Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8574">Paja Momčilov</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o trećoj tački izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Imamo jedan sistemski zakon koji kada je donošen davne 2005. godine, jedna od njegovih karakteristika koja je bila naznačena je bila da je preopširan. Smatramo da je trebalo doneti brisanje ovog člana i iz razloga što se na taj način, ako je neko primetio, banalizuje taj zakon.
Kada kažete da izreka ovog člana glasi – poslove nadzora u službenom odelu propisuje ministar, a obavlja inspekcija, smatramo da je to materija koja se podzakonskim aktima može regulisati.
Pošto volim striktno da se držim ko pijan plota ovih amandmana, interesantno je obrazloženje koje je Vlada dala zašto ne prihvata ovo. Dobili smo ovo pred samu sednicu, pa će mi možda malo trebati više vremena. Kaže da se na ovaj način omogućuje da se pravni osnov uspostavlja.
Ako se uspostavlja pravni osnov, zašto se uspostavlja u tom istom zakonu pravni osnov za većinu izvršilaca zdravstvene delatnosti, za nas lekare? Mi ne radimo i ne operišemo u svojim odelima. Radimo u specijalnim radnim uniformama. Zašto niste propisali i za to ako imate jedinstven i pametan stav kojim hoćete sve da obuhvatite? To je recimo naše pitanje.
Kažete – podrazumeva se rad na terenu. Na terenu mu valjda ne treba kostim. Valjda je potrebno da ima civilno odelo. Neće se valjda paradirati kao policajci u nekom novom odelu. Na kraju krajeva, kada dođe u zdravstvenu ustanovu mora da poštuje propise i to verovatno znate, gospodine ministre, dotične ustanove, sanitarne i ostale. U porodilištu u kome radi neće ući u tom svom odelu, nego ćemo ga mi kostimirati na način kako je propisano vašim propisima.
Prema tome, jedan suvisli član. Zašto je to tako? Zbog toga što protestujemo. Šta dozvoljavate sebi? Da ovakve besmislene članove vezujete za jedan koji vas žulja, naredni, koji će doći i o kome ćemo pričati. To ćemo kazati.
Ne može se ono što ne izdrži vreme i praksu menjati dnevno-sistemskim zakonima kao što vi radite. Nije ni mesec dana prošlo kako ste menjali odredbu o produženom radu. Zašto tada niste sve ove zakonske odredbe obuhvatili, ako ste odgovorni i radite svoj posao, onda ste mogli da uložite bar taj napor da to uradite.
Ono što je rekla gospođa Paunović, mi smo dovedeni u tešku situaciju. Kako da kvalitetno diskutujem na osnovu ovoga što sada čitam što je stiglo ispred mene pre 15 minuta? Ne mogu da pratim ostalu raspravu, moram da čitam ovo.
Sistemski zakonski su uvek donošeni, i to je vaša sramota, po hitnom postupku. Nemojte hitni postupak. Zašto ste zakon o psihoaktivnim supstancama dali po hitnom postupku. Neću o njemu da govorim. Govoriću kao argumentaciju kada bude bilo vreme, da ne budem opomenut.
Jedno je jasno, ovakvim dnevnim izmenama pokušavate da zakrpite loš sistemski zakon. Nismo vam pokazali samo mi, kazala vam je Evropa. U tom lošem sistemskom zakonu imate i koruptivne elemente koji generišu korupciju, sukob interesa i na komori ćemo to videti i ja ću stati da ne bih išao i širio diskusiju o drugim problemima.
Pridružujem se ovome što je koleginica iz SRS rekla. Vidite šta je nama odgovoreno, čitam paralelno na brzinu šta smo dobili kao odgovor. Upućuju nas na odgovor koji je prethodno dat na prvu tačku ovog zakona, pa se kaže da ta sredstva navodno moraju biti u budžetu. Pitam se gde su do sada bila.
Ako se složimo da je nadzor nešto kontinualno i što je deo obaveznog posla, što je opis redovnog rada, a složićemo se svi onda ovakva kvalifikacija bi mogla da se podvede pod vanredni nadzor. Složio bih se da postoji onda, ali se opet pitam kako jedan državni organ može negde drugde da stavlja pare.
Sada mi treba objašnjenje od ministra da li su do sada ta sredstva išla mimo budžeta i trošena mimo budžeta. Molim da dobijem odgovor ili tumačenje i onda ćemo biti zadovoljni ovakvim odgovorom gde nas upućuju da idemo na član 1. koji nema veze sa ovim. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, upravo kao što sam u prethodnom izlaganju rekao dolazimo do člana 5. koji je suštinski, zbog čega se i vrše ove izmene zakona i, naravno, obrazloženje je da bi mogli domovi zdravlja i zdravstveni centri da nastave na način kao i do sada da rade.
Pazite, zakon iz 2005. godine praktično već 10. decembra zabranjuje da se funkcioniše na ovakav način. Danas je 10. prošao, koliko razumem i već su te ustanove, ako ćemo striktno zakon da poštujemo, u problemu.
Hajde da pustimo, nije zakon, kako se to kaže – zlatno slovo. Može se i kršiti, je li tako, kao što sad hoćemo da ga kršimo. Šta je ovde problem? Ovde je problem jedan, zašto smo mi kazali da se ovo briše? Mi smo hteli da dovedemo apsurdnu situaciju, da bi je potpuno demaskirali.
O čemu se radi? Ovde su krupne sistemske greške. To su dokazi kako je zakon nerealno zamišljen. Često mi vama iz SRS kažemo – nemojte, nemate uslove da tako nešto ostvarite. Onda, vi uporno izglasate nešto što vam se čini da je u budućnosti moguće ostvariti, ali vas život lepo ubedi da je tako nešto nemoguće, i onda vi navrat-nanos nama silom, i dovodite nas u ovakvu situaciju da na nekvalitetan način raspravljamo o ovako važnim problemima.
Zar niste znali pre mesec dana da 10. decembra ističe rok kada morate da promenite zakon, da bi mogli da funkcionišu centri i zdravstvene ustanove na dosadašnji način? Od 22 ustanove, samo dve su uspele da preskoče ovaj deo. Upozoravam građane Srbije da ovaj predlog zakona Odbor za zdravlje nije podržao. Vi niste dobili podršku ni od vaše vladajuće većine u Odboru za zdravlje.
Kakvo ćete objašnjenje imati? Budite svesni da nemate za ovo podršku Odbora za zdravlje. Objašnjenje dajte sami kako hoćete.
U čemu je u stvari problem? Problem je što vi, nažalost, zakonskim izmenama koje nam nekvalitetne predlažete, a to će biti naredni zakon i tu ću dokazati isto, da je takva ista situacija, nećete da shvatite osnovne probleme građana Srbije i zdravlja Srbije. Nećete da shvatite da je osnovni problem biološka ugroženost ove nacije. Nigde to ne možemo da vidimo kroz ova vaša zakonska rešenja, da ste to shvatili i da u skladu sa tim, sa međunarodnim preporukama hoćete da radite.
