Dame i gospodo narodni poslanici, idemo u Evropu - to je bio slogan DOS-a prilikom dolaska na vlast. Sve ćemo podrediti i najmanji zakon da to bude u skladu sa Evropom. Tako su komentarisali, tako su obećavali, a od obećanog i ovaj današnji zakon ne vodi u Evropu već ko zna gde.
Seli su i zauzeli pozicije i sada sa tih pozicija predlažu zakone koji se nekada graniče i sa humorom. Ovaj zakon ne vodi u Evropu, jer ne znam kako će Evropa prihvatiti uravnilovku kod plata u državnim organima. Možda će neko, a to je verovatno Vlada, imati neke svoje aršine i merne jedinice kojima se mere posebni napori i uslovi rada tako da ljudi koji rade u organima državnih institucija budu i različito plaćeni. Demokratija i ovoga puta nije ispoštovana, tako da sada idete na centralizovan sistem plata.
Neko iz DOS-a je čak išao tako daleko da je pred TV kamerama izjavio, a to je gospodin Đinđić, da plate članovima Vlade nisu ni potrebne već oni treba da rade i da imaju zadovoljstvo što rade u toj Vladi. Neko od njih nije rekao samo ko treba i da plati da bi bio član Vlade, a ne da još prima platu, jer je dika raditi u Vladi. Svašta sada pričate i služite se raznim dosetkama koje nama idu u prilog. Evropske plate bi trebalo da se primene ovim zakonom ali kako da to izvedete, jer još niste kadrovsku sliku izbistrili, još vam je ona mutna, morate postaviti ljude vama po volji i tada tek možete da razmišljate o tom planu.
Ovim zakonom se želi nivelisati raznolikost, a ta raznolikost je i transparentna u Evropi, a vi sada idete protiv te Evrope.
Prvim članom su nabrojani organi i organizacije koji su obuhvaćeni ovim predlogom. Potom, plate se obračunavaju po osnovicama, koeficijentima i dodacima, i tu će biti problema zbog tih koeficijenata, ko će to da određuje?
Vlada Republike Srbije određuje osnovicu i obračun plata. Pomenuo sam u prethodnim rečenicama da ko hoće da radi u Vladi mora još i da plati, jer ta mesta su istorijski utvrđena, pa ko želi neka plati i neka uđe u tu istoriju. To je sve na ovom vrhu piramide. Idući na dole, dolazimo do gradova koji se vezuju za potpredsednike Narodne skupštine. Da li je i to po evropskim normama?
Na kraju ovog člana 6. je autonomija i lokalna samouprava. Želja Vlade je da decentralizuje autonomiju i lokalnu samoupravu do nivoa mesnih zajednica. Ovim zakonom se to anulira. Zar moraju da se izjednače sve mesne zajednice? Izabrana i postavljena lica u opštinama preko 60.000 stanovnika, to je diskriminacija za one opštine od 12.000, i obrnuto. Tada u društvu nastaju komentari gde ko radi, koliko prima itd. Ova vlada treba da reguliše posebnim podaktom položaj 420.000 zaposlenih koji se razvrstavaju prema složenosti i odgovornosti. To je isto problem u članu 5. Posebno treba da se utvrde zvanja i zanimanja koja su regulisana članom 8. Kod predsednika Republike je isto predviđeno da se reguliše ovim zakonom. Znamo zašto je to sve sad predstavljeno. U stvari, šta će predsedniku Republike plata kad on treba da funkcioniše kao istorijski subjekt, a znamo i koga predlažete, odnosno, ko se sada predstavlja kao budući predsednik Republike.
Nema danas ni predlagača, nema ni Vlade, nema ni vas, jer vas narod u stvari i ne vidi. Nama izričete nemušte kazne, a naš narod kaže - i to je pita od zelena žita. Aferu oko Vuka Obradovića su projektovali Đinđić i njegovi sledbenici. Zna se i zbog čega, a to je zbog njegove radikalne upornosti oko otkrivanja kriminala. Hteo sam samo da kažem i gospodinu Jovanoviću, da je Vlada bila prvo izabrana u Segedinu, pa je Vlada onda vas iz DOS-a birala kao poslanike. Tako da je i ovo sve u suprotnosti sa onim vašim idejama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,        u ovom zakonu ne menja se suština osim osnovice koje su regulisane ovim predlozima. Većina argumenata je iscrpljena u prethodnim zakonima tako da ću ceo ovaj moj prilog diskusiji usmeriti na ovaj zakon koji je na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ovaj predlog zakona je komentar prethodnih zakona - oni zakoni koje smo na prošlim sednicama Skupštine usvojili, a Vlada ih predložila. Ovaj predlog zakona koji reguliše penziono i ivalidsko pitanje je samo nastavak DOS-ovske politike, koja želi da paket zakona što pre provuče kroz Skupštinsku proceduru uvođenjem platnih razreda i ulazom istih u osnovice za sticanje budućih fondova. Komentar bruto plate je već komentarisan od strane nas srpskih radikala, a vi danas uvodite plate razrede i to u osam stavki. Znači, prvi i drugi stepen stručne spreme - 3.033 dinara i 8. stepen 12.724 dinara. Neko reče da ova vlada nema nameru da laže. To nije tačno. Vlada ovim zakonima uistinu laže. Ne laže ona zbog toga da bi lagala, već ispunjava obaveze svojih nalagodavaca svim tim obavezama koje je Vlada obećala ljudima, koji su joj odobrili ove zakonske projekte. Zna se koji su to ljudi. Videli smo, da Vlada svim ovim projektima u stvari umanjuje prava radnika. Šta će radnicima, po vama, toliko prava kada oni treba samo da rade, a ne da imaju još neka prava.
