Čitam vam direktno. Vi kažete da je nestručna naša služba. Vrlo je stručno urađeno ovo. To vi ako pobijete, slažem se. Ne upućujem vas na njih, čitam vam i direktno sam vam čitao, mali broj zemalja među kojima prednjači Nemačka, imaju zakon o zaštiti. Nemojte da pravite permutaciju. Ne o mladima, nego o zaštiti mladih, i onda konkretne mere – zabranjeno točenje pića, zabranjena droga, zabranjeni filmovi u medijima. Skida se sa programa ako je neka emisija netačna i konkretno sadržaj. To sam rekao. Prema tome, da se tu odmah razumemo.
Pod broj tri, napišite tamo konkretno šta je s tim nagradama, to je jako opasna stvar. Vi ste nedavno dobili Majsku nagradu pored hiljade sportista zaslužnih, olimpijskih šampiona, vi ste dobili Majsku nagradu za sport. Nisam ni znao da ste vrhunski sportista. Svaka vam čast. Koristim sada priliku da vam čestitam.

Poštovani mladi kolega Aranđeloviću,  pitali ste me šta sam juče govorio. Ništa. Juče nisam govorio ništa. Rekli ste i možda hteli da pitate kakve sam stavove ranije zauzimao, koji su možda u nekoj suprotnosti sa nekim  koje sam danas rekao. Uvek sam se trudio da branim civilizacijske stavove. Nikada nisam smatrao da se civilizacija završava na evropskom podkontinentu i kontinentu. To da se odmah razumemo.
Prema tome kada sam i danas pričao, jasan sam izvor dao gde sam pobrajao šta su problemi mladih i kako ih Svetska zdravstvena organizacija vidi. Neću tih 10 oblasti ponovo da vam govorim. Pitanje vaše je – da li smo mi za EU ili nismo? Nismo. Mi smo protiv NATO-a, mi smo protiv EU. Zašto? Iz racionalnih razloga. Ako je veliki problem nezaposlenost mladih, a rekao sam vam da po izveštaju pomoćnika ministra rada 45% mladih nema danas posao, a 20% je u sivoj zoni, ako pogledate zemlje OECD-a, u Španiji 25% mladih i svuda. A gde nema? Evo, Agencija za rad, mladi kolega, pogledajte Aziju, pogledajte Kinu, pogledajte Indiju, nema tog problema. Ne shvata ova vlada, ni vi, da Evropa ima grozne probleme. Danas se razvoj preselio u Aziju, u Afriku. Afrika smanjuje nezaposlenost. Uzmite ovo iz 2010.
godine, čitajte nešto, onda ćete videti da srpski radikali racionalno želeći dobro svom narodu, da li su vam govorili novi grad i državna operativa vaša treba tamo da ide da gradi, a ne da čeka fondove, od toga nema ništa i neće ni biti.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, potpuno je jasno, u interesu naroda, naše dece, protiv smo pod ovakvim uslovima ulaska u EU.

Biću kratak. Kažite kada sam ja to govorio suprotno da treba ući u EU. Ima još jednu stvar samo, kolega. Šta da ste kazali, na sajtu gledam, vi se zovete student.
(Predsednik: Obraćanje parlamentu i predsedavajućem, a ne kolegi.)
Pogledao sam na sajtu, kolega je student, trideset godina, kaže 2002. je imao druge godine studija. Šta je to sa vašom školom kolega? A vi meni ovde držite lekciju? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, posebna mi je čast da ispred Poslaničke grupe SRS pozdravim direktora državnog Zavoda za statistiku, gospodina Dragana Vukmirovića. Lepo je videti stručnjaka koji razume o čemu se priča i kome ova tema neće biti strana.
Držaću se striktno, kao što se uvek i trudim, teme, tj. predloženog amandmana koji je ispred SRS uložio uvaženi poslanik Buha. Ono što njega dodatno kao čoveka možda boli, peče i muči je njegov status izbeglice. Mislim da on ima i pravo, a treba da ima i dozvolu od ovog doma, da iskaže te teške probleme sa kojima se veliki broj ljudi susreće.
Da se vratim na temu. Mi smo tražili brisanje 1. člana. Zbog čega? Vidite, gospođo predsedavajuća, sada ćemo tačno da dođemo u taj problem. Naime, mi se zalažemo da se poštuje jedan izuzetno važan naučni princip kritičnog datuma. Rečeno je da popis neće koštati dodatno. Mi smo budžetom predviđali i ranije, pripreme su vršene da se jedan popis kvalitetno obavi u ovoj zemlji, državi Srbiji. Međutim, popis stanovništva je jedna izuzetno složena, velika akcija, istraživačka, naučna, možemo slobodno da kažemo, koja iziskuje velika materijalna sredstva. Zbog toga idemo na deset godina, ali je jako bitan momenat u kome se to radi. Sve zemlje, možda ste primetili, možda i niste, praktično su 31. marta krenule u tu akciju, zemlje u okruženju i u svetu. Zašto? Smem li da kažem? Zbog toga stručnjaci kažu da ako to odložite, onda morate da radite dodatne proračune, što iziskuje i naučnu metodologiju, i ljude i trošenje sredstava. Zbog toga je bilo izuzetno važno da se usvoji ovaj amandman gospodina Buhe. Mislim da ni za jednog dobronamernog čoveka to nije sporno.
Taj popis stanovništva je izuzetno značajan za čitavu zemlju Srbiju, od strateškog je značaja. Mi u političkim strankama smo jako zainteresovani da on bude obavljen na kvalitetan način da bismo planirali svoje akcije, da bismo, na kraju krajeva, ažurirali i biračke spiskove, da vidimo da li ima mrtvih duša, da li su oni realni. Na kraju krajeva, time ćemo moći da testiramo naše državne registre i ažurnost države, da testiramo registar o stanovništvu, registar o privrednim objektima, čitav niz tih registara.
Sada će neko kazati meni – odgovoreno vam je. Vlada nam je odgovorila da nema para u prvom kvartalu. Kako ovoj vladi verovati da će u trećem biti materijalnih sredstava? Hajde mi tu alhemiju objasnite – danas nema, ali sutra će biti. To narod i deca zovu „vrabac na grani“, može biti, a ne mora da znači. Znači, niste nas ubedili svojim odgovorom da ste ozbiljno razgovarali o ovom problemu sa nama kada se dopisujete povodom naših amandmana.
