Hoću, nisam protiv toga, samo sam rekao da ono što je napisala farmaceutska struka, što je nama prosleđeno i što ću pročitati, traži odgovor. Ako sam nekoga time uvredio, izvinite.
Pošto je 20. minut, prekinuću sad, pa ću nastaviti kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, sticajem možda slučajnosti, a možda i ne baš slučajnih okolnosti vodimo raspravu koju ne mogu građani Srbije da vide. Videće je u ranim jutarnjim satima, oni koji budu mogli da izdrže.
Šta je interesantno? Interesantan je fenomen da se to već ponavlja ne prvi put kada raspravljamo o setu zakona iz zdravstvene sfere. Dobro, kako je tako je.
U prepodnevnom izlaganju sam govorio uglavnom o zakonu o zabrani pušenja, ali zbog mojih cenjenih kolega iz poslaničkih klupa koji su takođe dosta govorili o ovom zakonu, pogotovo zbog mlađih kolega koji se pitaju – zašto ste vi radikali protiv ovog zakona, kada u suštini isto mislimo, iste stavove delimo na neki način, iste dileme.
Iz prostog razloga što je sadašnji zakon, ako ste ga uzeli u ruke i pročitali, koji ima desetak članova, koji je pisan srpskim jasnim jezikom, bolji od ovoga. Nema sobe bez plafona. Nema pokretnih vrata i drugih nebuloza koje ćete ovde naći.
Rekao sam da je nedosledan ovaj zakon. Ako uzmete samo član 3, namerno ću da se zadržim na njemu. Kaže – pušenje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru pod uslovima koji su propisani zakonom. Onda u istom članu u četvrtom stavu kaže – izuzev od stava ovog, poslodavac može u zatvorenom prostoru da odredi mesto za pušača, a onda nabraja gde to ne bi moglo nikako.
Tu je nabrojano 12 stavki. Ako sravnite te stavke sa stavkama koje se nalaze u sadašnjem zakonu u članu 1, videćete da je onaj obuhvatniji, onaj zabranjuje i u liftovima pušenje. Šta je problem? Problem je, cenjene kolege, što izvršna vlast nije radila svoj posao, nije vršila kontrolu. Dve inspekcije su po ovom zakonu trebalo da rade – Ministarstva zdravlja i s druge strane Ministarstva rada. Nisu radile, sami ste to kazali.
Sada vi mislite da kada uvodimo još nove inspekcijske službe, to su komunalni inspektori koji će biti zaduženi i kada uvodimo u kolektivima i preduzećima tzv. cinkaroše ili kapoe, koji sada treba da rade iz nekog entuzijazma, verujte, sumnjivog kvaliteta će biti motivi tih ljudi koji će to raditi i prihvatiti bez naknade i bez opisa u svom poslu da to rade. Stvarate jedan galimatijas koji neće doneti rezultat.
Gospodin Ilić je dodirnuo, nije shvaćen prepodne, suštinu problema. Najkvalitetnija medicina je preventivna, a narod zna tu istinu kada kaže – bolje sprečiti nego lečiti. On je pokušao o tome da govori, doduše, nije shvaćen. Da izvršna vlast hoće da se bori protiv duvana digla bi akcize.
Zašto je ovde pakla najjeftinija? Zašto je pet puta skuplja u Engleskoj i drugim zemljama Evrope kojima težite? Štiti se duvanski lobi. Zašto? Zna se da su u čvrstoj sprezi sa političarima i da finansiraju kako političke stranke, tako i pojedince.
Da vi hoćete stvarno da Konvenciju sprovodite, smanjili bi proizvodnju, i na to ste dužni po konvenciji okvirnoj, i proizvodnje duvana i cigara u ovoj zemlji. Dao sam vam jasne podatke, gledajte platni bilans, samo imamo gubitak zbog održavanja te industrije i deficit platni. Rekao sam vam, on iznosi 45 miliona dolara svake godine.
Amerika i razvijene zemlje tuže zdravstvo, Ministarstvo zdravlja, firme i fabrike i traže odštete zbog silnih para koje su utrošili na lečenje građana svojih zemalja. To je borba koju bih pozdravio i srpski radikali. Zato nećemo da glasamo za ovaj zakon i to je potpuno jasno.
Interesantan je mnogo ovaj drugi zakon o lekovima. Vidite, rekla je bivša predsednica Svetske zdravstvene organizacije, koju sam pomenuo, ne znam zašto se ministar krstio kada sam rekao da se ona borila protiv duvana i njegove upotrebe i da se zbog toga zamerila, upravo, lobiju, tom koji proizvodi te proizvode i imaju velike profite.
Ona je kazala da lekovi nisu samo javno dobro i nešto što je komoditet za pojedince i za društvo, nego je od velike socijalne važnosti stvar i bitna jedna karakteristika leka je, da kao lekar, kada prepisujem lek i kada moj pacijent prima taj lek, nismo u stanju da procenimo, da li će taj lek biti kvalitetan, da li će biti efikasan, da li će biti bezbedan. To je problem.
Šta je problem sa lekovima? Problem je što ni jedan jedini lek nije potpuno bezbedan i samo je pitanje količine doze koju ćete uzeti, pa da možda imate i neželjene posledice. Aspirin, možete ga kupiti svi, hoćete da ga popijete protiv glavobolje, ali, ako imate ulkus i čir, možete da prokrvarite, možete i te kako da postradate. To je jedan banalan primer.
Šta lekovi izazivaju? Toksične efekte, ali najgore što mogu da izazovu je smrt pacijenta. Ako je žena trudna pa uzima određeni lek, može da se rodi anomalično dete. Kada se to dogodilo nama ginekolozima 60-tih godina, do tada od Drugog svetskog rata svi su verovali da proizvodnjom lekova čini dobro građanima. Međutim, kada smo videli da lekovi i te kako mogu da prave posledice, onda je došla potreba za regulativom. Od tada je svet udario strože propise za proizvođače lekova.
Šta se desilo tamo negde 60-tih godina? Vi ste imali 70 lekova godišnje novih. Već za 10 godina ste imali 30 novih lekova, a danas ih jedva imate 10 novih lekova da se prijave godišnje. Potrebno je 10 godina da se sva rigorozna ispitivanja sprovedu, kakva se zahtevaju, da biste vi dobili jedan lek.
Šta je problem našeg društva? Problem našeg društva je što neće da sagleda izvršna vlast, a meni je žao što neće ni ovaj parlament, da je ugrožen biološki integritet naših građana. Mi nestajemo sa ovih prostora.
Gospodin ministar nama daje neke podatke i problem što se ti podaci ne mogu složiti sa onim što mi imamo kao svoje podatke, a koristimo isključivo državne izvore. Svetska zdravstvena organizacija šta nama predviđa. Lepo kaže da je kod nas velika opšta smrtnost. Gledajte, na hiljadu građana naše zemlje nama svake godine umre 14. U čitavom svetu umire osam na hiljadu građana. Ako gledate najnerazvijenije zemlje sveta, to je 13.
Šta je problem? Imamo veliku opštu smrtnost. Da ostavimo belu kugu, što nas se malo rađa, ali zašto imamo veliku opštu smrtnost? Zbog hroničnih nezaraznih bolesti. Kojih? Kardiovaskularne, maligne. Kaže gospodin ministar – smanjili smo. Ništa mi smanjili nismo.
Godišnji izveštaj Batuta, on izdaje godišnje izveštaje i pazite šta kaže. Od 2002. do 2007. godine uočen je porast opšte stope smrtnosti u Srbiji za 1,6%, što je bilo uslovljeno učestalijim umiranjem od vodećih nezaraznih bolesti. Kaže da u tom periodu imamo porast umiranja od šećerne bolesti, malignih tumora. Istovremeno je zabeležen porast smrtne stope od cirkulatornih bolesti za 3%, da ne govorim o mortalitetu. To kaže Batut, a gospodin ministar tvrdi kako je to smanjeno.
Poverovao sam, ima čovek svežije podatke. Otišao sam na sajt, uzimam iste podatke iz Batuta iz 2008. godine. Više je umrlo građana Srbije od kardiovaskularnih bolesti. Možete mi verovati na reč, ne morate.
To je naš problem i zbog toga je izuzetno značajno da Srbija dobije bezbedne, kvalitetne lekove.
Kako izgleda situacija, ako krenete malo da gledate novinske izveštaje, šta piše štampa kod nas. Elektronski mediji izgleda da su kontrolisani dosta dobro. Ali u našoj štampi možete da nađete, ako se potrudite, i dosta interesantnih podataka.
Recimo u jedno polumedicinskom časopisu, imate sumaciju jednog skupa koji je držan u Agenciji za lekove prošle godine, gde je ekspert Svetske zdravstvene organizacije, Meri Kuper kazala – svake godine u Evropi se plaća za odštetu 148 milijardi dolara. Ko je u Srbiji od pacijenata, na ovakvom tržištu lekova, a kazaćemo kakve lekove ovde mi imamo, smeje se gospodin ministar, drago mu je, što imamo umesto vakcine anatoksine, vodu ili neke druge, za koje ću mu ukazati, što je govorio da smo imali lažne lekove. To je stvarno smešno.
Amerikanci, na istom ovom skupu je Stan Olson iz Centra za praćenje neželjenih reakcija u Upsali rekao da od posledica toksičnih dejstava lekova između 4% i 6% bolesnika lečenih umire. To je realnost. Roland Mejbum na istom sastanku iz Upsale isto nam je rekao da u Africi 200.000 ljudi godišnje umire od malarije zbog upotrebe falsifikovanih lekova.