Prethodni zakoni razrađuju teze da treba od 700 hiljada do milion radnika otpustiti, a potom ih selektivno primati. Ovaj zakon se zalaže, da sigurnost radnika treba da bude regulisana sistemom bruto zarada. Odnosno, da budućnost bude bolja od prošlosti. To svi normalni ljudi tako misle, ali čime ćete vi gospodo iz DOS-a da to potkrepite kad nemate ekonomsku potporu ni za ovaj zakon. I ovaj zakon se bazira na ideji pretpostavke. To kazuje da on nema čist put pred sobom. Nisam ni mislio da sve treba da bude idealno, ali postoji potreba da ovaj zakon doživi uspeh tek kad Vlada obezbedi finansijsku potporu od 6 milijardi. Prethodni, odnosno važeći Zakon reguliše ovu materiju kao komplikovan sistem koji je veštački dolazio do rešenja. I to nije istina. Sva primanja koja je radnik dobijao od poslodavca su bila snalažljivost društva i vremena u kojem smo živeli. Trebalo je to sve izdržati, odnosno preživeti (svetska izolacija države, i znate šta nam je sve bilo namenjeno čak i bombardovanje).
Verovatno bi ovaj zakon i ranije doživeo izmene i dopune da ta istorijska distanca nije bila protiv nas. Pratili bi mi Evropu, ali kako da je pratimo kad nas je ona osudila na pakao. Prvo nas raščlanjuje na proste činioce, a posle toga nas veštački sastavlja. To je teško. Danas, juče i sutra naša Vlada nije ovde da prati ove zakone koji su na dnevnom redu. Ona je kojekude po svetu, u Evropi, Americi i ko zna gde, možda i u nekom našem gradu ili selu. Predsednik Vlade je dobio malog bambiku od Nemačke kao nagradu za obavljene istorijske zadatke koje je dobio. Juče je bio na Kongresu socijaldemokrata, a nije došao u našu Skupštinu. Šta će njemu svi ovi zakoni i svi ovi amandmani, kad je to već sve viđeno. Ostali čelnici DOS-a su dobili nagrade, kao na primer, nagradu "istok i zapad", "nagradu za hrabrost" i tako dalje. Popredsednici Vlade bolje da sede u Skupštini, nego da jure čelnice svojih stranaka po prostorijama stranke i time čine sindrom Monike Levinski. Da su sa nama u Skupštini verovatno im se ne bi dešavale takve stvari. Eto, i to je vlast. Ovim predlogom zakona neće moći da se određena svota usmeri i na ruke radnika a time ne umanji osnovica za penziono i ivladisko osiguranje da bude veće.

Dame i gospodo narodni poslanici, stavio sam amandman na član 15. stav 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, iza tačke 3. dodaje se nova tačka 4. koja glasi: "ako nije isplatio minimalnu zaradu zaposlenom u skladu sa zakonom". Ovaj predlog, u tački 4. sam predložio da bi radnik bio sigurniji i da ne bi imao obaveza, odnosno, inspekcijske službe bi imale manje aktivnosti po ovom amandmanu, odnosno radnik bi bio zaštićeniji, tako da bi ovaj zakon bio sistematičniji i ovo bi pitanje lakše bilo rešeno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se u ovom amandmanu reči "od 10.000 dinara", zamenjuju rečima "od 3.000 dinara".
S obzirom na tešku ekonomsku situaciju, smatram da su predložene kazne visoke, te zbog toga predlažem da budu manje. Kazne moraju biti realne, kako bi poslodavac bio u mogućnosti da to plati i da nastavi dalje da funkcioniše. Doći ćemo u haotično stanje. Plate nisu 10 puta povećane, pa tako i kazne moraju biti usklađene sa ovim realnim životom.
Evo, i danas ste počeli sa kaznama srpskih radikala. Zašto vi to sistematski radite? I u prethodnom periodu ste nam kaznili, odnosno isključili iz rada naše najbolje predstavnike - dr Vojislava Šešelja, isključili ste gospođicu Natašu Jovanović, gospodina Gorana Cvetanovića, kaznili ste opomenama Tomislava Nikolića, i danas dr Branislava Blažića.
