Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka se svesrdno zalaže za sprovođenje privatizacije i zagovornik je privatizacije. Međutim, predloženi tekst zakona o privatizaciji ima neke nedostatke. Isti je nedorečen i ostavlja mogućnost i Vladi, koja se po mnogim pitanjima poistovećuje sa državom da u postupku privatizacije rešava ad hoc pitanje privatizacije samo inicijativno. Takođe objekat privatizacije, preduzeće u postupku privatizacije ima malu, skoro nikakvu ulogu.
Ukida se pravo građana izvan konkretnog preduzeća da se prijave za besplatne akcije u svakom preduzeću. Ukida se pravo zemljoradnika na pravo prvenstva, pa i pravo kupovine besplatnih akcija u zadrugama i poljoprivrednim preduzećima. Trebalo bi detaljno izanalizirati status zemljoradnika i svih ljudi koji se bave obradom zemlje.
Po nekom mom viđenju, da ne bih sada svaki član i svaku stavku u načelu komentarisao, oko 20 i više stavki je nejasno formulisano u ovom predlogu zakona. Ovaj zakon ima problema i oko tretmana ovlašćenja Vlade. Nejasno je urađena i prodaja akcija preko finansijske berze (članovi 59. i 73.). Neustavnost zakona se ogleda u kršenju člana 64, 55. i 57. Ustava Srbije i u članu 64. Ustava Jugoslavije.
Predlog ovog zakona, o kome mi danas raspravljamo, je jasan, kaže ministar Vlahović. Ima za cilj da što pre pretvori društveni kapital u novac, a taj novac treba da se prenese u budžet, koji je ove godine bio na dnevnom redu ove skupštine i mi srpski radikali smo konkretno davali predloge vezano za budžet, a to je onih šest milijardi donacija koje DOS-ovska vlast očekuje, odnosno koje je obećala narodu. Neka stignu, tada će i ovaj proces privatizacije biti mirniji, odnosno imaće razumne rokove. Funkcionisanje u skladu sa pravim vrednostima svih preduzeća neće biti ucena, neće se devalvirati vrednosti preduzeća.
Znamo mi da društvena svojina koja nigde u svetu nema titulara. Zalažemo se da taj društveni kapital pređe u državni kapital. Tada državni kapital ima svog titulara, a to je država.
Posle svih priprema koje su prethodile izradi ovog zakona, a trajale su poslednjih tri meseca, učestvovali su razni subjekti i institucije koje smatraju da ovaj zakon treba da bude prihvaćen. Mi srpski radikali komentarišemo koliko će biti zainteresovanih, odnosno stranih ulagača u tu privatizaciju, koje su to zemlje i za koje će grane oni biti zainteresovani. Znamo mi da to sve zavisi od spoljno-trgovinske ravnoteže u Evropi.
Komentar pripreme ovog zakona je analitika razmišljanja sa zemljama u tranziciji, koje su imale sličan ili približno sličan zakon, ali smo mi došli do pozitivnih saznanja i ta pozitivna saznanja su pretočena u ovaj zakon. Mislim da sva ova pozitivna saznanja, koja su pretočena u zakon, nisu dovoljna da bi ovaj zakon bio uspešan. Postojeće stanje u privredi je vrlo teško, i zbog toga je urgentnost ovog zakona opravdana. Investicije i menandžment treba da vrlo dinamično završe proces privatizacije. To je dobra postavka ako se zna da mi posedujemo oba ova faktora. Ukoliko posedujemo samo želju, onda je to negativno. Strani kapital treba da ubrza proces privatizacije. Da li će on stići i to je pitanje. Mala i velika preduzeća su osnov privatizacije. Stopa nezaposlenosti je 27%. Formalno nezaposlenih imamo preko jedan milion. Oni treba po ovoj zakonskoj formuli da žele privatizaciju. Pomenuli smo menandžment u našoj zemlji i on je jedan od faktora koji treba da dinamizuje ove aktivnosti, i on se smatra da je na višem nivou od Estonije, Mađarske i drugih zemalja koje su bile u tranziciji.
Efikasna privreda, jasan vlasnički režim, maksimilizacija priliva stranog kapitala, investicija, kooperativno upravljanje, početak izgradnje liberalne ekonomije i kotacija na berzi su kvalitetna ideja, ali gospodin Đinđić u svom izlaganju nama predlaže da nam ovaj zakon nudi očekivanje odnosno da strani investitor ulaže u naša preduzeća kako bi očekivao kvalitetno tržište, kvalitetnu proizvodnju i jeftinu radnu snagu. Mislim da je to jedna vrsta iluzije.
Ovaj zakon je bolji od prethodnog zakona, a prethodni zakoni su bili bolji od svih onih ranijih zakona. Današnji eksperti menjaju mišljenje u odnosu na prethodne godine. To je možda i novi komentar ovome zakonu. Mislim da na početku zakona treba ugraditi novo načelo, a to je da društvena svojina treba da bude državna svojina. Ukoliko se društvena i državna svojina ovde ravnopravno tretiraju, to pada pod udar Ustava.
Još jedan problem u ovom zakonu je i pravni subjekt. Govori se o firmama kao pravnom subjektu. To ne može biti. Subjekt je onaj ko prodaje i onaj ko kupuje. To je trebalo jasno da se izrazi u ovom zakonu. Uvek je predmet prodaje objekat.
EPS, NIS i strateška preduzeća ne smeju ovom privatizacijom da se prodaju u većem procentu od 49%. Denacionalizacija ovim zakonom nije dobro rešena i to je jedan od problema koji će verovatno imati negativan tok ovog zakona. Komentar je u Vojvodini već dobio široke razmere za Nemce koji su napustili Vojvodinu 1945. godine. Kako se to može danas rešiti? To je veliko pitanje, na koje ova vlada treba da da odgovor.
Besplatne akcije po ovom zakonu treba da budu za sve firme iste. Kod pitanja besplatnih akcija za građane ostavljena je opšta odredba da to Vlada reguliše uredbom. To treba regulisati zakonom. Javne službe moraju biti izjednačene po mogućnosti kupovine akcija. Moraju biti izjednačene sa ostalima, kada je reč o građanima. Ne smeju biti ograničavane ni godine, mislim na punoletstvo. Svi građani moraju biti ravnopravni, od nerođenog do najstarijeg građanina. Dobro je što ovaj zakon nema retroaktivnu ulogu. Ovog puta, ako se akcija stekne, ona mora takva i da ostane, sa aspekta prodaje akcija, to isto treba regulisati, odnosno treba postaviti pravne okvire vezano za berzu.
Plašim se korupcije, jer ljudi koji to treba da sprovedu nisu spremni da žrtvuju te vrednosti, koji se zovu "pošteno". Tu je predviđena komisija i ta komisija verovatno neće biti u stanju da prati svu tu dinamiku i aktivnosti, ako to krene nekom progresijom.
Mi srpski radikali se zalažemo za privatizaciju. Obaveznost i ograničenost je naše opredeljenje, ali nismo mogli to da sprovedemo iz raznih razloga, tako da ova načela mi podržavamo u pravom smislu te reči.
Da bi ovo bilo sve sigurno, odnosno da bi radnici imali neku bezbednost, a ta bezbednost treba da se ogleda u nekom oročenom roku od pet godina, to je i predviđeno ovim zakonom o privatizaciji. Smatramo da socijalne programe treba hitno uraditi, koji će pratiti ovaj zakon o privatizaciji, odnosno on će sačuvati određeni mir u procesu privatizacije.
Evo, i danas, kada je na dnevnom redu zakon o privatizaciji, na sednici Skupštine su prisutni samo pojedini ministri.
Dana 21. juna u 10,20 časova u sali je bilo prisutno 14 ljudi iz Vlade i odmah posle izlaganja gospodina Vojislava Šešelja oni su se pokupili i otišli. Znači, nije ih više interesovala ni rasprava ni razmišljanja poslanika koji su se prijavili za ovu diskusiju. I danas, kada raspravljamo o ovom zakonu, nema mnogo zainteresovanih iz Vlade za ovu temu.
Drago mi je što smo iz ovih diskusija od ministra Vlahovića izvukli informacije koje se tiču "Deloit i Tuša ", odnosno Ekonomskog instituta, neka narod zna da se kapital stiče, odnosno da je stican i na te načine. Plašim se ove privatizacije jer pogled na polja su naša preduzeća, a studenti na tim oglednim poljima nemaju odgovornost ni pred profesorima ni pred narodom.
Što se tiče Beočinske fabrike cementa i tu stvari nisu čiste, tu je baš upotrebljen sistem burazerske privatizacije koje vi gospodo iz DOS- stalno pominjete. Videćemo kako će sve to da se završi.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. stav 2. tačka 1, 2, 3. i 4. Predloga zakona o platama u državnim organima i javnim službama, da se stav 2. tačke 1, 2, 3. i 4. brišu.  
