Danas ću biti jedini poslanik SNS-a koji će da govori o ovoj temi, ne zato što drugi ne bi mogli ili ne bi umeli, nego zbog ozbiljnosti ove teme želimo da preuzmemo odgovornost i pred jednima i pred drugima, onima koji me optužuju da smo sve dalje od Evrope, a drugima koji me optužuju da će zbog našeg uspeha morati da rade sve ono što smo mi radili u poslednjih godinu i po dana.
Ukazao bih na nekoliko aspekata ove deklaracije koju ste nam predložili. Najpre, politički aspekt. Kako se meni čini, cilj je napad na integritet Republike Srpske. Mislim da niste smeli da se u ovo upuštate a da se bar ne konsultujete s Republikom Srpskom, zato što mi se čini da je ovo svojevrsna osuda građana Republike Srpske i da veoma dovodimo u pitanje državu koju su stvorili, boreći se da ostanu živi, zato što bi moglo da se kaže da je ta država, priznata iz Beograda, stvorena genocidom, na način presuđen u Međunarodnom sudu pravde.
Mislim da je poslednji cilj – vezivanje ruku Srbiji, kao garanta Dejtonskog sporazuma, u pogledu reagovanja na dalje urušavanje statusa Republike Srpske, ali i otežavanje međunarodnog položaja Srbije, kako pred međunarodnim sudovima, tako, čini mi se, i u vezi s pitanjem statusa KiM-a.
Ovde poslanici koji pripadaju drugim narodima, a ne srpskom, podsećaju na zločine koje su pojedini Srbi činili protiv njih. Molio sam da se ne upuštamo u to kada je ko od nas koga povredio, uvredio, jer bi nas to zauvek razdvojilo. Ako ste nekome oprostili, nemojte ga više podsećati na nešto što ste mu oprostili. Ako ste mu zaboravili, zašto ga podsećate? Ko je to vas podsetio na ono što ste zaboravili?
Ako srpski narod smogne hrabrosti da zaboravi zločin nad njim, mora da zaboravi zločine koje je počinio. Da mu stoji u pameti kao opomena, da unapred prepozna čoveka koji bi to ponovo mogao da učini, pa da taj čovek ne dobije priliku. Ali, vi znate da su nam pakovana zverstva i zločini kad god je trebalo da budemo kažnjeni i da su Markale bile razlog za napad na srpski položaj u BiH, da je Račak bio causus belli za agresiju na SRJ. Kasnije se ispostavilo da je Voker slagao.
Da li se iko izvinio građanima Srbije koji su, uglavnom, pretrpeli to bombardovanje? Ili smo možda doživeli to da svu našu decu nazovu kolateralnom štetom?
Zato se danas borim da niko ne vređa tuđu decu. Znam kako je bilo roditeljima Milice Rakić, i dan-danas ne shvataju zašto je jedno dete, u jednom kupatilu, na tuti, ili noši, kako ko kaže od naših građana, dobilo šrapnel od bombe, u naselju u kome u krugu od tri kilometra nema nijednog industrijskog, a ne vojnog objekta.
Dakle, ove deklaracije su prilika za sve nas i bilo bi lepo da se danas održavaju sednice u svim parlamentima u državama bivše Jugoslavije sa sličnim tekstom, da ne kažem, s istim.
Koliko je desetina srpskih žrtava palo od ruke Nasera Orića? Da li se iko izvinio? Da li je iko izrazio saučešće? Zar nije predsednik Srbije Boris Tadić učinio u ime Srbije veliki gest kad se izvinio svima za sve zločine učinjene u ime Srba? Kakva je bila reakcija? Jeste li pročitali negde da se njegov kolega iz neke od bivših jugoslovenskih republika izvinio Srbima?
Zašto smo obazrivi kad mi sami, jednostrano, donosimo ovakve deklaracije? Zato što nikad ta naša akcija nije doživela reakciju. Nikada se ta opruga nije vratila, pa da neko nešto kaže pozitivno i za naš narod. Zato smo insistirali. Zato vas molimo da malo razmislite, da povučete na neki dan ovo, da ubacite slobodno, da imate saučešće i prema srpskim žrtvama, da imate osudu i prema onima koji su počinili zločine nad srpskim narodom. Ništa više ne tražimo od nas.