Zbog toga je važna regulacija i zbog toga je važna agencija o lekovima da bude ustrojena kako treba.
Ekonomski institut u Beogradu ima istraživanje koje je sprovela Ljiljana Pejić-Stokić. Ona ističe da se lekovi prodaju bez recepta, što ozbiljno narušava zdravlje građana i pita se šta je to? Da li je to biznis ili nemarnost?
Daje još jedan interesantan podatak. Kaže ovako – odgovor treba tražiti u oblasti propisa koja uređuje politiku cena lekova i kriterijume za formiranje pozitivne liste lekova. Ovi akti, veoma proizvoljno i nestručno napisani, direktno štite interese, pre svega, domaćih proizvođača, a samim tim i svih ostalih učesnika u lancu prodaje. Ovako napisani, oni ne štite interese građana Srbije, a o efektima po zdravlju stanovnika govore podaci o broju obolelih i umrlih.
Isti autor napominje da su u 2007. godini građani Srbije iz svog džepa za samolečenje izdvajaju 271 milion evra, a iz Fonda za lekove na recept iste godine je izdvojeno 231 milion evra. Građani Srbije, ovo je sistem koji vi uživate. Daleko više plaćate iz svog džepa za lekove nego što je na recept bilo prepisano i dato.
Kada su pitali novinari "Blica" nadležne u inspekciji zašto dozvoljavaju izdavanje lekova bez recepta, što je vrlo opasna stvar? Odgovor je bio – u zdravstvenoj inspekciji naglašavaju da apotekar sme da proda ili izda bilo koji lek na recept isključivo uz lekarski recept ili nalaz lekara i uz pečat. Kaže – njihovi inspektori obilaze povremeno apoteke, ali pošto ih je samo 15, a ordinacija i apoteka samo u Beogradu ima oko 2.500 – da li je to Evropa, da li su to standardi, dve i po hiljade apoteka u Beogradu – teško postižu da sve obiđu makar jednom godišnje.
Ministar kaže ovako, u drugoj izjavi, pazite, vrlo je interesantno, šta on kaže o istom problemu. Zabluda je da bi problem rešio veći broj inspektora. Ovaj kuka, kaže – ne možemo, 2.500 apoteka u Beogradu, ni jednom godišnje, njegov inspektor. Sada ne znam ko govori istinu. Kaže ovako – problem rešava Dobra proizvođačka praksa, Dobra veletrgovinska i Dobra maloprodajna praksa. Da ne idemo dalje.
Ako pogledamo naslove, "Politika" je ozbiljan list. Kaže ovako – švercovani lekovi još u apotekama.
Isto je ovde govorio ministar kada je davao izjavu "Blicu" o ovome "prazolu", gde je umesto tog leka bio "C vitamin". Naravno, govorio je i o tetanusnom serumu, gde je bila voda. Ko je primetio da ampula ima vodu? Medicinska sestra. Da nije bilo inteligentne, pametne, iskusne sestre; ne, inspekcijski sistem ne bi nikada. Da li namerno ili ne, pitanje je. Doći ćemo i do toga zašto je to važno.
Ono što je takođe ozbiljan problem, danas imamo i medikalizaciju kao poseban problem. Kada su agencije, ove moćne farmaceutske, bile prinuđene da uz velike troškove plasiraju nove lekove, prešle su na drugu stvar, na zdravije ljude. Znači, počeli su da snizuju kriterijume i da proglašavaju i zdrave, maltene, ljude potencijalno bolesnim i da i njima nude lekove. Koliko vi možete da nađete lekova u apoteci da možete da kupite i sami znate najbolje ako uđete u bilo koju apoteku.
Ono što je jako interesantno i što moram da istaknem, kada je ovaj zakon u pitanju oni su jasno kazali šta njih interesuje. Pre podne sam pročitao iz njihovog obrazloženja, njih interesuje usaglašavanje sa direktivama EU, njih interesuje promet lekova.
Šta su uradili kod nas? Već zakonom iz 2004. godine uradili su nešto što je antievropski, anticivilizacijski, nijedna ozbiljna država i zemlja nije javnoj agenciji dala nadležnosti koje su dali našoj agenciji za lekove. Svuda je ta agencija u okviru vlade, u okviru uprave.
I ako pođete od majke svih agencija "Food and Drug Administration", nećemo da govorimo o njoj, koja ima 10 hiljada zaposlenih i da ne kažemo kakvu mrežu institucija i ustanova, lepo kaže, ona je deo uprave.
Ako gledate Englesku, ona je osnovala svoju agenciju relativno kasno 2003. godine sjedinjavanjem dveju agencija. Ima primera da agencija se bavi i lekovima i da se bavi medicinskim sredstvima. Oni su objedinili dve i njihova je kažu ovako – telo vlade. Šta je kod nas agencija? Ne, ministarstvo je uzelo inspekciju. Nešto je dalo od inspekcije i ovoj agenciji. Šta joj je uradilo što je nedopustivo? Bacilo je na slobodno tržište da stiče i zarađuje sama pare.
Kaže ovako, ako pogledate naš zakon o lekovima i agencijama, za šta se mi srpski radikali zalažemo, nikako da ostane inspekcija u ministarstvu ovakva kakva je, sa 15 članova, od kojih devet brine o lekovima, jer je nesposobna krajnje, nekompetentna, to ne kaže Paja Momčilov, to kaže studija koja je ovde dve godine išla, tvining projekt, francuska agencija za lekove i naša agencija za lekove. Šesto radnih sati je urađeno, milion i po evra potrošeno da bi se kazala istina o nama. Pročitaću vam da znate šta je istina.
Napravljen je plan, evo ga ovde, do 2010. godine, šta treba uraditi i rekao je – treba ojačati agenciju. Za našu zemlju je primereno da imamo do 215 stručnih ljudi. Šta je uradilo Ministarstvo i izvršna vlast? Odmah posle Tvining projekta smenila direktora, dovela čoveka nekompetentnog za predsednika upravnog odbora, koji smenjuje istaknutog farmaceuta, bivšeg direktora i otpušta 70 ljudi, i vi sada u agenciji imate 150 ljudi, umesto 215 koliko treba, a pričate – imaćete bezbedne lekove. Ova inspekcija koja je sad u ministarstvu ne može da odradi posao.
Dame i gospodo, pitanje je šta se iza ovoga krije. Da li je to samo neukost. Znači, u Evropi nema takve agencije. Agencija je i na tržištu, jeste, naplaćuje svoje usluge, ali je i u okviru organa uprave i to ona može biti. Nama pričaju bajke.
Pazite kako naš zakon vidi agenciju. Naš zakon kaže ovako – javna agencija osniva se ako razvojni, stručni i regulatorni poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan politički nadzor i ako javna agencija može bolje i delotvornije... Ako lekovi ne zahtevaju stalan nadzor, ne znam šta onda zahteva.
Znači, već po zakonskoj odredbi u članu 2. javna agencija nije prepoznata i viđena da radi ovaj odgovoran i složen posao. Šta se mi zalažemo i to smo se zalagali? Ako oćete u Evropu, dajte evropsku agenciju ovde, u okviru uprave, nemojte je baciti na tržište da zarađuje sama. Od koga? Da ispituje lekove stranim firmama. Imao bih mnogo toga da govorim, moji će takođe govoriti drugovi iz poslaničke klupe, ali dve stvari vam moram kazati ili tri.
Prvo, mi apsolutno smatramo da ima mesta, u članu 1. Zakona o državnoj upravi, stoji u drugom stavu – državnu upravu čine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva i posebne organizacije, u daljem tekstu: organi državne uprave. Znači, ta agencija je stručno telo i nećete onda imati ono što imate u ovom smešnom zakonu, da ministar određuje i da li je kvalifikovan farmaceut da ispituje lekove.
Zamislite dokle su oni otišli. Imaju komoru farmaceutsku. Ministar određuje da li će da daje licencu farmaceutima. Na šta ovo liči? Ovo je stvarno krah sistema. To nema nigde, nema nigde. Ne znam kakvi će biti odgovori. Baš očekujem sa znatiželjom šta će nam se odgovoriti.
Znači, agencija kao vrhunsko stručno telo, po principima kako je ovde rečeno, ovde je jasno rečeno, kada bude rasprava u pojedinostima čitaćemo vam šta su rekli Francuzi i o agenciji, i o stanju kod nas kakvo je, i te kako ćemo imati.
Agencija treba da bude evropska, kao i sve druge evropske agencije, ne po meri ministra. Jasno je potpuno, to je sve u službi farmaceutskog lobija, interesa i zarade, profita, ništa drugo. Oni nisu vas udostojili u ovom tekstu da jednom rečju kažu kvalitet leka, bezbednost leka, jeftini lek, ne.
Ali, šta su uradili? Kontrola svake serije uvoznog leka neće više da važi, puštaju oni sada sve, a svake godine 10 lekova minimum bude otkriveno iz inostranstva da su neispravni lekovi u našoj agenciji. Znači, sada će moći sve da ovde dođe šta god hoćeš.
U raspravi u pojedinostima detaljnije ćemo govoriti. Ovo je krajnje štetno za građane Srbije. Ne znam, gospodo narodni poslanici, pored sve dobre volje, kako ćete moći da dignete ruku za ovako nešto.

Dame i gospodo narodni poslanici, završavamo set zakona na ovoj današnjoj sednici i, praktično, danas imamo sedmu tačku i zajednički jedinstveni pretres.