Tu je sad bila i primedba jednog kolege, da nije u redu što smo kazali da treba neka sredstva iz jednog resora prebaciti u drugi. Kanadska organizacija koja potpomaže rad parlamenta i koja nas vodi po svetu je radila skockajući budžet i lepo su skockali građane. To je i ovde predstavljeno u parlamentu. Deset posto od budžeta treba da ide na zdravstvo po mišljenju građana Srbije. Prema tome, što je rekao kolega, to je legitimno. Zastupamo mišljenje građana Srbije.
Voleli bismo i vi da zastupate, ali vi ne zastupate. Zašto? Zato što se u ovoj zemlji više umire nego što se rađa i što nestajemo, ne zato što imamo belu kugu, nego zato što je velika opšta smrtnost – 14 umre na hiljadu stanovnika, a deset se rodi. Vi kažete – duže živimo. Ne, u okolini, i Hrvatska i Slovenija duže žive, a manje umiru. Od čega umiru? Od hroničnih nezaraznih bolesti. Kojih? Kardio-vaskularnih i malignih.
Neću da čitam, "Pištaljka", ima jedan sajt koji je interesantan. Tamo je potpisano, a to mi se baš i ne dopada, da finansira Vlada SAD i s druge strane, kraljevska Ambasada Norveške. Tamo stoji lepo članak, neću da čitam koga i kako, da u Vojvodini od 5.000 obolelih od raka, samo 3.500 je dobilo tu zaštitu.
Na odboru smo čuli da fali 13 mašina ovoj zemlji za zračenje. Ako uzmete malo i čitate šta sve piše u publikaciji "Rak", gde je Čikarić profesor istaknuti i predsednik udruženja za borbu protiv raka nevladine organizacije. Znači, na tome vi insistirate. Kaže da je ovo katastrofa, da svugde u Evropi, jeste i postoji porast karcinoma, ali smrtnost opada. Kod nas po stopi od 2,3% raste. Šta onda da kažem'?
Hajde sada da se vratim na predmet, konkretno, šta smo mi na Odboru čuli, strašnu stvar. U Vršcu su se podelili i da u Vršcu već dva puta nemaju sredstva da bolnica može normalno da radi. Prethodno im je rečeno od prethodne direktorke fonda – uzmite kredit. Ponovo im kažete – uzmite kredit. Takav vi sistem vodite i na takav način.
Šta je strašno? Da je krv dobrovoljnih davalaca bačena. Tu ste vi odgovorni i to direktno vi, gospodine ministre. Vi ste imali reformu o transfuziji koju su stranci potpomagali i došli smo dotle da se krv u Vršcu, građana Srbije, baca zbog nemogućnosti obrade.
Kažu da nemaju sredstva. Strašno. I da ne nabrajam sve drugo, vas ni za šta ne krivim, odavno vas abolirao za sve. Za mene je kriv onaj ko vas drži i to je, po meni, neodgovornost jedne vlade u jednom teškom vremenskom periodu.
Ovo što pričam, ovo su sve stavovi EU. Ovo su sve materijali koji bi vas trebalo da obavezuju daleko više nego mene. Mene ne obavezuje stav američke ambasade i finansiranje "Pištaljke", vas treba da obavezuje.
Nedavno smo čuli da je zloupotrebljena gomila para evropskih obveznika, 140 miliona pomoći za naš sistem kroz razne projekte, gde je rečeno da za izvesne projekte postoji karakteristika disaster (katastrofa).
Da li je to tačno? Sad pozivam i međunarodne čimbenike koji ovde rade zajedno s vama da otvore te projekte, da vidimo tu analizu iz prošle godine koja je trajala tri meseca. Šta piše u evaluaciji projekata zdravstvenih? Da li je to ono što je na korist i dobrobit građana Srbije ili je to, nažalost, spućkano i da od toga građani Srbije, nažalost, nemaju koristi?
Znači, zbog toga smo na ovako apsurdan način reagovali i nećemo da vam usvajamo ovakve zakone, kozmetičke, koji vaše glupe omaške treba da aboliraju. Ne. Srbija to ne zaslužuje. Vi manipulišete kad mi kritikujemo s pravom, i sa brojkama i sa ciframa EU, Svetske zdravstvene organizacije, dođete, pa kažete – kad ste vi bili, bilo je ovako. Da, nisu bile liste čekanja, nije bila tolika smrtnost. Ništa, smejte se, pokažite brojke iz onih publikacija koje vi publikujete.
Publikovali ste i ovo, izašlo je – primarna zdravstvena zaštita, doduše na engleskom jeziku, i tamo vidimo da se svaki deseti građanin, Svetska zdravstvena organizacija je radila to istraživanje zajedno s vama. Ispitivali su lekare, pacijente i institucije sistema primarne zdravstvene zaštite, korisnike.
Šta su našli? Svaki deseti nije se javio lekaru zato što ne može da plati lekove i lečenje. To je sistem na kojem ste vi na čelu, a pričate o jednakosti, o velikim stvarima. Naravno, bilo je sve strašno. Jeste, bilo je loše. Ama, za to je neko platio. I ako već prozivate nekog, evo vam koalicioni partner, dogovorite se ko je tu kriv i koliko i kako se onda može sarađivati na kvalitetan način dalje. To su odgovori koje vi morate da date.
Da ne govorim one banalnosti kad vrhovni čelnik ode da se leči zbog rutinske operacije u drugu zemlju. To je stvar morala. Ja vas na to neću upozoravati, a to je i vaše pravo da vi tako radite i tu vam niko ništa ne može zameriti.
Ali, pitamo se mi - dokle će ovo ovako? Dokle ovi tenderi vakcina, šta je sa vakcinom? Propala, nema veze. Ko je odgovoran? Ko narodu treba da položi računa? Nema odgovornosti, niko nije odgovoran u ovoj zemlji. Čekajte. Neće biti da je tako. To nije Evropa. Ta Evropa ima sistem smenljivosti i ima odgovornosti, ima pravnu državu, a vi evo već ovom izmenom s kojom kasnite već na nelegalan način dovodite u poziciju zdravstvene institucije Srbije da neko može da se baci i na njih blatom.
Samo toliko, gospodine ministre. Stvarno, ja sam kao čovek začuđen tom merom oblapornosti, tom merom nedostatka lične odgovornosti i savesti, da nemam reči. Hvala.
Pretpostavljam da nećete dozvoliti repliku, pa da onda koristim vreme poslaničke grupe.
Inače, ovo što je uvaženi kolega Vuković rekao, tražio je odakle i gde da mu se daju podaci, ja vas upućujem na "Pištaljku", sajt koji pokriva američka vlada i norveška ambasada.
Evo da vam sad ekskluzivno pročitam deo jednog pisma, koji je na stranom jeziku, engleskom jeziku. Štefan File je dobio danas jedno pismo, a dobio je i urednik nekog "Špringer medija AG.", ne znam ko je i šta je. Tu se lepo kaže ovako – u decembru ove godine organizovan je okrugli sto. Kaže – promašaji evropskih projekata, 140 miliona evra, ukazali su na jedan eksterni izveštaj EU koji smo dobili ljubaznošću evropske delegacije u Beogradu i dokumentovali smo da je zloupotrebljen novac evropskih građana itd, da ne čitam sve. Sad vam direktno kažem da se uputite.