Zar vi tako mislite da prevaziđete taj vaš Poslovnik o radu? Smetaju vam naši amandmani, smetaju vam naše replike, smetaju vam srpski radikali, smeta vam sve što dolazi od kvalitetne opozicije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica je sličan prethodnim zakonima. On je režimski. Zašto je režimski? Zato što ne idete s njim u Evropu. Jedan zakon vas vodi u Evropu, a drugi zakon vas vodi u 1948, pošto je i 1948. postrevolucionarna godina, isto je i 2001. postrevolucionarna godina. Kako ćete da zapošljavate radnike kad uglavnom želite da otpuštate, takav je stav Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, odnosno ministra Milovanovića. Želja vaših nalogodavaca je da se ovim zakonom obezbedi sigurna i jeftina radna snaga. Time bi novi vlasnici dolaskom, odnosno vlasničkom transformacijom dobili i kapital i jeftinu radnu snagu.
Zakonom koji je na dnevnom redu u 18 članova, (još jedan je zakon) koji se iz konglomerata zakona menjaju, samo su sistem o kojem smo već u prethodnim zakonoma videli suštinu i bit. Predloženim izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica ne postiže se adekvatna zaština nezaposlenih lica. To iz razloga jer je ovaj zakon restriktivan u odnosu na ekonomsku moć poslodavca i planove za razvoj privrede u celini. Naime, osnovni cilj svakog društva pa i našeg je razvoj privrede, kojim se stvara mogućnost zapošljavanja radnika, prosperitet i napredak društva u celini. Tada bi svaka predložena zaštita radnika bila moguća, jer bi poslodavac mogao neometanao da stvara dohodak i vrši predložene naknade za penziono i socijalno osiguranje, pa ne bi bile potrebne ni ovoliko predviđene kaznene mere. Ne bi se ni dogodilo da radnici sa 25 i više godina ostanu bez posla. To bi bili samo izuzeci. Verovatno je ovako predviđene izmene i dopune moguće ostvariti u razvijenim zemljama Evrope.
Razumem težnju DOS-a da ostvari zahteve Evorpske unije, ali i oni moraju da razumeju da se na nerazvijenoj privredi ne može graditi evropski standard. Moraju shvatiti da moraju dati onih 6 milijardi dolara da bi privreda mogla da radi i da bi poslodavci mogli da ispoštuju rokove predviđene za isplatu nadoknade po osnovu penzionog i socijalnog osiguranja. U uslovima u kojima živi i radi naša privreda ovo je nezamislivo i neostvarivo za 3/4 privrede. Ako imamo u vidu da su nam NATO agresori porušili veliki deo proizvodnih kapaciteta i da od tada nije prošlo ni pune dve godine, onda se stiče utisak da ova DOS-ovska vlast, koja je upravo došla na vlast svesrdnom i ekonomskom pomoći zemalja NATO agresora, želi da u potpunosti obezvredi i ono malo proizvodnih kapaciteta, koji su ostali i koje smo obnovili i to bud zašto proda onim zemljama koje su nas bombardovale.
To ću prosto obrazložiti time što se predloženim izmenama kaže da onaj ko ne isplati nadoknadu za penziono i socijalno osiguranje, pored novčane kazne koje su previsoke za poslodavca, predviđa i zabrana bavljenja delatnošću u roku od 30 do 90 dana. Znači bolje je ne raditi, no raditi i stvoriti neki dohodak, pa radnika zaposliti, a siguran sam da će tako veći broj privrednika biti zatvoren i biće otpuštanja radnika. Njima se samo deklarativno pruža neka zaštita kroz nadokanadu za vreme nazposlenosti, kao i nadokanda pri preseljenju radnika. Te nadoknade su nominalno manje od onih koje danas primaju prilikom prestanka radnog odnosa. Osim toga, ovaj zakon je u tesnoj vezi sa prethodnim već usvojenim ekonomskim zakonima, jer je osnovica za oporezivanje bruto ličnih dohodaka i druga primanja. Sve je to pod farsom da radnicima penzije budu veće, a ko može da garantuje, prvo, ko će penziju doživeti i koliko uživati, zatim, da li neće doći ponovo do strahovite inflacije i slično.
Cilj je napuniti budžet za 2001. godinu, a šta će biti sa radnicima i privredom, videćemo. Kao što su neki poslanici prošlih dana govorili, preduzetnik ili privrednik to jest preduzeće neće moći da isplati lični dohodak u namirnicama kao do sada, već samo u novcu, koga nema. Neće moći da kupi mašine za rad, ako je uzeo kredit i trenutno ima sredstva na računu, dok ne isplati potrebna davanja to jest doprinose državi. Međutim, pošto mi znamo da ćete ove izmene prihvatiti, jer ste u ovoj skupštini većina, predlažem da ih što pre prihvatite i budite sigurni kod prvog većeg otpuštanja, nekim novim bagerom idete u istoriju.