Ono što je interesantno istaći, vrlo nas je malo. Nemamo nikoga ko će nam eventualno pružiti neka dodatna objašnjenja, što je već ustaljena praksa. Navikli smo, nije ništa neobično. Opet, interesantno je i to da mi radimo u petak, kada normalno, po našem poslovniku, obično ne bi trebalo da radimo. Zašto ovo kažem? Jednostavno, neka mi bude dozvoljeno da se u uvodu samo sa par reči osvrnem na ove naše sednice i na ova naša debatovanja.
Srpski parlament je, nažalost, podređen i potčinjen zakonodavac. Sami znate da voljom većine ovde Vlada kontroliše tu većinu i da ona ima i zakonodavni prioritet i inicijativu. Ako pogledate, od zakona, drugih akata i propisa koje naš parlament donosi, ko je pokretač inicijative, videćete da je to skoro isključivo Vlada. I po zakonu i po Ustavu inicijativu mogu pokretati i ostale poslaničke grupe, mogu čak i građani pod određenim uslovima. Međutim, takva praksa u srpskom parlamentu apsolutno ne postoji.
Mi narodni poslanici smo dvostruko birani; birani smo od strane građana na izborima, a, bogami, birani smo i od naših stranaka da zastupamo interese stranaka i građana u ovom parlamentu. Nažalost, ovde u parlamentu nema debate, mada „parlament“ koren vuče od reči „parlare“ - govoriti, je li tako; imam utisak da se ona čak i sputava. To je jedan od problema. Jedan od načina kako se sputavaju naše debate i iznošenje oprečnih mišljenja, da bismo dobili najkvalitetnija rešenja, upravo je način na koji danas obrađujemo sedmu tačku objedinjenih predloga i akata koje treba da donesemo.
Šta je problem što se tiče petka? Problem je ovo što sam rekao, da su nas birali građani i da u razvijenim demokratijama narodni poslanici imaju vremena kada mogu da komuniciraju sa svojim građanima, pogotovo u vreme kada se donose važna akta. Vi znate kako se naša zakonska akta donose. Jedan od načina da se suzbije debata je hitan postupak, pored objedinjenja i, naravno, ono što je naš poslovnik, koji takođe ne dozvoljava da se ovde razvije prava debata i sučeljavanje stavova.
Izuzimajući predlog za skupštinski odbor i stalni sastav delegacije za Parlamentarnu skupštinu Frankofonije, svi ovi predlozi, prelazim sada polako i na njih, izazivaju određene kontroverze i zahtevaju da se o njima raspravlja.
Ako pođemo od liste kandidata za izbor jednog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koju je predsednik Odbora za kulturu ovde obrazložila, videli ste da se Odbor praktično sveo na tehničko lice koje je samo utvrdilo da nema zakonskih propusta. Otprilike, kao da smo (Odbor za kulturu) Zakonodavni odbor. Tačno je i to da je ranije vođena kvalifikovana rasprava na Odboru o kandidatima, pogotovo o ovima o kojima danas treba da se izjasnimo i da odlučimo, a tačno je i to da na jednom od ranijih zasedanja parlament nije mogao da izabere kandidata u Radiodifuznu agenciju.
Ne bih se ja bavio Radiodifuznom agencijom, ali je važna funkcija lica koja će biti određena u ovo telo. To je jedno od regulatornih tela koja imaju izvršnu funkciju; to je jedan od retkih organa kome je data izvršna funkcija. Vi znate da dodeljuje i oduzima frekvencije.
Bitno je tu naglasiti još jednu činjenicu, i završio bih s ovim. Da vas podsetim samo sa koliko je, mogu da kažem slobodno - nezadovoljstva pa i besa, dočekan predlog istog Odbora za kulturu, u kome sedim i ja, da gospodin Vitezović bude predložen od strane parlamenta u ovu agenciju. Sve nevladine agencije, koje su ovde poznate kao izuzetno aktivne, izuzetno su netolerantno iznele svoja mišljenja o kvalitetima, rekao bih, prvenstveno političkim, gospodina Vitezovića. To opet nekako nije u skladu sa nekim ko se zalaže za toleranciju i za civilno društvo.
Ako krenemo dalje... Poslanici SRS će možda više govoriti o ovome, pa nemam potrebu da se više zadržavam na ovome. Imate Predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ono što je povučeno... Izvinjavam se, nisam znao da je povučeno, meni nije stiglo to, ali je interesantno. Neka je i povučeno, vrlo je interesantno. Mi dobijamo, upravo u sklopu onoga što sam rekao kako se ovde radi, po hitnom postupku, ovde je po hitnom postupku dato nama da pogledamo odluku koju je donela Vlada. Evo kako srpska vlada donosi odluke: na jednom listiću pet imena, sa predsednikom, i šturo obrazloženje. Mi ništa nismo mogli da zaključimo o kvalitetima ovih ljudi, a spremali smo se i za sednicu. Onda imate „Blic“, koji mora da vam iznese biografiju tog predloženog za predsednika, člana, koji je vrlo kontroverzna ličnost, prema svemu što se u dnevnom listu „Blic“ može videti iz dva napisa.
Mene je zainteresovala još jedna stvar – kako je izbor i predlog ovakvog sastava ove komisije, a pogotovo predsednika, zainteresovao i strane medije, tako da u holandskom „Telegrafu“ imate napis o ovome? Mi srpski parlamentarci treba da se informišemo iz „Blica“ i holandskih medija o ljudima koji nam se ovde predlažu da budu članovi značajnih regulatornih tela! Da vas podsetim samo da je izuzetno važno imenovanje članova ove komisije. Ali, postoji niz stvari koje su nama poslanicima, koji svakodnevno ovde radimo i pratimo rad parlamenta, nejasne, u vezi sa ovim predlogom.
Kada smo usvajali budžet uopšte nije odvojena stavka za komisiju i za predsednika. Kada smo usvajali budžet, onda smo imali službu kojoj je dodeljen 61.000.000 dinara za ovu godinu, dva miliona manje. Sada se mi pitamo – odakle pare i ovakav jedan predlog? Da li će možda gospodin koji je predviđen za predsednika volonterski obavljati tu svoju funkciju ili ne?
Ostavimo se toga, pošto nije interesantno. Ali, interesantan je mehanizam kako se ovde nama poslanicima nudi da odlučujemo. Bio bih slobodan da kažem da to nije u redu, bar što se tiče Vlade. Neću da krivim druge kojima je dužnost da prate da li mi dobijamo kvalitetne predloge po Poslovniku ili ne, to je posebna priča.
Ono što je, prema ovome... Nadam se da sledeća tačka nije skinuta, Predlog za izbor zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Čuli smo takođe od uvažene predsednice Odbora za kulturu... Ne znam zašto je on nadležan za davanje podrške i za predlaganje, to mi apsolutno nije jasno, ne mogu to nikako da razumem, voleo bih kada bi neko to mogao da objasni. Teško da ću dobiti objašnjenje, prazne su klupe onih koji upućuju. Praktično, gospodin Šabić je ovo nama uputio.
Kada vidite biografiju dotičnog gospodina Resanović Aleksandra, slažem se da zakonski tu nema nekih problema. Kada je prethodni kandidat (o kome sam govorio povodom načina predlaganja) bio u „Blicu“ oslikavan, njegova prevlađujuća karakteristika bila je da je on predsednik kabineta bezbednosti kod Gorana Petrovića, da mu je to jedna od odlika, znači, policajac, da kažemo narodnim jezikom. Kada sam pogledao ovu biografiju, mislio sam – evo, jedan ozbiljan stručnjak, može biti čak i naučnik jer, vidite, devet monografija i onda je nabrojano 12 stručnih radova. Verujem dobrim svedocima kada stave ovo na papir, ali najviše verujem dokazima.
Budući da spadam u intelektualce, pošto sam stariji intelektualac, još čitam i knjige, nije me mrzilo da malo pogledam o čemu piše ovaj gospodin. Što se tiče njegove biografije, zaista, od 1980. godine, kada je pravni savetnik, od 1982. do 1992. radi u Savezu za fizičku kulturu Jugoslavije, od 1992. do 1994. godine radi u Saveznom ministarstvu za ljudska prava, a onda od 1994. imate čitav niz funkcija i zaduženja i najveći deo je bio u nevladinom sektoru...
Da pročitam par naslova radova, kaže ovako: „Globalna situacija i posledice upotrebe antipersonalnih mina“, „Kasetne bombe – upotreba i pitanje njihove međunarodne zabrane“; „Vođenje i otvaranje tajnih dosijea službi bezbednosti“; „Otvaranje tajnih dosijea vojnih službi bezbednosti“; „Ljudska prava i konflikti u bivšoj Jugoslaviji“.
Pošto nisam stručnjak za vojno-bezbednosna pitanja, a očito predloženi kandidat jeste, prema ovome što ovde možemo da vidimo, uzeo sam da pogledam jednu publikaciju u kojoj je veliki doprinos dao i predloženi kandidat. Evo jedne analitičke studije koju je izlagao i koja je publikovana u knjizi na engleskom jeziku, možda postoji i srpski prevod knjige.
Pokazaću vam kako izgleda, recimo, poglavlje u kome o revijskom pregledu stanja u Srbiji i Montenegru govori dotična osoba koja će biti predložena. Tu jedan lapidaran jezik koristi, koji je meni odmah bio sumnjiv. Kaže ovako – u Srbiji je usvojen zakon za lustraciju, pa onda službeno ime, pa tačno službeno ime, pa onda datum usvajanja, 30. maj 2003, pa onda gde je tačno objavljen. To je uvod ovog izlaganja koje se nalazi u značajnoj publikaciji, koju su dva strana autora potpisala kao zbornik radova. Onda kaže ovako – pri usvajanju, usvojen je hitnim postupkom sa 111 glasova za, a 15 protiv, pa onda kaže – predložen od šest članova, pa nabraja imena, da ne nabrajam, pa onda usvojen, pa onda nabraja – Demokratska partija, Građanski savez, Socijalnodemokratska unija, Demohrišćanska partija i neki nezavisni članovi parlamenta, pa onda kaže – odbačeno, pa onda kaže - jedan član SPS.