S obzirom da je predlagač u Predlogu zakona odredio koeficijent za obračun i isplatu plata za izabrana lica na svim nivoima državne uprave, a koeficijente za obračun i isplatu plata imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica ostavio u nadležnost Vladi, nelogično je i neosnovano da u Predlogu zakona u članu 9. stav 1. tačka 1, 2, 3. i 4. reguliše kategoriju postavljenih lica u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, određujući im granice koeficijenata za obračun i isplatu plata postavljenih lica iz člana 8. Predloga zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Znači, na osnovu još nepostojećeg akta Vlade, što je još jedan dokaz da se koeficijenti za obračun i isplatu plata imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica na svim nivoima državne uprave moraju utvrditi zakonom, a ne aktom Vlade.
Eksperti koji su predložili ovaj zakon nisu uspeli u tri pokušaja da dočaraju, odnosno da predstave ovaj zakon onako kako on treba da izgleda.
Mi, poslanici, danas ne znamo kolike će biti plate nas poslanika, a kako će znati ljudi o kojima mi danas ovde raspravljamo. Ceo zakon je problematičan. Ne znamo ni kolike će plate biti u lokalnoj samoupravi, teritorijalnoj autonomiji. Postoje već evidentni podaci da su u Skupštini Vojvodine plate iskočile iz nekih okvira. Ne znam da li je to u stvari okvir, ili je to samovolja.
Mi, srpski radikali, zalažemo se da se moraju uspostaviti omeri koji će regulisati rangove.Tako će ovaj zakon moći da da određene vrednosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je do sada tretiran u više navrata 1991, 1995, 1996. i važio je do kraja 1997. godine. Danas je po drugi put pred nama poslanicima i mi smo već raspravljali o ovom zakonu, ali danas su u njemu decidno postavljeni i koeficijenti, odnosno vrednosni elementi. Ovaj zakon je bio na dnevnom redu i u prošlom sazivu Skupštine,  kao takav je posle usvajanja živeo nekoliko dana i zbog reakcije građana i naroda je povučen, odnosno nije zaživeo. Ne bih sada o tome komentarisao, koja su to bila merila koja su bila tada u tom zakonu. I ovaj zakon, koji je danas na dnevnom redu je loše projektovan, odnosno nije decidno rečeno ko, kako i koliko treba da primi, već će to regulisati da Vlada ili neko drugi.
Član 3. ovog zakona ima lošu postavku, a to je da Vlada daje osnovicu za obračun. Taj deo obaveze Vlada sebi uzima kao da je ona svemoćna. Mislim da će se menjati ovaj član, i već sam video u određenim amandmanima, ali je moja obaveza da ga istaknem u mojoj diskusiji, tako da ovaj član treba da pretrpi radikalne promene. Ovaj zakon sam očekivao da će biti postavljen pre svih ovih zakona koje smo do sada izglasali iz više razloga. Ovim zakonom je obuhvaćeno oko 420.000 ljudi koji rade u organima i službama, tako da to daje i obavezu da se on što pre, odnosno trebalo je već da bude usvojen.
Sudstvo, školstvo i sve što je vezano za ovaj zakon ne funkcioniše, to smo i danas videli iz izlaganja određenog broja poslanika kada smo raspravljali o pravosuđu. Visina primanja ljudi u pravosuđu je ispod nivoa da obavljaju taj delikatan posao. Štrajkovi po školama, fakultetima su isto evidentani i to je bio signal, odnosno znak da je ovaj zakon trebalo ranije doneti.Ovim zakonom je potrebno regulisati najviši odnosno najniži nivo primanja kod ljudi koji su zaposleni u ovim organima, a povezano je to i sa bruto principom budžeta, tako da je i to jedan od pokazatelja da je ovaj zakon trebalo već doneti.
Rasprava o ovim pitanjima ima politički aspekt i današnja Skupština treba da donese kvalitetne predloge, kako se ne bi ponovo dešavale stvari koje su se dešavale u prethodnom periodu. Mislim na uznemiravanje javnosti i građana. Ovim zakonom do kraja se ne utvrđuju uslovi o sticanju zarada, već samo načelno. Vlada je uzela sebi za pravo da ona daje određene koeficijente, odnosno da ona bude nosilac svih ovih aktivnosti. Ovim zakonom Vlada sebi zadržava pravo da uredbama odredi visine u zdravstvu i prosveti. To nije dobro. Treba odrediti najmanju ili najveću platu i na osnovu tih plata regulisati za svaku grupu pojedinačno.
Predsednik Republike mora biti u niveleti sa predsednikom Skupštine i predsednikom Vlade, odnosno taj indeks od 15 treba da se koriguje na indeks 12, odnosno 13. Zatim ova niveleta mora da se pomeri nužno za sve, za predsednika Vlade i ministre, odnosno oni ne smeju imati velike razlike u tim odnosima. Koeficijent za zakonodavnu i sudsku vlast po ovom zakonu određuje Vlada i pitanje je da li je to dobro. Mora se po uzoru na druge demokratije omogućiti da sudska vlast ima autonomiju u određivanju plata. Time će imati i autonomiju u određivanju sudskih procesa i kazni.
U članu 9. stav 2. tačke 1, 2, 3. i 4. predlažem da se ovaj član briše i na njega sam dostavio amandman. Pre donošenja ovog zakona bilo je raznih komentara od strane čelnika DOS-a - kao što su na primer ko hoće da radi u Vladi mora još i da plati, jer ta mesta su istorijski utvrđena, pa ko želi neka plati i uđe u tu istoriju - i sličnih primedbi koje se tiču ovog zakona. Verovatno je zbog takvih izjava ovaj zakon i dospeo do današnjeg dana.
Mi srpski radikali predlažemo da se izjednače zaposleni u javnim službama, odnosno da se napravi kategorija državnih službenika sa klasifikacionom lestvicom. Time bi omogućili da državni službenici ne teže svi da rade u Beogradu, odnosno plate bi bile iste i u Irigu i u Beogradu.
Predlogom ovog zakona lokalna samouprava nije kvalitetno regulisana i tu imam primedbe.

        Dame i gospodo narodni poslanici, cirkus u Vladi je počeo. Mi srpski radikali smo to i očekivali. Znali smo da ekipa koja danas vlada u Vladi je grupa od 18 neistomišljenika, koja nema ništa zajedničko, osim što istoriju vraća na 5. oktobar.
Čudna je ta istorija. Predsednik Skupštine je morao da pripremi ovu tačku dnevnog reda na pravi način. To znači da su svi poslanici, koje je predložila Socijaldemokratija, a isključeni su iz stranke, trebalo da budu predmet rada Administrativnog odbora. To nije učinjeno. Zašto? Verovatno će predsednik o tome dati svoju reč i odgovor.
Verovatno bi ova tačka dnevnog reda bila brže realizovana nego što će sada to biti, ali neka ova skupština sada raspravlja o toj seksualnoj aferi. Vlada mora da rasvetli duvansku aferu, šverc cigareta, aferu "Galenika", aferu hladnjače, aferu Narodne banke i mnoge preče afere od ove.
Gospodin Đinđić je ovu aferu koncepcijski razvio u tri tačke. Mislim da ove tri tačke nisu dostojne današnjeg zasedanja Skupštine i da su sve tri deplasirane, a deplasirane su iz razloga što su prethodne afere morale biti već rešene. Nije politički danas u Srbiji govoriti, lično sam dao mandat Vuku Obradoviću. Šta to znači? Ja ću mu taj mandat i oduzeti i to se danas i dešava.
Vuk Obradović je kao potpredsednik Vlade dobio mandat da u Komisiji za obračun sa kriminalom reši mnoga pitanja i to je on verovatno i uradio i rezultat tog rada je ova njegova smena. Na tu analizu su dali pozitivna mišljenja i neki analitičari iz inostranstva i smatrali su da će samo takvom metodom rada ova komisija moći da završi ideju za koju se zalagala. Otpor je naišao i Otpor danas predlaže da se Vuku Obradoviću ukaže nepoverenje kao potpredsedniku Republičke vlade.
Taj Otpor je predsednik Vlade gospodin Zoran Đinđić.
Postavlja se pitanje zašto je ta čuvena Socijaldemokratija u Srbiji sada u fazi da se transformiše u neku Đinđićevu asocijaciju. Išli su preko u Nemačku određeni ljudi, a nije trebalo oni da idu pošto nemačka socijaldemokratija ima izuzetne veze sa gospodinom Đinđićem. Zašto je išao on na kongres, a nije išao Vuk Obradović? To je pitanje - zašto se baš danas Socijaldemokratija transformiše u neku drugu partiju. Bilo je komentara da je to i neko Šešeljevo krilo Socijaldemokratije.
Možda u tome leži odgovor, na koji će neko nekada dati pravi odgovor. Ova vlada u predizbornim obećanjima je mnogo toga obećala. Na primer, obećali su narodu - vozićete nove automobile, a sada od tih automobila nigde ništa. Narodu ste doveli francuske revizore, a mi nismo ni blizu Francuske privrede.
Gospodin Aleksandar Radović direkor Republičke uprave prihoda, je predsednik te komisije za ispitivanje kriminalnih i korupcijskih afera. Njegova formula koju on želi da primeni u Srbiji bila je formula koju je Francuska primenila odmah posle rata na svoje ratne bogataše.
