Dame i gospodo narodni poslanici, imamo tu nesreću da živimo u potpuno podeljenoj državi. S jedne strane je Vlada, nesposobna, koja jako loše obavlja svoj posao. Obasipa nas lažima iz dana u dan, i sve svoje delovanje svela je na medijsku promociju planova, potpisivanja sporazuma, naznaka da bismo mogli bolje da živimo.
Na drugoj strani je narod, uplašen, bezvoljan, depresivan, razočaran, ogorčen, svega ima u našim kućama danas, uz potpunu nesigurnost šta će da se desi sutra. Ljudi su ostali bez svojih fabrika; ljudi izlaze na njive, ne mogu ništa na njima da zarade; ljudi izađu na ulicu i bivaju pretučeni; njihova deca izložena su uticajima svih pošasti. A Vlada ne obavlja svoj posao. Čak je podeljenost između Vlade i Narodne skupštine. Većina u Narodnoj skupštini omogućila je Vladi da radi, ili bar onim ministarstvima koja su joj se predlozima zakona obratila.
Mislim, dame i gospodo narodni poslanici, da vi koji ste glasali za zakone koje danas menjamo ne snosite krivicu što ste za njih glasali. Ali, razmislite malo da li snosite krivicu zato što vam se Vlada, koja nije koristila te zakone, danas obraća ponovo da joj te zakone izmenite.
Šta je želja vlasti u Srbiji – da građani hodaju na prstima ulicama gradova? Zamislite da je danas neki francuski ministar pravde obrazlagao ovaj zakon i da je rekao da nas divljanje na ulicama sprečava da uđemo u EU. Šta reći Sarkoziju, da ga divljanje na ulicama izbacuje iz EU?
Danas sam čuo predstavnika vladajuće većine kako kaže da je decu najbolje vaspitavati u zatvorima. Nema smisla. Kakav zatvor za decu? O čemu vi ovde pričate? Hoćete li sve one koji su nezadovoljni da strpate u zatvore? Koliko vam zatora treba za to?
Da li ste možda predvideli opravdane izlive nezadovoljstva na ulicama? Možda vam ih je neko i najavljivao. Da li biste da ih sprečite na ovaj način? Sam sam svedok kako jedan politički skup možete da pretvorite u divljanje, pa vam to pruža opravdanje da pomlatite one koji su nezadovoljni. Sam sam svedok da je narodni poslanik Borislav Pelević dobio metak u glavu od policajca, sa nekoliko metara daljine. Znači, naređeno mu je bilo da puca. Sam sam svedok da ste na nas bacali suzavac kad smo izražavali svoje političke stavove.
Danas imate okršaj sa recidivima svog ponašanja 5. oktobra 2010. godine. Hiljadu godina će postojati Srbija posle vas i niko od vas koji ste u tome učestvovali 5. oktobra neće moći da optuži ili da osudi nekoga za ono što ponovi posle vas. Da je u vreme kada su postojale ovakve ideje o surovom kažnjavanju bilo saglasnosti u vladajućoj većini, bio bi donet zakon o sprečavanju terorizma u Srbiji. Mislim da bi neki od vas danas izlazili sa robije, osuđeni po tom zakonu. Samo, bilo je razuma kod mnogih od nas, pa taj zakon nije ugledao svetlo dana i nije ušao u skupštinsku proceduru. O tome morate dobro, ozbiljno i zrelo da razmišljate.
Trčimo da donesemo zakon pre derbija! Da li se Srbija vodi od derbija do derbija? Da nije derbi u subotu, da li bismo prekidali ovu sednicu? Ne bismo, gospođo Đukić-Dejanović, nego se nagoveštava neki derbi, oko koga se ne slažete. Ko? Vi, političari koji ste u sportu. Ispod vaših krila su se iznedrile navijačke grupe. Vaši predstavnici su bili u upravama klubova koji sve to finansiraju. Vi ste posmatrali kako se mafija uvlači u sve to.
Godinama se govori o tome da neke vođe navijača imaju strašne trgovine, da diluju drogu, da rade svašta. Šta ste vi preduzeli? Ništa. Možda ste videli u Đenovi, kad odete na utakmicu više ne smete da se ponašate kao navijač, nego onako kako naređuju vođe, jer može da se desi da vas te vođe izmlate zato što ih niste slušali. Kad kažu „skači“, svako mora da skoči. Kad kažu „divljaj“, svako mora da divlja. Hoćete sve da ih pomlatite? Hoćete sve u zatvor?