Držim taj naučni rad koji je štampan u toj knjizi. Da ne čitam dalje, daleko bi bilo, kada sve ovo pogledam, liči mi na jedan izveštaj.
Koje je vrste, sudite sami, i čemu to služi takođe sudite sami. Ne kaže čovek – najgore je kada si čovek jedne knjige ili kada uzmeš nešto što je, recimo, jedan citat pa izlomiš. Vidite kako je isti gospodin radio na značajnom projektu više od godinu dana i kako je oslikao situaciju u našoj zemlji i na ovim terenima.
Neću vas zamarati, na engleskom je, da ne bih prevodio, da ne bih zamuckivao, evo ga, suština je vrlo prosta – isključivi krivac za raspad Jugoslavije je autoritarni režim i autoritarni režimi koji su vladali pre raspada Jugoslavije, i ništa drugo.
Isključivo je tu krivica. Naravno, mnogi od vas će se možda složiti. Objektivna stručna i naučna javnost neće. Istoričari pogotovo, koji će sa distance ocenjivati. I te kako je velika uloga i stranih sila, stranih obaveštajnih službi.
Nije ni čudo što ovaj gospodin ovako piše, jer, recimo, šta nam je podastrto kao njegov kvalitet u njegovoj biografiji – vidimo da je to čovek koji je u Budimpešti 1994. godine bio na određenom kursu, a znamo kakvi su se kursevi u to vreme održavali u Budimpešti. „Ružičasta televizija“ ima seriju „Kursisti“. Gospodin nema akademske titule značajnije, nema doktorata, ali ima kurseve. On je kursista u vreme pred raspad Jugoslavije.
Povela se rasprava otprilike ovako – u Srbiji ima 3.000 tajnih agenata i gospodin koga ćemo predložiti meritorno i kvalifikovano kaže – ne možemo negirati mogućnosti da se manipuliše raznim tajnim informacijama koje su pribavljali ne samo ljudi u policiji i resoru DB, koji su tamo formalno bili zaposlenim, već i doušnici. Pre dva meseca imenovana je komisija za sprovođenje Zakona o lustraciji i njeni rezultati rada još ne postoje itd. Vidimo, ako je prethodni gospodin iz DB, ako pogledamo kurikulum ovog gospodina kursiste, onda ćemo videti da ni ovo nije daleko od DB-a i policije. Može biti da je to kvalitet koji je neophodan i potreban, neću da sporim, ali bojim se da to ne treba ni srpskom parlamentu, mada znam da ćete to izglasati, a još manje treba srpskom narodu.
Pošto ističe dvadeset minuta, javiću se još jednom u okviru vremena Poslaničke grupe SRS da popričamo o još jednoj stvari, naizgled tehničkoj, kada daje ostavku na funkciju člana saveta za zdravlje RS. Tema je inspirativna za mene pošto sam lekar, pa ne mogu da odolim da se i tada ne javim za reč. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, vidite, atmosfera u našem parlamentu najbolje odslikava atmosferu u društvu, hoću da kažem, koji značaj parlament danas uopšte ima i rasprava koju danas ovde vodimo.
Čovek bi rekao, hajde, možda tematika nije interesantna i značajna, pa možda i ne treba da bude većeg interesovanja, međutim, nažalost, kada govorimo o medijima, oni su danas strogo kontrolisani i parlament ne uživa prioritet u predstavljanju kada su mediji u pitanju. Jasno je da tu postoji velika pristrasnost i da za medije Vlada i protagonisti izvršne vlasti imaju dominantniju i značajniju ulogu. Nije čudo što nas nema. Ako i treba da se progovori o nečemu značajnijem, onda ćemo biti skrajnuti posle ponoći, u odloženim prenosima, što sebi dozvoljava Javni servis, koji se, vidite ovih dana, uključio u koruptivne, špekulativne akcije, gde se od lakovernih građana uzimaju pare, popunjava budžet i jedna manjina opet ima veliku korist.
Nadovezaću se na moje prethodno izlaganje, trebalo bi da to bude jedna celina. Neko je možda mogao da stekne utisak da imam nešto protiv policajaca. Kažu mi – šta imaš protiv policajaca? Nemam ništa protiv policajaca. Ako pogledate današnji „Nin“ videćete da je Zavod za udžbenike objavio u dva toma dnevnik Tase Milenkovića, prvog srpskog učenog policajca. Možda će i ovi predlozi, koji jako liče na neke priučene policajce, takođe zavredeti u budućnosti neke tomove nekih značajnih publikacija, ne znam, ali ono što sam hteo da kažem je samo da u takva tela možda ne treba stavljati ljude iz te branše. Protiv tih ljudi nemam ništa, pogotovo kada rade svoj posao na legalan i legitiman način.
Pitanje je sada, ako ovde vodimo jednu nepotrebnu debatu, zašto govorimo? Zašto vi srpski radikali i retki pojedinci uopšte uzimate reč, kada nećete biti u novinama objavljeni, nećete biti u medijima adekvatno predstavljeni, ono što vi kažete neće doći do naših građana? Jednostavno, moramo, mi još verujemo da smo u participarnoj demokratiji. Ako to tako jeste, mi narodni poslanici moramo da obezbedimo građanima da obezbede kontrolu nad izvršnom vlašću i nad nama poslanicima, iz dva jednostavna razloga: građani moraju da čuju naš glas, pošto su za nas glasali i moraju da čuju našu kritiku izvršne vlasti, zato što su oni glasali i za tu izvršnu vlast. Ali, ima nešto što je možda daleko važnije, a to je da oni kao poreski obveznici izdržavaju i tu izvršnu vlast i nas kao predstavnike u parlamentu. Zato govorimo i zato ćemo i govoriti, dopadalo se to drugima ili ne; predstavnici izvršne vlasti će ćutati, ali to je realna situacija.
Rekao sam da parlament apsolutno nema inicijativu u zakonodavnoj aktivnosti. Ovde samo izglasavamo zakone, ne trudimo se da neke zakone sami kreiramo, jer ne daju partijski vrhovi. To je realnost. Jednostavno, i kada neka poslanička grupa predloži neki predlog zakona ili akta, većinom odbijete i tu se onda otprilike sve završi.
Ono što hoću još da kažem, mislim da je potrebno da se kaže, kada vodimo ovakve rasprave, čovek bi mislio da se sve događa u Vladi. Ne, eno ga kazan na Kopaoniku gde se meša, gde se već i nova vlada formira. Tamo ćete videti da je za Javni servis interesantnije da prenosi šta se tamo događa, da li je Vlahović ubacio loptu u koš ili nije.
Dobro je što se bave velnes aktivnostima. To je za jačanje zdravlja apsolutno poželjno. Ima samo jedan problem, što većina građana Srbije sebi to ne može da dozvoli i takva demonstracija preko Javnog servisa može da bude sa moralne tačke diskutabilna. Naravno, nećemo se složiti svi. Neko će kazati da to treba prikazivati, da i ostali građani vide, pogotovo jadni penzioneri sa svojim penzijama i gomila nezaposlenih kojima sigurno nije do velnes centara, do sportskih aktivnosti, političara i tajkunsko-političarsko-parlamentarne ujdurme koja se događa na Kopaoniku.
Obećao sam da ću sa par reči da se osvrnem i na sledeću tačku koja nam je data da je razmatramo ovako grupno. Imate ostavku jednog člana Zdravstvenog saveta Srbije. Rekao bi sada čovek – šta je sada ovo, čovek je dao ostavku, ostavka je lični čin, šta onda ima da se priča? Ima mnogo da se priča. Savet za zdravlje je birala Skupština Srbije. To je stručni organ. Od stručnih tela imamo još i etički odbor, koji bira Vlada, imamo republičke stručne komisije koje brinu o pojedinim segmentima u zdravstvenoj službi. Ta stručna tela bira Ministarstvo.
Šta je problem sa Savetom? Prvi i osnovni problem svih regulatornih i drugih tela koja bira parlament jeste da se neblagovremeno biraju. Zakon o zdravstvenoj zaštiti je donet 2005. godine i propisao je da će devet meseci posle biti izabran Savet. Naravno, Savet je izabran 18. marta 2009. godine; računajte sada, da uzmemo i 2006. godinu, koliko je godina prošlo.
Ako gledate zakon, on ima izuzetno značajnu ulogu; kaže, čitam sad član 150. Zakona o zdravstvenoj zaštiti: „Stručni savet se obrazuje kao stručno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zaštite, organizacije zdravstvene službe i sistema zdravstvenog osiguranja.“
Naravno, kada smo birali ovaj savet prvi problem je bio to što nije biran na način koji treba da bude zadovoljen da bi se ispoštovali stručni kriterijumi, a s druge strane, da bi to bilo reprezentativno telo koje bi moglo da odgovori svojim zadacima. Zadaci su u 14 tačaka jasno definisani. Neću ih čitati.
Šta je problem ovog odbora od početka? Zamislite, nema nikoga iz Vojvodine u takvom telu. Vojvodina je, hteli ne hteli, jedan od najrazvijenijih delova naše zemlje. Zdravstvena služba Vojvodine i te kako je značajna komponenta zdravstvenog sistema.