To će kod nas ići vrlo teško. Ta komisija koju je vodio Vuk Obradović, je otkucala 400 stranica radnog materijala. Taj materijal je imao za cilj da se uputi javnosti. Međutim, Vlada je to zatvorila za javnost i stavila pečat, strogo poverljivo, 143 predmeta su bila sakrivena kod Slobodana Lalovića, sekretara komisije. Zašto je Vlada sve to prećutala?
Po izjavi Vuka Obradovića, Slobodan Orlić je nudio pare Vuku Obradoviću da stvar legne. Branko Gligorić je nudio Vuku Obradoviću - izaberi zemlju gde da budeš ambasador. To su samo pitanja na koja je trebalo dati odgovor, a potom ova pitanja dostaviti na razmatranje pred narodne poslanike.
Mi kao narodni poslanici danas smo u neugodnoj situaciji kako da damo odgovor kad nema ni Vlada na ta pitanja odgovor, a od nas se traži da danas podržimo predlog predlagača koji nije dosledan dosadašnjem radu u Vladi. Sistem rada DOS-a od početka je bio: svi smo za jedinstvenu stvar, svi smo za sistem koji će stvoriti blagostanje. Glavna teza DOS-a je da je prethodni režim na svakom mestu i u svakom trenutku kriv za stanje u državi.
Krenuli su pompezno. Sredstva informisanja su sokolila Vladu DOS-a. Deluju kao kvalitetan tim, ali samo za trenutak, a taj trenutak je i danas vidljiv u obliku ove afere. Vidljivi su šavovi koji su popustili u toj vladi. Jug Srbije, Bujanovac, Preševo je obeležio različitost u DOS-u. Jedni su bili za razrešenje, što duže to bolje, drugi su bili za radikalnije poduhvate. Sledeći šav koji je popuštao u tom konglomeratu je stvaranje neke posebne autonomije od osam opština mađarskog življa.
U tom broju vojvođanskih pčela izdvajaju se i ostali trutovi koji vide da mogu još da jedu med bez rada. Jedan od trutova iz tog vojvođanskog DOS-a naziva predsednika Vlade i predsednika Republike ovnovima na trulom brvnu, a narod ovcama od osam miliona koji čekaju ishod.
Sve su to indikatori nejedinstva DOS-a. Ima toga na svakom koraku. Crna Gora je pokazala pukotine u konglomeratu i tu su bile razne varijante. Gospodin Đinđić je priznat od gospodina Mila, a Koštunica je za Mila prošlost i tako dalje.
Zatim pukotina DOS-a ide dalje i očekuje se da će se pod prvim jesenjim mrazom rasuti kao grudva snega. Đinđić ide na kongres Socijaldemokratije u Nemačku, a gospodin Vuk Obradović, čija je stranka srodna tome, koja nema šta da kaže, je još jedna pukotina u DOS-ovskom konglomeratu. Zamislite tek izveštaje u Nemačkoj ...

Ja se držim.
Zamislite tek izveštaj u Nemačkoj koji je stigao u vidu fotografije Đinđiću, putem telefaksa. Na slici tri lika koja čine sigurnost u Evropi i Balkanu - Nemci, Francuzi i Srbi, i to je pukotina, već sada rupa u DOS-ovskom konglomeratu. Hvalospevi za 100 dana rada u DOS-u, a neki kažu da ništa nisu uradili, zamislite gospodo, tek se očekuju na kraju godine, i to je pukotina vašeg konglomerata. Znamo mi srpski radikali za sve što se dešava sada. Ubuduće se slično priprema za svakog pojedinca koji ne bi slušao kancelara i bratiju.
Vuk Obradoviću je organizovana afera na vrlo umilan i fini način. Vuk je pao na seksualnoj, našoj srpskoj, aferi. Zamislite vi gospodo kada neko ima seksualne želje i te želje se pretvore u skandal. Napadnute su četiri osobe. Borim se kao demokrata i Srbin da se takve stvari ne dešavaju, ne u kabinetima, ne samo u njima nego gde se zloupotrebljava bilo ko ko je slabiji i ko ne može da se brani. Sve su nam sada organizovali i već predlažu da to korigujemo novim zakonskim projektima.
DOS je pokazao pukotinu i na tom polju. Smatra DOS da je jedinstven, međutim nije to tako. Potpredsednik DOS-ovske vlade je zasukao rukave, krenuo da se obračunava sa kriminalom, ali ne birajući i ne braneći ni kolege DOS-a, koji se nađu u toj zoni.
E tu je gospodo i došlo do eksplozije i tu eksploziju treba preneti u neki bunker da detonacija ne uzdrma komšije iz DOS-a. Kada se sada formira stil koji mora da bude zakon, kad završe svoje obaveze iz zadatih obaveza, doći ćete svi na red.
Mihajlović je izvukao kartu da uhapsi Miloševića i ostale a kada to završi verovatno će dobiti neki drugi posao. Batić kao čovek pravde treba ove sve da osudi i on napušta tada političku scenu. U međuvremenu će se afere pojavljivati, što je logika svake vlasti koja nije svoja već: Nemačka, Francuska, Engleksa - kako oni tamo budu impulsirali, tako će i Vlada ovde da basira.
Mislio sam, gospodo iz DOS-a, da će se vaša vlada ponašati suprotno prošlom režimu, ali se vi ništa bolje ne ophodite od prethodne vlasti. I vi krstite razne brodove i vi se isto ponašate kao što se ponašala Mira Marković.
Mi smo politički protivnica Vuka Obradovića i imali bi smo mnogo toga da kažemo. Ali u ovom slučaju očigledno je da je reč o hajci na Vuka Obradovića, zato što je Vuk Obradović stao na žulj Zoranu Đinđiću, Dušanu Mihajloviću i Vladanu Batiću, zadro u neke njihove krimanalne afere, a mi za jednu od tih afera znamo.
Zoran Đinđić pokušava da preuzme kontrolu nad Kontrolbankom. To je banka koju sada drže ljudi iz Socijaldemokratije, bliski ljudi Vuka Obradovića, a to je banka...

To je banka kroz koju se obrće velika količina novca. Borba protiv kriminala ne može da se vodi selektivno. Gospodin Đinđić bi hteo da se ta borba vodi baš selektivno. Gospodin Đinđić želi da stradaju samo njegovi politički protivnici, a da njegovi politički pajtaši budu zaštićeni, bez obzira šta su učinili, i zbog toga je krenuo protiv Vuka Obradovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, Kosovo i Metohija nije problem prethodne vlasti, kako to navode neki današnji čelnici DOS-ovske vlasti. Taj problem Kosova je istorijski, tamo negde počinje, a možda i pre, od 1918, 1919, pa sve do današnjih dana. O tome će istoričari dati svoj sud.
Aktivnost Albanaca ne jenjava od tog perioda pa do današnjih dana. Oni su imali strategiju da u srcu Srbije, odnosno da na Kosovu i Metohiji stvore svoju državu. U tome su Albancima pomagali, zavisi od istorijskog trenutka, uglavnom svi. A cilj te pomoći je bio da Srbija, odnosno srpski narod bude što manji, kako ne bi dominirao na Balkanu, odnosno, da ne može da utiče na neka evropska kretanja, u političkom smislu te reči.
Ovaj ustavni okvir koji je Hans Hekerup, kao američki dobošar, dobio za zadatak da objavi u svim sredstvima informisanja, odnosno da se ova današnja skupština izjasni i time verifikuje sve želje i ideje koje su projektovane da ovaj okvir, odnosno ustavna samouprava zaživi. Po ovom ustavnom okviru se Albancima faktički daje država u okvirima postojeće Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije.
Ima komentara od čelnika DOS-a da je stav međunarodne zajednice prevazišao određene norme koje su regulisane Rezolucijom 1244. Komentariše se da su nas građani izabrali da rešimo ovaj problem. Kako da rešimo ovaj problem, mislim na postojeću vlast, kad ovog trenutka mi na Skupštini treba da donesemo odluku da se Kosovo i Metohija pretvori u državu Albanaca i ostalih.
Kaže se - ne postoje uslovi, već preduslovi za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji. Mislim da takva formulacija nije dobra i da mi sve te preduslove treba da rešimo na nama dozvoljen način, a ne da nam to rešavaju tamo neki drugi, koji za to nemaju nikakva prava, osim prava da srpski narod izgubi teritoriju i da srpski narod sa tog prostora bude proteran.
Jug Srbije je, kao reperna ideja sa kojom treba da se reši i Kosovo i Metohija. I to nije tačno. Na jugu Srbije su međunarodna zajednica, odnosno Amerika, isprojektovale nemire da bi sada taj problem rešile mirnim putem. Mnogo je tamo palo ljudskih žrtava, tako da to nije miran problem. To su sredstva informisanja svesrdno pratila i narodu projektovano prikazivala.
Pominje se i Rambuje. Mi srpski radikali nismo slali svoju delegaciju u taj Rambuje i nismo učestvovali. Ali, već kada se predstavlja ta skupina koja je učestvovala u Rambujeu, ne treba je sada nedemokratski potcenjivati. Mislim na gospodina Vladana Batića, tako je on to predstavio.