Sudovi štrajkuju, a vi pričate ovde o reformi pravosuđa. Sudovi štrajkuju, policija je u uniformama od pre šest godina, svuda haos i beznađe, a vi ćete izmenom zakona, koji je menjan tri puta, da biste ga sproveli, da postignete nešto. Nešto će umesto osam da bude trideset dana, nešto će umesto deset da bude pet godina.
Hajde, za pljuvanje na ulici isto predvidite mesec dana. Dajte da sredimo i to pljuvanje na ulici, stvarno nema više smisla. Ljudi puše cigarete, bacaju opuške, hajde odmah pritvor mesec dana, hajde skraćen krivični postupak, hajde sve. Ko će to da sprovede? Prema kome ćete to da sprovedete, prema građanima koji nemaju hleba, prema građanima koji jedva čekaju da vam vide leđa?
Pričate ovde o paljevinama kancelarija političkih stranaka. Sklon sam tome da verujem da ste sve ovo režirali, ali baš sve. Ponašanje Demokratske stranke tog dana, kada im je upaljena neka guma u dvorištu i kada su doveli u nedelju trudnicu da radi, liči mi na RTS i bombardovanje RTS-a. Ako optužujete nekoga u RTS-u da je znao za bombardovanje... Pa, vama je šef BIA dva dana ranije rekao da će biti napadnute političke stranke. Koji je to zlikovac koji je odveo trudnicu tog dana u DS? Kako se zove taj čovek? Da li je možda trebalo da pogine ili da izgubi dete?
Da li se tako postiže cilj? Postižu se tako zli ciljevi, loši ciljevi. Dobri ciljevi se tako ne postižu. Ovde nema insinuacija. Vi možete da mislite da vam to neko pravi, a ja vam kažem da ste vi to pravili. Umesili ste kolač, sada se peče.
Ima tamo ljudi koji su bili sa vama i 5. oktobra, ima ih koji poznaju Skupštinu bolje od mene, a ja sam skoro dvadeset godina ovde poslanik; svaki hodnik, svaki prolaz znaju. Ima ih koji još imaju slike iz ovih sala i oružje iz Majke Jevrosime kod svojih kuća. Ima ih svakakvih. Hvalili ste ih deset godina. I danas kada pomenete 5. oktobar, vi kažete – junaci demokratskih promena. Isti su bili kao i pre neki dan, samo su se mnogo lošije ponašali. Ideja je bila srušiti vlast.
Vi više nemate suparnika koji će tako da ruši vlast. Šta vam je? Taj strah je potpuno neopravdan, izuzev ako narod ne izađe sam, ali to ne možete da sprečite ni na koji način, ni da prepoznate učesnike, ni da ih fotografišete. Policija više neće da se tuče sa tim ljudima.
Izveli ste glinene golubove tamo da trpe udarce, da bi pokazali kako su demokratska policija. Koja policija je demokratska kad sprečava huligane, kako ih vi nazivate? Samo srpska, da bi stigla u Evropu. Gej paradu vozi kombijima na sigurno mesto, neka đuskaju, neka skaču tamo, a ove ovamo isprovociraj, izazovi, umesto da im pohapsite te vođe.
Pre dva dana sam saznao da je neki Keka, narkodiler, u sve to umešan. Jadno vam pravosuđe kada mi to pre dva dana saznajemo. Niko ništa o tome ne zna. A vi koji o tome sve znate, vi tog Keku nikada niste zaustavili. Ili Lazu, ili Peru ili Miću, tačno znate sve te ljude koji to organizuju.
Podelili ste navijače „Partizana“ i „Zvezde“ na dva ratna tabora. SPS drži „Partizan“ pod kontrolom, i ministar i Branko Ružić, svi ste umešani u „Partizan“, pa su sada oni kao dobri i mirni, a u „Zvezdu“ se niko valjda nije umešao, pa oni nisu dobri i mirni.