Hajde da se oglušimo o to, hajde da preskočimo i da kažemo da to nije važno. Drugi problem ovog tela je da tu pored kvalitetnih stručnjaka, nažalost, nemate i kvalifikovane stručnjake. Tu su morali da sede i ljudi koji se bave organizacijom zdravstvene službe, socijalni medicinari, epidemiolozi, da ne nabrajam sve. Ne, što je kolega već naveo, ovde su se izvesni lažno kvalifikovali za članstvo u Savetu.
Vidite, predsednik Saveta je istaknuti infektolog, sada ne moram ni da govorim o tome, za koga piše da je izuzetan stručnjak za finansijska pitanja i probleme. On je nama na skupštinskom odboru pre par dana lepo rekao – ja nemam veze sa finansijama u zdravstvu. Tako falsifikovane kvalifikative je ovaj parlament usvajao i onda smo birali članove.
Da ne govorim o drugim problemima, da ne kažem da u ovoj zemlji ima kvalifikovanih stručnjaka i eksperata Svetske zdravstvene organizacije, živih, koji su kreirali zdravstvenu politiku na planeti Zemlji, koji ovde apsolutno nisu poželjni. Možemo da se pitamo zbog čega nisu poželjni. Odgovor bi bio, verujte, jadan. Neću ni da pokušam da dođem do njega. Imate autoritet profesorke Viktorije Cucić, imate profesora Đorđa Jakovljevića, da ne idem dalje, vrhunske stručnjake na planu organizacije zdravstvene službe, koji ne mogu da sede u ovakvim telima.
Opet će neko da kaže – zašto si se raspričao toliko kada je čovek dao ostavku? Telo koje nije moglo da zaživi na vreme i koje je jedva zaživelo... Neću da pričam o tome da su izvesni predstavnici osporavani, da nisu legalno izabrani – predstavnici komore stomatologa. Tvrdi se da ih niko nije javno predlagao, nego je samo direktor napisao ime i poslao, da u to ne ulazim, imamo kakav-takav odbor.
Vidite, mi razrešavamo čoveka, ali niko ne predlaže novu osobu. Neko će da kaže – imaju četrnaest različitih profila, mogu da rade. Kako su radili? Imali su pet sednica do sada. Šta su na Odboru kazali – nemamo prostorija, imamo samo jednu sobicu u Ministarstvu zdravlja, nemamo finansije i kako mi da radimo?
Jedan jedini konkretan zadatak koji odbor dobija i koji mora da uradi jeste akreditacija programa kontinuirane medicinske edukacije. Svi lekari moraju stalno da prate struku, da prisustvuju stručnim sastancima i da na taj način dobijaju određenu količinu bodova. Na osnovu broja bodova im se svake godine produžava licenca koju izdaje Lekarska komora Srbije.
Šta se dogodilo? Stiglo je 3.000 programa do Saveta. Savet se našao u haosu, ne može da obavlja svoju funkciju. U zakonu lepo piše da administrativno-tehničku pomoć pruža Ministarstvo zdravlja. U zakonu lepo piše da se Savet finansira iz budžeta. Bio sam presrećan kada sam video tu stavku, ljudi su potpuno pokriveni, međutim, kažu – nemamo gde da sedimo, jedna kancelarijica, jedan službenik i nikakva finansijska sredstva. To je realnost. Najviše stručno telo, po zakonu, na ovakav način radi.
Dodatni problem, šta su onda oni uradili? Oni su pribegli, pretpostavljam u konsultaciji sa Ministarstvom zdravlja, kršenju zakona. Oni su lepo uveli komoru zdravstvenih radnika u Savet i formirali komisije koje će da određuju akreditaciju. Po zakonu ne može nikako. Komora je profesionalno udruženje lekara, medicinskih sestara, farmaceuta, stomatologa. Uzmite zakon, neću vas zamarati, ni po jednom članu zakona to nije moguće. Ali, u državi Srbiji je moguće. Ovde se zakona ne treba držati. Brozova izreka, krilatica „Nemojte se držati zakona baš kao pijan plota“ doživljava u dosovskoj reinkarnaciji procvat. Mi smo svakog dana svedoci toga. Grubo kršenje zakona.
Isto to stručno telo, koje je bilo merodavno da plan razvoja zdravstvene zaštite koji smo dobili analizira, propustilo ga je ka Skupštini, bez da je moglo da ga kvalitetno i kvalifikovano obradi i da svoje mišljenje.
Naime, mi smo dobili jedan predlog tog plana, koji će uskoro biti, verujem na narednoj sednici. Šta se čeka? Čeka se samo da se nakupe dva-tri zakona, da može Ministarstvo da vam aglomira nekoliko zakona da bi dekapitiralo raspravu, na kojoj, naravno, neće biti prisutan ministar.
Ne krivim ja ministra. Ovo što pričam nije kritika ministra. Ministar je pokazao šta zna, dovoljno vremena. On je potpuno jasan. On radi u granicama svojih mogućnosti. Da li je njegov opstanak uzrokovan Vladom, premijerom, ili možda negde na Kopaoniku treba tražiti neke dodatne ličnosti... Sada smo imali strane ambasadore, pa je sve to kompletirano, taj „đuveč“ sada stvarno liči na našu realnost, i to je ono što nije dobro.
Zašto nije dobro, da budem sada jasan. Ovaj parlament, ovaj savet koji smo izabrali kao vrhovno stručno telo nije imao snage i nema snage da donese zdravstvenu politiku zemlje Srbije, znači, da donese najopštije smernice šta treba činiti u interesu građana Srbije kada je zdravlje u pitanju.
Iz plana bi trebalo da proistekne program o kojem ćemo ovde raspravljati, a videćete kakav je to program i na kakav način. Garantujem vam da će to biti nekoliko zakona, da će biti protrčano, a ono što treba nakon toga da se desi, da iz plana koji je oročen za jedan određeni vremenski period uslede strategija i politika koju će Ministarstvo zdravlja da formira i inovira, pa onda da primenjuje, trebalo bi da dovede do dobrog stanja u zdravstvenom sektoru.
Kod nas nije tako. Kod nas je sve obrnuto. U zemlji Srbiji ste imali situaciju da imamo prvo strategije, nacionalne programe. Ni po jada što su oni takvi, ima druga priča, što su neadekvatni, ali nije prilika da o tome pričamo. Sada se ide na plan koji proističe iz onoga što treba da proizvede. To je logika koja ovde u Skupštini hoće da se nametne, logika protivna stručnim pravilima profesije i logike.
Da završim, zašto sada ja to potežem? Potežem zbog toga što ovde nije shvaćen osnovni problem srpskog društva, a to je biološka ugroženost građana. Ne kažem da smo samo lošom politikom (ili politikama) izvršne vlasti, a bogami, sklon sam da mogu i to da tvrdim, dovedeni u takvu situaciju. Dva su velika problema: nedovoljno rađanje i drugi razlog zbog kojeg danas pričam – visoka opšta smrtnost, 14 ljudi na hiljadu umre, a na hiljadu ljudi deset se rodi. Onda imate ono da je svake godine za jedan grad od 35.000 do 40.000 ljudi manje i da će nas manje biti za neki milion u 2025. godini. To je problem.
Šta je problem kod te smrtnosti? To što je najveći uzrok nešto što se može sprečiti – hronične nezarazne bolesti, koje se ogledaju u kardiovaskularnim bolestima i u malignim bolestima. Šta je problem? To što ovaj parlament neće to da uoči, neće autistično Ministarstvo da to istakne kao glavni cilj, da se zaustavi biološka dezintegracija našeg naroda, nego priča uopštene priče koje, svaka za sebe, imaju opravdanje, ali ne dotiču ključni i fundamentalni problem srpskog društva. O tome se ćuti. Koje su to mere kojima se to može sprečiti? To znaju oni eksperti koji ne mogu da dobiju mesto u našem zdravstvenom savetu. Svaka čast ostalima, svi su oni časni stručnjaci i svi oni u granicama svojih mogućnosti i pruženih uslova rade svoj posao.
Ono što takođe hoću da kažem i otprilike bih završio svoje izlaganje ovim, ovakva politika, loša, prema Zdravstvenom savetu koji je, izgleda, shvaćen samo kao jedna forma i kao jedna kulisa kojom ćemo zamaskirati svu bedu i jad stanja kakvo imamo u zdravstvenom sektoru...
Postoji još jedna bitna činjenica koju moram da istaknem. Zašto ovo pričam? Pričam upravo zbog građana Srbije jer smo mi u zdravstvu suočeni sa pravima tzv. pacijenata. Mi smo potpisnici Rimske deklaracije. Tamo je imenovano četrnaest prava pacijenata. Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti je obuhvatio osam svojim članovima.
Mi imamo i Zaštitnika građana, ombudsmana, i on je uočio probleme u tom zdravstvenom sektoru i postoji ideja da se uradi projekat ostvarivanja prava pacijenata.
Šta je suština i zbog čega se ja brinem? Oni sami pobrojavaju četrnaest prava: pravo na preventivne mere, pravo na pristup, pravo na informaciju, pravo na pristanak, pravo na slobodu izbora, pravo na privatnost i poverljivost, pravo na poštovanje pacijentovog vremena, pravo na standarde kvaliteta, pravo na sigurnost, pravo na inovaciju, pravo da se izbegnu neophodne patnje i bolovi, pravo na lični tretman, pravo na žalbu i pravo na obeštećenje.
U pregledu situacije, šta nam nude? Kažu – široko je rasprostranjen utisak da medicinska profesija kolektivno uporno radi na prikrivanju svojih grešaka na način koji najviše liči na bekstvo vozača koji je izazvao saobraćajni udes sa lica mesta, i to uz svesrdnu pomoć ne samo ostalih vozača i svedoka, već i onih koji obavljaju inspekcijski nadzor nad kvalitetom medicinskih usluga.
