Dame i gospodo narodni poslanici, od 5. oktobra 2000. godine naovamo otpočela je hajka na tužioce i sudije, i kako koja vlast u Srbiji tako menja sudije i tužioce. Nikad joj nisu dobri oni koje je postavila vlast pre toga, iako su u njoj možda čak delimično učestvovali, iako su je možda čak i podržavali.
Nigde manje zemlje, a nigde više promena na funkcijama sudija i tužilaca nego kod nas, tako da smo otprilike jedno četiri garniture ljudi spremnih da se iz različitih razloga kandiduju na ta mesta, ili zato što smatraju da su stručni i ne žele da ih bilo ko gazi, ili zato što su obavili razgovor u opštinskim odborima stranaka na vlasti. Promenili smo i svaki put birali sve neiskusnije, sve mlađe, a sve podobnije sudije i tužioce.
Ovaj zakon, koji je baš zbog toga i donet, da se pod firmom usaglašavanja našeg pravnog sistema sa Ustavom Srbije konačno konstituišu i sudovi, u stvari je povod, prilika da se izaberu sudije i tužioci po meri aktuelne vlasti.
Voleo bih da sada ovde treba da se protivim izboru sudija za koje bi moglo da se kaže da će da ih korumpiraju bogataši, kriminalci, da će se susretati sa pretnjama mafije, organizovanog kriminala, a da mi ne pada na pamet kao narodnom poslaniku da strepim od toga da će neko izabrati sudije i tužioce koji su po volji njegovoj političkoj stranci.
Vidite, od te dve strepnje više je izražena strepnja da ćemo izabrati političke podobne sudije nego da ćemo izabrati sudije sklone mitu, korupciji i kriminalu.
Nikada nismo imali običaj da se o kadrovskim rešenjima izjašnjavamo i nećemo vam osporavati pojedinačno bilo čiji izbor zato što to samo znači da ćete ostati još pet minuta duže u sali da se posebno izjasnite o kandidatu koji osporen, ali nešto mora da se kaže ovom prilikom zato što je to prilika da ostane zabeleženo šta ko misli o državi i kako bi ko uredio njen pravni, posebno sudski sistem.
Gospodo predlagači, ističe vam ustavni rok, ali ne samo za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nego i izbor sudija. Po Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava član 7. stav 1 - izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda uopšte nisu razdvojeni.
Zamislite, mogli bismo da ga nazovemo predsednik Vrhovnog kasacionog suda u izgradnji, u nastajanju.
Znači, ni na kakvim pravnim temeljima dobijamo predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Gde je taj sud? Gde su sudije tog suda? Gde su predmeti u tom sudu? Ne postoje. Sud ne postoji. Biramo predsednika suda, ističe mu rok. To što ne biramo sudije, to vas baš briga.
Kako se zove taj sudija i kako će da sudi, videćemo. Nismo znali ni do sada šta se radi u Vrhovnom sudu. Nećemo znati ni šta se radi u Vrhovnom kasacionom sudu. Ali, u sudovima je haos i to je predlagač trebalo da nam kaže ovde iskreno i otvoreno, ne samo zbog štrajkova advokata, koji su deo pravosudnog sistema i sa kojima treba da se razgovara šta to zameraju ovoj vlasti i može li to da se uskladi ili ne, već i zato što nijedan od 1.000 sudija nije siguran da će biti reizabran.
Imate slučajeve da su i muž i žena sudije. Sada imate potpuni zakonski osnov da ih lišite izvora prihoda, pa čak možda pošto ne bi mogli da odu u tu Narodnu kancelariju iz koje dolaze neki tužioci, možda čak da ne mogu da odu ni u advokaturu. I tu ste se umešali. Danas svi strepe u sudovima šta će da bude. Danas se ne održavaju ročišta, vi ćete taj zastoj imati možda i do marta, aprila. Bog zna dokle će to da traje, jer ste napravili haos u pravosuđu.
Kako se vidi da je napravljen haos u pravosuđu? Pogledajte samo Kragujevac. Da li je moguće da od tri tačke dnevnog reda, za ljude koji se biraju u Kragujevcu na funkcije, stižu predloženi kandidati iz Prokuplja, Svilajnca i Jagodine. Nisam gledao dalje.
Video sam da je najbliži Bor, Majdanpek, Bor, Kladovo. Neko je rekao Požega i Valjevo, hajde da kažem 60 km i nije mnogo. Zaista me interesuje čime ste se rukovodili i zašto nas ne cenite toliko da nam osnovne podatke date o ljudima koji će odlučivati o sudbinama građana Srbije i o njenom pravnom poretku u roku od nekoliko dana.