Sve ste ovo vi napravili. Sada će drugi da ispaštaju zbog posledica. Ne, nego ćete vi. Ne služi sport za to da se predsednik Srbije slika kada osvojimo neku medalju. Ne služi sport tome da se ministarka sporta slika sa njima. Sport je zbog dece, a ne zbog nas. Zapravo, za ljude koji se bave politikom sport je uglavnom prošlost. Ne poznajem sportistu koji bi još mogao da stigne da se bavi i politikom. Ili se niste bavili sportom; kada krenete dva puta dnevno, više nema mesta ni za šta, skoro ni za školu.
Ali, vi ste uveli državu u stanje haosa, iz koga biste da se izvučete jednom skupštinskom sednicom na kojoj sastavljate dve tačke. Sada treba da vam pričam o produženju pasoša. Da li je to goruća tema? Vi se ovde igrate sa nama, sa našim razumom, sa našim strpljenjem – da sastavimo jednu besmislenu tačku o produžavanju roka za pasoše (već peti put) sa gorućom temom, sa kriminalom, sa sprečavanjem kriminala.
Najlakše je ljude nazvati huliganima. Najlakše je sve nas koji mislimo ikada da iskažemo svoje nezadovoljstvo upozoriti da to podleže sankcijama, skraćenom krivičnom postupku. Koga ćete da sprečite? Kada pukne trpilo, ko će da misli o tome koliko ga godina zatvora čeka, ako kaže da je Vlada loša i ako je u grupi od pet, deset, pedeset, sto hiljada ljudi koji kažu - Vlada je loša? Koga da kaznite? Pojedince da, a kada pojava postane masovna? I sami znate, za ovih deset godina, šta sve niste uspeli da sprečite, šta sve niste uspeli da kaznite; prošlo kao pojava i više nikada ne može da bude kažnjeno.
Sve je zasnovano na lažima. Mediji dižu halabuku – izboriće se ova vlada, ova vlada je jaka i sposobna. Sa čime ste se izborili? Kako se zove oblast u Srbiji u kojoj ste se izborili za ciljeve koje ste sebi postavili, a ova skupštinska većina vam ih odobrila?
Da li sada zaista predstavljate narod ili samo poslanike vladajuće većine u Skupštini? Da li je narod zadovoljan vašim radom, gospođo ministre pravde, sečom svih sudija koje vam nisu bile po volji, kvotama koje ste dobijali od političkih stranaka vladajuće većine, koliko čijih sudija treba da bude izabrano? Da li ste vi zadovoljni što ste dobili prekore iz Evrope, kojoj težimo, zbog toga kako ste izvršili tu seču?
Da li ste zadovoljni što Ustavni sud ne sme da rešava po zahtevu sudija zato što im ne date, jer ste ih vi birali, vaše su sudije, vaša većina, pet po predlogu predsednika Republika, pet izabrao predsednik Republike, pet Visoki savet, koji ste vi izabrali?
Da li ste zadovoljni izveštavanjem medija o tome šta se u Srbiji dešava? Da li i vi verujete, kada gledate „Dnevnik“, da je Srbija izašla iz krize? Da li verujete da se zapošljavamo iz dana u dan, da G 17 plus otvara fabriku za fabrikom?
Vama je sve važnije od osnovnih ciljeva u jednoj državi. Gde su ti zakoni bili? Što su ti zakoni čekali regionalizaciju Srbije, a oni nisu stigli na red? Da biste stvorili još jednu kvazistranku ovde u Srbiji.
Neka, neka vas napadaju sad i ovi što su sve to radili u svom životu. Zaslužili ste. Nije to ministarsko mesto važnije od toga. Mlada ste žena, niste se ni nagledali prava, postali ste ministar. Niste se nagledali ni sudova, ništa o tome niste znali. Uhvatili su vas u zamku, dali vam one tamo što su se obrukali, pa i svoju familiju pozapošljavali. Vi ćete da budete kolateralna šteta, kao i onaj veseli Vuk Jeremić, sve sam predvideo šta će da mu se desi. To nešto vidim i kod vas.
Ministra policije neće dati, vas će da daju. Šta ste vi? Slaba, nezaštićena žena. Ne vodite nijednu partiju, nijedan poslanik neće da stane u vašu zaštitu. Neće da padne Vlada zbog vas. A vi još, kao, istrajavate i nešto nam obećavate. Kada god vam kažu – šta se ovo dešava u Srbiji, vi kažete – zato smo izvršili reformu pravosuđa. Kada će da počnu rezultati te reforme? Da li je to ovaj štrajk sudova? Da li su to rezultati reforme u pravosuđu? Kakva će sad da bude efikasnost sudova?