Mi smo vama, evo, kazali dva-tri razloga zbog kojih smo... To stručnjaci kažu, ne kažu radikali. Radikali crpu snagu iz naroda, a nešto što kažu ovde, ako misle da kažu pametno od stručnjaka... mi nismo pametni za sve, mi konsultujemo vrhunske stručnjake. Ovo što su govorile moje kolege, iz ovih podataka idu demografski podaci. Demografija je jedna krajnje ozbiljna, strateška nauka. Srbija je imala velikane na tom planu, jedno ću ime pomenuti: akademik Macura, ekspert Ujedinjenih nacija, bio je kandidat za prvog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Sada ćete kazati da je to digresija, jeste, ali hoću da kažem jednu stvar – imamo izuzetne stručnjake, hvala bogu, i dan-danas. Mi stručnjake imamo, ali oni koji treba da im omoguće da pokažu tu stručnost, kroz ovaj popis, blagovremeni, da ne bismo imali dodatne troškove, nisu im to omogućili. To mi govorimo. To je tema priče. Mislim da je to centralna tema.
Vi ćete meni kazati – pa da, najlakše je kritikovati, to može svako. Ja se slažem. Vi često nama kažete – šta vi predlažete? Hoćete li imati strpljenja da čujete šta predlažemo, da ne ispadne da je to jedna prazna priča. Srpski radikali, kao i u većini slučajeva, ne uvek naravno, predlažu ono što kažu najveći stručnjaci iz ove oblasti. Šta je trebalo da uradite? Trebalo je da prihvatite inicijativu ljudi koja je kružila u javnosti, zaposlenih u samom institutu, vrhunskih stručnjaka, da taj popis bude sproveden na moderan i savremen način. Kako? Umesto klasičnog načina, kako će verovatno biti sproveden, ako ste informatičko društvo, a mi jesmo informatičko društvo, nismo mi Afrika, i Afrika je verovatno već na tom putu mnogo uradila... Po podacima iz statističkog zavoda, već preko 40% domaćinstava ima računar ili laptop. Znači, mi živimo u tom vremenu, taj popis ne bi trebalo da se vodi na način na koji ćete ga vi verovatno voditi, pisanjem, formularima, 20.000 ljudi koje morate obučiti, pa onda kontrolori koji će to raditi. Trebalo je za popise o kojima pričamo kupiti laptope i napisati program. Dobri stručnjaci, ja neću obrazlagati ovde, nije mesto, jasno su napisali koje su nemerljive prednosti da se tako nešto uradi.
Neko će da kaže – nemamo para. Pazite, imaćete pare da štampate gomilu formulara od papira. Imaćete pare da skladištite to. Imaćete pare da kamionima prevozite to, da vraćate to. Imaćete para da posle unosite u nove računare, koje ćete kupiti, sa novim ljudima, sve te podatke, pa će to trajati pet-šest meseci, unošenje, pa će biti nečitkih i nepravilno popunjenih upitnika. Da imate laptop, da imate program koji kontroliše grešku i da se elektronskim putem to što se uradi u jednom danu prebaci do centrale, imali biste posao urađen za dva meseca. Ono što unesete posle morate da skenirate; kupujete skenere, pravite programe i tako u nedogled.
O čemu mi pričamo? Pričamo o jednoj anahronoj državi, o jednoj vlasti koja ne koristi ono što vrhunski stručnjaci predlažu kao dobro rešenje. Šta je tu problem? Problem je stvarno tih sedam ili osam hiljada, uzmite za dva popisa 15.000, računara.
Ministarstvo prosvete je reklo da će ove godine svaka škola u Srbiji imati računar. Škola 1.200, ovih recimo 15.000, to otprilike znači da bi svaka škola, ako bi dobila po 15... A ne mora škola, što država to ne kupi, pa pozajmi za popis i onda podeli ministarstvima, što ne ponudi laptope onim popisivačima? Jer, znate, kada na veliku količinu kupite laptope, tu ide i cena dole, višestruke su koristi i imali bismo tačne podatke.
Udaljili smo se prividno malo od teme, ali da je ovako rađeno kao što mi sada kažemo, a kazali su nam stručnjaci da treba raditi, mogao je da bude usvojen i ovaj amandman gospodina Buhe. Mi vam sada dajemo i rešenja, da ne zamerite da samo kritikujemo.
Dozvolite mi samo još jednu stvar, dužan sam da kažem, gospodin Buha je to dotakao na jedan način. Neću da pričam o politici i šta se radi u okolnim zemljama, ali sigurno je da mi Srbi imamo problem „leopardove kože“, da smo razbacani na ovim prostorima i da će tu biti problema oko realnog broja nas Srba, to sigurno neće moći da se ustanovi, jer, vidite, u Bosanskoj Federaciji nema popisa, nažalost. Znači, ti podaci, kakvi budu, uvek će biti za nas na neki način nepotpuni.
Ja se zalažem za to da se kroz ovaj popis nađe način da se popišu žrtve ratova od 1990. do 2000. godine.

Gospođo predsedavajuća, nije popis živih ljudi, domaćinstava. Domaćinstva nisu živi ljudi. Molim vas, elementarno znanje pokažite, ne morate pokazati dobru volju da slušate ono što ja govorim, ne morate to odobravati, ali elementarno poznavanje nemate.
Popis domaćinstva nije živi stvor. U poljoprivredi se popisuju mašine…

Stići ćemo i do toga.

Dobro, mogu ja to i kasnije da kažem, ali samo da završim, da ne zamaram skup, hteo sam da budem efikasan i da kažem, ali mogu i kasnije da se javim, ako vi smatrate da je to bolje. Mislim da sa dve rečenice završavam, pa ako mi dopustite, ja bih završio, a ako ne, ja ću se javiti kasnije.

Ovo je isključivo dnevni red i ovo je mišljenje stručnjaka preda mnom, koje su potpisali, imenom i prezimenom, doktori nauka zaposleni u Statističkom zavodu. Vi sada cenite da li je to nešto što nije u vezi sa temom. Vaše široko znanje vam sigurno to omogućava, i ja to pozdravljam, divim se, ali poštujem i ove ljude. Hvala.

Upravo sam govorio o onome što su stručnjaci kazali, nisam iznosio svoje mišljenje. U mom obrazloženju zašto treba prihvatiti amandman SRS da se briše član 1. isključivo sam govorio šta stručnjaci govore, nikakve lične improvizacije i nikakvo zbunjivanje, da se razumemo. Prema tome, ono što nam se zamera ne stoji. To je valjda jasno. Hvala.