Što ne znamo koliko imaju godina? Gde su proveli radni vek? Da li ih je DOS prvi put uopšte izabrao u neke sudove kao pripravnike, a danas bi možda bili sudije Vrhovnog kasacionog suda, za samo pet godina sudijske prakse? Zašto nam namećete veoma jasnu dilemu, veoma utemeljenu, da su to sve vaše sudije i vaši tužioci?
Kako to da se borimo protiv vas? Želimo demokratskim metodama, želimo u jednoj utakmici ravnopravnih uslova, kada imate zaštite i tužilaca, sudija, policije, kada radite šta hoćete, kada imate danas sto mašina na Voždovcu koje asfaltiraju puteve bez ikakve dozvole, bez ikakvog odobrenja, kada imate većinu u izbornim komisijama koje donose svakakve odluke, koje proglašavaju liste bez potpisa, kada u ovoj Srbiji imate svega i svačega, kada svako ubistvo može da se opere novcem?
Za saobraćajne prekršaje da ne pričam. Postoji čitava mafija advokata, sudija i veštaka pored kojih može svako pijan, lud, ko je ubio čoveka da spase glavu i da ne ode u zatvor.
Nama je pravosuđe na najnižim mogućim granama i to priznajete vi koji ga vodite već devet godina. Rekli ste 2000. godine da nam ne valja pravosuđe. Osuđivali ste sudije koje su donosile presude po zakonima. Govorili ste da on mora dobro da razmisli kakav je to zakon koji on primenjuje, koji je većina u Skupštini donela.
Šta bi trebalo mi da kažemo sudijama i tužiocima? Imate upozorenje iz EU da je ovo obračun sa sudijama i tužiocima i priprema da više niko iz vlasti ni za šta ne odgovara. Šta da im kažemo? Promenićemo zakon da bismo mogli da vas smenjujemo? Nama u SNS to ne pada na pamet.
Drugu bih poruku uputio onima koje vi izaberete danas-sutra, za neki dan, da se manu partijske knjižice, da razmišljaju o tome da je to jedno od najčasnijih zanimanja i da vrate čast i ponos u to sudijsko zanimanje, tužilačko, da prekinu svoje veze s kriminalcima i mafijom, da prekinu svoje strahove zato što ih zovu neki jaki, da im država da potpuno obezbeđenje.
Voleo bih da vidim državu u kojoj sudije ne bi morale da imaju obezbeđenje, državu u kojoj se niko ne bi usudio da napadne sudiju, policajca, tužioca, da zato dobija najdužu moguću vremensku kaznu odmah, po kratkom postupku. Ne da izmišljate ratne zločine da biste se prali po svetu, nego da pronađete najveće moguće kriminalce.
Sada molim te ljude koji će biti izabrani na najviša tužilačka zvanja da spreme po deset predmeta koje kod vas neće smeti da pokrenu. Obećavam im, protiv god da su ti predmeti, posle smene vlasti moći će da rade svoj posao. Sada ih javno pozivam, i njih da to rade i sudije da imaju hrabrosti da sude po zakonu, da vam svi budemo jednaki.
Svedok sam, stranci koju sam vodio do prošle godine je nuđeno da da imena kandidata za sudije Ustavnog suda, pa smo to odbili. Nas to ne interesuje. Nama ne trebaju sudije. Niko od nas nije ni tada bio, niti je sada pod bilo kakvom optužbom ili da je počinio bilo kakvo krivično delo.
Zamolio bih, gospođo Čomić, zaista nemam nameru polemišem sa poslanicima.
Dakle, sudije imaju jedan posao, tužioci drugi, a mi političari treći. Nije slučajno da nismo pomešani, da smo razdvojeni jedni od drugih. Tužioci nisu nezavisni, ali su samostalni. U vaše vreme, od 2001. godine naovamo, dizali ste optužbe protiv tužilaca koji nisu postupali po nekom predmetu.
Ako vlast kaže da postupite tužilac, džabe mu je što misli da nema elemenata. Naredila je vlast. Isto tako znači da je naređivala i da ne postupa kada je mislio da ima elemenata, da stavi u fioku.
Bio sam učesnik jednog sudskog procesa koji je zastareo zbog toga što je tako želeo sud i to je bio najbolji način da se opere krivica onoga koga sam tužio. Zastareo je predmet. Prebacivali su jedan drugom, zakazivali. Znate već kako to ide. Nisam dobio pravu satisfakciju. Delimično jesam, pravu nisam, zato što sud nije hteo da mi je da. Nije hteo da sudi po zakonu. Nije hteo da sudi, jer bi morao da presudi u moju korist. To bi bilo što se tiče ovog izbora.
(Narodni poslanik Srboljub Živanović, sa mesta: Mandati.)
Što se tiče mandata, kada osvojite 5%, dragi moji prijatelji, imaćete i mandate.