Kaže – izveštaji stručnjaka navode da kao rezultat te kompleksne situacije Republički zavod za zdravstveno osiguranje plaća loše lekare, neadekvatne tretmane, kao i direktne lekarske greške, ali i saniranje zdravstvenih posledica tih grešaka, tj. lečenje onih čije se zdravstveno stanje usled lekarskih grešaka pogoršalo ili se nije popravilo.
Ovo je ono što je ombudsman shvatio da je problem u srpskom zdravstvu. Nije korupcija, nije to što pacijent ne može, i pored toga što citira navode, da ode kod privatnog lekara i da bude refundiran. Ne, sve to nije, ali jesu greške lekara, to je ključna stvar i to treba sada ispitati i to treba urnisati. Na stranu uslovi u kojima se radi, na stranu patologija sa kojom se susrećemo, na stranu to što ne postoji ni adekvatna zdravstvena politika. Sve to nije interesantno. Na stranu to što parlament danas i danima na ovakav način raspravlja o bitnim problemima zdravstvene službe.
Završavam, u Americi bi Evropejci i oni koji su za ove integracije u NATO... Imate primer da Obama hoće da uvede izvesne reforme u zdravstvenoj službi. Pre per dana, deset poslanika republikanaca i deset ostalih, on u sredini, televizija direktno prenosi, deset sati rasprava.
Dame i gospodo, ono što sam na početku rekao u prvom izlaganju, radimo u petak, radimo noću. Britanski parlament i poslanici, koji zakon tri puta češljaju kroz oba doma, uz tri čitanja, i odbore, u četvrtak napuštaju prestonicu, idu u izborne jedinice da vide šta im birači rade. Ne, vi ste biračima namenili da gledaju Kopaonik, da gledaju ono što „pinkovita“ i one druge javne televizije prikazuju, a to je daleko od onoga što je realan život i interes građana Srbije. Hvala lepo.

Samo bih da vas zamolim da nam kažete tačno vreme. Po našoj evidenciji, postoji velika diskrepanca između onoga što ste vi nama rekli – dva minuta. Ja sam govorio 25 minuta, gospođa Paunović je govorila petnaestak minuta, dvanaest minuta je govorio gospodin Đokić. Prema tome, nešto se ne slažu brojevi. Izvinjavam se.

Ako mi dozvolite, samo bih replicirao gospođi Marjanović. Ona je rekla, ako dozvolite, da nema potrebe da članovi Vlade budu ovde.
Gospođo Marjanović, gledajte stvari holistički, imajte malo širi dijapazon. Pogledajte tačku – zahtev za razrešenje funkcije člana Zdravstvenog saveta Republike Srbije, ko predlaže članove? Vlada, Ministarstvo. Gledajte dalje, tačka koja je skinuta sa dnevnog reda – ko je dao predlog koji je skinut? Zapravo, hteli smo da čujemo zašto je skinut predlog koji je, prvo, nekvalitetno lansiran prema parlamentu. Ako vi smatrate da to vama nije interesantno i da ne treba da znate, mi smatramo da treba i ta informacija da stigne do nas. Zbog čega? Da bismo kvalitetno radili svoj posao.
Prema tome, nemojte braniti Vladu. Apsolutno razumemo da imate tu obavezu. Definisao sam vam i da ovaj parlament funkcioniše kao transmisija Vlade. Vlada sama sebe i brani i uzdiže u visine. Bojim se samo da te visine nisu mnogo visoke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje na Odboru za zdravlje kada smo raspravljali o stavkama novog budžeta. Videli smo da ste se juče smarali ovde u izglasavanju bezbroj zakona.
Samo ću da vas podsetim, poštovane kolege, na jednu misao iz prošlih vremena, davnih vremena, poznatog mislioca, koji je, otprilike, kazao ovako – ''što više zakona i odredaba, tim više lopova i razbojnika''. Ovo je rekao Lao Ce, šest vekova pre nove ere, a sada, kako situacija stoji kod nas – vidite i sami.
Naime, vidite zašto govorim. Danas imamo na čudan način da usvajamo najvažniji dokument ovog parlamenta, a to je budžet za Republiku Srbiju. U ruci držim nešto što je iz kolevke parlamentarne demokratije, način kako se usvajaju zakoni.
Gospodo iz Vlade, ovo je Evropa, ovo je način kako se usvajaju zakoni sa tri čitanja sa odborima, gde procedura minimum, u najsrećnijem slučaju, traje par meseci, gde uvek imate nekoliko stotina amandmana, a ovakvo zbrzavanje, kao što vi radite, zaista povlači sumnju zbog čega to radite. Jasno je nama da na ovakav način donosite budžet da biste sakrili sve ono što se trudite da sakrijete ovim prezentovanjem, na način kako ste nam prezentovali. To je potpuno jasno.
Da je drugačija situacija, imali bismo evropski način donošenja ovog zakona.
O čemu se ovde radi? Zašto sam svoje mišljenje izuzeo. Prvo, zato što je ovaj budžet potpuno protiv interesa zdravlja građana Srbije i on je nešto što direktno ugrožava zdravlje građana Srbije. Evo zašto, ako pođemo od vaših pretpostavki, kojima ste se rukovodili, kada smatrate da je ovakav budžet održiv i da će biti, hajde da vidimo šta ste rekli –očekujete poboljšanje ekonomske situacije gledajući makroekonomske pokazatelje i, evo, već ste zacrtali da će rast BDP biti 1,5%.
Po vama, imamo bolju situaciju, imamo bolju situaciju i kod zapošljavanja i nešto bolju situaciju kod zarada. I u toj boljoj situaciji smanjujete sredstva koja izdvajate za zdravlje. Ko to danas u svetu radi, da se pozabavimo time malo?
Dakle, imamo bolju situaciju, očekivali bismo da je i zdravlje možda bolje kada ćete smanjiti sredstva.
Ne, narod Srbije je bolesniji! Narod Srbije ima dve velike epidemije koje ga uništavaju: hronične nezarazne bolesti i karcinom! Narod Srbije će biti suočen i sa pandemijom gripa. Imamo dodatno pogoršanje zdravstvene situacije i to je realnost, i u toj situaciji smanjujete sredstva.
Kako je to u razvijenom svetu i u Evropi? Prema podacima Republikanske stranke u Americi očekuje se porast od 0,8% troškova u narednoj godini u budžetu SAD za zdravlje. Kako je u Engleskoj? U Engleskoj se izdvaja, najveća stavka u budžetu u javnoj potrošnji je za zdravlje i penzije, 119 milijardi funti se izdvaja. Prošle godine je izdvojeno 110 milijardi funti. Zašto to Englezi rade? Zašto Englezi dižu troškove? Dižu troškove zato što imaju i pandemiju gripa. Škoti za 2,5% podižu sredstva. A vi? Bolesnom narodu Srbije smanjujete i uskraćujete sredstva! Neko će da kaže – da li je to istina? Naravno, istina je samo ako se pogledaju stavke prema Ministarstvu zdravlja i jasno ćete videti da ste prošle godine 12 milijardi i 353 miliona dali, a ove godine dajete 11 milijardi.
Pogledajte ove brojke, mnogo ovde ima da se kaže što je netransparentno, što je direktno skrivanje kriminala koji se nalazi u zdravstvenom sektoru, korupcije, ali nemamo vremena da o tome govorimo. (Aplauz.)
Vi ste skratili i dekapitirali ovu raspravu iz razloga što donosite jedan za narod štetan budžet. Direktno upirem prste na Vladu Republike Srbije koja će da ošteti zdravstveno stanje svog naroda. Hvala vam.
(Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, ostala je jedino ministar finansija, onda sam dužan i vama da se obratim, poslanici SRS žele da izraze svoj protest zbog načina na koji se usvaja ovaj budžet. Ostali ste jedina perjanica. Nema premijera, nema ostalih ministara, a upravo hoću da govorim o zdravlju.
Ne upućujem prekore iz puke kritike, nego zbog toga što sam očekivao, videvši kako se rasplamsava diskusija dok je trajao prenos o određenim problemima vezanim za budžet, od strane izvesnih ministara, da ću dobiti neke odgovore. Ne očekujem da ih dobijem, to je sasvim nerealno.
Pored toga što ulažemo naš protest zbog ove procedure, kako se donosi ovaj najvažniji zakon u ovom skupštinskom telu, nećemo glasati za ovaj budžet pošto on apsolutno nije dobar. Bolji poznavaoci ekonomskih prilika kažu da je nerealan. Neću ulaziti u detalje zašto i kako. Pretpostavke na kojima on počiva su nerealne.
Vi lepo, u svom memorandumu, koji ste objavili u decembru mesecu, kažete da će biti stopa rasta bruto nacionalnog dohotka 1,5%. Držim u ruci, evo, ovde, Izveštaj Trezora Britanije, gde kaže da će ta velika ekonomska sila imati manji bruto nacionalni dohodak ove godine nego prošle godine, ali Srbija je izgleda jača ekonomski i njoj ne smetaju ove ekonomske muke sa kojima se čitava planeta susreće.
Ako pođem samo od ovog vašeg memoranduma, vidim i podaci su netačni, vi, recimo, kažete da je u 2008. godini stopa našeg nataliteta, sada o njemu pričam, minus 4,2. To nije po statističkim podacima, ako gledate Republički zavod za statistiku, mislim da je on jedino merodavan, to je 4,6. Imam i taj podatak ovde. Koje vi podatke koristite kada dajete ove vaše prognoze? Bilo bi dobro da nam vi kažete. Dajem vam zvanični podatak, koji sada možete naći na sajtu Republičkog zavoda naći.