Ojadili ste ljude tamo. Tretirate ih kao nižerazredno stanovništvo, zato što on mora da donese akt iz pisarnice. Pa mora, i od toga treba da živi porodica. Nije sudija, pa šta će da radi što nije sudija, da umre gladan, da mu kažete – na stotine hiljada takvih čeka posao? To rade ovi privatnici. To država ne sme da radi. Država mora da ima dušu prema svakome, a ne da onome ko je kod nje zaposlen preti, jer biće nekog drugog ko će da radi besplatno. Neće niko da radi besplatno. Ne može, velika je kriza, mnogo je ljudi gladno, mnogo je ljudi bez posla.
Mnogo je dece na ulici, mnogo je dece izloženo drogi, alkoholu, prostituciji maloletničkoj. Slobodno se slikaju, i to vam kruži svuda. Možda imate i vi na mobilnom telefonu, da pratite kao pojavu, da vidite šta se to dešava. Imate najgore oblike kriminala u školskim dvorištima; imate televizije koje se utrkuju koja će stravičniji film da objavi; imate dnevne listove čije su prve stranice ispunjene tim ko je ubio dete, ko je zaklao babu, ko je ovo, ko je ono. Tako se formira društvo, tako se formira svest. Roditelji i deca se ne sreću više, uopšte. Deca izlaze kada roditelji spavaju, vraćaju se kada su roditelji već izašli iz kuće. Ko ih vaspitava? Ulica.
Imate napade na crkve, na SANU, napade na sve što je srpsko. Pomeneš li da gajiš nešto srpsko, oni kažu – šta ćeš u Evropi sa tim srpskim? Šta ću u Evropi ako mi ne da srpsko? Nije valjda sve naše iskvareno?
Zamolio bih ovu malu grupicu da ućuti dok govorim. Nikome ne smetam kad govori i ovo je već organizovano u masi, da znate.
(Predsednik: Molim vas, obraćajte se parlamentu.)
Parlament su oni koji slušaju dok se govori.
Imate dovoljno instrumenata u rukama da uredite državu. To uređivanje države zavisi od toga koliko se sami u to umešate. Pošto ste umešani, za ovo su potrebne samo promene. Ovo treba da reše ljudi koji u tome nikada nisu učestvovali, čista obraza, na primer mi. U pravu ste, čudi me da ste odmah pogodili ko to treba da uradi.
Izvinite, oni koji su palili ovu salu i danas u njoj sede taj problem ne mogu da reše, taj problem neće da reše. Inače bi zaista bilo sramota, kao čovek bih se stideo ako bih morao da osudim onoga ko pali Skupštinu, a sam sam je palio. Onda nešto nije u redu u društvu.
Drago mi je da znate da mora da dođe do promena. Predugo je deset godina nerada, deset godina uništavanja, ponižavanja. Srbija je ponižena. Svako se od građana oseća pomalo poniženim zbog onoga što ste uradili do sada.
Zbog toga ne možemo da glasamo. Dali smo vam amandmane. Instrumente imate u rukama. Instrumenti su evropski. Zakon koji nam danas predlažete pomalo nas udaljava od ljudskih prava i sloboda. Kao što, recimo, i ova zabrana pušenja u zgradi Skupštine mnoge ljude ovde tera na to da pomisle kako su nižerazredni za vas. Da ste bar jednu prostoriju, kao u celoj Evropi, obezbedili, gde ti ljudi, pušači mogu svoje potrebe da zadovolje. Ovako ste im uskratili, čini mi se, najosnovnija ljudska prava. Nisam pušač, ali vidim kako se osećaju.
Uvek kad ugrozite nečije pravo time što želite svoje pravo da istaknete, znajte da ste dobili protivnika više. Mi imamo strpljenja da čekamo da tih protivnika bude dovoljno na izborima i da vas pobedimo, ali razmislite dobro ima li narod strpljenja da čeka da vi izgubite na izborima, koje ne date dok ne rasprodate Srbiju.