Sada imamo jednu malo paradoksalnu situaciju da nam ovlašćeni predstavnik ne odgovara na primedbe. Uglavnom uvaženi kolega replicira na neki način kroz vreme koje ima, i to je u redu, ali malo je čudno i neobično da nam ovlašćeni predstavnik ne da informacije koje bismo voleli da znamo.
Samo bih ponovio, pošto mi nije bilo dozvoljeno ranije, da smatram da je neophodno kroz ovaj popis ove žrtve popisati. Rečeno je da je to, maltene, vređanje žrtava. Molim vas, jevrejski narod, jedan veliki narod, ima popisane, sve do jedne, svoje žrtve. To je popisom utvrđeno. Nemački narod, koji je izgubio Drugi svetski rat, sve svoje žrtve je popisao. Kako? Na ovakav način. To su demografski podaci. To se mora imati. Nemci, šta su uradili dalje? Nemci imaju popis žrtava, silovanih žena od strane Amerikanaca od 1944. do 1960. godine.
Molim vas, sada se u parlamentu spočitava nama koji se zalažemo za dug prema našim žrtvama i prema njihovim rođacima koji su nas molili da pokrenemo ovo pitanje, da i to bude kroz ovaj popis, pošto vidimo da se odlaže, neće moći da se sprovede u idealnom roku.
Nije 31. mart slučajno kritični datum, kada sve normalne evropske zemlje sprovode svoje popise. Iz svih raznih podataka koje ste davali i zalagali se uvek ste mogli naći i neku manu, a 31. mart je kritičan datum za ovaj region i tada je trebalo sprovesti ovo.
No, ostavimo se toga, poslanici Srpske radikalne stranke su vam jasno kazali kako, na osnovu mišljenja eksperata, da uspešno završite posao, u korist države Srbije, u korist školske dece (njima ste obećali da ćete da uvedete kompjutere u škole), a na kraju krajeva, i državne uprave, koja može da koristi laptope. Ako budete išli ovim putem, klasičnim, neću da kažem da je primitivan, on je isto dobar i validan, ali daleko će više koštati i daleko više će biti muka da se dođe do pravih podataka i grešaka će biti daleko više.
Mi iz Srpske radikalne stranke jednostavno ne diskutujemo destruktivno. Mi naše žrtve sa velikim uvažavanjem shvatamo, kao i sve nevine žrtve.
Jednom smešnom verbalnom akrobatikom pokušano je da se demonstrira u Skupštini da smo mi nepristojni, a jesmo možda nepristojni kada nam dođe predstavnik EU, zbog mnogih stvari koje su uradili nama i ovoj našoj zemlji, pa i zbog tih žrtava, ali ne može niko da nam kaže da smo mi u ovim godinama huligani koji remete red u Skupštini. Došlo se već do apsurdne linije da samo što nije izgovoreno „Skupština, to sam ja“, a to ne bi nikako trebalo da se dozvoli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice parlamenta, poštovani ministre Stankoviću, evo, mi raspravljamo, kao što je već rečeno, opet o jednoj združenoj grupi propisa koje ovaj parlament treba da usvoji. Pravo da vam kažem, mi smo već oguglali na to i navikli smo se na to. Više bih se iznenadio da je situacija drugačija, da možemo svaki od ovih propisa koji su danas na dnevnom redu u jednom razložnom vremenu i na kvalitetan način da razmotrimo, pa onda, naravno, nakon toga da skupštinska većina donese meritornu odluku. No, šta je tu je, nama je već ovo stalna praksa.
Budući da sam iz zdravstvene delatnosti, iz struke, u svom izlaganju ću se osvrnuti, naravno, na ovaj predlog o izboru člana Zdravstvenog saveta Srbije. Pretpostavljam da su moji prethodnici već jasno ukazali na osnovni problem sa kojim smo se mi sreli. Koristim samo priliku da iznesem dodatno možda neku argumentaciju, vezano za rad Saveta, za očekivanja nas iz Odbora za zdravlje, a verujem i javnosti Srbije, građana Srbije, šta su očekivali od jednog ovakvog tela, šta mi to danas imamo, a onda ćemo sve to upodobiti da dođemo na konkretni materijal kojim treba da se bavimo.
Gospodin Stanković nije kriv za propust koji je načinjen i mi nemamo biografiju profesora Savića, koji je, pretpostavljam, istaknuti stručnjak. Međutim, koliko možemo da verujemo, toliko imamo pravo i da ne verujemo da je to tačno. Samo ću podsetiti ovaj parlament kako ste na Medicinskom fakultetu posle 2000. godine zdušno oduzimali profesorska zvanja mnogim profesorima; ne samo profesorima, nego i docentima. U svakom slučaju, raspravljati bez biografije je nekvalitetno i nedozvoljeno. Šta bi bila prava mera? Prava mera bi bila da se povuče ovakav dokument, a ne da se izvinjava. To bi bila prava mera u jednoj normalnoj i civilizovanoj zemlji.
Zašto? Dodatna argumentacija zbog čega smatram da je to neophodno – na Odboru za zdravlje mi smo blagovremeno stavili pretres i razmatranje ovog predloga kao tačku dnevnog reda, posebno. Možete se uveriti ako vidite dnevni red poslednje sednice Odbora za zdravlje. Niko nije došao od pozvanih predstavnika Ministarstva zdravlja. Nama je jasno da je to jedna nova situacija, da je verovatno tamo rasulo nastalo. Uvek su nam se odazivali i uvek su dolazili. Na našu intervenciju tokom samog sastanka, koji je započeo, da li će doći, odgovoreno nam je da neće niko doći.
Prvi put je došlo do tog kuršlusa, ali smo insistirali kod njih na prethodnom sastanku, kada su bili prisutni, da nam dostave i biografiju profesora Savića. Ministarstvo zdravlja je obećalo da će to poslati. Znači, nismo to dobili. Sada smo mi u velikim sumnjama zbog čega je to tako, da li je to tanka biografija, da li je to nešto što je problematično? Ne kažem da jeste, ali u civilizovanoj zemlji ovo ne bi došlo na sednicu parlamenta.