Mislim da je vreme. Hvala.

Na član 1. stav 1. tačka 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima zamenjuje se reč "trostruko" rečju "šestostruko". Ovaj amandman sam stavio zbog ljudi koji su kategorije od 10 do 20 godina. Oni treba da budu najviše oštećeni ukoliko Vlada, koja predlaže ove zakone, a danas se ne pojavljuje, odnosno ne pojavljuje se već duži period na sednicama naših zasedanja, a što bi oni i dolazili kad već sve znaju unapred, a pošto se nama imputira da mi kao srpski radikali unapred komentarišemo ..., odnosno Vlada je sve to unapred isprojektovala i nema potrebe ni da prisustvuje ovim sednicama.
Što bi ona prisustvovala kad je poslala svoje emisare, koji na primer kruže po Srbiji i vrše bonitiranje svih preduzeća za koja smatraju i misle da treba u ovom narednom zakonu o privatizaciji da ih privedu onima o kojima oni već duži period govore.
Da bi zaštitili zaposlene od poslodavaca koji treba da se pojave na ovom prostoru, znači, predložio sam ovaj amandman. Ti poslodavci verovatno žele da dođu na sigurnu tržišnu utakmicu i da u tome nemaju posledica koje bi bile pogubne po njih. Zbog toga ovaj amandman treba da zaštiti radnika, odnosno da poslodavac ima obavezu da isporuči - odnosno ponaša se po zakonu, tako je to regulisano.
Najlakše bi bilo, znači, da ovaj trostruki iznos koji je predložila Vlada, poslodavac prihvati, odnosno da ima manjih izdataka po ovom zakonu. Otpremnina će biti kap u moru ekonomske nemoći radnika, a ako bude šestostruka doći će makar, u stvari daće neku nadu za sutra. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 4. je u koliziji sa članom 14. Zakona o porezu na dohodak građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o radnim odnosima koji je sada na dnevnom redu pokušaću da u kratkim crtama obrazložim, u načelu.
Ovaj zakon predviđa da sve norme o radnim odnosima treba da se fiskalno urede prema evropskim normama odnosno evropskom zakonodavstvu. Zar je evropsko zakonodavstvo to koje treba da utiče da i postojeći odnosi u ovom zakonu treba da se devalviraju na primer, u prvim članovima ovog zakona su predviđene restriktivne mere sa 6 na dve plate, odnosno sa 8 na tri plate i tako dalje. To je suština koja je danas ovde pred nama. Ovim zakonom biće uređene novine koje treba uskladiti, a to su plaćanje poreza iz doprinosa i zarada. To može da se prenese samo onda kada naša privreda i ljudi budu radili. Zakon reguliše princip bruto zarade. U bruto ulaze svi prihodi po osnovu radnog odnosa, zarada, naknada zarade i dodaci na zaradu, kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porezi na zaradu. Sve je to korektno ali kako ćete to vi sprovesti odnosno koliki će broj ljudi da upražnjava ovaj zakon. Kada po svim predviđanjima stranih mentora, a to je i ministar Milovanović izjavio treba da dođe do revitalizacije u znaku otpuštanja jednog miliona radnika, a potom primanja tih istih radnika po principu - ti si dobar a ti nemoj više doći.
Može ovaj zakon da se primeni i bez šok terapije onog trenutka kada u zemlju uđe onaj obećani novac od 6 milijardi dolara. Tog momenta može da se govori o eliminaciji sive ekonomije i isplate u vidu roba. Tada će sigurno radnici biti donekle zadovoljni jer siva ekonomija neće imati više uporište na tom prostoru. Znači pare koje ste obećali pretvorite u nove oblike rada i revitalizacije privrede. Poslodavci tada dobijaju kredite, otvaraju nove linije, zamenjuju stare mašine novim i tome slično i čine da ovaj zakon o radnim odnosima bude tek tada početak koji treba da se integriše u Evropsku zajednicu o kojoj vi iz DOS-a svakodnevno komentarišete. Ne može se donositi zakon koji nema ekonomsku podlogu, a ta podloga je organizovana proizvodnja. Znate koliko firmi danas u zemlji radi i proizvodi najbolje. Danas rade informativne kuće ali one su samo deo vašeg info sistema. Videli smo da je i Parlament deo proizvodnje reče jednom prilikom gospodin Maršićanin - radićemo kao fabrika i štancovaćemo sve nove zakone, a videli ste da baš ta fabrika ne funkcioniše najbolje sa direktorom te fabrike koji se zove gospodin Maršićanin. Nešto tu nije uredu stalno su za tu i te greške u fabrici odgovorni srpski radikali, jer navodno oni neće da funkcionišu onako kako to želi gospodin Maršićanin. Međutim, narod to drugačije ocenjuje. Videlo se kako ta fabrika - Parlament funkcioniše u odsustvu tih radnika koji se zovu srpski radikali.