Mi iz SNS-a ne tražimo od vas da ćutite o zločinu u Srebrenici. Nas nije sramota što je tamo neko počinio zločin, njega neka bude sramota, ali vas opominjem da bi moglo da vas bude sramota što ne pominjete srpske žrtve, da je tu nešto sumnjivo i čudno, da baš toliko utapanje u tuđu patnju i tuđi bol ne može da bude previše iskreno ako ne osećate svoju patnju i svoj bol.
Nismo se valjda oprali time što ćemo samo tuđe žrtve i tuđ bol da priznamo, ili možda vaše komšije nisu ništa loše doživele u poslednjih, već, 20 godina, a posebno u prvih pet godina rata, posebno za vreme bombardovanja? Nije valjda da niste sreli nijednog građanina Srbije koga nisu bombardovali, kome nekoga nisu ubili? Nije valjda da niste videli nijedan grad, nijedan most, nijednu železničku kompoziciju, nijedan autobus koji su gađali i bombardovali?! Nije valjda da vas ne boli patnja svoga roda?!
Mora da vas boli. Neka nas boli sve što drugi pate zbog nekog Srbina, ali mora da nas boli kada Srbi pate. Moramo da budemo jednaki prema svima. Ne pokazujete mi da ste bolji ljudi time što ne pominjete svoj narod. To samo pokazuje da ispunjavate nešto, inače biste imali kuraži da kažete – hajde da sve to raščistimo odjednom, i naše zločince, i tuđe, i naš bol, i tuđi bol. Ali, ja u taj moralni aspekt, o kome bih još nešto da kažem, uopšte ne verujem, jer vi kažete – imaćemo koristi od toga što izražavamo saučešće i izvinjenje.
Ko još izražava saučešće i izvinjava se da bi imao neku korist? Valjda to radiš iz svoje unutrašnje potrebe, da pokažeš kako se osećaš i šta bi mogao da učiniš da to otkloniš, a ne – lakše ćemo u EU ako se izjasnimo o Srebrenici? Onda ćemo lakše da spavamo ako nosimo taj teret na duši. Nemojte da posumnjam u to da uopšte ima morala u podnošenju Predloga ove deklaracije, već da samo ima koristi. Nemojte da u to posumnjaju porodice žrtava iz Srebrenice, da uopšte niste iskreni, nego da očekujete neki benefit, pogodio sam tu vašu reč, neku korist.
Nije nama danas baš lako da vam o ovome govorimo. Neozbiljni političari optužuju nas da smo izdajnici. Mi smo isključeni iz jedne političke stranke zato što smo rekli da ta stranka može da bude u EU, ali samo sa KiM-om u svom sastavu. Danas to isto govore i ti isti političari, valjda pritisnuti rezultatima naše politike. Ovi drugi, prevejani političari, kažu da se uzalud borimo i da mi nikada nećemo da uvedemo Srbiju u EU, pošto tu već postoje pravi evropejci, koji znaju kako treba Srbija da uđe. Šta ćete vi naprednjaci? Do pre dve godine niste ni znali gde je Evropa.
Vi imate, kao, neko autorstvo na EU, na demokratiju, tako da i jedni i drugi zazirete od toga šta ćemo mi da kažemo. Bilo bi dobro da pažljivo slušate naše reči i da pažljivo razmišljate o tome šta govorimo. Naravno da razlog za naše izbacivanje iz te partije nije bilo to što smo bili za EU, ali danas bismo je i sami napustili, od kad je ta partija rekla da je Ratko Mladić heroj, a da Borislav Pelević nije heroj, samo zato što je Borislav Pelević živi srpski heroj i dostupan vlastima.
Danas su ti borci za srpstvo podneli krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine, produženoj ruci Haškog tribunala. Danas ta ekipa patriota sarađuje s Haškim tribunalom. Kažu da tamo nema pravičnog suđenja, a hoće da pošalju Borislava Pelevića.