Hajde sad sa par reči da se malo osvrnemo na Savet. Zašto je važno da ovaj savet radi onako kako je zakonskim normama zamišljeno? Znate dobro da je 2005. godine Zakon o zdravstvenoj zaštiti svojim članovima jasno propisao nadležnosti ovog saveta. Ovaj savet bi praktično trebalo da bude, po meni, jedan savet mudraca (arhont kod starih Grka), koji vodi brigu o zdravstvenoj politici. On je glavno savetodavno i stručno telo.
On je sa velikim zakašnjenjem oformljen pre godinu dana i mi smo ulagali primedbe na pojedina kadrovska rešenja u tom savetu. Bogami, imate tamo predloge i Stomatološke komore, koja uopšte nije zaživela i nije radila, da figurira u ovom savetu. Da ne govorim sada o tim drugim problemima sa kojima smo se sretali. Evo, posle godinu dana rada ovog saveta na poslednjoj sednici smo imali izveštaj koji je upućen Skupštini.
Ono što verujem da je i gospodin Dimitrijević rekao, ne znam da li je moja koleginica Vjerica Radeta to kazala, mi smo imali frapantnu situaciju: vidite, ovaj Zakon o zdravstvenoj zaštiti se praktično krši u tri člana. Jedan član, koji propisuje ko može biti član Saveta, jasno kaže da ne može biti direktor neke institucije, ali mi imamo članove Saveta direktore institucija. Po meni je ta odredba tog zakona besmislena. To smo kritikovali kada je donošen, da je to besmisleno. Znamo i zašto je to doneto, niske su pobude, da se sada njima ne bavimo. To je stvarno besmisleno, ali tako piše u Zakonu. Međutim, direktori sede, i sam predsednik Saveta je direktor instituta.
Ono što je dalje kršenje ovog zakona, po meni... U jedanaest tačaka je pobrojano koji su zadaci Saveta. Recimo, tačka 1 – da prati razvoj sistema zdravstvene zaštite. Znači, to je osnovno, da se bavi sistemskim pitanjima, onim što je najbitnije. Ako gledate, videćete da je jedan od zadataka koji su predviđeni akreditacija programa kontinuirane edukacije i, praktično, Savet se tokom čitave godine svog rada najviše time i bavio. Međutim, bavio se na jedan, po nama krajnje loš, način, pogrešan način, bio je zatrpan hiljadama papira, koje nije mogao sam da reši; onda je to prosledio Komori, koja mu je pomagala da bi rešio tu situaciju.
Iks puta smo ukazivali na moguća racionalnija rešenja, gde treba delegirati pravo Srpskom lekarskom društvu da programi koji se ostvaruju u aktivnostima tog društva, koje već više od sto godina traje na ovim prostorima, koje jeste najznačajniji faktor za struku i nauku, treba da nose i akreditaciju, bez dodatne papirologije i stalnog pisanja i ponavljanja. Na kraju krajeva, nema nikakve kontrole sadržine onoga što se kroz kontinuiranu edukaciju događa. Znači, to je ono na šta smo ukazivali i na šta je valjalo obratiti pažnju.
Ako se pogleda dalje šta je kršenje zakona, u članu 155. jasno se kaže da su u budžetu obezbeđena sredstva. Nama je predsednik Saveta rekao da oni rade volonterski, da ni telefon nisu imali, a da su dobili dve prazne sobe u Nemanjinoj pre par meseci. Čitao je pismo koje je uputio Vladi Srbije, gde moli za osnovni nameštaj, ne za luksuz, nego fotelje, ne za aerodrom i pepeljare. Dobio je odgovor – snađite se sami, nađite sponzora. Tako se Vlada odnosi prema vrhunskom stručnom telu, i to je realna situacija danas.
Rekao sam, nažalost, mi živimo u vremenu kada institucije ne predstavljaju ono što bi trebalo da predstavljaju, kada moć odlučivanja nije u institucijama. Ono što iz toga proističe, kao ovakvo pismo Vlade jednom ovakvom organu, jeste samo jedna karikatura koja se namerno crta da bi se obezvredile institucije sistema Srbije u ovom interegnumu od upumpavanja sadašnje tzv. nove energije do one naredne koja vas čeka na jesen, kada ćete projektom uništavanja i podvođenja tobožnje opozicije pod nekog novog gazdu ili starog gazdu imati naredne izbore. To je suština.
Elem, hoću da kažem i ovo. Pročitao sam, gospodine ministre, da ste vi kazali da ćete kao prioritet u vašem radu imati borbu protiv korupcije. Nemojte, neka vam bude to drugo, treće. Treba da bude vama zadatak briga o zdravlju naroda, koja je katastrofalna. Mi smo biološki ugroženi.
Ako uzmete strateški dokument ove vlade o održivom razvoju, pročitajte sedam tačaka koje se tiču zdravstva, ima i korupcije na kraju, gospodine ministre, vi ste dužni da odgovorite na ovo. Kaže ovako: „Od oko 6.000 obolelih pacijenata u Vojvodini koji čekaju na radioterapiju, njih 3.500 zbog malih kapaciteta i trgovine listama čekanja na Institutu ne dobijaju šansu da se leče“. To je vaš prioritet, gospodine ministre. Hteli vi to ili ne, vi ćete morati to da rešite.
Da vam ne čitam pismo Dežeru, koje ćete i vi sigurno dobiti, koje je upućeno od strane pacijenata, gde kažu da je u Novom Sadu danas moguće da jedan lekar zaradi godišnje 500.000 evra. To ombudsman saopšti u Subotici, na Višegradskoj inicijativi. Mislim da bez korupcije nema tog posla. To sigurno treba rešiti.
Znači, problem je kako da reforme sprovedete. Reforme su izmena politike. Deklarativno su prethodni ministar i njegovi pomoćnici prihvatili da sprovedu reforme, međutim, samo na rečima, na delu ne. To je veliki problem tranzicionog društva Srbije. To vi treba da radite.
Iskreno da vam kažem, vrlo sam skeptičan da ćete to moći uraditi. Cenim vaš dosadašnji stručni opus i politički opus; ne volim da pročitam da ste bili ekspert političkog haškog suda za ratne zločine, time se nikada ne bih hvalio. Sada je možda prilika da kao ministar zdravlja, nasuprot svim drugim pokušajima da se o Vojislavu Šešelju i njegovom zdravstvenom stanju ne govori, kako u Skupštini Srbije, tako i na Odboru za zdravlje, kao čovek humanista podignite svoj glas i stanete na čelo nas koji smatramo da njemu treba pomoći. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani gospodine Cvetkoviću i poštovane dame i gospodo kandidati za novu rekonstruisanu Vladu, šta reći posle ekspozea premijera?