Ministar Veselinov u svom izlaganju je pomenuo kako, eto, i ovo ministarstvo sada učestvuje u praćenju i finansiranju poljoprivrede i šumarstva na tom prostoru. To je samo deklarativno delovanje, ali stvarnog delovanja na tom prostoru naših ministarstava nema.
Carine se pominju da je to projektovao Kušner, a da je sada Hans Hekerup samo realizovao tu instituciju. Zašto se baš sada ta institucija forsira i zašto ona nije dobila oštar komentar od strane DOS-ovske vlasti? Srbi su 35 dana pravili blokade, a posle toga se prave dogovori. Znači, bunt srpskog naroda je propao i sve je otišlo uprazno.
Bojažljiv je ovaj predlog DOS-ovske vlasti i on predstavlja nekvalitetan pristup ovom problemu. Plaši se DOS-ovska vlast da kaže istinu, već u blagim formama i snishodljivo ističe ovaj ustavni okvir.
Okupator na današnjem Kosovu i Metohiji je UNMIK. On tamo deluje kao da je vlast. A i jeste. Zašto se naši zakoni iz finansijske sfere tamo na Kosovu sada ne sprovode? Obećali ste da ćete, čim dođete na vlast, sprovoditi sve zakone, pa i zakone na Kosovu i Metohiji. Ne može UNMIK preuzimati ingerencije Savezne Republike Jugoslavije i Srbije, jer nisu ispoštovali mnogo toga što po međunarodno-pravnoj regulativi treba da urade. Imali su obavezu da razoružaju Albance. Oni to nisu učinili, već hoće da ih prevedu u Kosovski odbrambeni korpus, a to je u stvari Vojska Kosova.
Suverenitet Kosova proističe iz naroda i njemu pripada. Slobodna volja naroda je osnova državne vlasti. To je jedna tačka u kojoj ovaj okvir treba da da suverenitet Kosovu. Teritorija Kosova je jedinstvena i nepromenljiva. Stanovnici Kosova imaju pravo na državljanstvo. Osnovni jezik na Kosovu je albanski jezik, a u sredinama gde žive Srbi je srpski i drugi. Kosovo ima predsednika, koji ga predstavlja u unutrašnjosti i u svetu. Kosovo ima grb, himnu, zastavu, glavni grad, centralnu banku, guvernera i valutu. Ništa im više i ne treba. To su osnovna načela jedne države. Vlada Srbije sada ne sme da kaže da je Kosovo i Metohija sada ne interesuje, već Vlada Srbije ima blagi zaključak. Ovo je poziv na krajnju poniznost.
Sve ovo što se radi u Vojvodini povezano je sa Kosovom, odnosno Amerika želi da stvori Saveznu Republiku Jugoslaviju sa četiri konfederalne jedinice. Hekerup ne predlaže ravnopravnost naroda i nacija. Verovatno će to neko posle njega rešavati po nekim drugim principima i međunarodnim normama. On ima zadatak da sada uredi ovo što je danas pred nama.
Povratak raseljenih i sigurnost Srba na Kosovu i Metohiji ne garantuje ovim okvirom nijednom Srbinu bezbednost. Srbi se osećaju ugroženi i tako i doživljavaju ovaj ustavni okvir samouprave na Kosovu i Metohiji. Bilo je komentara, i danas se to komentariše, da je naša spoljna diplomatija do sada uradila toga dosta i da će ona rešiti i ovaj problem koji je na Kosovu i Metohiji. To je samo, možda, želja ili ideja, ali posle svakog povratka sa bilo kog međunarodnog zasedanja tih velikih sila, mi kao Srbija, odnosno Savezna Republika Jugoslavija, dobijamo nove zadatke i obaveze kako da idemo sami sebi na štetu.
To u prvom trenutku tako ne izgleda, već se oseća napredak. Dobićemo određenu količinu para, pa ćemo time rešiti trenutnu ekonomsku nelikvidnost, a šta će biti posle? Svi oni koji utiču na takvu spoljnu politiku biće krivi i već su krivi što se tako ponašaju, odnosno što ne upotrebe zaštitni model, kako bi se naš narod osećao sigurnijim i bezbednijim. Ne mislim da treba da se borimo u vojnom smislu. U ovom trenutku postoji i drugi metod, a to je agresivna diplomatija, koja mora da donese novi stil. Kaže gospodin predsednik Vlade - Došli smo do zaključka da tražimo dosledno sprovođenje Rezolucije 1244. Kako da tražimo dosledno sprovođenje kad mi treba da molimo Hansa Hekerupa ili nekog drugog da sprovodi zakone koje su oni doneli i koje su nam oni silom nametnuli. To nije bila naša ni dobra volja ni želja. Ministar Mihajlović je napomenuo da je od kako je UNMIK na Kosovu i Metohiji bilo 5.440 incidenata i raznih napada na srpski narod i srpska dobra.
Kako to da diplomatija nije istakla te podatke kao međunarodni problem? Pustili smo im sve koji su bili u našim zatvorima. A zauzvrat oni sada, tamo negde drže naših 1.300 otetih i zarobljenih. Međunarodna zajednica od nas traži da mi sami sebe osudimo i da posle izvršimo egzekuciju sami nad sobom. To je slučaj sa ovim famoznim hladnjačama. Nema Srbina na Kosovu i Metohiji koji se ne oseća ovog trenutka odbačenim. Nama Vlada nije definisala ciljeve. Da li mi prihvatamo ili ne prihvatamo ovaj okvir? Šta će biti posle ovog okvira ako on ne ispuni sve zahateve koje traži Hans Hekerup? Sve što je Vlada predložila, neće imati efekta, jer treba da dođu novi zahtevi, odnosno nove obaveze koje će anulirati sve ovo o čemu danas govorimo. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, došlo je vreme da gospodin Vladan Batić deluje u svom stilu.  Vreme za koje se on borio je stiglo na krilima revolucije. Ta revolucija ima svoj tok i u tom toku sada funkcioniše ministar Vladan Batić.
Ministarstvo pravde, na čijem je čelu gospodin Batić, još nije sebe u pravom smislu konstituisalo. Zašto i da se konstituiše kad sve glavne poteze ovog ministarstva povlači gospodin Vladan Batić? Kako on to sve pretače u pravdu? Svi njegovi zahtevi i zahvati se prvo puštaju u javnost putem medija, a potom on nastupa posle primljene informacije, kao proveren način razmišljanja širih masa, i tu neku svoju zamišljenu ideju sprovodi na sebi svojstven način.
Gospodin Vladan Batić je predsednik Demohrišćanske stranke. Čudna je ta krilatica stranke. Sebe kao velikog srpskog sina veliča i predstavlja na panoima naših gradova. Zašto jedan veliki čovek to čini, ako je uistinu veliki čovek?
Taj veliki čovek ide po našim malim opštinama i u korpusu DOS-a pokušava da prikupi ljude za svoju stranku. Cena je poznata. Nema morala. Ruši DOS. Neka ga ruši, jer je on, u stvari, revolucionar kojeg je iznedrila ta ista revolucija. Čudni su putevi političkog delovanja gospodina Batića. On sudi, hapsi i zatvara ljude, pri tom dajući izjave da on o tome nema baš tog trenutka nikakve informacije. Uvek kada daje izjave deluje kao da on nije iz ove sredine. Kao da je on došao iz neke evropske staklene bašte, gde je sve čisto i fino. Treba on da prođe, a proći će i doživeće teške posledice kada narod bude njemu sudio. Zašto se on ponaša na našim utakmicama kao navijač, a stvarno je ministar pravde i posle daje određene izjave na koje neki daju svoje sudove, odnosno, posle tih izjava slede kaznene mere?
Sećam se njegovih izjava u sredstvima informisanja kada je dolazila Karla del Ponte. Neki čelnici DOS-a su u prvom navratu negirali doček dotične osobe, a potom nastupa Vladan Batić koji sa njom vodi razgovore, kao da smo mi svi krivi što smo živi. Biće da je to sve u njegovom stilu. Određeni političari DOS-a daju razne izjave o Haškom tribunalu. Neki u svojim izjavama žele da se zakonskim putem to reguliše, kako bi stekli vremensku distancu i u toj distanci, verovatno, pronašli neke nove puteve.
Gospodin Vladan Batić to podržava uvodeći nas time u Evropu. Zatim, kreće put Haga kako bi se još više dodvorio toj instituciji koja je u svetu prepoznatljiva kao sud protiv Srba i srpskog naroda. Manir gospodina Batića u Hagu je brukao srpski narod. Istorija će o tome dati svoj sud. Zašto Vladan Batić ide u Hag kada su mu poznate odredbe Ustava Savezne Republike Jugoslavije - da jugoslovenski državljanin ne može biti lišen državljanstva, proteran iz zemlje, ni izručen bilo kome, pa ni Haškom tribunalu.