Bio sam na tom okruglom stolu u Tanjugu, bio sam prisutan kada je sve ovo čitano. Tamo je izvor toga. Ako neko laže, lažu ovi iz EU i iz delegacije evropske, koji su prosledili izveštaj ljudima koji su to pročitali.
Ako vi kažete ovo o ustanovama, koje ustanove? Rekao sam, vršačka bolnica i dom zdravlja, tipičan primer. Gde ćete dalje da vam se navedu ustanove sa ovim baš teškim problemima? Ovo što sam čuo, čuo sam na Odboru za zdravlje, govorim o vršačkim problemima, od našeg kolege koji radi u tom centru. Ako to nije istina, a vi imate sveznajuću moć da sve znate, onda u redu, slažem se, može i tako. Hvala.
Ovo će ići opet na račun poslaničke grupe, pretpostavljam, pošto nemamo mogućnosti da vodimo dijalog.
Gospodini ministre, potpuno smo hladni i hladne glave ovo pričamo, ali ove zamene teza, nemojte. Kakva kola? "Jucit" kola ste dali opet na doboš. Koliko kola je otišlo? Gde su pare od "Jucita", koji za sanitetska kola nije doznačio? Gde su te pare? Ko je sklapao sa njima ugovor? Gde je bio centar za to?
Govorite o kolima, govorite o jednoj izjavi koja se pojavila u medijima juče, od gospodina Filea, koja nas je iznenadila, da je sve u redu, a čuli ste i da su ljudi dobili od Evropske kancelarije izveštaj na 140 stranica o eksternoj kontroli. Hajde da pomenemo ovo hladne glave. Stavite taj izveštaj na vaš sajt. To ste dužni, vi se Evropejac, vi ste za transparentne odnose. Stavite izveštaj eksterne komisije o kojoj je ovde bilo malo polemike, gde se nismo razumeli, pa da li tamo piše ovo ili ono, lepo ćemo videti i sve će nam biti jasno.
Nema onda potrebe da se ovde sučeljavamo i da trošimo vreme.
Ono što je Nišu gospodin File izjavio, pitam i njih i pozivam i njih na odgovornost, šta je sa tim projektima? Kažete da govorimo rečnikom činjenica. Za meni je rečnik činjenica da 3.500 ljudi nije dobilo zdravstvenu terapiju u Vojvodini i da je možda platilo glavom.
Za mene je jezik činjenica da vam je trebalo 13 mašina. Dobili ste 140 miliona pomoći Evrope. Jedna najsavremenija mašina košta milion i po. Niste mogli da sagledate koji su ključni problemi. O tome govorimo. Kakav optimizam, kakva budućnost? Niste uradili ono što ste morali da zaštitite zdravlje ove nacije.
Loše planirate, nerealno i to ugrađujete u zakonsku regulativu i ne shvatate taj osnovni problem nacije. To je problem, na to vam ukazujemo.
Šta se u Nišu dogodilo? Menadžere, državne službenike ste naterali u tobožnju nevladinu organizaciju "Gongo" i "Kvango". Zna se dobro šta taj akronim znači. Osnivate tobož nevladine organizacije i naterali ste jadne ostale funkcionere da moraju da se učlane i da plaćaju članarinu tu. Nemojte.
Kakav optimizam? Potpuno smo hladni, ali smo i rezignirani potpuno, a vi imate i dalje razloga da nalazite neki optimizam u svojim govorima. Nemojte.
Šta vam govori izveštaj u ovoj skupštini, u sali do nas? Na proleće, naša predsednica Skupštine je predsedavala sastanku UNDP-a, šta vam govori analiza o korupciju u zdravstvu? Da li je to razlog da budemo optimisti? Šta vi mislite da smo nemisleći ljudi? Nismo. Izvinite, tu prozivku na prošlost, rekao sam, raščistite sa kolegom do vas, ko je koliko kriv, šta je.
Ako sam nešto ukrao, kažite, ako sam se obogatio, kažite, gospodine ministre, otvoreno – dobio si to i to, imaš to. Da prebrojavamo šta ko ima, nemam ništa protiv.
Poštovani narodni poslanici, predsedavajuća često ima običaj da usmerava diskusiju i misli da je sada već došao neki trenutak kada bismo mi mogli da svodimo ovu diskusiju o prvom zakonu, da je već zrela situacija. E, nije.
Gospodine ministre, u čemu je problem? Kažite glasno.
(Tomica Milosavljević, sa mesta: Da li diskutujete ili polemišete?)
(Predsedavajuća: Bez direktne komunikacije, molim sve učesnike sednice.)
Čekajte, trošite mi vreme. Molim vas da mi vratite vreme. Pošteno.
Niz stvari ovde koje ste vi iskazali, sve su zamene teza i sve je priča kojom vi hoćete da osnovni problem na koji mi ukazujemo – ne prihvatite. Mi vama kažemo da nećemo na ovakav način, uz brzanje, da donosimo važne sistemske zakone.
Danas je Odbor za zdravlje, koji je uredno zakazan u 11.00 časova, bio odložen, zato što nismo imali predstavnika Vlade. Predstavnik Vlade, vaš činovnik, zakasnio je 20 minuta. Onda smo počeli raspravu bez mišljenja Vlade. On je imao materijale u ruci i članovi Odbora su pristali i radili smo. Znači, mi vama govorimo da na ovakav način nećemo ovakve zakone da donosimo.
Ono što ste vi kazali – denuncijanti, neke nevladine organizacije frustriranih, šta je sad to? Ponovo uvodite kategoriju stranih plaćenika? Šta vam je "Pištaljka"? Da li vi negirate da je biološki ugrožena naša nacija? To mi vi kažite.
Ovde držim demografski prikaz Svetske zdravstvene organizacije, čiji ste vi službenik, gde se lepo vidi koliko umire, kolika je opšta smrtnost. Najveća je kod nas. Pogledajte zemlje u okruženju. Je l' vi negirate ovo ili laže Svetska zdravstvena organizacija? Dajte da to raščistimo.
Uhvatili ste se – postoji izveštaj, posle tri meseca, kontrola, eksterne, EU. Hoćete li staviti to na sajt? To ste dužni. Vi obećavate Evropu, transparentnost. Hoćete li staviti taj materijal na sajt? To je konkretno pitanje. Pustite priče – jeste-nije.
Ako govorimo ovo što vi govorite, šta je sa vakcinom? Kažete da treba krov da prokišnjava. Treba trudnice i dece da trpe promaju? To je najnormalnija stvar kod nas. Ali, je l' normalno u mojoj kući danas neko plaća epidural u 21. veku? To je po vama normalno, zato što vi to ne znate.
Je l' normalno da umru žene od komplikacija gripa? Kad vidite sve istorije, nijedna nije dobila "tamiflu". Nijedna. A na sastanku nas, ginekologa Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, doneli smo preporuku da svaka trudnica prvo mora dobiti "tamiflu". O tome pričajte. To je problem. Problem su onih deset, svaki deseti koji ne može kod lekara jer nema da plati.