Tada nastaje sistem daj da što brže završimo sa ovim poslom dok se oni ne vrate. To je viđeno prošlih dana, a u ovoj fabrici je problem i kvorum koji ne može da se formuliše svakog trenutka i u svako vreme a to je jedan od problema ove fabrike koja proizvodi sve ove zakone. Svi radnici koji rade sa oznakom DOS-a, a to su poslanici, nisu još sazreli i nisu opravdali poverenje koje su dobili od naroda. Eto i to je sve povezano sa ovim zakonom koji je sada na dnevnom redu.
Zakon o radnim odnosima podrazumeva i disciplinu poslodavca prema radniku a ne znam da li ste vi sve to shvatili ili samo načelno shvatate. Zar Vlada učestvuje u ovoj fabrici novih zakona, a nema je nigde i to narod vidi zahvaljujući TV kamerama. Neka Vlada i ubuduće ide van našeg Parlamenta. Šta će njima mišljenje našeg naroda. Vladi je bitno šta o njima misle gospoda u Briselu, Nemci, Italijani, Austrijanci, Englezi, Španci, Mađari, Rumuni i svi ostali. Što bi oni sedeli u Skupštini i gubili vreme kad je njima vreme novac od 6 do 7 milijardi koje oni čekaju tamo negde u belom svetu, a narod je prevaren. Vraća se budućnost, koja je to budućnost, kada će ona stići. Stigla je u Đelićevim idejama. Da li on zna šta je sve izgovorio? Ponaša se kao da mi ništa ne znamo o tim zakonima i o tim projektima koje je on branio odnosno loše branio. Ovim zakonom predviđena je neka socijalna sigurnost, a ta socijalna sigurnost iznosi 1.900 dinara odnosno ona je veća od prethodne socijalne sigurnosti koja ne može u ovom trenutku da uspostavi ravnotežu sa tom čuvenom potrošačkom korpom koja je mnogo veća. Radnik sa tom minimalnom sigurnošću može samo da vegetira, a to znači dva dana sunca tri dana vetra, tada nastaje sistem bonsai - imaš sve u minimalnom kontekstu.
Ovaj zakon je samo forma za punjenje tog vašeg budžeta, jer verovatno najavljujete nove zakone o radnim odnosima koji će tek doći na dnevni red i to vas dovodi do one opaske da vaši eksperti nisu eksperti.

Dame i gospodo narodni poslanici, u amandmanu 9, iza reči: "opštine" stavlja se tačka, a preostali deo teksta se briše. Znači, to je predlog. Apsolutno je neracionalno poveriti mesnoj zajednici, koja nije kadrovski profesionalno osposobljena da se bavi poslovima ugovaranja, kao i finansijskim transakcijama, pogotovo kad se radi o sredstvima koja su joj građani poverili. Svedoci smo brojnih zloupotreba od strane mesnih zajednica. Decentralizacija je ideja do koje treba i doći. Kako, kad vi još više sprovodite centralizaciju? Vi se samo deklarativno izjašnjavate, a dela su još daleko.
Lokalna samouprava još nije ni u funkciji, jer mnoge opštine nisu ni konstituisane. Na primer, dolazim iz Iriga, tamo već više od šest meseci DOS-ovska vlast nije uspela da konstituiše lokalnu samoupravu. Suština i status mesnih zajednica nisu definisane ni Ustavom, a lokalna samouprava se dvoumi da li će imati mesne zajednice ili neće. Znači, to smo već napomenuli. Mesne zajednice nisu koncipirane kao organi lokalne samouprave. Izbori nisu regulisani identično u celoj Srbiji. Znači, to je tu različito postavljeno. Samodoprinos nikada nije ispoštovan do kraja. Na početku to funkcioniše, a posle ide van planova i formiraju se lokalni klanovi koji uspostavljaju neke svoje aktivnosti. Zbog toga predlažem da se usvoji ovaj moj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom zakonu je neko rekao, da je to jedan u paketu od najgorih. Znači, da ima nekih 50 članova. Ja sam dao amandman na član 9. koji je povezan sa članovima 5, 6, 7, i 8. i predlažem da se ovaj član 9. briše. On treba da bude uređen zakonom, a ne da ministar ima pravo da ga uređuje. Poreski obveznici treba da  učestvuju u donošenju rešenja u visini njegove osnovice, tako bi ovaj član dobio svoje mesto u nekom novom članu, a ne u ovom kako je predloženo. Isto je bilo i u prethodnom Zakonu na član 46. gde smo mi, srpski radikali dali amandman.