Ima mnogo negativnih manira koji ne mogu ni da se predstave ovim mojim izlaganjem. Jedan moram da navedem, a to je nošenje dugih ili nekih drugih cevi, mislim na hekler, u Požarevcu. Zar tako treba da se brani ministar i naša vlada - heklerima? Nema od vaše pravde, ministre, ništa. Cilj naših neprijatelja, koji su nas bombardovali, jeste da nam osude lidere, vojskovođe, čelnike, a potom ceo narod. Tada istorijska patina pada na zlikovce, a žrtve Srbi ostaju da vjek vjekova budu krivi. Tu vi, gospodine Batiću, najviše pomažete svojim izjavama i načinom delovanja kao naš ministar.
Što se tiče suđenja za ratne zločine, red bi bio da se sudi svima koji su napali našu zemlju, da se oni pohapse po tom međunarodnom zakonu. Ali, kako vi to da uradite kad vi ne branite interese našeg naroda, već tamo ko zna kog i ko zna radi čega. Samo ću navesti par izjava: "Blic", 13. februara 2001; "Blic", 18. februara 2001. intervju Vladana Batića - "Sudićemo ratnim zločincima", "Glas javnosti", 11. mart 2001. "Optuženi će se predati Hagu", itd, itd.
Znači, Vladan Batić stvarno i kvalitetno sarađuje sa ovom institucijom. Da bi saradnja sa Hagom bila transparentna, Vladan Batić obavlja neke prethodne razgovore sa okrivljenima u Srbiji, da ih ubedi kako bi oni dobrovoljno pristali da idu u Hag - idite ljudi biće vam bolje, i sve u maniru - ja ništa ne znam o tome. Ta dobrovoljna predavanja se verovatno taloniraju tamo na njegovu karticu, zna se, radio čovek demokratski.
On mora da opravda sredstva koja su u njegovu političku kreaciju uložili strani mentori. Videćemo mi, kao narodni poslanici i kao narod, kako će Vladan Batić da hapsi i isporučuje sve koji su na tim listama već evidentirani i koji će u toku tih procesa da se evidentiraju. Hapšenje ovih ljudi je već pripremljeno i sprovodi se sa najgorim kadrovima kojima taj vid rada ne predstavlja neku moru.
Sećam se izjave gospodina Batića da su, kada je Skupština bila zapaljena, izgorele dve zavese. To je minimiziranje nekih, za običan narod, za srpski narod velikih istorijskih nepravdi. Sa dugim cevima i specijalnom ekipom gospodin Batić dolazio je i u "Galeniku". Pretnja ministra Batića sudijama i sudovima daje sliku u društvu da sve stoji i da se čeka nešto. E, to nešto znaju sudije u sudovima. Zbog toga što se on bavi Hagom, a ne bavi se našim problemima, njemu su važniji svi ostali problemi. Opštinski sudovi sada duguju po raznim osnovama milionske cifre. Stanje u sudovima je katastrofalno.
Juče je u beogradskoj Palati pravde zbog ovakvog stanja, gde je ministar najodgovorniji, došlo do pucnjave. Kako se to može desiti u takvoj instituciji kao što je Palata pravde? Naš narod kaže: "Ako nešto funkcioniše, preko toga ne može ni ptica preleteti", a ne da neko unese oružje u sudnicu i da još puca u hodniku. Razlog svemu tome su nesređeni odnosi u sudstvu, tako da niko ne želi da radi ove poslove obezbeđenja, zbog niskih plata i svega što je vezano za to. Bilo bi bolje da je Vladan Batić posvetio svoj ministarski deo ovakvim poslovima, nego što se bavi davanjem raznoraznih neistinitih izjava. Vladan Batić je proveo više sati u Hagu, nego ovde u skupštinskoj sali.
Sudije žive u fazi nekog iščekivanja. Privredni sudovi su u nekom, nazovi, parlogu, nema kadrova, niko neće da radi u ovim uslovima koji proizilaze iz resornog ministarstva. Platama i materijalnim troškovima on nema vremena da se ovog trenutka bavi. Sistem lokalne samouprave je sada u zemlji Srbiji ispod svake kritike. Nikad nije bilo gore. Svugde gde je DOS na vlasti, tu sad ključa masa i ne može da se spoji jedna odluka, a da nema problema. Znam da su opštine u Sremu u vrlo teškom stanju. Moja opština Irig nije konstituisana sve do pre nekoliko dana, a to je više od osam meseci. A što bi se ona i konstituisala, kad je to mala i siromašna opština gde ministarstvo i ministar ne vide interese da ovo pitanje reše. Dokle građani da čekaju?
I u tim opštinama koje su nezadovoljne ovim resornim ministarstvom ljudi se pitaju da li je to ta obećana organizacija i sredstva koja treba da podmire opštinske budžete. Nema od toga ništa i to će se uskoro evidentirati na razne načine. A za to ministarstvo je zadužen gospodin Vladan Batić.
Ima raznih pritisaka po opštinama od strane DOS-a, tamo gde je na vlasti neko drugi ko nije DOS. Prikupljaju se potpisi da se ide na vanredne izbore i ko zna šta se tamo još radi, a radi se na jačanju gospodina Vladana Batića i njegove stranke. Vladan Batić na primeru "Galenike" je na najupečatljiviji način potvrdio koliko on poštuje propise. Nije mu strano da svoje organizovane bande kriminalaca predstavlja kao da su službena lica policije i da pretnju i silu koristi za ostvarivanje svojih interesa.
Čudno je samo da odmah posle nasilničkog osvajanja "Galenike" ni danas niko iz Ministarstva unutrašnjih poslova nije pozvao na odgovornost Batića i njegove oružane bande. Da li se čovek sklon nasilništvu i samovlašću može privesti redu i zakonu izborom za ministra pravde i lokalne samouprave. Grdno su pogrešili. Tim izborom on se osokolio, dobio potvrdu da će nasilništvo i samovlašće biti prepoznatljiv i upečatljiv stil rada ove vlade.
Za ovih 27 radnih dana u Skupštini, ministar pravde Vladan Batić je bio tri puta i uvek je dolazio sa namerom da iz nekih fascikli izvuče određene nepravilnosti Srpske radikalne stranke u prethodnoj vladi. Videli smo mi sve te njegove gafove. Faca mu je puna neke gorčine i mržnje.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ništa drugo i ne zna osim da ubacuje plesnive upadice u istorijski točak. Stanje ovih poslednjih dana vezano je za gospodina Vuka Obradovića, i tu je Batić umešao svoje prste. Zna se sve šta Vuk Obradović radi i šta je dobio zadatak. Između ostalog, da reši "Galeniku". E, ne može tek tako da se reši "Galenika" jer je Batić Panićev pravni zastupnik. To je samo jedan segment u čitavom nizu koji treba da se reši, a pravda je u Batićevim rukama. Tako da je sada pravda prebačena na aferu i nek narod malo tu kosku glođe. Vladan Batić je prvi za to da treba ukinuti TV prenose iz Skupštine. Zašto mu smetaju ti prenosi?
Predlažem da ova skupština izglasa nepoverenje ministru pravde Vladanu Batiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, divlji sirak kao deo korovske flore razvio se danas u najmoćniju i najopasniju korovsku biljku. Na svim našim prostorima nije poznato ovako katastrofalna prisutnost divljeg sirka na našim poljima. Sa razvojem naše agrarne nauke, poljoprivredne tehnike i naših finansijskih mogućnosti, počela je primena herbicida kao ekonomičnijeg rešenja u borbi protiv korova.
Pre nekoliko dana na saveznom nivou je usvojen Zakon o genetsko-modifikovanim organizmima. Mi, kao Srpska radikalna stranka, nismo glasali za taj zakon, jer smatramo da je on vrlo loš u ovom današnjem vremenu i u ovim uslovima u kojima se poljoprivreda danas nalazi. Ovaj zakon, koji je usvojen na saveznom nivou, će nam doneti mnoge nove korovske biljke sa kojima nećemo biti u mogućnosti da se borimo. To su genetski projektovani korovi i biljke na koje mi ne možemo u ovom trenutku, a verovatno i u budućnosti, da delujemo, jer nećemo imati hemijska i ostala tehnološka sredstva da se borimo protiv njih. To je interes svih onih koji su nas okupirali u tehnološkom smislu jer je njihov cilj da mi budemo potrošačko društvo, odnosno da mi ne proizvodimo domaću zdravu robu, poljoprivredne artikle.
Ovaj zakon, koji je danas na dnevnom redu, je pravi pogodak za unapređenje naše poljoprivrede, koja se nalazi u vrlo teškom stanju. Kad danas ovde kažemo šta je to sirak, verovatno većina poslanika, a i veći deo gradske populacije, ne zna šta je to. Sirak je zlo za celu poljoprivredu i on svojim delovanjem na poljoprivredne površine smanjuje prinose, uništava kvalitetne poljoprivredne kulture i time zahteva veća sredstva za održavanje tih poljoprivrednih kultura, odnosno umanjuje prinose na svim kulturama.