Svaka čast medijatorima. Svaka čast nizu akcija koje ste preduzeli. Ali, generalno, vi morate priznati, a to ne priznajete, biološki je ugrožena nacija. Pobijte podatke Svetske zdravstvene organizacije. Recite da nije istina. Kažete da mi treba da čitamo. Vi treba da čitate. Radio-terapija u Srbiji 2010. godine, autorski članak profesora Čikarića, koji je čitav radni vek proveo na ovim problemima, a vi tu žonglirate sa aparatima i brojkama.
Šta je sa Torlakom? Šta ste uradili? Šta je sa Agencijom za lekove? Šta je sa "Tvining" projektom sa Francuzima? Koliko je para otišlo? Jesu li vam rekli – primite još, a vi otpustili još 70 i promenili direktora. O tome pričajte.
Mi o tome govorimo. Kad bi mi sve pobrojali ono što ne valja, a nećemo, neću da čitam šta dobijam kao predsednik Odbora za zdravlje od građana Srbije, to bi bilo ispod nivoa. Ali ovo, ovo je zasnovano na nauci i vi to preskačete, bagatelišete i nama pričate neke bajke i pokušavate nas da vređate. Možete. Mi nismo odgovorni. Mi smo opozicija.
Čak i da jesmo krivi za ono što je bilo – mi smo platili. Vaša je sramota kad nemate drugi argument. Mi pričamo o vašoj politici, da bi mogli da gledamo u budućnost, a vi se stalno vraćate na neka prošla vremena. Kako ste vi živeli u tim prošlim vremenima? Kako živite danas? Kako žive drugi građani? Kako žive lekari? O tome mi pričamo. To je suština.
Konačno, da zahvalim gospodinu ministru na priznanju da je biološka ugroženost nacije realan problem. Ako je realan problem, on je i najveći i ni u jednom od vaših dokumenata ne postoji tako definisan i to je problem.
U jednoj mirnoj atmosferi došli smo do nečega što je stvarno konstruktivno. Stavite i ovo na sajt, ovu analizu od tri meseca što su vas ovde gledali da lepo i to u mirnoj atmosferi razrešimo i taj problem, da se ne optužujemo, ni mi vas ni vi nas, da smo zlonamerni, ni ovakvi ni onakvi.
Stavite tu analizu, pa da vidimo da li piše "dizaster" ili ne piše, jer za mene jeste "dizaster" što u toj epidemiji virusnog gripa naš Torlak nema vakcinu. Gledao sam, i pokazivao u Skupštini ovde publikacije "Help" i opet neka organizacija strana koja se time bavila ovde, koja je dala analizu kako na jednostavan način Torlak može postati lider ponovo u regiji.
Nemojte, to je nešto objektivno i to ne može da se nekom drugom pričom zameni, a još kada vidite kao finale da hirurg vodi tu instituciju, i gde to ima da hirurg vodi Institut za vakcinaciju?
Ako smo se složili da je to problem, šta je razlika kod nas? Mi smatramo da mere nisu dobre. Primarna zdravstvena zaštita, prevencija, to je trebalo da bude ovaj temelj i onaj glavni posao koji ste vi radili. Kada vi nama ovo objavite i stavite na svoj sajt što je Evropa snimila i kada vidite koliko ste izdvojili za primarnu zdravstvenu zaštitu, onda mi kažemo, nedovoljno je. To je priča koju mi vama pričamo.
Ne možemo dovoljno da se sporazumemo. Uradite još ovo, stavite na sajt ovu studiju, ubacite to u dokumente, kažite vi plan i program koji je kasnio onoliko i uvek ćete vi naći neko opravdanje i ja se slažem da može da se nađe opravdanja koliko god hoćeš, u zemlji koja na ovakav način funkcioniše.
Oročite te ciljeve kao što ste dužni prema, opet, ključnom dokumentu, dakle 21 cilj za 21. vek evropskog odeljka Svetske zdravstvene organizacije. To mi kažemo, ništa mi ne govorimo drugo. To kažu i naši učitelji od kojih smo učili medicinu. Ne pričamo mi svoju priču. Nismo mi nečitači ili čitači na svoju ruku.
Mi konsultujemo najistaknutije stručnjake koji već godinama ovde nemaju pravo glasa i pitamo se zbog čega je tako.
Recite mi samo, koliko naša poslanička grupa ima još vremena?
Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo jedno obrazloženje, čuli ste i obrazloženje gospođe Plećević, pa radi pravilnog informisanja građana valjalo bi da problem razotkrijemo do kraja.
O čemu se radi? Četiri godine je prošlo, Stomatološka komora nije svoje organe izabrala u redovnom postupku. Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine Republike Srbije je niz godina unazad dobijao predstavke od vrhovnih funkcionera te organizacije, predsednika Skupštine i predsednika upravnog odbora, u kojima su isticali čitav niz zakonskih problema, gde se krši zakon i ne znam šta, bilo je sumnje i za kriminal, ali hajde sada to da preskočimo.
Mi smo tri puta tražili u zadnje dve godine da Ministarstva zdravlja reaguje i da spreči ove anomalije. Ništa nije urađeno. Sad dođemo i molimo. Šta molite, demisionirajte, nemojte moliti. Dve godine smo vam ukazivali - molim vas, sredite situaciju komore. Imate tačno zapisnike, neću čitati, to je nepotrebno. Znači, to je predmet rasprave večeras.
Šta je problem kod komora? Problem kod komora je što je isto taj zakon donošen na brzinu. Kao sistemski spakovan je zajedno sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Da li beše i sa Crvenim krstom, ne mogu tačno da se setim, 2005. godine. Opet smo malo raspravljali. Ovde je problem što vi komoru kao profesionalnu organizaciju niste shvatili na ozbiljan i pravi način.
Imate u komori dva suprotstavljena interesa, oba legalna. Imate interes privatnih doktora i imate interes državnih doktora. Taj nepomirljivi interes je doveo upravo do problema u ovoj komori. Stomatolozi su, sami znate, prešli većinski da budu privatnici. Malo ih teramo iz državnih institucija, u manjem su broju nego što su bili. Ovim izmenama vi problem ne rešavate.
Kako je komora, po vama vi je veličate, ovako i onako, nemam ništa protiv da komore postoje. Mi smo smatrali svojevremeno, da budemo iskreni, da ta javna ovlašćenja treba da date Srpskom lekarskom društvu, koje je staro preko 130 godina, koje nema zakon, koje nije prepoznato kao institucija od nacionalnog značaja, a koje je moglo da ponese ovaj teret, jer ima infrastrukturu i ima sve što je potrebno, ali vi to niste uradili.
Sada niste slušali Odbor za zdravlje i sad molimo – dajte da budemo konstruktivni. Zašto niste bili konstruktivni dve godine, kada smo vam kazali – razrešite situaciju? Ovim izmenama ne može. Ovim izmenama vi to ne možete rešiti, nakaradnim izmenama.
Prva rečenica – Lekarska komora Srbije izražava najdublji protest vezan za način predlaganja i sadržaj zakona o dopunama. Niste ih konsultovali. Došli su na Odbor i kažu – mi nećemo, žalićemo se do Ustavnog suda. Čekajte, s kim vi razgovarate, s kim ste partner? Ako sa njima niste seli da se dogovorite, i oni vam kažu – u članu 1. Zakona o komorama oni su nezavisni, ne možete ih ponovo osnivati, a vi ih ponovo osnivate.