Poštovana gospođa Čomić je dala jedan osvrt na zadnjih 10 godina, ističući da su rezultati svih vlada posle 2000. godine bili značajni. Samo da vas podsetim, u tih 10 godina nije bilo genocidnih sankcija, u tih 10 godina nije bilo rata i razaranja i u tih 10 godina imali ste bespovratne materijalne i finansijske pomoći i imali ste čitav niz kredita kojima smo i danas opterećeni.
Ne znam zašto se gospođa Čomić vratila u 16. vek, u srednji vek, ali kad se već vratila, posle ovog ekspozea, meni pada na pamet jedna latinska poslovica, baš iz tog srednjeg veka. Otprilike glasi: Mel in ore – verba lactis; fel in corde – fraus in factis.
Sada da prevedem šta bi to otprilike značilo, biće sigurno potrebno. To znači otprilike ovo: "Med u ustima, mleko u rečima, žuč u srcu, a prevara u delima". Jednostavno, kada sam ovaj ekspoze čuo i kada sam ga detaljno pročitao, dva fakta su mi se apsolutno zabola u oči. Nema nijednog problema koji je ova vlada imala i u ekspozeu imate samo uspehe, s druge strane ni reči o kandidatima novim. Šta ih to kvalifikuje sem energije, za koju smo ranije čuli da je potrebno upumpati u ovu Vladu i malo više sloge.
Interesantan je taj ekspoze i onda su se s pravom mnogi od nas zapitali – pa što menjate Vladu? Nepotrebno je kad problema nema, a nema ni obrazloženja šta ove ljude nove kvalifikuje da bi bili bolji.
Ne volim da pričam napamet. Držaću se fakata. Počeću od premijerovog ekspozea 2008. godine. Tu ima jedna dobra rečenica. "Na kraju mandata svako će imati mogućnost da donese sud o uspešnosti rada Vlade". Nažalost, mi smo dočekali kraj mandata, pa evo na neki način u parlamentu vam možda i sudimo. Drugo, taj sud treba dati na osnovu činjenica, a ne na osnovu predubeđenja.
Sada čitamo ono za šta se zalažete i šta su vaši glavni prioriteti koje ste zadali svojoj vladi oko koje ste se okupili kao koalicija i, gle, na prvom mestu je evropska budućnost Srbije.
Gospodine premijeru, bili bismo daleko sretniji u SRS da vam je prvi prioritet bio sadašnjost, politička, ekonomska i socijalna, građana Srbije. To za vas nema nigde da u ekspozeu ima negde periferno naznačeno u naznakama.
Kada govorite o ekonomskim problemima, vi ste stručnjak za finansije i ekonomiju, to je nesporno, onda vi lepo kažete dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i povećanje standarda i ravnomeran regionalni razvoj. Tako ste nam kazali.
Šta su rezultati? Rezultati su valjda najvažniji i na osnovu toga mislim da treba da budete cenjeni i procenjivani. Šta je sa siromaštvom? Ono je u porastu, gospodine premijeru, prema podacima statističkog zavoda Srbije. Neću sada citirati dokumente.
Šta je sa zaposlenošću? Nezaposlenost je u porastu. Šta je sa ličnim dohocima? Najniži u regionu. Kako i zašto? Šta je sa inflacijom – 11,2, prema podacima koje smo čuli. Vi ćete me možda ispraviti da to možda i nije tačno, vi to bolje znate, ali kažu da je jedna od najvećih u regionu. Šta je sa rastom zaduženosti? To su rezultati. Kako na osnovu tih rezultata možete da budete zadovoljni i da takođe posedujete osećanje časti? Ne znam.
Moja centralna zamerka vama i vašoj vladi, to sam u ovom parlamentu više puta ponavljao, sastoji se u tome da vi uopšte niste svesni ili nećete da budete svesni osnovnog problema građana Srbije i države Srbije, a to je biološka ugroženost nacije.
Gospodine premijeru, da li vi ne znate da mi nestajemo biološki sa ovih prostora? Zbog čega? Zbog bele kuge koja stagnira, ali i zbog nečeg što je daleko strašnije, zbog prevelike opšte smrtnosti koja je uzrokovana dvema epidemijama, epidemijom kardio-vaskularnih bolesti i raka, koje haraju zemljom Srbijom, a to su preventabilne kategorije koje se dobrom zdravstvenom politikom mogu suzbiti.
Moj osnovni zahtev je da vi konačno toga postanete svesni. Šta je zadatak jedne demokratske vlade, savremene, evropske, kakvi bi vi voleli da budete? To je blagostanje građana. Nije ulazak u EU nešto fiktivno, blagostanje se meri kvalitetom života.
Kako žive građani Srbije? Kad Svetska zdravstvena organizacija istražuje kako se leče naši građani, onda deset posto naše populacije kaže da ne može da ode kod lekara zato što ne može da plati lekove i troškove lečenja. Ta studija je ovde. Svetska zdravstvena organizacija je to objavila prošle godine. Radili su i naši stručnjaci zajedno.
Merilo kvaliteta života, ako gledamo šta je najvažnije, to je zdravlje, a kako zdravlje izgleda, ja sam vam rekao. Gospodine premijeru, vas uopšte ne buni podatak, dajem vam podatak iz Cije, volite vi tu stranu, stopa smrtnosti je 13,80 na hiljadu stanovnika i po tome smo na 19. mestu od 230 zemalja.
Znate ko je ispred? Angola, Zambija, da ne brojim dalje. Kako to, gospodine premijeru, odgovorite mi, molim vas, za vas nije problem centralni biološko nestajanje građana Srbije sa ovih prostora zbog stvari koje sam ovde izneo.
Kada toga nema u vašim ekspozeima, onda ne mogu da verujem da ste vi objektivan procenitelj situacije i čovek koji je sposoban da u interesu svih građana ove zemlje odgovorno vodi i Vladu Republike Srbije.
Hajde malo da vidimo ove ostavke. Ako ih pogledate, koga ste isterali? Uglavnom stručnjake koji imaju akademske priznate karijere, a ja sam slobodan da kažem čak i neke dobre rezultate. Izjurili ste gospodina Škundrića, profesora tehnologije, čoveka koji ima apsolutne rezultate.