Čime se to Borislav Pelević zamerio jednoj političkoj stranci koja vrlo dobro zna kako je boriti se protiv Haškog tribunala? Time što pripada SNS-u. Tako biste se obračunavali i s ljudima iz drugih stranaka, i s ljudima iz drugog naroda, jer vi niste krenuli dalje. Vi stojite i čekate. Čekate da se vrati vreme u kome ćete i tuđu decu moći da optužujete da nisu deca jer pripadaju narodu koji je činio zločine.
Znam da se komunistička vlast ogrešila najpre o Srbe, a potom i o Mađare, i o Muslimane, Albance i sve, 1944, 1945, 1946, 1947, 1948. godine. Gde su ''pasja groblja'' u Kragujevcu? Tamo nema Mađara koje su komunisti ubili. Gde su u Čačku? Pobili su Srbe. To je jedan režim koji je tada ubijao. Da se izvinimo sada ljudima koje su pobili komunisti, hajde, i to je lepo, ali onda nas terate da se podsećamo kada su drugi ljudi ubijali Srbe, jedni druge da podsećamo, dok ne počnemo da pucamo jedni na druge, jer tu ima i očeva i dedova.
Bolje bi bilo da smo mirni ovu sednicu dočekali i da mirni i pomireni s ove sednice izađemo, a ne podeljeni. Da li vidite da smo na 50%, za i protiv, odnosno za i oni ostali? Kakva je to država u kojoj je sve podeljeno na 50%? Koliko joj treba do sukoba? Vi samo znate da imate 126 glasova, aplaudirate kada ima 126. Meni bi srce zeblo da predstavljam neku vladajuću koaliciju koju podržava polovina plus jedan narodni poslanik. Čime li kupujete da vas ima 126, te ozbiljne i normalne ljude koji znaju da je ovo propast, da se bliži kraj ove vladavine?
Vidim, penzioneri pobegli u šumu, oni su navikli na to, ilegalci. "Srbijašume" je baš dobro sklonište za PUPS, odlično. Svaka vam čast, pokazali ste, penzioneri, da za vas glasaju da biste vi bili u javnim preduzećima. Od penzija se umire koliko su visoke, ali za vas ima. To je moralni prag. Isto tako, i vi što sedite ispod njih, sve optužbe na vaš račun. Vaš predsednik je pokojni, ne može da se odbrani. Sedite s njima, tu pored vas, sve na vaš račun. Hajde, ovi ''žuti'', oni imaju svoju politiku, baš njih briga što se vi koškate između sebe. Oni vas pomire u četvrtak, posle šest sati rasprave, svađaćete se ponovo, jer se sad držite, ne smete na izbore, ni vi koji ste jaki, ni vi kojih uopšte nema u narodu. Ima vas samo u Parlamentu.
Pogledajte koliko stranaka ima u Parlamentu, a nema ih u narodu. Kažu da su jaki. Gde su jaki? Kad stanu pred ogledalo? Dete da stoji preko puta njih, ne bi smeli da kažu da su jaki, ali kad sam stoji preko puta sebe, on je jak.
Ovo bi bila dobra prilika za pomirenje, a posvađaćete nas još više, dobra prilika da osudimo zločine, da pomenemo svoj narod, da pomislimo na narod u Republici Srpskoj. Šta mu činimo ovim? Hoće da se izbori.
Pogledajte to naše divno i lepo Sarajevo. Koliko procenat Hrvata i Srba još živi u Sarajevu? Sveo se na enklave. O tome niko neće da govori. Šta god da uradi neko drugi, mi se stidimo, nas je sramota, šta god da nam urade.
Zbog toga vas molim, razmislite još jedanput, ako postoji bilo kakav način da vas ubedimo u to da treba zajednički da radimo na ovome, i oni koji će glasati protiv, i oni koji će biti uzdržani, sigurno da postoji neki tekst na kome bismo se našli.