Ne možete dati ni Srpskom lekarskom društvu više nazad to pravo, pogotovo neodređenom formulacijom druge strukovne organizacije. Ne može. Koje druge strukovne organizacije? Ima ih na desetine. Ako se sve jave, kako ćete to regulisati? Odredbe su vam neprecizne, kakve ste dali, rogobatne i ako ih čovek striktno tumači neprimenjive. Okanite se toga, ovo nije dobro.
Komora, kako ste je vi zamislili, posle četiri godine postojanja, ako je lekarska u pitanju, u Beogradu je izašlo 6% lekara na izbore, a za čitavu Srbiju 13%. Šta vam to znači? To su vam institucije koje imaju legalitet, ali nemaju legitimitet. Zašto nemaju? Upravo zbog ovog što vi radite. Vi hoćete da one budu transmisija. Čija? Vaša. To ne može. Oni se bune i oni se bore.
Šta komore hoće? Šta lekari hoće? Koji je naš jedinstveni interes? Znači, ne mogu u komori dva suprotstavljena interesa da se prenebregnu. Naš jedini interes je stručni i naučni, tu smo jedinstveni. Gde je on zastupljen? U Srpskom lekarskom društvu i to je kraj priče, koje je skrajnuto, koje muku muči da opstane. Institucija koja je jedna od najstarijih od udruženja, koja nije čak ni član Svetskog udruženja medicinskih društava, nego je komora. Gle čudo, nova mlada komora.
To su osnovni problemi i ne može ovako preko kolena da se rešava, srpski radikali neće. Mi hoćemo komoru. Vi ste kazali – sudovi časti. Nećemo da nam se sudi više. Sudi nam se u štampi svaki dan, sudi nam se na sudovima. Hoćemo komoru koja će da brani lekare. To što ste vi zamislili da između sebe jedni druge sudimo, nećemo.
Govorili smo, postoji Krivični zakonik, postoji gomila članova koji će da nas ganja i goni. Neka nas gone, i treba, neka nas osuđuju. Gubimo građanska prava, gubićemo i licencu, kraj priče.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedne stvari oko koje smo se, izgleda, složili. Čestitam ministru. Zakon o Srpskom lekarskom društvu bi sad trebalo da proistekne iz njegovih reči da je to najvažnija institucija zdravstvenog sistema sa tolikom tradicijom. Ima jedna komora koja ima manju. Hoćete li da napravimo zakon o Srpskom lekarskom društvu? To je već nešto što je pozitivno i konstruktivno.
Oprostite, gospodine ministre, ali malo mi smeta taj vaš lični ton. Kažete – ne čita, otišao u politiku. Jeste, otišao u politiku, ali i vi ste. Valjda ste vi prvi. Nemojte sada nama da zamerate što idemo u politiku. Po meni, i to je neko časno angažovanje i zaduženje. Zašto o tome govorite na pejorativan način?
Kolegi ste zamerili da nije rekao. Kako nije? Onoliko smo pričali na Odboru? On je bio najaktivniji u ukazivanju na te probleme. Prema tome, samo je trebalo da to čujete. Ali, vi ne dođete na odbor pa ne znate. Vidi se kako ste neinformisani. Treba da dođete na odbor, kao što svi normalni ministri dolaze. Vi nijednom niste došli. Pošaljete ove mučenike, a mi se onda s njima malo svađamo, malo pričamo i tako Odbor prođe. Znači, to je onaj vaš problem neinformisanosti.
Gospodine ministre, vi se hvalite raznim predavanjima. Ako meni to spočitavate, ove jeseni bio sam u Stokholmu, na "Nobelovom forumu". Tamo sam predsedavao, u Karolinskom institutu, na simpozijumu koji je bio posvećen čoveku koji je slavio neki jubilej i koji je član "Nobelovog komiteta". Taj čovek je bio ovde u petak, zajedno s nama, raspravljao stručne probleme.
Ove jeseni sam bio i u Italiji da držim predavanja. To mi je već treći put da idem po pozivu da držim predavanja. Je l' vi to meni govorite da sam ostavio struku i da sam nestručan? Zašto to govorite? Kome ste to uputili – ostavio struku, priča na dugme?
Ostavite te kvalifikacije, molim vas, ubuduće. Nemojte to da radite. Nema potrebe. Mi tako vas ne kvalifikujemo. Mi pričamo o rezultatima politike koja se ostvaruje. Vas cenimo kao izuzetnog stručnjaka i to smo sto puta kazali i podvukli. To je ono što je istina. Ali, mi sad pričamo o rezultatima, konkretnim ciframa i brojkama. Nemojte taj nivo rasprave da vodimo. Hvala.
Dame i gospodo, ulazimo u sedmi sat, bez prestanka, rada ove sednice. Ne znam da li je to poslovnički? Verovatno jeste. Ali, kakve su naše psihofizičke sposobnosti, to je pitanje.
Uzimajući u obzir da smo ovo dobili neposredno pred samu sednicu, gde moramo da raščitavamo zakon koji je obiman, voleo bih da se držimo teme, kao što nas uvek usmerava naša voditeljka. Vidite, član 8. kaže – ministar izdaje rešenje za dozvolu za obavljanje delatnosti laboratorije. Sledeća rečenica kaže – ministar može u postupku izdavanja dozvole iz stava 2. da zatraži mišljenje komisije.
Sam ministar je u jednoj od rasprava rekao da on nije svemoguć, da on ima svoja određena znanja, ali nije za sve sposoban. Ovo je jedna visoko specijalizovana oblast, gde apsolutno treba stručno znanje. Onda smo mi kazali da to mora biti imperativno. Mora.
Stvarno nema smisla da nam odgovarate na ovakav način. Upućujete nas da pročitamo obrazloženje za ono što ste dali drugima, a u tom obrazloženju kažete – kada postoji potreba, zatraži mišljenje komisije za psihoaktivne supstance, odnosno da ukoliko takva potreba ne postoji, stručne službe ministarstva mogu samostalno da pripreme rešenje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti ovlašćenja.
Šta ste kazali? Jeste li svesni da niste kazali ništa? Mi vas upućujemo na to da pošto je stručna materija u pitanju, vi morate da zatražite mišljenje stručne komisije uvek kada dajete dozvole za one koji hoće da ispituju takve supstance. To nije neka opšta stvar. Tu ministar može biti iz struke, ali i ne mora. Mi samo tražimo da se uvek imperativno kaže da mora.
Kakav glup odgovor ste dali. Rekli ste obrnuto, što nema veze s mozgom i sa ovim što smo mi vama kazali – da čak komisija može sama da donese neki put. Ukazujete joj veliku čast. Eto, to treba ispraviti. Dajte odgovor.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Čomić, znate li onaj antologijski film "Konje ubijaju, zar ne"? Dok sam bio u britanskom parlamentu tamo su nam kazali, otprilike, jedan termin – partijski bičevi. Računam na vašu širinu, znate, vi se menjate sa gospodinom predsedavajućim, a mi smo stvarno od početka ovde, sedam sati već ovo traje, pa smo gledali prvo lice zabrinuto gospodina ministra Markovića, pa sada gledamo i gospodina ministra zdravlja, tako da naše snage nisu baš takve kako ih vi ocenjujete.