Krajnji ishod iz tih rezultata gasnog sporazuma koji mnogi kritikuju, moje čestite kolege sa desne strane će često kazati kako je i privatizacija NIS nekorektno urađena, nikad ne spomenu jedan evro šećerana, nikad ne spomenu Smederevo i "U.S. still", doduše tu pate od amnezije, ali ono što je NIS uradio, da od gubitaša ostvari profit, u prošloj godini 50 i nešto milijardi gubitka preveo je prošle godine u 15 ili 16 milijardi dobitka. To je postignuti rezultat i delo rada čoveka koji je vodio ovaj resor. Da ne nabrajamo ostale kojih ste se olako rešili i koji više neće biti članovi ove vaše vlade.
Vi nam nijedan podatak niste dali kojim biste nas ubedili da će novi sastav biti bolji od staroga, nijedan. Mi imamo pred sobom biografije. Neke od ovih biografija mogu odmah da idu u sinopsis, kako se zova ova emisija nedeljom što ide "Bela lađa".
Evo, da pročitam nešto samo. Jedan od kandidata je osposobljen za samostalni rad na kompjuteru. Drugi je aktivan učesnik svih antirežimskih mitinga i demonstracija, zaključno sa 5. oktobrom 2000. godine, član je itd.
Nemojte me pogrešno shvatiti, jedan kandidat kaže 2005, pa povlaku stavi i kaže danas. Ako je danas 2005. godina na jednoj stranici, ne znam kako se onda ni zovem. Imate interesantno od gospodina Markovića jedno njegovo vešto navođenje podataka. Kaže, nisam član stranke, onda kaže osnivač G 17, pa onda kaže potpredsednik do 2004. godine, pa kaže 2006. godine me izaberu za počasnog predsednika stranke i nije član stranke. Svaka čast.
Šta je G 17? Eksperti, je l' tako? Vidimo, nažalost, i to je tako. Nešto kasnije kaže da je i osnivač nove ove regije, je l' tako, regiona, i opet nije član stranke. Dobro.
No, kakvu vi nama Vladu, na osnovu ovog što ste nam dali kao papir, nudite? Pa slobodan sam da kažem da nam vi nudite jednu paktokratsku Vladu, to je i priznao premijer, rekao je – pa da, mi dobijemo ponude od stranaka, pa onda postupimo shodno tome.
To je jedna laička vlada, zašto? Moj kolega Dulić, on se bavi građevinom i bavi se svim onim što učio nikad u životu nije. I nije jedini. Tako je svuda. Ovo je za mene jedna laička vlada, ovde imate ljude i sa fakultetom i sa stručnim znanjima, ali se ne bave svojim dužnostima kojima bi trebalo da se bave. To je jedna krajnja laička vlada.
Dalje, kakva je još ovo vlada? Pa, naravno, to je jedna medikokratska vlada. Od 17 članova četiri lekara imaju. Šta će im lekari? Ne leče. Kakvi su to lekari koji se ne bave pozivom svojim?
Ako idemo dalje, pitam vas, mi imamo strategiju o rodnoj ravnopravnosti. Vi u svom ekspozeu kažete – Vlada će se zauzeti za ekonomsku i političku ravnopravnost žena. Koliko ovde ima muškaraca među vama, 14 i tri žene. To je takva diskriminacija da je to bruka i sramota.
Tako vi obmanjujete građane Srbije stalno. Jedno proklamujete, drugo radite, a pretpostavljam čak treće nešto i mislite. Takva ste vi vlada koja je sad nama ponuđena, koja treba da unese energiju i slogu. Razbila se vaša čaša, a kad se čaša razbije, nema tu popravke. To je poznata stvar.
Ovde je još nama naznačeno da mi možemo da maštamo, neka nesloga je došla. Niko ne veruje da je došlo do nesloge. Ovo je prvi čin događanja koja se zbivaju u zemlji Srbiji, prvo upumpavanje energije.
Sledeća nova energija je spremna da zauzme pozicije i vi ćete morati zajedno vrlo brzo sa novom energijom da krenete u izvršavanje ne interesa građana Srbije i boljitka, nego imaginarnih centara moći koji, nažalost, nisu u našim institucijama, kao što je parlament i vlada.
Ti imaginarni centri moći se nalaze, nažalost, u sferi globalizma i verovatno multinacionalnog kapitala. To je jedino što je izvesno. Niko od nas ozbiljnih ljudi ne može da poveruje da je gospodin Mlađan Dinkić uradio to što je uradio slučajno. Uradio je planski, svesno, namerno i po dogovoru. Zamajavate građane Srbije, pošto je neizdrživa situacija socijalna, da ste sad nešto događa novo.
(Predsedavajući: Završite jer je vreme.)
Završavam. Moje direktno pitanje, i time završavam, gospodine premijeru, kako ste mogli da lupite šamar političkim strankama iz pozicije da ne predložite iz redova pozicije kandidata za ministra zdravlja nego nestranačku ličnost? Kako ste drugi šamar lupili aktivnim akademskim građanima, ljudima koji se apsolutno razumeju u svoj poziv i treći šamar ste lupili vrhunskim stručnjacima za organizaciju medicinske službe u penziji, profesoru Jakovljeviću, Radovanoviću i da ne nabrajam, zašto ih vi niste predložili za odgovornu dužnost ministra zdravlja. Hvala.

Poštovani gospodine premijeru, evo da razjasnimo. Vi ste sami lično rekli kako se dođe do predloga. Uzmite zapisnik, to gospođa Čomić bi vas uputila, ona je uvek dobronamerna i uvek nađe pravo rešenje. Pogledajte da li ste vi to sami pre par minuta rekli da evo kako se dolazi do predloga, pa stranke daju, pa mi gledamo.
Šta je neobično? Da stranke ne daju. Mi kad smo bili u vladi, mi smo imali svoje predstavnike i mi smo davali. To nekako smatram i ja da je to normalno. Nemojte da me ubedite da evo u poslaničkoj klupi G17 nemate kandidata dobrih za ministra. Imali ste državnog sekretara, imali ste pomoćnika ministra, pomoćnik ministra zdravlja trenutno nije ovde, u ovim klupama. Ona je sad i naš kolega. Imate još lekara. Zamislite veliku DS nema nijednog sposobnog da vodi sektor zdravstva, a ovako veliki problemi. To sam ukazao da je to stravičan paradoks.
Ukazao sam vam i na treći paradoks, da vi ovde u vrlo nezgodnu situaciju dovodite čoveka koji neće moći, nažalost, da kvalitetno uradi reforme u zdravstvu, da bi ove negativne trendove uspeo da vrati u normalu. Zašto?