Gospodo narodni poslanici, paket zakona od pet do jedanaest je samo deo koji mi, kao poslanici, treba da izložimo. Toliko je vremena da nije dovoljno ni za jedan od ovih predloženih zakona o porezima. Paket poreza koji DOS danas iznosi na videlo je sraman čin za naš narod. Da li je mogućno da DOS danas predstavlja ulaze za budžet, da nema osnova za takvo nešto. Zar jedan milion nezaposlenih, što na sva zvona predstavljate putem vaših ministara, a koji treba da ovim paketom pune ovaj budžet? Zašto Vlada nije, prvo, prestrukturirala privredu, pa omogućila da veliki broj ljudi krene da radi. Zaposleni su do sada samo DOS-ovi ljudi. Ostali su nepoželjni. Kakva je to politika demokratske orijentacije? To nema veze sa demokratijom. Očekujete da ćete ovim paketom zakona obezbediti sigurnost u budžetu.
Zašto ste pojačali stope poreza u svim predlozima zakona? Predložio sam amandmane na određene članove tih zakona. Jedan od tih je amandman koji reguliše pitanje lovačkog naoružanja i automobila. I tu je stopa povećana za dvostruki iznos od prethodnog. Pretvorili ste automobile velike kubikaže, stare godine proizvodnje, da budu realizovani kao da smo mi najbogatije društvo, odnosno kao da su to novi automobili. Borite se za demokratsko i bogato društvo, a iz ovih zakona se to ne vidi. Zapravo, vidi se suprotno.
Kad smo mi, srpski radikali, u vreme sankcija i teškog bombardovanja naše zemlje, predložili određene takse od 100 dinara na mobilne telefone, vi ste nas blatili na svim nivoima. Sada predlažete duple takse, a da ni okom niste trepnuli.
Šta vi, gospodo iz DOS-a, želite? Zašto su svi ovi projekti koji su na dnevnom redu takvi da ne omogućuju naš boljitak, nego radnika stavljate u presu i iz njega cedite poslednji dinar, koji nema gde da ga zaradi. Da ste do sada zaposlili veći broj radnika, imali biste podršku naroda. Ovako, ko zna šta će se desiti.
Vi, gospodine predsedniče, na tom mestu gde sedite, vrlo ružno dobacujete poslanicima Srpske radikalne stranke. Zašto to radite? Zar smo vam mi toliko neprihvatljivi da morate dosetkama sve nas da vređate. Veliki broj amandmana koje smo podneli je odbijen. To nam je poznato. Zašto biste vi iz DOS-a to prihvatili? To pokazuje vašu demokratičnost. Sredstva informisanja daju određene informacije o ovim zakonima koji uzimaju novac od građana. To je dobar komentar koji će vas dovesti do toga da razmislite, ali će biti kasno, jer narod ne može da čeka to što ste obećali - šest - sedam milijardi dolara. Narod od toga neće ništa pozitivno osetiti.
Predlog zakona o lokalnoj samoupravi - predložio sam amandman da se sredstva u mesnim zajednicama ne raspoređuju po svim jedinicama, jer ima mesnih zajednica koje nisu spremne da se bave takvim finansijskim sredstvima. Ključne tačke ovih zakonskih promena nisu da se povećaju porezi. Oni treba da donesu u budžet novi moment, odnosno ta sredstva, po rečima ministra Đelića, trebalo bi da budu i veća, ali sada nisu u mogućnosti da se realizuju.
Sve što se predlaže ovim paketom po predlogu Vlade i ministarstava, bilo je regulisano i starim zakonima. Samo su sada iznosi povećani. Smatram da se ovim paketom zakona sada na demokratski način daje građanima do znanja, da su to zakoni koje oni moraju poštovati. Upotrebljava se izraz "doza progresivnosti". Ta doza progresivnosti je dobra samo tamo gde su društva bogata i gde može ta doza progresivnosti da ostvari cilj.
Ovom dozom progresivnosti predviđaju se naplate za višak stambenog prostora. Ali to je lokacijski određeno. Misli se na Dedinje i ekskluzivne lokacije. Da li i sela imaju svoje Dedinje ili će se to regulisati na drukčiji način?
Bojim se da ne dođe do izražaja da seljačke kuće, koje su trenutno prazne, budu predmet ovog zakona. Pominju se stope i strani investitori. Oni mogu da dođu i da investiraju, ali ne sada, u ovim uslovima, i predlogom ovih zakona. Rečeno je da porez na dobit mora biti pravičan i da će se iz toga finansirati jednim procentom kultura, sport i humanitarna davanja.
Svi ovi zakoni su bili na kontroli kod stranih mentora. Verovatno ste od njih dobili dozvolu za promociju i putem ove skupštine, jer sve što mi, kao Srpska radikalna stranka, predložimo u vidu amandmana, vi ne prihvatate, odnosno vi biste prihvatili, ali ne smete od stranih mentora.