Šta me je ponukalo da to kažem? Gledam moje kolege iz pozicije, mnogo su se snuždili i svenuli. Prema tome, imajte u obzir da ovako dugo…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ili da dovedete sve to što izlažete u vezu sa amandmanom gde se broj "90" zamenjuje brojem "60", ili…)
Kako da ne, pa gospođo Čomić, upravo cenim kod vas što tražite usredsređenost. Evo, sad se usredsređujem na sam amandman. Ovo je jedna digresija, mali uvod. Vi ćete to shvatiti na pravi način, vi ste široka osoba, nije onaj termin koji sam upotrebio.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, jako cenim kreativan govor, ali stvarno bih molila da me više ne nadevate.)
Evo, prosto i kratko, 90 dana ovde se traži da bi neko dobio dozvolu za promet psihoaktivnih supstanci, a mi smo predložili 60. Gledajte, sada se ovde kaže bez obrazloženja, da je neko ozbiljan pa da nam kaže – ovaj proces traži toliko vremena, onaj proces traži onoliko vremena, pa ne može, ali papire kad daš, onda po ovome treba ti 90 dana.
Šta će da rade 90 dana? Vi znate da je to veliki problem u ovoj zemlji što se te dozvole ne izdaju ažurno i na vreme, pa onda i mnogi stranci ne mogu da dođu ovde da nam rade.
Zašto kažem da treba pledirati. Ovaj zakon je donet po hitnom postupku. Ako gledate obrazloženje četiri akta na koja se poziva za hitnost stoje pozadi. Svi su starosti pet godina. Pa kada hoćete ovde ažurnost i hitnost dajte malo hitnosti kad treba i biti ažuran prema ljudima kojima je to neka profesija i od kojih to zavisi životna egzistencija.
Mi smo samo to hteli, a dobili smo neadekvatan odgovor. To bi trebalo vi isto kreativno da doprinesete da nam pomognete da zajednički pod ovako teškim uslovima sagledamo sve možda dubioznosti ovog zakona. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, naslov člana 64. glasi – Zdravstvena zaštita ljudi. Naravno, svi mi koji se bavimo i politikom i ovim čime se bavimo, imamo na umu da bi želeli da dođemo do blagostanja građana, da dovedemo do tog blagostanja.
Kvalitet života je mera, otprilike, a bez zdravlja nema ni kvalitetnog života, složićete se svi.
Upravo jedan od razloga zašto mi nećemo da glasamo za ovaj zakon je što se na ovako skroman način osvrće na zdravlje građana i što on ide pre krovnog zakona, kako mi smatramo, a kako je i pričano godinama u Ministarstvu zdravlja, koje se zove Zakon o mentalnom zdravlju.
Ne zna se koliko ima uživalaca droge kod nas – od 40.000 do 100.000, a 5.000 ih je na lečenju. Na sukcesivnoj terapiji je oko 1.400. Ako to nije problem ove zemlje, a mi smatramo da jeste i smatramo da je to prvo trebalo urediti, a ne jedan tehnički, tehnološki zakon. To je prvo što želim da kažem.
Ono što drugo hoću sada da kažem, a naravno idem na sam član. Uvek se držim materije. Stavili smo amandman i smatrali smo da u članu 7. koji kaže – načini i uslovi za primenu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi kaže "propisuje ministar". Sada, ako je to neka prognoza da bi neki psihijatar mogao da se nađe na mestu ministra, još i da kažemo aferim, ali ne biva.
Smatramo da je to, da je za to neophodno stručno mišljenje komisije, stručnjaka, eksperata, kada govorimo o načinima i uslovima. Da ne čitam sve ovo što ovde piše, rekao sam samo ono što je suština.
Šta je nama odgovoreno? Pazite šta nam je odgovoreno. Opet prepoznajem osobu koja piše ove doskočice pravne koje nemaju veze sa zdravim razumom. Kaže ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što je u postupku uvođenje novih zdravstvenih tehnologija.
Koje zdravstvene tehnologije? U ovom stavu 7. govorimo o načinima i uslovima primene psihoaktivnih supstanci. Kako možete ovo da tolerišete? Sada apelujem i na vas, gospođo predsedavajuća, da svi zajednički učinimo napore da stvarno ovakve materijalne greške, logičke, ne dozvolimo.
Postavljam ministru pitanje, mi smo intervenisali na načine i uslove za primenu psihoaktivnih supstanci. Nama kažu – u postupku uvođenja novih zdravstvenih tehnologija. Da li se razumemo? Molim vas, ako možemo neki odgovor da dobijemo.
Dame i gospodo, ovo je poslednji amandman povodom kojeg ću se ja javljati. Ovde je nadnaslov – institut za javno zdravlje. Naime, smatra se da  Institut za javno zdravlje u okviru svojih zakonom utvrđenih poslova učestvuje u sprovođenju programskih aktivnosti. Mi smo amandmanom predložili da se doda stav koji bi glasio: "Institut za javno zdravlje svoje izveštaje o radu dostavlja jednom godišnje komisiji".
Na stranu što u ovom obrazloženju zakona ima netačnosti, neistina, neću da koristim naše grube, narodske izraze. Kaže se da nema opterećenja budžeta. Međutim, svakom je jasno – ako osnivaš novu komisiju i ako nove ljude uvodiš u posao, to mora. Tako i piše, da se ta komisija finansira iz budžeta. Znači, novo telo je u pitanju. Nemoguće je i jedno i drugo – pola riba, pola devojka.
Šta oni kažu u obrazloženju? Neverovatna je ta mašta sa kojom se konstruišu stvari. Kaže se ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što instituti za javno zdravlje jednom godišnje podnose izveštaj o svom radu osnivaču, odnosno Republici. To nije sporno i u to i ne sumnjamo. Dalje se kaže – tako da nije celishodno da se takav izveštaj podnosi komisiji koja nema ovlaštenja u nadzoru nad radom zavoda za javno zdravlje. Mi to i ne tražimo, da komisija bude policajac nad institutom.
Šta mi kažemo? Ljudi koji rade isti posao treba da se informišu međusobno i taj izveštaj da ode do komisije, radi informisanja. Ne radi disciplinovanja i radi osporavanja ili odobravanja. Ko je to rekao? Zašto izmišljate? Nemojte to da radite. To je manir da vi nekvalitetno pripremate zakonske predloge, a isto tako još katastrofalnije odgovarate.
Naravno, iz ovih razloga, mi, poslanici SRS, nećemo da glasamo za ovako loše zakonske predloge. Toga budite svesni. Gospodine ministre, na samom kraju, rekao bih da smo se oko nekih stvari i složili i to je jako lepo i dobro. Još ako bismo se složili oko jedne stvari, bio bih jako zadovoljan, makar nisam zadovoljan zakonskim predlozima – ako biste uložili svoj autoritet, ministra zdravlja, da uložite sve napore da se zaštiti zdravlje građanina Srbije Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, bar upola kao što ste se založili za zdravlje gospodina Stanišića, kada ste i lično putovali i kada je, zahvaljujući vama, on dobio i otpust da dođe na kućno lečenje. To je etika.