Šta je ono što je problem ovog budžeta, a tiče se zdravstva? Neko je možda upotrebio i preoštru reč kada je rekao da je u nekim svojim segmentima genocidan. Kada je zdravstvo u pitanju, on to apsolutno jeste. Evo šta ste vi sebi dozvolili da uradite. Hajde da pođemo od one potrošnje koju ste vi u Memorandumu naznačili da će biti utrošena na zdravlje građana Srbije, a to je 5,5% od bruto nacionalnog dohotka, kad su u pitanju javna sredstva i javni prihodi.
Odgovorna Vlada u vremenu ekonomske krize, sa pandemijom gripa koja se rasplamsala svetom, ne postupa tako sa zdravstvenim budžetom. Pre podne sam vam jasno iznosio podatke Engleske, gde je povećano izdvajanje za zdravstvo u 2010. godini u njihovom budžetu. Da vas samo podsetim, od javnih troškova, najviši su troškovi za zdravstvo koje izdvajaju u Engleskoj. Ako uzmete naše okruženje – Slovenija, od 7,8 milijardi budžet koji će iznositi, 2,6 otpada na socijalnu zaštitu i zdravstvo. Najbolje je prošlo Ministarstvo socijalne zaštite i zdravlja, a vi, vi ste dobili od MMF okvire i vi ste tu svrstali zdravstvo.
Pitam vas – da li je vama MMF rekao da vi ugrozite zdravlje građana Srbije i da izdvajate 5,5 od javnih prihoda koje ćete trošiti na zdravlje građana Srbije, a jedna Engleska izdvaja 18% od javnih prihoda?
Da li je to put u Evropu kojim nas vi vodite? Tačno je da je Hrvatska, takođe, smanjila izdvajanje za zdravstvo, ali isto zbog ovakvih članova Vlade koji sede i u njihovoj vladi.
Ono što treba istaći i što odmah treba reći, ako pogledate izdvajanja za Ministarstvo, videćete da se ove godine 11 milijardi i 376 miliona izdvaja, a prošle godine 12 miliona i 353 je bilo izdvojeno. Šta je tu ono što bode oči? Bode oči to da će sada iz budžeta Ministarstvo zdravlja davati 3 milijarde i 700 miliona evra, a prošle godine 6 milijardi i 800 miliona. Kako sada dolaze sredstva? Evo, kreditima. Sedam milijardi i 600 miliona će doći kreditima. Šta vi radite? To je problem srpske države i naroda koji vi vodite, nažalost. Vi u potrošnju gurate kredite. Kada bi vi kredite gurali u infrastrukturu, u otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta, druga bi priča bila.
Evo, na primeru zdravstva se vidi kako vi kredite trošite. Nemam vremena da ulazim u detalje, ali ovo je ona suština koju treba svi da znaju.
Ono što je ovde jasno vidljivo i transparentno, izdvajate 7% od ovih sredstava koji se daju na ugovore o delu. Koji su to ugovori o delu u Ministarstvu? Odgovorite, da ne bude da su to samo ljudi iz Ministarstva, šta postoji još što nije u redu?
Povećava se broj administrativnih službenika u Ministarstvu zdravlja, povećava se u Fondu za zdravstveno osiguranje i to se jasno vidi iz svega ovoga. I kako onda pričate da se borite protiv jednog birokratskog tima koji se uvećava i narasta?
Mnogo toga ima da vam se kaže. Ovo je skroz loše i ne može da se prihvati. Ne mogu da ulazim u detaljnu analizu, nemam dovoljno vremena, jer ste vi dekapitirali ovu raspravu, ne dozvoljavate da se kaže ono što je istina, ali ono što ste uspeli i što mislite da ste uspeli, i mislite da ste našminkali i uspeli da sakrijete korupciju, korupcija viri iz svakog reda ovog zakona i pogotovo ovog segmenta o zdravstvu. Kao što ste za vakcine uzeli dva evra više i dali Miškoviću, tako ste u ovim stavkama koje ste ovde nazvali transparentnim budžetom, takođe, zamaskirali korupciju.
Hvala vam, neću više, pošto moje kolege imaju dosta toga da vam kažu. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do dela koji se odnosi na uređenje zdravstvenog sistema. Prvo, ono što moram da iskažem je moje nezadovoljstvo zato što nemamo mogućnost da kvalifikovano raspravljamo sa predlagačem ovakvog zakona. Imate samo jednog gospodina ministra koji apsolutno nije kompetentan za oblast zdravstva i onda smo dovedeni u jednu neprijatnu poziciju da ne možemo da sučeljavamo naša mišljenja.
Kako glasi naš amandman? Poslanici SRS smatraju da treba brisati u celosti ovaj član, zajedno sa podnaslovom i naslovom. Sada bih trebao da obrazložim zašto to smatramo. Vidite, čitav niz u ovom članu tačaka je navedeno, njih je 16. Ne bih mogao pojedinačno da govorim o svakoj i da govorim o suvislosti njihovoj. Ako vidite samo prvu tačku, gde se kaže – Društvena briga za zdravlje na nivou Pokrajine Vojvodine koja obuhvata mere za obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvene zaštite od interesa za građane AP Vojvodine, je jedna suvisla i nepotrebna kategorija koja je već obuhvaćena daleko opširnije republičkim zakonom. Ponavlja se nešto što je već zakon potpuno regulisao.
Ono što je osnovni problem i na šta treba ukazati pažnju je problem i sa članovima koji će sada slediti i govoriću u okviru tih amandmana za te članove da se uvode paralelne institucije sa institucijama koje poznaje republički zakon i republički nivo. To je nedopustivo i nedozvoljeno, zato što zdravstveni sistem mora da bude jedinstven i mora biti pravedan.
Znači, mora se obezbediti građanima da se ispune njihova očekivanja i da princip pravednosti bude u potpunosti ispunjen, a to neće biti i to ću dokazati u narednim diskusijama.

Kao što sam rekao, da ovde imate čitav niz nepotrebnih stvari – recimo da se donose potrebni programi zdravstvene zaštite za pojedine kategorije stanovništva, odnosno vrste bolesti, pa bih bio jako znatiželjan da vidim koje su to posebne bolesti na pokrajinskom nivou koje nisu tipične i za čitavu Srbiju?
Vi ovde u ovom članu imate da se predlaže osnivanje zdravstvenog saveta, a to nije predviđeno republičkim zakonom. Taj republički zakon je jasno rekao – da treba osnovati institut za javno zdravlje Vojvodine, da za transfuziju treba osnovati institut. Međutim, ova institucija se sada uvodi na velika vrata.
Mi smo u toku jučerašnjeg dana jasno videli da je ovo projekat DS. Vi ste imali juče, da su ministri iz Vojvodine branili ovo, da je branio predsednik poslaničke grupe, koji je takođe poreklom iz Vojvodine, pojedine članove. Potpuno je jasno da je ovo ujdurma jedne stranke, koja treba na mala vrata da unese haos i u srpsko zdravstvo. Kako taj haos izgleda, ja ću pokušati da dokažem dovoljno jasno. Naravno, gospodin Martinović i ostali poslanici SRS na teoretskom nivou su jasno razobličili šta ovakav predlog zakona krije. U to neću ulaziti. To je sasvim dovoljno.
Princip evolucije, princip pravde i princip samouprave, je li tako, opet je poznato šta je i kako se mogu na lokalnom nivou regulisati. Međutim, ovaj zakon, uvođenjem paralelnih institucija i paralelnih nadležnosti, praktično samo razbija naš sistem. Treba kazati, ako pogledate kako je to u svetu, odnosno ja bih vas podsetio samo za zadnju preporuku EU, na zadnju direktivu koja kaže: ''Pacijenti moraju imati ista prava u svim zemljama članicama EU, koja imaju u svojoj zemlji''.
Da li danas imaju ta prava građani Srbije, kada gledate Vojvodinu i Srbiju, a kazaću vam u narednom izlaganju?

Mogu li sada?
Evo odmah da odgovorim na ovu kratku repliku i upadicu. Etički principi su univerzalni i uglavnom proističu iz ljudskih prava. Oni su već obuhvaćeni republičkim zakonom i ne postoje vojvođanski etički principi. Nešto ponavljati, što je već regulisano zakonom koji je iznad, je potpuno nepotrebno. Ne kažem da ne može da stoji, ali je smešno – ne postoje vojvođanski etički principi, kao što ne postoje etički principi u pojedinim ustanovama.
Zašto postoje etički komiteti? Postoje da bi se na konkretnom, na licu mesta, raspravljali prekršaji tih principa. To je razlog zbog čega je uvedena ova kategorija.
Elem, kada smo već kod ovoga, čovek bi mogao da se zapita sada – zbog čega sada se insistira na jednoj ovakvoj regulativi? Nisam siguran. Mnogi su se branili da nije separatizam. Hajde da uzmemo da nije separatizam – a šta je? Ogoljena želja da se naprave paralelne institucije vlasti, da se u svom pašaluku bude gazda, aga, a da se ne bude, je li tako, na republičkom nivou možda neki kandidat za neku eventualnu vladu.
Znači, građani apsolutno od toga nemaju nikakve koristi, kao što danas Pančevac ne može da ode u Beograd da se zrači, već mora da putuje u Novi Sad – jer to je Omnibus zakon doneo.
Onaj koji iz Srbije ne može da ode da se zrači, takođe u Novi Sad, ili da ode ne daj bože u Suboticu da se leči kada mu je nešto potrebno. Ovaj zakon će to cementirati i dovešće do još gore situacije. To vam je ono što je vaša suština.