Za to je potrebno znanje iz socijalne medicine, iz organizacije medicine, a takvih imamo na gomile. Imamo eksperte današnje Svetske zdravstvene organizacije koji su priznati u svetu. Ako ste ''Politiku'' otvorili pre neki dan, da li ste videli prezime prof. Radovanović, savetnik na Harvardu, u penziji. Zašto ga niste angažovali?
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
To je jednostavno bila moja…

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovana predsednice parlamenta, mi danas, evo, vodimo raspravu sa ministrom koji zastupa Vojsku Srbije, a, opet, mi zastupamo i interese naroda Srbije. Može odmah čoveku da padne na pamet jedna interesantna činjenica, da ova kolona nas koji zastupamo narod, izgleda, ide u dve kolone.
Vidite, mi iz SRS jasno smo rekli da ne možemo glasati za predloženi Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini i pokušaću isto da vam obrazložim, zbog čega mi to, zapravo, smatramo da nema mesta ovakvoj odluci Narodne skupštine Srbije.
Neko je ovde govorio da je ovo izuzetno značajna tema. Koliko je značajna za naše društvo, vidi se po broju poslanika i po broju diskutanata. Ta diskusija će vrlo brzo utihnuti. Ono što hoću da kažem, podsećam naše uvažene predstavnike Ministarstva da mi živimo u zemlji gde je milion ljudi nema posla. Zvanični izvori kažu 18,8%, kažu 750 hiljada. Ozbiljni izvori kažu – milion. Mi živimo u zemlji na Balkanu koja trenutno ima najniži lični dohodak. Prosto ne mogu da verujem da Albanija ima niži, neko kaže ima Rumunija niži, ali da ostavimo i to, da se ne bavimo time.
Mi živimo, gospodo iz Ministarstva vojske, u zemlji koja je ugrožena biološki. Znam da vam ovo smeta, kažete da ja ne vičem, a ja vičem zbog građana, ne zbog vas. Građani Srbije treba da znaju da nas svake godine ima 70 hiljada manje na prostorima zemlje Srbije, države Srbije, ako hoćete!
I, vi, gospodine ministre, treba da znate, a ja ću vam reći da imate jako dobre razloge zašto biste vi lično to morali znati, da dve pošasti haraju Srbijom, a to su dve epidemije, kardiovaskularnih bolesti i raka, koje uništavaju naciju. Evo vam podatak iz Vojvodine, najrazvijenijeg kraja naše otadžbine, devet i po hiljada obolelih od raka u 2010. godini. Od toga: šest hiljada je umrlo, šest hiljada je moralo da primi zračnu terapiju, a primilo je samo dve i po hiljade! I, do čega smo došli mi u Odboru za zdravlje?! Došli smo do toga da Srbija nije ni tehnološki ni kadrovski spremna da pruži pomoć obolelim građanima Srbije. Fali 13 mašina, a kadrova, 'ajde nećemo sada ni da kažemo. To je problem, gospodine vojni, Srbije.
Naravno, vi ćete meni kazati – pa, šta si se uhvatio ovih problema zdravstvenih? Šta to mene briga? Evo, ima dva razloga. Jedan najprostiji, sve ove vaše misije koje šaljete uglavnom su sanitetske ekipe. Složićete se, verovatno. Ja sam čitao. Zameram vašem papiru, što su zamerile i mnoge kolege, da nema kvalitetnih informacija o tim vašim misijama, na osnovu kojih bi mi mogli da procenjujemo ono što neko kaže da služi za ponos nama, da su naši ljudi tamo dokazali junaštvo i čojstvo. Kakvo junaštvo? Junaštvo je kad se braniš od neprijatelja. Čojstvo je kad braniš druge od sebe. Da li solidarnost pokazujemo? To je već nešto treće. A mi, nismo dobili nijednu informaciju od vas koja bi nas ubedila u tako nešto.
Sada ćete vi kazati – pa, ja sam vojno lice. Naravno, nekada smo imali Narodnu armiju. Sada imamo Vojsku Srbije. Kako izgleda narodna armija, bili ste u Izraelu, lepo ste videli. Niste bili. Treba da odate. To vam je veliki minus. Najjača vojska, najjača armija i najbolje organizovana armija, a vi to ne znate. Idite tamo da vidite kako izgleda naoružani narod, a rezultati bi trebalo da su vam poznati! Ovi do vas su informisani, verovatno mogu da ostave podatke.
Šta smo mi sad dobili? Mi smo sada dobili reforme. Šta smo dobili sa reformama? Profesionalnu vojsku. Plaćeničku vojsku. Sada kada vi gledate profesionalne vojske i plaćenici kad negde idu imaju gazdu i on ih plaća. Mi šaljemo naše vojnike u sumnjive misije i, gle, mi plaćamo naše vojnike. To ste vi vašom reformom napravili, uz sve vaše nepristojno dobacivanje nećete me nimalo poremetiti. Dobacujte i dalje, to je deo vaše ličnosti, vašeg vaspitanja i ja nemam ništa protiv!
Da nastavimo mi tu priču. Dakle, kad vas pitaju novinari – gospodine ministre, evo, ja ću malo da citiram, pita vas novinar: "Izvesno je da para za kupovinu novog naoružanja i borbenih sistema nema, ali da li je novac iz budžeta dovoljan za remont postojećih sredstava, kako bi i dalje bili funkcionalni?" Vi niste ovako vickasti kao sad kada meni dobacujete i vrlo vešto izbegavate odgovor. A, šta kažete? Svako zna kakav je taj odgovor. "Mi smo u velikoj meri remontovali sredstva koja imamo. Ipak, postoji rok upotrebe tih sredstava i ona se ne mogu remontovati u beskonačnost. Takođe, tehnologije koje su postojale kada su ta sredstva kupovana i današnja tehnologija nisu kompatibilne. Tim sredstvima ističe rok, više ne vrede, iako mogu da se upotrebljavaju." Ima li para, pita vas jasno čovek, a vi mudro izbegavate odgovor da para nema. Koliko imate aviona i u kakvom su stanju, možete samo za paradu da ih prikazujete.
Takvo je stanje u vojsci. Zašto ja ovo sve pričam? Pričam iz prostog razloga što vi tražite od građana Srbije da ulože u vaše misije koje se, eto, nalaze širom sveta i gde treba građani da izdržavaju boravak naših trupa u tim misijama.