Prema podacima koje navodi Majer - Bode štete koje nanose korovi gajenoj biljci u Evropi iznose 15,7%. Najveći gubici prinosa zbog korova konstatovani su u usevu kukuruza i na svetskom nivou oni iznose 13%. Prema našim podacima, najveću konkurentnu sposobnost prema korovima ima kukuruz, a najmanje šećerna repa, smanjenje prinosa usled neblagovremenog suzbijanja korova kod kukuruza iznosi 20%, kod soje 30%, kod suncokreta 30%, a kod šećerne repe 26%.
S obzirom na brzu ekspanziju divljeg sirka, njegove morfološke i ekološke karakteristike, smanjenje prinosa gajene biljke uzrokovano njegovim prisustvom prema podacima Nilhauzena iznose oko 50%, a ponekad i znatno više.
Ako neke računice daju pokazatelje da se samo na kukuruzu u jednoj godini proizvodnja smanjuje za tri miliona tona, a to je po današnjoj ceni milijarda i 200 miliona maraka, to je cifra koja može da se poredi sa svim pomoćima koje nam stižu iz Evrope.
Jučerašnji "Blic" na naslovnoj strani donosi podatak koji glasi: "Pomoć Evrope 300 miliona DM za energetiku, lekove i poljoprivredu." Ovaj naslov nas upućuje da racionalno razmišljamo o toj čudnoj biljci koja se zove sirak. Zamislite samo, sirak može našoj privredi da donese tolike pare, ako se suzbije.
Prema nekim podacima, danas se ne obrađuje oko 300.000 hektara oranica. To je velika poljoprivredna površina i ona je kao neobrađena u isto vreme i rasadnik, odnosno reprodukcioni lanac u širenju sirka. Sirak se suzbija intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, koja upražnjava najmanje dva oranja. Sirak se suzbija i hemijskim i mehaničkim sredstvima. Pošto je za to sve potrebna velika količina para, država ima obavezu i da u stilu elementarnih nepogoda ovaj zakon usvoji i time pomogne toj našoj poljoprivrednoj proizvodnji. To je za nas novost, odnosno mi se nikada nismo bavili takvim zakonskim projektom i taj zakon predlažem ovoj skupštini da ga usvoji.
U ovom predlogu zakona su naznačene i stavke koje tačno pokazuju da li se isplati investicija Vlade Republike Srbije na 10 godina.
Usvajanjem ovog zakona stiče se pravo da država po ovom osnovu obezbedi veći broj poljoprivrednih stručnjaka koji će raditi na ovom projektu, a samim tim i poljoprivrednih radnika. Treba država malo da vrati našem seljaku i poljoprivredi, dosta godina je seljak ulagao u poljoprivredu. On ćuti i radi i svojim radom čini svima zadovoljstvo, a sebi od tog zadovoljstva uzima najmanji deo. Možda će ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu seljaku doneti boljitak. Glasajte za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom uređuje se zaštita maloletnika od ugrožavanja njihovog telesnog, duševnog, socijalnog i duhovnog zdravlja. Ovo je prvi član ovog zakona koji sve predstavlja i iz njega proističe ceo zakon.
Ovaj zakon je mogao da bude na dnevnom redu ne samo u poslednjih 10 godina, već i mnogo ranije. Tamo negde 70-tih, 80-tih godina, sa ulaskom ogromne količine kapitala koji je MMF usmerio u našu ondašnju državu, tada je bilo i logično da sa dolaskom tog kapitala dolazi sve što je prateće, da se taj kapital troši i na ove gore uvodne napomene ovog zakona.
Mladi gospodin Čeda Jovanović je protiv ovog zakona, normalno to je njegov stav i to je njegov stil ponašanja. On je svojim stavom, koji danas predstavlja mlade, dočarao nama roditeljima i mladim ljudima da baš takav tip mladog čoveka, po njegovom shvatanju, treba ovo društvo da neguje.
Mi kao roditelji treba da branimo sve ove ideje koje zabranjuju sve što se zove: duvan, alkohol, droga, pornografija, seks, sekte i sve što proizilazi iz tih naznaka. Mladost naša treba da troši racionalno vreme u učenju, sportu, nauci i radu. Tada tek može društvo da računa da će ova mlada generacija moći nešto da unapredi i da ide dalje. Znam da su moji komentari na ovaj zakon sa aspekta roditelja i tako se ovoga puta i ponašam. Svaka porodica treba da vodi računa o svojoj deci i mladima. Država je samo drugi stepen delovanja i ovaj zakon pokušava da uvede novine koje su sada na ulici kao normalna pojava.
Kada je ovaj zakon stavljen na dnevni red ove skupštine, vi iz DOS-a ste se smejali. Čudan je taj vaš smeh. Zar tim smehom činite usluge svim onim dilerima i svim onim trovačima naše dece, zar se ne osećate odgovornim pred samim sobom i pred narodom zbog tog smeha? Slike ovih dana kruže u celoj Srbiji, a videli ste ih svi, ako ste hteli, kako naši maturanti ispred školskih zgrada konzumiraju alkohol i u samim školama.
To je ružna slika. Trebalo je to ovaj zakon da sankcioniše. Droga je postala svakodnevnica već u osnovnim školama, a u srednjim školama to je normalna stvar. Kako ćemo mi kao riditelji, a borimo se na razne načine, da zaustavimo takav način delovanja svih onih koji rasturaju, koji dozvoljavaju i štite te koji rasturaju i prodaju drogu. Glavna narkomafija se nalazi tu u neposrednoj blizini, a to je Kosovo i Metohija. Sa tog prostora sve dolazi do nas, naše dece i tako oni finansiraju svoje istorijsko pitanje, a mi uništavamo našu budućnost, a to su deca.
Ovaj zakon reguliše kretanje naše dece na mestima i prostorima gde to za njih nije dozvoljeno. Zamislite, tu našu decu i omladinu koja nema obaveze, spava po ceo dan, i tada u večernjim časovima počinje njihov neki život. Oni, sa takvim pripremama, za stvaranje novih porodica i nove države nisu spremni, jer ovom metodom država uništava samu sebe. Zloupotreba mladih u političke svrhe ovih deset godina je bila osnovna uzdanica DOS-ovske vlasti. Ovaj zakon to sankcionše, a on neće dozvoliti da mladi i deca budu zloupotrebljeni.
Vi iz DOS-a ste protiv toga. Znamo mi zbog čega je to? Da je ovaj zakon predložio neko iz DOS-ovskog korpusa, verovatno bi bio u pozitivnom smislu analiziran i razmatran. Očekujem da se, posle ovog razmatranja i u ovim uslovima, DOS-ovska vlast dozove pamti i predloži neki sličan zakon koji će moći da popravi narušenu ravnotežu u ovom, za nas najbitnijem, delu naše populacije.
Sekte uglavnom deluju preko mlade populacije, a to svi znaju, u svakoj našoj banji ili nekom turističkom mestu sekte organizuju kampove, sakupljanje gde oni skreću na sebe pažnju. Tu je sve moguće. Uz igru, pesmu i sektaško delovanje, odvode mlade iz tako normalnog života.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona od 29 članova je danas pred nas poslanike u Skupštinu podneo predlagač iz opozicione grupe u ovoj skupštini.
Vlada i odbori su protiv ovog zakona a to je verovatno u suprotnosti sa globalnom koncepcijom Vlade, jer se Vlada do sada zalagala baš za ova mala i srednja preduzeća koja čine osnovnu delatnost u privredi u Zapadnoj Evropi (a prva zemlja i kao sused je Italija koja je u ovoj oblasti daleko ispred nas). Zašto Vlada sada negira ovaj zakon koji može da posluži i kao osnova za razmišljanje i usklađivanje sa vladinim predlozima, ako ih uopšte ima?
Znamo da je osnovna ideja Vlade da se prestrukturiraju preduzeća. To smo prethodnih dana i razmatrali i usvajali sa zakonima koje smo prihvatili. Zašto je sada Vlada protiv ovog zakona? To je čudna odluka Vlade. Danas jedno, sutra drugo. Isto se to dešava sa Vladom i oko zakona o završnom računu za 2000. godinu. Isti je stav Vlade i oko zakona o platama. Stavlja se na dnevni red, počinje rasprava i tada neko iz kuloara to povlači.
Znači, Vlada nije sposobna da uz mogućnost korišćenja nauke, tehnike, ljudstva i svega što je potrebno pripremi ove zakone i da ih kvalitetno odbrani, a mi poslanici usvojimo ili odbacimo. Juče je Skupština funkcionisala do jednog trenutka, a tada kao da je neko izdao naredbu, sad počnite da delujete. Nije uspeo šef Poslaničke grupe DOS-a da završi misao i ideju na jučerašnjem zasedanju. Bio je ometen od strane opozicionih poslanika. Mi srpski radikali smo bili spremni. Juče i danas smo spremni da raspravljamo ne samo o budžetu, ne samo o ovim zakonima, već o svemu što je na dnevnom redu.