Opet kazaće neko – nisi odgovorio zašto ljudi to žele? Zbog korupcije, odnosno rastuća korupcija može tipično da se analizira na slučaju Vojvodine i vojvođanskih zdravstvenih ustanova. Ne kažem da to ne postoji i u Srbiji, ali su eklatantni primeri i ja ću ih navesti, a oni su upravo iz Vojvodine i oni generišu ovu želju – da se izbegne svaka viša kontrola, da se ne radi na nacionalnom nivou, nego da se radi u našem seocetu. To je suština.

Upravo sam rekao u načelu da svi ovi stavovi koji su ovde ovako nabrojani upravo teže tome da naprave jednu začaurenu sredinu gde se onda može raditi šta se hoće, jer se danas tamo već radi šta se hoće.
Primer broj jedan, Kamenica, pisano je, u ovoj skupštini sam postavljao poslaničko pitanje - šta je bilo sa 290.000 evra opljačkanih kod nabavke stelirizatora, gde je već počela istraga i poče je već sudija da poziva svedoke i onda je naglo obustavljeno? Odgovorite, autonomaši, gde je 290.000 građana Vojvodine, ili kažite da li to nije istina ili jeste?
Teška pljačka koja se krije, sa najvišeg nivoa i zataškava, to je danas Vojvodina, to je ta autonomija. Tome vi težite. Ima i gorih stvari, ja ću i o gorim stvarima govoriti. Da ne bude da govorim napamet, evo vam predmet krivični, broj predmeta 288 iz 2008. godine. Šta se dogodilo? Ljudi dokazali pljačku 290.000, obustavljeno, odnet predmet u Valjevo, dato tužiocima u Valjevu koji posle mesec dana obustavljaju proces, kaže - nema potrebe da se dalje radi. Odgovorite to šta je sa 290.000 opljačkanih, dokazano od strane policije, para građana Vojvodine? Tako vi brinete o svojim građanima. Tako se vi zalažete za taj bolji život.
Ako pogledate malo ono što je Svetska zdravstvena organizacija, samo ću par naslova, "Together for help", "Save future". To su sve publikacije godišnje Svetske zdravstvene organizacije koje govore o integraciji da moramo biti jedinstveni, da sistem mora biti jedinstven. Vi sistem razvijate, vi ste antievropska i antiprogresivna struja u svetu kada je zdravstvo u pitanju. Ja se ograničavam samo na zdravstvo, ne govorim o drugim oblastima.

Pokrajinski zavod za zdravstveno osiguranje, pazite šta je specifikum ovde. Ovde se sad izgrađuje, vidite kaže - Resava u drugom stepenu o pravima iz zdravstvenog osiguranja. Šta to znači za građane Vojvodine? To znači, ako hoće da se žale, ako nisu zadovoljni rešenjima koja su postignuta u ostvarivanju njihovih prava u Pokrajini, nema dalje, ne postoji država Srbije, ne postoje više instance gde se možete žaliti. Onda vi kažete - ovo nije nešto što vodi u nezavisnost. Ekonomsku nezavisnost i svaku drugu.
Kad smo već kod tog zavoda i kod ovih problema, vi danas imate jedan strašan problem u Pokrajini, opet Kamenica. Institut za onkologiju, Odbor za zdravlje je dobio tri predstavke od građana, predstavke od ljudi zaposlenih u Institutu i predstavke od Kluba zdravlja, gde se traži da se ovaj slučaj ispita. Šta se događa?
Mi imamo epidemiju karcinoma u našoj državi, 30.000 novih slučajeva. Vojvodina ima 8.000 na godišnjem nivou. Trebalo bi 6.000 u Vojvodini da se zrači, a zrači se 3.000. Šta ste uveli? Uveli ste kroz zakonske dozvole za prekovremeni rad uvođenje stranih pacijenata. Naši pacijenti ne mogu da se zrače i svake godine njih je između 200 i 500 ostalo bez vaše terapije zato što neko u Vojvodini, u Kamenici, zarađuje na muci i bolesti naroda.
Naši građani nemaju osnovno pravo da se leče od karcinoma zato što se leče pacijenti iz drugih republika. Ne kažem da ne treba da se leče, ali ne na ovakav način i ne da zbog toga neko dobija 5.000 evra platu u toj instituciji. To je ono autonomaštvo vaše zbog kojeg ja vas žigošem i osuđujem. To treba da znate.

Nećemo o Kamenici i dalje, ćute mudro i predstavnici vlasti i Vojvođani, oni su zadovoljni, njima je sve u redu, što im svake godine 500 do 600 ljudi umre ne doživevši da dočekaju zdravstvenu terapiju. Ovo što kažem, kažem odgovorno, sve možete naći i u štampanim medijima. Da prekinemo tu diskusiju, to će tema biti i na Odboru za zdravlje dodatno i biće poslaničkih pitanja sigurno iz te sfere.
Član 52. naravno treba brisati. Zašto? Zato što već prethodnim jednim članom u republičkom zakonu o zdravstvenoj zaštiti imate regulisano osnivanje ovog zavoda za javno zdravlje i bespredmetno je onda raspravljati dalje o tome.
Hoću samo da kažem još dve-tri stvari samo, da skrenem pažnju. Jasno je ono što ja mislim da je motiv dobrog dela, bar kada je zdravstvena politika u pitanju ljudi iz Vojvodine, da se zataška ono što se događa, da se napravi jedan feud gde će se moći raditi sve i svašta bez društvene kontrole i vidite ovde je bilo dosta njih koji su citirali Crnjanskog, govorili smo i o Akademiji nauka.
Naravno, Jovan Sterija Popović je osnovao, vi sami znate, 1841. godine sa Atanasijem Nikolićem Društvo srpske slovesnosti, nije osnivao vojvođansko društvo slovesnosti.
Kad govorite o Crnjanskom, što ne pročitate bar "Serbiju", "Lament nad Beogradom", pa da vidite kako tu otprilike stvari stoje. Ili uzmite Antića pa čitajte i njega, poemu Vojvodina, pa bi videli kako stvari stoje i o čemu se radi.
Iscrpljena je za Srbe potreba da imaju autonomiju na ovakav način kakav se hoće. Ono što je sasvim jasno i što treba kazati, ova autonomija je u službi globalizacije i razbijanja države Srbije i ništa više, ali sasvim je sigurno i ako dođete do tog svog cilja, doći će do suprotstavljanja, doći će do suprotnosti među regionalnim učesnicima i takođe će biti velikih problema.
Prema tome, kažete samo ovo - građani Srbije, lečićete se u ustanovama Vojvodine. Građani Vojvodine, doći ćete u Beograd da se lečite. Ovo vam omogućuje statut. Ovo vam omogućuje ovaj zakon, i građani će biti veoma zahvalni na tome, ali vi to ne možete da kažete i to ovaj zakon i ovaj statut ne donose.

Dame i gospodo, ne znam tačno kome da postavim svoje pitanje, ali ipak da tu svoju nedoumicu razrešim, postavljam ga Vladi Republike Srbije, i to premijeru i zameniku premijera gospodinu Dačiću.
U toku prošle nedelje sam postavio dva puta pitanja na koja nisam dobio nikakve odgovore, a pitanja su vezana za trenutno aktuelnu situaciju vezanu za epidemiju gripa koja je proglašena u našoj zemlji. Da budem precizan potpuno, postavio sam pitanje u vezi sa nabavkom vakcine. Naravno da nisam dobio nikakav odgovor. Iskreno rečeno i ne očekujem da ću dobiti taj odgovor ili ću ga dobiti, eventualno, kad epidemija prođe.
Naime, šta je moje pitanje? Pitam Vladu, premijera direktno i njegovog zamenika, šta će učiniti da se rasvetle sve činjenice vezane za nabavku sporne Novartisove vakcine?
Šta su nove činjenice koje možete u današnjoj štampi da nađete? Ako čitate "Kurir", ako čitate "Glas javnosti", vi ćete videti da se pojavljuje sada Imunološki zavod Hrvatske i domaća firma "De-tap", koja je uključena u lanac nabavke ove vakcine.
Da vas samo podsetim, prema informacijama koje su date na zvaničnim konferencijama za štampu, kako Republičkog zavoda za osiguranje, koji je vodio tender, tako i na nizu konferencija za štampu aktuelnog ministra, isticano je da je pregovarano sa Novartisom. Sa Novartisom izgleda apsolutno nije. Šta sad to znači? Slobodan sam da kažem da je to pljačka, minimum šest miliona evra, koju treba da plate građani Srbije, a tražim da se te okolnosti jasno ispitaju.
Šta tu Jugohemija traži? Poznato je da je Novartis ovlastio Imunološki zavod Hrvatske za Balkan, da je ovlašćeni predstavnik. Poznato je, po svedočenju ovog gospodina iz Valjeva, Petrovića, da je njegova firma "De-tap" zastupnik u Srbiji i Novartisa i zavoda hrvatskog. Šta je tražila Jugohemija? Molim da se to razjasni. I ta razlika u ceni između Hrvatske, jer Hrvati saopštavaju 6,5 evra, a kod nas je ta cena preko osam evra vakcine.
Mi smo doživeli da danas ministar izjavi da je grip nova bolest. Mi smo doživeli da nam priča da se, pošto je to nova bolest, mora na drugačiji način vakcinisati, jer tom vakcinom se krši pravilnik koji je donelo to Ministarstvo, da može da se koristi samo celovirusna vakcina i split vakcina za decu. Ova vakcina nije ni jedna ni druga. Ono što hoću da kažem...