlučujem o izboru nekoga ko je profesor na nekom predmetu kao što je lepa književnost ili nešto slično.
To je apsurdno, nepotrebno i smešno. Kazaćete - da, ali postoje neki opšti principi, pa na osnovu njih i to može. Sve se može. Podsetiću vas i na to - znate kako je to u drugim zemljama, taj germanski prostor je baš interesantan dosta za nas, da li u tom germanskom prostoru nemaju fakulteti nezavisnost. Da li u Francuskoj nema nezavisnih fakulteta? Da li u Holandiji nema nezavisnih fakulteta?
Pogledajmo okruženje - kako je u Mađarskoj. Da li Mađari znaju samo za univerzitet i ništa više? Pustimo Mađare, da vidimo Rumune, Makedonce, kako su oni to rešili, da li oni ukidaju samostalnost i autonomiju fakultetima. Ne, oni ne ukidaju to.
Može se u naš sistem, a to je opet jedan način razaranja koji je stalno prisutan, ubaciti i anglosaksonski model. Možda je to i dobar model, ali kažite vi meni, u Americi koji univerzitet ima više od 100 zaposlenih ljudi i 500 studenata? Tamo je to moguće, to ide. Sigurno, naći će se izuzeci, u svakom žitu ima kukolja, a isto tako ima i izuzetaka, a izuzeci, naravno, potvrđuju pravilo. Ali, govorim u proseku.
Neko je pričao da u Tokiju ima par stotina univerziteta. Neko je sa druge strane spomenuo juče ili sam nešto u kuloarima pričao, možda baš sa gospodinom Kneževićem, za Pariz, koliko ima univerziteta sa nazivom Pariz. Ja sam mislio devet, a gospodin Knežević mi reče da ih ima preko 20. Tako može, takve jedinice mogu, ali ovako kako je ovde zamišljeno, to je nefunkcionalno, to neće da funkcioniše i to će loše funkcionisati.
Šta se uradilo kao kontrateža? Idemo unazad, nažalost. Onda imate aglomeraciju moći i vlasti u jednom telu koje će da vodi politiku, a koje se zove Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Centar monopola je napravljen, pa pošto tu ima nekih škakljivih stvari koje će raditi taj nacionalni savet, imaće on i Komisiju za akreditaciju, neka bude taj proces tajan, proces recenziranja, da se ne zna ko je uradio. To je jedini motiv koji je rukovodio zakonopisca, ne ove ovde koji sede u prvom redu, koje to mnogo i ne interesuje.
Doduše, ja sam rekao da bi bilo dobro da se odgovori kako će biti prevladani ti sukobi između naših ministarstava ovim zakonom? Kako to da dozvolite da ovaj zakon dozvoljava sukobe interesa dva ministarstva i nerešenu situaciju u oblasti zdravstva i prosvete?
Rekao sam da vidim da ne odgovarate i to vas uopšte ne pogađa, što je i jedan prosvetni radnik, upravitelj škole, ostao na pravdi boga, jer ste ga vi naterali da podnese ostavku i danas je bez parčeta hleba, na ulici, ni kriv ni dužan.
Znači, mi u SRS apsolutno smatramo da je neophodno zadržati autonomiju fakulteta. Imaćete vi i drugi odgovor. Srbi se odmah dosete stranputice, ima mogućnosti. Od fakulteta će ljudi početi da prave univerzitete i to je tako jasno. Meni je potpuno jasno kako će to u oblasti medicine izgledati, ali onda je to izigravanje propisa i onda je to cirkus. Naravno, mi ne želimo u tome da učestvujemo.