Ovim zakonima koji regulišu poreze na automobile zalažete se, navodno, i za domaću "Zastavu", ali je to diskutabilno. Vreme će pokazati da vi ne poštujete ni našeg radnika, ni našu proizvodnju, već ono što treba da realizuje strani kapital na našem tržištu. Mi smo njima potrošačko društvo koje treba da troši njihovu robu.
Napomenuo sam na početku izlaganja oružje. Stavio sam određene amandmane. Smatram da milion komada oružja, o kojima govorite, predstavlja nešto sa čime ne znate šta ćete, odnosno šta treba uraditi sa onim ljudima koji imaju 30 - 50 komada raznog oružja. Ništa sa njima ne treba činiti na način na koji vi činite. Oni koji drže to oružje, čine i određene usluge. Treba to održavati, čuvati, za neka buduća vremena, kao muzejske vrednosti.
Ne mislim da to treba čuvati za neku borbu i slično. To oružje nije spremno za tako nešto.
U vezi sa porezom na fond zarada, po vašim rečima i predlozima, treba da bude pomak ka fiskalnom zakonu. Ovaj procent od 3,5 je korak ka finansijskoj decentralizaciji, da oni u lokalnoj samoupravi troše novac, odnosno da taj korak ka decentralizaciji bude u finansijskim tokovima.
Zaključiću komentarom. Imamo na dlanu zakone, ali su oni režimski. Prvi put uvodimo usmerenu progresivnost, ali kako i gde? Primer koraka ka finansijskoj decentralizaciji, videćemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 28. predlažem da se poreska stopa menja i glasi: stopa poreza na prihode od poljoprivrede treba da bude 10%.
Smanjenjem poreza seljacima omogućiće se da oni uspešnije i kvalitetnije usmere prihod za hemijska i zaštitna sredstva, veštačka đubriva, seme, dizel i sve što je potrebno za kvalitetnu proizvodnju. Smanjenjem ovog poreza povećali bi izdvajanje za gore navedene stavke. Time bi povećali produktivnost po jedinici površine, ako znamo da smo nekada po jednom hektaru proizvodili veću količinu hrane u odnosu na prošlu godinu. Prošle godine smo bili poslednji u Evropi na lestvici unošenja veštačkih đubriva po jedinici površine. Ovim smanjenjem poreza projektuje se na duži period povoljan stav predlagača da se poboljša stanje u poljoprivredi, čime bi vratili nadu da na selu ostanu mladi, odnosno da i neke iz grada, da se neki iz grada vrate na selo. Ulaganjem u poljoprivredu, ulažemo u sve grane. Žao mi je što gospodin ministar Đelić ukupno komentariše da seljaci manje plaćaju od drugih radnika. Ministar je verovatno bio na selu samo putem Internetsajta. Težak je taj dinar koji seljak zarađuje. Znaju seljaci za čega se mi srpski radikali zalažemo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, po izlaganju gospodina ministra Đelića ispada da se ništa novo u ovom zakonu ne događa. Sve što je bilo staro, sačuvano je. Samo je procenat svih davanja povećan, a on to nije rekao tako, već je to apsolvirao u stavci bruto zarade. Mi ovim zakonom treba da demontiramo tempiranu bombu koja je u srcu Srbije, a zamislite ta tempirana bomba su topli obroci, terenski dodaci i regresi. To su davanja koja su poslodavci imali obavezu da isplate radnicima bez plaćanja poreza.
Kako će sada poslodavci u ovim uslovima koji su još teži od prethodnih, to da izvrše. Neće moći nikako. Poslednjih 15 godina mi se nalazimo u delikatnoj političkoj i ekonomskoj situaciji. Nismo to mi, srpski radikali, koji danas o tome raspravljamo proizveli, niti smo doveli do tog stanja. Rečeno je da će radnici kada dobiju platu, kada se na nju plati porez državi, dobiti svoja prava. Koja su to prava, kada se priprema već veliki voz za transport naših radnika, jer nisu ni stručni ni sposobni da prihvate ovu transformaciju koja dolazi sa Zapada. Šta oni mogu da rade kada nisu kvalifikovani i treba da se dokvalifikuju, to je šok za radnike.
To što država uzima od radnika poreze, vara se ako misli da će se obogatiti. Naš dijalog, kaže ministar, sa poslodavcima, sa sindikatom i sa državom, ništa nam taj dijalog ne donosi ni radikalno ni novo. Masovno izbegavanje poreza treba da se reguliše bruto platama. Mi smo poslednja zemlja u Evropi koja priča o toplim obrocima i o davanjima kao što su regresi i putni troškovi. Nećemo ovim zakonom mi to prevazići, jer smatram da nismo ni politički, ni ekonomski, ni ljudski, spremni da to završimo. O sintetičkom dohotku građana za 2003. godinu neću ni da govorim ovog puta.