Da je ovaj zakon predložila Grupa G-17 verovatno bi Vlada taj predlog prihvatila. Evo prilike za Evropu da se putem ovog zakona afirmiše u Srbiji, to ste vi iz DOS-a i očekivali, a sada ste protiv ovog predloga. Ova mala i srednja preduzeća mogu vrlo brzo da se organizuju i reorganizuju odnosno da postave planove gazdovanja i proizvodnje za kratko vreme, uz učešće malog broja ljudi koji svojim produktivnim delovanjem dovode vlasnike do većih prihoda i time do većeg obrta kapitala.
Vrlo je interesantno razmišljati u ovom predlogu o poljoprivredi koja je sada rasturena i bez ikakvog koncepta. Imali smo nekada velike komplekse u poljoprivredi, koji su doživeli raspadanje. Ovim zakonom se nudi da poljoprivreda formira jedan novi korpus sa kvalitetnom ponudom na evropskoj pijaci. Mladi ljudi i žene mogu ovde pronaći sebi posao i egzistenciju. Ova preduzeća mogu da regulišu i sisteme u okviru ovog predloga, koji rešavaju šumske plodove i lekovito bilje, jer tu baš treba takav vid i način organizovanja.
Ima komentara u DOS-u da se ovim predlogom zakona direktno neko upliće u predloge Vlade, zadire se u republičku i saveznu regulativu po ovom pitanju. Italija je, to sam već napomenuo, ovo regulisala na njoj specifičan način. Zašto i mi ne bismo počeli, pa možda ćemo se u nekom narednom periodu približiti njima ili ćemo mi sebe nadgraditi, pa će oni razmišljati kako mi to radimo.
U ovom predlogu u članu 6. formiraju se agencije koje imaju status pravnog lica u okviru obavljanja poslova iz ovog delokruga. Te agencije treba da u jednom trenutku centralizuju informacije, a potom da ih decentralizuju po lokalnim principima. Savetnici predsednika Vlade i Vlade odmah posle konstituisanja Vlade su krenuli na teren kako bi snimili stanje ovih malih i srednjih preduzeća i trebalo je to sve staviti u proceduru, ali su se desile verovatno neke čudne ili nove, za nas nepoznate stvari. Izvesni gospodin Branko Dragaš je obilazio Srbiju sa ekipom koja se predstavljala da radi za Vladu i tom prilikom prikupljao informacije i vizuelno snimao svaki objekat. Direktori i vlasnici tih firmi su bili dobronamerni i otvarali su svaku ladicu kako bi informacije bile kvalitetne i istinite, u nadi da će neko doneti pare da pomogne vlasnicima tih preduzeća i radnicima. Radnici su već na ivici snage i očekuju da im bilo ko pomogne.
Posle obilaska Srbije sada je na Vladu red da ona prihvati ovaj predlog ili da da svoj predlog kako bi se prestrukturirala naša celokupna privreda. Verovatno se Vlada bavi nekim drugim poslovima, pa u ovom trenutku nije spremna ni načelno da razgovara o ovim bitnim predlozima kao što je ovaj predlog zakona. Na pomolu su afere. E, te afere sada zaustavljaju dinamiku razmišljanja ove vlade. Biće ih verovatno još. Uglavnom Vlada razmišlja samo o prethodnom režimu i pune su stranice dnevne štampe informacija o tom, za njih velikom, problemu.
Možda predlagač ovog zakona, u celoj ovoj našoj konfuznoj situaciji u kojoj se nalazimo, mislim na silne ljude koji su nezaposleni, želi da pomeri sa mesta samo za jotu sve ove probleme iz ove oblasti. Razmišljam, ukoliko bi krenula da funkcionišu mala i srednja preduzeća da bi se tada smanjio i kriminal i sve što je vezano za nerad. Danas na našim poljima nema radnika koji žele da se bave poljoprivredom. Uglavnom su to stari ljudi koji imaju još moralnu obavezu da kopaju po našim poljima. Ukoliko bi ekonomski momenat u ovim malim preduzećima bio realan, mnogo mladih ljudi u sezonama bi koristio ova preduzeća da zaradi realnu količinu para na našim poljima. Ne bismo morali da razmišljamo da li će nam preći preko granice Rumuni ili neki drugi, koji sada obavljaju poljoprivredne poslove. Hvala.

        Dame i gospodo narodni poslanici, danas kao i prethodnih dana raspravljamo o Zakonu za socijalno davanje, odnosno pomoć. Socijalna pomoć je nužna socijalna kategorija koja se proizvodi u društvu i državi zbog društvenih, političkih, istorijskih i drugih delovanja. Ova grupa ljudi koja prima socijalnu pomoć u društvu čini jednu jaku populaciju, koja može lako u datom trenutku i politički da se usmerava. To ste vi za vreme preuzimanja vlasti i činili. Obećali ste i toj populaciji, kada vi dođete na vlast, da ćete tada sve te socijalne slučajeve rešiti na vama blizak evropejski način.
Niste to ni pokušali do današnjeg dana kada ste danas pred nas, narodne poslanike, postavili izmene i dopune onog prethodnog zakona koji ste vi smatrali da nije dobar. Mislili ste kad dođete na vlast, vi ćete to regulisati prosto i jednostavno.
Niste uspeli, verovatno i analiza od 100 dana rada Vlade to nije stavila ni blizu dnevnog reda. Ima više od 8 meseci, a mogli ste da utičete na tu grupu ljudi da ste im ili nekom uredbom ili nekim dodatkom povećali iznose za materijalna davanja. Kako da im povećate, kad verovatno nisu pristigle te silne milijarde koje se čekaju i danas. U zapadnoj Evropi, o kojoj ste maštali i pre izbora, i danas sa njima vodite intenzivne političke, kulturne, socijalne, ekonomske i vojne razgovore, a ova pitanja koja život znače, ne samo ovoj populaciji, već i drugim ljudima, o tome ni reči.
Ovaj zakon koji danas razlažemo na procente i matematičke formule, samo reguliše već ono što smo prethodno u svim ostalim zakonima nivelisali na neko početno stanje. Socijalna zaštita je muka koju država što pre treba da reši. Mislim da ova država koju vodi DOS to neće moći da učini. Neću komentarisati ove matematičke proporcije i procente, jer one na mene ne ostavljaju poseban utisak zato što smo to već apsolvirali.
Ni danas ne znamo tačan broj ljudi koji primaju ovu pomoć. Verovatno je ova populacija za ovih 8 meseci povećana, a time su verovatno i veće potrebe iz budžeta koji treba da reguliše ovu materiju. Mislim da je 50 miliona u budžetu mala stavka i da taj iznos treba Vlada da koriguje u korist korisnika socijalne pomoći.
Vreme će pokazati ko je u pravu, da li DOS ili mi koji komentarišemo drugačije ove zakone, to ostavljamo analitičarima i istoriji da to poredi. Treba obezbediti prava ljudima iz ove populacije da što više prime da bi mogli da funkcionišu. Ministar iz ove oblasti je napomenuo da je prethodna vlast akcentovala porodice sa decom i njima je obezbeđivala prioritet. Mislim da treba i to shvatati kao budućnost kojoj treba prići i to što pre, a ne čekati da se to dešava u nekom budućem vremenu.
Socijalni slučajevi su vam kao bolesnik koji prima infuziju. Ako mu date infuziju na vreme, on nastavlja dalje da funkcioniše i živi. Tako je isto i sa socijalnim davanjima. Prethodni zakoni koji su vezani za natalitet i zdravstvenu zaštitu, isto su regulisali i ostavljali sebi pravo da se to sve reguliše u budućem vremenu. Zalažem se da sve ove zakone moramo rešiti danas, a ne sutra. Tako time činimo život boljim, odnosno delimično boljim.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom se bavila Skupština i Vlada 1992, 1993, 1994, 1996. godine, i danas je na dnevnom redu. Glavni zakon je ovaj koji neguje budućnost, budućnost može da se neguje ako je sadašnjost sita. Da bi deca danas bila sita mnogo toga treba da se uradi. Nije dovoljno samo obezbediti mleko kojeg danas ima dosta jer nema ko da ga kupi. Nemaju majke pare da to kupe kao proizvod.

Ovim zakonom se niveliše prethodno stanje u neko nulto stanje. Mislio sam da će Predlog novog zakona biti konačno rešenje, a ne samo delimično i formalno. Treba ovde rešiti sistem zarada, zarada je sve. Kako da idemo dalje, da nam se sadašnje i buduće majke malo i nasmeše, kad im dolaze poštari. Moj stav o ovom zakonu je da on mora u celosti hitno da se revidira i da država odnosno DOS krene da prati naše porodice i majke koje odgajaju tu našu decu, i to stručno i naučno. Majke su u našoj državi nepriznate u ekonomskom smislu. Valjda će neko jednom shvatiti da su majke bitan faktor ovog našeg društva.

Zamena ovih načela može da donese samo mali pomak. Nivo prava po ovom zakonu ostaje isti kao kod prethodnog zakona. Kako da idemo dalje kad znamo da inflacija i potrošačka korpa svakodnevno rastu i po starom i po novom zakonu. Oprema koju majka treba da dobije ne predstavlja progres u društvu. Tu i na tom mestu kao država dozvoljavamo da nam se uklinjavaju razne sekte, koje tada nastupaju kao dobrotvori.