To od vas očekujem i bio bih vam zahvalan ako bi vaše ministarstvo, a ne druga ministarstva, vojna, tu se uplitala. Nemojte samo da mi kažete ono što smo već čuli – da poštujete procedure i ono telo koje se zove Kancelarija za saradnju sa Haškim tribunalom, za čoveka kome je zdravlje i te kako ugroženo u Haškom tribunalu. Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ako dozvolite, koristio bih 15 minuta koje imam na raspolaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Mi smo imali javnu raspravu o ova dva pravna akta koja se danas nalaze pred nama. Kao što znate, u načelnoj raspravi poslanici SRS su rekli da ne mogu da glasaju ni za jedan od ova dva akta.
Pokušali smo u načelnoj raspravi da i obrazložimo zbog čega mi to ne možemo da radimo. Međutim, nažalost, u diskusiji koja je usledila i u raspravi desile su se neke stvari koje su dodatno komplikovale čitavu situaciju oko razjašnjavanja, povodom ovih veoma važnih zakonskih akata.
Naime, šta se dogodilo? Nama je rečeno da smo bez argumenata govorili i da nismo bili spremni da predložimo argumentovano činjenice kojima bi mi pokazali kako mislimo da valja uraditi zdravstveni sistem Srbije.
Ma koliko to ne bilo tačno, pažljivim praćenjem onoga što smo govorili mi u poslaničkoj grupi SRS, ostaje opet jedan gorak i neprijatan ukus koji je dodatno izazvan i komentarima gospodina ministra, profesora Tomice Milosavljevića.
On je bukvalno rekao, nažalost, u većini kritika, bez obzira što svih ovih godina pokušavam stalno da, duboko razmišljajući o tome, šta čujem u Narodnoj skupštini dokučim šta je to konstruktivno kada slušam neke poslanike i koje je to zrno soli koje menja sistem nabolje.
Moram, nažalost, da kažem da u nekim diskusijama to svih ovih godina nisam uspevao. Žao mi je što u velikom broju diskusija jednog broja poslanika je bilo mnogo destruktivnog, naopakog i negativnog. To je mišljenje jednog pojedinca koje se može poštovati, koji opet kaže: "U tom smislu uvek se mora poći od činjenica".
Jako bismo voleli, mi koji smo označeni destruktivnim, da nam činjenicama ukažete na tu našu destruktivnost. Kaže se, na stranu utisci i procena, ako neko danas ovde u ovoj zgradi izjavi, odavno urušen sistem, pogrešno postavljen sistem, razvaljen sistem, nerešena sistemska pitanja, onda samo mogu da mislim da je on zalutao u neki vremeplov i da u stvari misli na neko potpuno drugo vreme.
Kad poslanici SRS danas, znači, ne koristimo vremeplov, svesni smo današnjeg trenutka, mislimo da čvrsto stojimo na ovom tlu zemlje Srbije, ukažu na niz problema, od kojih je najveći biološka ugroženost nacije zbog smanjenog fertiliteta koji je u blagom opadanju i zbog prevelike opšte smrtnosti uzrokovane hroničnim zaraznim, nezaraznim bolestima, kardio-vaskularnim na prvom mestu i epidemijom karcinoma, kad imamo slučajeve Kraba jedan i dva, kada su vrhunski rukovodioci ustanova beogradske zdravstvene službe i dalje u zatvoru zbog sumnji na korupciju, kad imamo situaciju da bacamo skupo plaćene vakcine protiv gripa, a u isto vreme "Torlak" osam godina posle, nazovimo ih, demokratskih promena, nije u stanju da isporuči svoju vakcinu, kojom smo se vakcinisali godinama i kojima se vakcinisao, može se slobodno reći, čitavi nerazvijeni svet, pa i razvijene zemlje sveta.
A znamo za dve plaćene studije "Eurohelta" i "Crown agency", koje doduše nose oznaku – poverljivo, gde je davnih godina 2002, 2003. rečeno da država treba da nađe načina da uloži 12 miliona evra i da "Torlak" bude i više od onoga što je ranije bio. Kada na državnoj televiziji, u ponedeljak gledamo emisiju onog sadržaja, koji smo gledali, a sinoć katastrofalne činjenice o umiranju građana Srbije, koji nisu dočekali na listama čekanja da budu ozračeni. Kako bi vi okarakterisali taj sistem?
Kad u novinama svakodnevno čitate izjave vaših kolega koje su veoma alarmantne, pa gospodin ministar policije Dačić, na srpskom ekonomskom samitu kaže ovako – od septembra 2008. do septembra 2010. godine policija je otkrila 18 kriminalnih grupa sa 309 članova i napisala je prijave protiv njih zbog zloupotrebe u javnim nabavkama, prilikom dodele državnih investicionih sredstava u oblasti bankarskog poslovanja i zloupotreba prilikom davanja u zakup gradskog građevinskog zemljišta. Kaže ovako – ove godine i još dve od 20% više slučajeva korupcije nego lane.
Od toga, otkriveno je pet puta više slučajeva korupcije u zdravstvu. Kad pročitate izveštaj Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu zdravstvene zaštite i lečenja u svetu, pa se kaže da se Francuzi leče bez osiguranja, pa najbolji sistemi, poređano deset njih, a kaže: "Srbije nema nigde".
Zašto Srbije 2010. godine nema na listi SZO u utakmici kad govorimo o sistemima? Nama se ovde potura kao argument neki nalaz Svetske banke, bankara koji procenjuju da mi imamo dobar zdravstveni sistem.
Opšta stopa mortaliteta od 14 na hiljadu govori daleko više od jednog izveštaja jednog bankara. Broj ljudi koji ne dočeka zračnu terapiju, koji se meri stotinama, a u isto vreme postoje liste čekanja koji se mogu preskočiti i lečenje građana druge države preko reda za daleko veća materijalna sredstva, u najboljoj meri oslikavaju situaciju koju imamo.
Upozoravao sam članove Odbora za zdravlje i porodicu, kada su glasali za ovakve kozmetičke izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji u nekim svojim odredbama apsolutno generiše sukob interesa i korupciju, budući da vi deklarativno težite da idete u Evropu, pazite, da se ponašate u skladu sa nekim normama te Evrope. Govorim sve iz papira, sve sa dokumentom.
Na sajtu neke evropske mreže za borbu protiv korupcije i prevare u zdravstvu, koja stoluje u Briselu, ne znam koja je organizacija, imate novosti i kaže: srpske nevladine organizacije upozoravaju na povećan rizik korupcije u zdravstvu i navode ove zakone za koje ćete vi, drage kolege, dići ruku. Ovo je Evropa, ono nije SRS, ovo nije dr Momčilov, ovo nije loš temperament jednog čoveka i animoznost prema drugom čoveku. Ovo su fakta institucija u koje vi slepo verujete i hoćete da verujete.