Omogućićemo privlačenje stranog kapitala sa niskim stopama od 14% na zarade, i sa 20% na druge vidove dohotka. Smatra se da će strani kapital koji će ići ovom stopom, doći u našu Srbiju i time povećati ekonomsku moć stanovništva.
To je samo pretpostavka, kada znamo da strani kapital ne ulazi u neproverena područja, kao što je naše. To je jug Srbije, Kosovo, Crna Gora i Vojvodina.
Što se tiče poreza na dobit preduzeća, on je funkcionisao na papiru i bilo je dobro. Tome je došao kraj. Želimo da strani kapital uđe u državu. To je vrlo diskutabilno. Treba da imamo za domaće i strane investitore iste uslove. U ovim prilikama to je neizvodljivo, teško će biti izvodljivo. Neće strani kapital da vrši revitalizaciju naše posrnule privrede. Oni hoće da dođu na čiste odnose. Zna se koji je to kapital gde oni žele da ulažu. To je visoka tehnologija koja zahteva mali broj radnika.
Šta će njima radnici i topli obroci, o čemu mi danas raspravljamo. Paušalci ovim zakonom više neće moći da funkcionišu kao do sada. Smatra se da će paušal biti preveden u zakonske okvire. Ko je taj koji će se u ovom zakonu baviti paušalom na ovaj način? Niko.
Ovim zakonom su pooštrene kaznene mere, tako da je i to deo koji utiče na stimulans svih ovih stopa da bi se fabrike privele nameni, kako bi radnici mogli da funkcionišu. Zakon o kome sada diskutujemo, ima za cilj da devalvira vrednosti svih fabrika kako bi privatizacija imala približne uslove, a odigrala se u Poljskoj, Rusiji i Mađarskoj. Tamo je ministar Đelić bio ekspert za transformaciju, a sada je kod nas ekspert za finansije.
Kada dobijemo obećanih 6 ili 7 milijardi dolara, tada i ovaj zakon može bez mnogo diskusija da se prihvati.
Predložio sam amandman na član 28. zakona, a o njemu ću kasnije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Agrarni budžet za koji sam u budžetu predvideo da bude planski i sistematski određen na sumu od 10 milijardi dinara nije prihvaćen, pa sam zbog toga na ovaj agrarni budžet podneo amandman  na član 2.  tačka 3, gde je predviđeno da se iznos od 492 miliona za premije, regres i subvencije poveća na 985 miliona dinara.
Jasno mi je da je ekspertska grupa na čelu sa gospodinom Đinđićem i gospodinom Đelićem bila preko u Americi i da je tamo dobila befel, kako to naš narod kaže, da može ovaj budžet da se stavi na dnevni red. Dobili su zeleno svetlo za ovaj budžet, ali su dobili i određene uslove koje treba da ispuni naš narod. Mislim da ovi uslovi ne treba da budu povezani sa Agrarnim budžetom i sa našim seljakom. Svi naši amandmani, Srpske radikalne stranke, koje smo danas i prethodnih dana ovde na ovoj skupštini isticali bili su negirani od strane odbora, Vlade kao i od kolega poslanika DOS-a, koji su se uglavnom nekulturno i necivilizovano ponašali prilikom izlaganja svakog našeg poslanika. Šta će vama amandmani, gospodo iz DOS-a, kada vi imate onih 6 milijardi koje očekujete, a koje mi do danas nismo videli, niti ćemo ih videti. Šećerna repa je biljka koja ima svoju bajku, ta bajka je poznata svima i zove se "Deda i repa". O njoj neću ovog puta.
Ovim amandmanom u članu 2. premije su predviđene od 0,20 din po kilogramu. Predlažem da se ta premija poveća na 0,40 din po kilogramu. Time se vrši projekcija pozitivnog razmišljanja na duži period našeg seljaka. Ako naš seljak ove godine bude zadovoljan sa premijom od 0,40 dinara, tada će se površine znatno povećati, bez posebnog uputstva sa bilo čije strane i šećerna repa dobija svoje mesto na poljima gde do sada nije bila kao kultura. Šećerane u Srbiji su projektovane za veće količine šećerne repe i bili smo nekada izvoznik šećera, te ovim amandmanom se poboljšava struktura sredstava i za fabrike šećera. Polja pod šećernom repom su za pet i više puta u odnosu na prošli period smanjena. Plan setve je predviđen za 61.000 hektara. Ovaj amandman koji predlažem će povećati površine i kilograme na tim površinama. Hvala.

Dame i gospodo, na član 9, uz navedenu poziciju 2, za dizel gorivo koje se koristi u poljoprivredi, predlažem da se ukine stopa akcize zbog stanja u poljoprivredi i zbog svega onog što tereti poljoprivredu. Smatram da bi ukidanje ovih 8,7 dinara po litri poboljšalo želju i volju poljoprivrednih proizvođača da uzoru one neuzorane površine. Hvala.