Svi kao ljudi pamtimo iz mladosti ljude i scene kad nas je ko tada nagrađivao, odnosno nagrđivao. Kada bi zakon o materinskom dotatku imao želju da dejstvuje, ne bi bilo ovih napred navedenih sekti, koje deluju putem novca. Natalitet naše populacije zavisi i od ovog zakona. Znamo da nam je natalitet negativan, a ništa ne činimo osim samo formalno menjamo neke članove. Evropska unija se zalaže za našu mladost projektovano odnosno ciljano, ali po nas negativno.

Društvena briga o deci mora doživeti reformske odnose jer smo sada na ivici da nam deca kao populacija dožive još negativniju sliku o njima. Stopa za poljoprivredna domaćinstva od 7% je mala. Selo treba tretirati kao ambijent gde država mora da ulaže. Poslednjih 50 godina iz sela se samo iznosilo. Valjda je sada vreme da država u selo i ulaže, jer zamislite selo gde država ne ulaže polako se gasi život u njemu i zamire. Derogiranjem naših sela derogiraćemo i gradove.

Obećavali ste kao DOS da ćete u ovoj oblasti poboljšati stanje, ali ništa od toga. To se vidi iz ovog predloga zakona. Predlažem neke od elemenata kako bi se populaciona politika poboljšala. To je samo delić predloga. Država, kad se rodi dete, treba da izvrši svoje obaveze na vreme i redovno, da poveća materijalnu pomoć, da obezbedi kredit za stan ili kuću.

Po nekim analizama od doktorke Ane Gavrilović došlo se do sledećih kriterijuma, odnosno četiri osnovne kategorije koje su neophodne da država sprovede kako bi se populaciona politika poboljšala: mere poreske politike, mere socijalne politike, mere materijalne pomoći i podrške, mere za izgrađivanje svesti o potrebi rađanja. Mama i tata, hoću sestru ili brata.

Iz ove studije može se izvući još mnogo toga. Mene je zaintrigiralo i to posebno ističem: poreskom politikom treba regulisati samačka domaćinstva fertilnog doba i porodice bez dece. Uvesti porez na kućne ljubimce, pse i mačke, ako se drže u stanu, a ta sredstva usmeriti ka deci. Suština sistema društvene brige o deci može se izraziti sledećom definicijom: sistem društvene brige o deci jeste društveno-istorijski determinisana, javno regulisana, garantovana i finansirana pomoć, koju država pruža porodicama sa decom i deci, radi obezbeđivanja socijalne sigurnosti, zadovoljavanja razvojnih potreba dece, ujednačavanja uslova za njihov razvoj, kao i radi pružanja pomoći porodici u ostvarivanju njene reproduktivne, zaštitne, vaspitne i ekonomske funkcije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zdravstveno osiguranje u svakom društvu, pa i u našem, čini socijalnu sigurnost svakog radnog čoveka i njegove porodice.
Prilikom dolaska na vlast DOS-a predstavnici su govorili i na sva usta obećavali da za svaki zakon imaju alternativu, odnosno da će sve zakone prilagoditi svom narodu. DOS-ove ekspertske grupe imaju spremne pakete zakona, tako da imaju spreman i nov zakon o zdravstvenom osiguranju.
Međutim, mi danas raspravljamo samo o izmenama i dopunama koje regulišu finansijsku sferu, a Zakon o celini će verovatno biti predložen u nekom budućem vremenu. To reče ministar Joksimović.
Možda, u trećoj dekadi od 100 dana, jer u ovih prvih 100 dana čuli smo da i DOS-ovski korpus nije zadovoljan. Kako da bude zadovoljan kad su samo pojedinci iz Vlade zadovoljni, jer ne daj bože da oni nisu zadovoljni.
Da bi izradili nov zakon potrebno je da ova oblast bude tako projektovana da zakon i sve što je vezano za njega bude na višem nivou od današnjeg. Kako to rešiti, kad sumnjam i u budžet koji treba da poboljša finansije i u ovaj zakon. Sistem bruto zarada je i u ovom zakonu osnovica za finansiranje.
Neko je rekao da smo u 90-toj godini u Fond za socijalno osiguranje davali po 200 dolara po glavi stanovnika, a danas 30 dolara i potrebe su ostale iste.
Glomazan sistem ne garantuje tranziciju. To nas navodi da će i ovde doći do otpuštanja određenog broja radnika. Gde ćemo sa njima i kako, verovatno će postojati program i plan, koji će negativno delovati i davati loš komentar.
Ovim predlogom zakona privatni sektor je izostao, tako da i to treba detaljno izanalizirati i pretočiti u pravne norme.
Suština ovog zakona je afirmacija bruto zarada. Znamo da su propisane osnovice od 3.000 do 12.000 kao sigurnost za punjenje ovog fonda. Najveći dužnici su veliki sistemi, a oni su i najveći gubitnici. Kako će se to rešiti, to je isto problem koji sam već napomenuo.
Nije pustoš ostavljena u tom obimu i obliku. Pustoš su prouzrokovali ljudi koji su vršili dugotrajnu opstrukciju u našem zdravstvu i našoj farmaceutskoj industriji, jer su želeli da ih podrede svojim interesima.
To su radili gospodin Panić i njegovi pajtaši. Rešiti plate zaposlenih u zdravstvenim ustanovama mora da prati veći nivo tehnološke discipline, Vlade i celokupne privrede. I ovaj predlog zakona o zdravstvenom osiguranju daje nam samo pretpostavku, a ta pretpostavka je povezana sa mrežom mnogih nepoznanica.
Ovim predlogom zakona, po mojoj pretpostavci, će doći pod udar preduzeća koja su i sada u tešekoj situaciji. Mislio sam da će seljačko pitanje biti regulisano ovim zakonom, ali i ovoga puta se to pitanje zaobilazi. Što bi mi ovim predlogom to pitanje i rešavali, jer se verovatno čeka novi zakon. Zašto se seljak uvek ostavlja za kraj, a ne za početak? Donošenjem ovog zakona Vlada će odmah krenuti da donosi podzakonske akte, kojima će se regulisati stope doprinosa. Zašto adakta, kad može to da reši novi zakon? Ali, verovatno, eksperti nisu sada spremni za tako nešto. Jer, reformski zakoni sa mesta pomeraju političke gromade, a ovo je samo zrnce u odnosu na gromadu.
Danas je u bolnicama teško stanje, danas je u domovima zdravlja teško stanje, danas je u našem Ministarstvu zdravlja teško stanje, danas je i u Skupštini teško stanje. Poboljšao se samo kvorum i kreće se oko 135 poslanika od mogućih 176 DOS-ovskog korpusa.

Dame i gospodo narodni poslanici, porodica je osnovna ćelija društva, pa kao takvu i mi kao narod treba da je sa posebnom pažnjom i pijetetom cenimo. Od vaspitanja razvoja porodice zavisi i razvoj društva. U Srbiji se oduvek cenio patrijarhalni odnos u porodici. Ona je nešto najviše i najsvetije. Stoga, predložene izmene Zakona o braku i porodičnim odnosima ne ukazuju na koheziju porodice kada su u pitanju izdržavana lica. Ovaj zakon je trpeo promene 1980, 1988, 1993, 1994. i 1995. godine i danas je to na dnevnom redu. Za odgoj jednog mladog stvorenja, pored neophodne ljubavi i topline, potrebna su i prilična materijalna sredstva koja su u obavezi da izdvoje roditelji ili staraoci, odnosno usvojioci, a znamo da je to bit vaspitanja i odgoja mlade generacije.
Do sada je sud prilikom određivanja novčanog iznosa potrebnog za izdržavano lice, u skladu sa zakonom, uvek uzimao potrebe izdržavanog lica - uzrast, školovanje, hranu, odevanje, odlazak na letovanje i sl. Sa predloženim umanjenjem procenta gde nije jasno određeno da li izdržavalac ima ili nema, pored minimalnih primanja, topli obrok, dnevnice i slična primanja, ta sredstva dovode u neravnopravan položaj izdržavana lica, a to su deca iz razvedenih brakova uglavnom, u odnosu na decu u braku. Na ovaj način tim licima biće otežano školovanje, što nije sigurno intencija jednog naprednog društva. Poznato je da su naša deca u odnosu na decu istog stepena obrazovanja na Zapadu daleko inteligentnija i imaju veći fond znanja.
Ovim predlogom izmena zakona izdržavana deca neće moći toliko da se usavršavaju, te ovim predlogom zakona to treba regulisati. Osim toga, roditelji, odnosno izdržavaoci bili su do sada u obavezi da, iako ne ostvaruju stalna mesečna primanja, za izdržavano lice obezbede na drugi način sredstva, što ove izmene ne garantuju. Deca su naše bogatstvo, naša nada i potomstvo, pa stoga predlažem da procenat izdvajanja za izdržavano lice bude najmanje 15, a najviše 50% od mesečne zarade i penzije i druge zarade koju izdržavalac ostvari po osnovu redovnog ili drugog rada.