Kad idete po sajtovima EU, na sajtu "Euroaktiv" lepo možete da vidite da među ključnim problemima, o kojima Evropa raspravlja, imate i srpsku korupciju u zdravstvu. To je ovaj članak i neću ga čitati, nema potrebe. Meni uvek kažu da izmišljam, lažem, ne govorim istinu, manipulišem. Držim ove papire ovde i iskreno bih voleo da budem demantovan da to nije istina.
Što se tiče nesretnog člana 2, da se dotaknem i njega, mi smo rekli u načelnoj raspravi da ne pristajemo na kozmetiku, da menjamo nešto u interesu jedne grupe lekara koji su drakonski bili oštećeni, a na štetu građana Srbije.
Vi ste, tobože, sad vratili stvari na prethodnu situaciju, pa malo i proširili dijapazon ljudi koji će moći da bude angažovan u dopunskom radu.
Lepo ste napisali ugovor o dopunskom radu, upravo u ovom članu 200. može da se zaključi za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem u pogledu sadržaja, obima i standarda, odnosno zdravstvenih usluga koje se ne ostvaruju na način i u postupku koji su propisani za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Kako će onda lekari primarne zdravstvene zaštite moći da rade? Oni nisu specijalisti, oni mogu da rade samo ono što je obim i sadržaj primarne zdravstvene zaštite, a vi to zabranjujete.
Lepo smo vas pitali objasnite i vi ne dajete objašnjenje, a onda nama kažete - eto, mi smo ljudi niskih pobuda, mi gajimo neku ličnu mržnju; ne, mi se trudimo, poslanici SRS, da u okviru svojih ljudskih moći, skromnih zastupamo interese građana, a eto imamo i tu ideju i pravednosti.
Ono što hoću da vam kažem, da uprostim tu priču oko ove kozmetike koja građanima Srbije ništa ne donosi, osim učvršćenja i ozakonjivanja sukoba interesa, prostim rečima da kažem, budući da sam lekar, pa i vas ovde većina ste lekari, da nama lekarima ne treba dopunski rad, ne treba građanima Srbije. Mi hoćemo normalno radno vreme, neka je ono osmočasovno, desetočasovno i da u tom normalnom radnom vremenu iscrpimo fizičke, mentalne sposobnosti na korist naših pacijenata, a i u korist našeg ličnog zadovoljstva.
Hiperprodukcija lekara koju imamo može da obezbedi i smenski rad, ukoliko je neophodno, pa da se ide na eliminisanje lista čekanja. Ono što većina lekara, ne kažem svi, istinski želi je da pošteno bude iscrpljena svojim radom, u redovnom radnom vremenu, a da ostatak vremena provodi (Predsednik: Vreme.) Imam ja. Zamolio sam da 15 minuta koristim, ako nemate ništa protiv.
Sada smo 15 minuta istrošili, ali imamo i dalje vremena. Ono što hoćemo da kažemo, mi smo socijalna bića. U slobodnom vremenu hoćemo da se usavršavamo u korist naših pacijenata, hoćemo da održavamo porodične odnose, da nam deca ne lutaju po ulici i tražimo od društva za stresnu funkciju koju obavljamo i dužnosti, da budemo pristojno plaćeni, naravno, onoliko koliko ovo društvo u ovom momentu može da pruži.
To hoće lekari. Neće lekari da trče kao sluđeni, iz ambulante u ambulantu, iz grada u grad. Nisu svi lekari vođeni pohlepom. Neki put, moguće je i nuždom, a većina lekara ovo želi.
Evropa danas ima veliki problem sa radnom snagom. Vi to znate bolje nego ja, nedostatak radne snage i ljudi beže iz medicine. To je poznato. Zdravstvena služba danas i oni koji se bave zdravstvenom politikom razmišljaju na koji način zadržati ljude da studiraju medicinu i da rade u medicini. To je ono čega treba da budete svesni. Kako će Evropa to da radi? Omogućiće normalne, humane uslove rada, olakšavati ih i drugim svojim mehanizmima, koji je takođe efikasan, plaćanjem.
U uslovima krize izvesne zemlje EU, kojoj vi tako žarko težite, povećavaju izdvajanje za zdravstvo, da bi zadržali zdravstvene radnike u sistemu, ali realnost je realnost i sve zemlje imaju problem, bežanja, beži se uglavnom, kada gledate krajnju tačku, u Ameriku i u razvijene zemlje, a i unutar zemalja imate bežaniju iz nerazvijenih krajeva u razvijene.
Ovaj sistem koji ste inaugurisali i koji hoćete da učvrstite ovim vašim kozmetičkim merama ne pije vodu. Ove klinike vaše, jasno je, ako lekar pre podne radi kao državni službenik, a popodne za veće pare, kao ''privatnik'', to je konflikt interesa i, hteo ne hteo, čovek će pacijente upućivati u te večernje klinike. Šta je građanin dobio? Ništa, samo da mora ponovo da plati za ono što je već izdvojio.
Rekla vam je koleginica i paket striktan, usluga zdravstvenih, koji će svaki građanin po jednakim uslovima dobiti, niste jasno definisali i tu je jedan veliki problem.
Po vašem zakonu imamo komoru. Briga komoru za mentalno, psihičko i fizičko blagostanje profesije. Ona se zdušno zdala da se obezbedi dopunski rad. Takva je to komora. Doduše, u Beogradu je 6% lekara glasalo za takvu komoru. Šta vam to znači? Nije li to na neki način urušen sistem?
Zastaću ovde. Bilo bi lepo da nam ponešto i odgovorite, a ne na kraju da nam održite lekciju, nego ako imate valjane argumente, ukrštajte ih sa narodnim poslanicima, ali argumente, a ne kvalifikacije i ne vremeplov šta je bilo.
Iks puta nam se ovde kaže – vi ste na izborima dobili ono što ste dobili. Šta smo dobili? Osamdeset poslanika SRS je bilo u ovim klupama, a vi koji kažete – ja sam dobio poverenje naroda, koliko je vaša stranka dobila? To vas pitam. Ima li problema moje izlaganje? Dobro.
Prebacivanja sva koja imate za prethodna vremena i režime, uskladite između sebe. Tu ste, zajedno vladate. Nama slatko prebacite za bivša vremena i za krivice, a zajedno sa gro ljudi koji je u tom sistemu odlučivao složno vladate. Koji vam je to moral? Šta to demonstrirate?
Znači, da nije bilo onoga o čemu je bilo pričano pre podne, stranog faktora koji se zdušno umešao u političku scenu Srbije, a čuli smo i od gospodina Krasića kojim metodama, sve to opisano, napisano od strane zapadnih autora, potpuno bi druga priča danas bila u Srbiji.
Ovde ću zastati. Gospođo predsedavajuća, prekidam sad, a vi štopujte vreme. Hvala vam.
Javljam se za repliku, ukoliko dozvolite, pošto sam dva puta pomenut.
Šta sam pročitao i kažete - nikom ništa. Čitam dnevni list "Blic"…
(Predsednik: Da se razumemo, niste dobili pravo na repliku. Govorite u okviru vremena?)
Neću.