Danas niko nije negirao zločin u Srebrenici. Zar to nije bila osnova da napravimo dobru deklaraciju? Popustili bi ovi što bi da piše ''genocid'', popustili bi oni što bi da ne piše ništa, našli bismo neki zadovoljavajući tekst. Onaj ko je pisao ovaj tekst, mislio je isključivo na Zapadne sile. Čuo sam izjavu vašeg predsednika od pre neki dan, ponovo, da Evropa nema alternativu. Pomislite malo i na narod. Kazniće vas za ovo ozbiljnije nego što može EU. Ako još možete da razmislite o tome kako sebi činite zlo, a ne drugima.
Što se nas tiče, nama je savest potpuno mirna. Bio sam u zatvoru kada se to dešavalo. Pazite čoveka kome je mirna savest što je bio u zatvoru. Kako li će da bude nekima koji će da budu u zatvoru, mogu samo da pretpostavim. Mi nismo učestvovali u zločinima, mi ih ne opravdavamo, mi ih ne podržavamo, mi ih osuđujemo, ali nismo bezdušni i nismo licemerni. Ne mogu da kažem da razumem tuđi bol, a da ne razumem svoj. Neću da učestvujem u tome. Dajte nam priliku da osećamo i tuđi i svoj bol, da osudimo i tuđi i svoj zločin, i glasaćemo za deklaraciju. Ako nam tu priliku ne date, niste dali priliku našoj deci da žive normalno.
Jednog dana bićemo kažnjavani zato što je Srbija odlučila da prihvati zločin u kome nije učestvovala. Ko je počinio zločin, neka za njega odgovara. Ko nije, može mirno i ponosno da ide podignute glave. Da li je vlast ili opozicija, kakve to veze ima?
Uz svu sramotu koju vam ministri koji troše bezobzirno državni budžet donose, hoćete i ovo da natovarite na sebe. Pozvao bih tu predsednika Vlade, pa bih rekao – hajde, ti predloži ovde, što nas 114 da to predlaže?
Ne možete da se otrgnete tome, a mandat se, bogami, primakao polovini. Pogledajte kako to brzo ide, kako brzo trči. Šta god da uradite od danas do izbora, ne možete da zaustavite snagu SNS-a. Vi sebe više nemate čime da podignete. Da prodate Đerdap, da prodate Telekom, šta još imate da prodate? Hajde sve to za dve godine, šta posle? Ima li još vremena, šta posle? Hoće li nešto da ostane deci?
Njive po Vojvodini otišle u ruke bandita, kriminalaca, građana iz drugih država, koji vam kupe jednu fabričicu i s njom 10 hiljada hektara zemlje. Fabrike otišle u vetar, ni stakla nemaju više. Šta je ostalo u Srbiji? Da se ovako peremo i izvinjavamo, računajući da ćemo dobiti milostinju. Besplatnog sira ima samo u mišolovci.
Ako mi ovo ne zaradimo, ako svojim ponašanjem ne zaslužimo da uđemo u EU, ako ovo ne bude uređena zemlja, ako ovde bezbednost, pravo i pravda ne budu važniji od svega, možemo da pišemo deklaraciju za deklaracijom. Deklaracijama se ne ulazi u EU, nego radom, mukom, trudom, odricanjem, poštenjem i čestitošću. U EU se možda i pokvarimo, ali ne možemo da se pokvarimo pre nego što uđemo tamo. Hajde da zapamtimo onda smo ušli čestiti, pa se neki tamo pokvarili.
Zbog toga apelujem na vašu savest. Poznaju vas komšije, ljudi, prijatelji, pitaće vas. Poznaju vas ljudi koji su se iselili, izbegli, među vama ima njihovih potomaka, pitaće vas – što naše žrtve zaboraviste? Niko neće da vas osudi što spominjete Srebrenicu, ali će da vas osudi što samo nju spominjete. Ko ne ceni sebe, ni drugi neće da ga cene.
Imali ste prethodnu vlast koja nije cenila sebe i videli ste kako je to izgledalo. Mora da se ceni, mora da se ide kroz život uspravno. Uvreda, poniženje, udarac, i ideš dalje. Imate na koga da se ugledate, možda se i oporavite. Što se nas tiče, mi nismo za ovu deklaraciju i nismo protiv osude zločina, a učestvovaćemo u glasanju.