Za mene je interesantna stvar, Čad je odjedanput ispao. Nema Čada. U jednom intervjuu, u jednom propagandnom listu, vi ćete znati dobro koji je, pitaju nadležnu osobu za ove poslove, neću govoriti njegovo ime, kaže – za učešće jednog pripadnika u operacijama UN, Republika Srbija dobija naknadu od 1.028 dolara mesečno. Ako učestvujemo sa sredstvima kao što su poljska bolnica, itd. Prema tome, vi dobijate od UN 1.028 dolara. Ovo propagandno štivo koje čitam je evroatlantska inicijativa, a gospodin koji to govori se zove, 'ajde da vidimo i ime, pukovnik Jelisije Radivojević. Kako sad vi tražite pare za plate, a dobijate 1.028 evra. Smejte se vi, smejte se. Sada ozbiljno sumnjam da ovo što vi hoćete da uzmete za plate i lične dohotke ide negde drugde, jer ovi vojnici, evo, ovde piše lepo, ja ću vam to dati, pa vi to pobijajte, niste pobili nikada, tako izgleda.
Ima druga stvar tu još, vrlo interesantna. 'Ajde da se pozabavimo malo tim Kongom. To vam je prvo.
Zašto ste vi izbegli da kažete šta je Kongo? Koji je problem u Kongu? To je vrlo interesantno. Evo, da vam ja nešto kažem o situaciji u Kongu. Do 2007. godine, tamo, u Kongu je bilo 111 mrtvih pripadnika UN, ne znam dalje podatak, vi ćete imati bolji podatak, svežiji, pa ćete moći da kažete. Znam da naše misije tamo učestvuju u avionskom transportu do Kinšase, sa, nekog, nivoa dva na nivo tri itd. E, sada, svi misle da u Kongu ratuju osam nacija i 25 plemena. Svi misle da je taj rat, koji se zove Veliki svetski afrički rat, nešto što je uzrokovano lokalnim faktorom. Nije! U Kongu se nalaze najveća nalazišta minerala bez kojih ne može da funkcioniše nijedan kompjuter, nijedan mobilni telefon, a mineral se zove ''koltan''. Pretpostavljam da ovi vaši, do vas, znaju da vam to kažu, 80% te sirovine ide iz Konga, bivšeg Centralnog Zaira. Da ne pričamo o tehnologiji i o tim stvarima, ovo je dovoljno.
Kofi Anan 2001. godine u svom Izveštaju UN, Savetu bezbednosti, optužuje ''Bajern'' koncern iz Nemačke da je on potpirivač sukoba da bi se došlo do što jeftinije sirovine, koju vade nesrećni ljudi rukama. Naravno, treba znati i to da je ta sirovina pomešana sa uranijumom i da izaziva rak kod tih ljudi. Neću da govorim o ceni i drugim stvarima, to daleko bolje znate od mene. Tri multinacionalne kompanije ''Nokija'', 'ajde da ih ne nabrajam sve, neću da ih nabrajam, jesu glavni protagonisti iza zavese koji potpiruju ratne sukobe u Kongu zarad, ovih, svojih interesa.
Šta je sa trupama u Kongu? Smeje se dama koja predstavlja ministarstvo vojno, e, u Kongu su poznate afere sa pakistanskim kontigentom, sa indijskim kontigentom, oko nedozvoljene trgovine ovim sirovinama, naravno, i trgovine zlatom. Dakle, ima tamo i drugih zanimacija koje su interesantne. A, tamo je 50 i više zemalja sveta učesnik u trupama. Moje je pitanje, šta ćemo mi tamo? Šta mi tamo tražimo? Mi koji nemamo ni pristojan lični dohodak, koji nemamo posao, koji ne možemo da lečimo građane Srbije, evo nešto što za vas nije nikakav podatak, da ne kažete da sam destruktivan, te pare koje ste odvojili, odvojili ste veliki procenat za zdravstvenu zaštitu tog kontingenta. Da li tamo šaljete bolesne? Invalide? Koga šaljete? Zašto ste toliko para odvojili za zdravstvenu zaštitu tih ljudi? Objasnite!
Da ne budemo mi radikali destruktivni, evo vam konstruktivan predlog – Kosovo. Evo Studija lekara sa Kosova, sa ortopedske klinike, od 1999. godine ima 162% povećanja karcinoma. Odvojte te pare i upotrebite taj vaš sanitet da ispitate ono što je vaša dužnost, posledice osiromašenog uranijuma na Kosovu i Srbiji!! Evo sad ne vičem, sad govorim polako ne bi li kod vas probudio ljudsku svest. Srbija ima ovo kao problem, a ne da se gura među 55 zemalja sveta na profitabilnom tržištu sirovina za elektronsku industriju.
Prema tome, ono što sam vam rekao, nikako nećemo glasati za ovo, jer ne ide to da neko ko nema ništa – i prosjak se šire da bi se udvarao i da bude plaćenička vojska. Vi koji hoćete da kažete – kad pretučeš devojku i kada je siluješ treba da je uvedeš u brak i da bude srećna, nemojte to nama da pričate. Vi u tome uživajte, mi nećemo. Mi pamtimo NATO agresiju i mi znamo ko su naši prirodni saveznici. Mi bismo možda vama i verovali da je ovo iskreno i dobro, da postoji i prema multipolarnom svetu, koji se ponovo uspostavlja, ista distanca i isti postupak. Ne! Vi ste sluge jedne sumnjive rabote, a srpski radikali neće u tome da učestvuju! Hvala lepo. (Aplauz)

Poštovana predsedavajuća, samo želim da vas ubedim, stvarno, proveravali smo, nismo dobili ovaj dokument koji vi kažete da je upućen ka poslaničkim klubovima, ovog momenta sam dobio kompletne materijale, znači mišljenje Vlade i o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i o Zakonu o komorama, a ranije smo dobili Zakon o psihoaktivnim supstancama. Molim vas da ne bude krivica bačena na nas i našu neažurnost.
Mi čekamo ovu sednicu čitav današnji dan i insistirali smo kod naših službi da nam se odmah momentalno dostave svi materijali, a što se lako može i proveriti. Istina je i na drugoj strani neki put, ne samo na vašoj. Molim vas da nas ne dovodite u neprijatnu situaciju, da mi predstavljamo neozbiljne ljude koji su aljkavi i ne odnose se prema svojim poslaničkim obavezama na adekvatan način. Samo toliko.