Podneli smo amandman na član 80. gde treba da popravi ovo procentualno učešće za lovišta za posebne namene, odnosno za klasična lovišta: '' U članu 80. stav 2. posle procenta "5%" reči "za lovišta posebne namene i 10% za ostala lovišta" brišu se''. Predlažemo da tih 10% bude uglavnom za sva lovišta.
U istom članu se dodaje novi stav, koji glasi: "Izuzetno za lovišta u državnoj svojini koja se daju u koncesiju, iznos naknade određuje se ugovorom". To bi bio neki procenat koji bi mogao da se odredi ugovorom, odnosno da možda bude i veći procenat od 10% ako je to bogato i kvalitetno lovište, ako ima dosta divljači i ako koncesionar ima interesa da gazduje u tom lovištu.
Podneli smo nas dvoje amandman, Dragi Damjanović i Vitomir Plužarević, i to je jedan od predloga o kome su razgovarali u Lovačkom savezu Srbije i u stručnim službama Lovačkog saveza Srbije. Ako prihvatite, u redu je, ako ne prihvatite, mi ne možemo da utičemo na vas da prihvatite ove procente i da ovaj zakon bude poboljšan u tom smislu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo lovci, evo, privodimo kraju ovaj čuveni zakon o divljači i lovstvu. Imam čast da vas obavestim da ste do 2010. godine mogli da lovite i da se bavite lovom na tradicionalan i sebi svojstven način, u skladu sa postojećim zakonima i zakonom koji je bio u skladu sa prethodnim normama i komentarima Lovačkog saveza Srbije i svih lovačkih udruženja.
Ovaj zakon, koji je danas na dnevnom redu, odnosno o kome večeras raspravljamo, proistekao je iz mnogo želja koje nama nisu poznate. A čije su to želje? To su verovatno želje raznoraznih komisija koje su imale zadatak da taj jedinstveni korpus srpskih lovaca još poruše i da više ne može da funkcioniše onako kako je funkcionisao.
Mi smo, kao republički poslanici, pokušali na demokratski i kvalitetan način da, putem amandmana, utičemo na ovaj zakon. Nešto je od tih amandmana prihvaćeno, ali je uglavnom suština zakona onakva kako su ga zamislili predlagači, odnosno ljudi koji imaju zadatak da ovaj zakon bude prihvaćen, ne u interesu lovaca, nego u interesu tih ljudi koji su želeli da naprave to nejedinstvo.
Ima mnogo tačaka na koje smo ovde danas pokušali i želeli da usmerimo predlagača ovog zakona. To je, na primer, definicija divljači, status Lovačkog saveza, lovačkih udruženja, to su licence, komore, lovočuvari. Znači, to je sve u ovom zakonu prezentovano na štetu lovaca Srbije, kojih ima u ovom trenutku neko kaže 76.000, neko kaže 90.000, a možda ih ima i više.
Međutim, koliko imam informacija s terena, lovstvo uglavnom stagnira i u tom ''dobnom'' komentaru. Sve je manje mladih ljudi koji žele da se bave lovom, odnosno sve je manje mladih lovaca koji žele da učestvuju u toj do sada građanskoj organizaciji koja se zvala lovstvo.
Možda smo mi, članovi SRS, u ovom našem nastupu imali radikalan komentar, ali smatramo da je on imao za cilj da zaustavi te nekvalitetne komentare u ovom zakonu. Da li smo uspeli ili nismo, to će vreme pokazati. Ali, mi smatramo da će lovci već na prvim svojim sastancima posle donošenja ovog zakona imati dosta problema i da će možda još ove 2010. godine moći da mirno love, do stupanja na snagu ovog zakona. Ovaj zakon treba da stupi na snagu 2011. godine, ali sumnjam da će Ministarstvo i prateće službe moći da pripreme prateća dokumenta koja su neophodna da bi ovaj zakon mogao da funkcioniše u skladu s normama i principima koji treba da proisteknu iz ovog zakona.
Mi ćemo najverovatnije, kao republički parlament, možda već iduće godine imati izmene i dopune ovog zakona. Mislim da će i ministar biti zadovoljan tim izmenama i dopunama, pošto će na njega sada izvršiti pritisak tih 90.000 lovaca i moraće zakon da pretrpi određene promene.
Gospodin Dimitrijević je pomenuo i priču vezanu za lovačke domove i lovno-tehničke objekte. Ni to nije definisano u pravom smislu reči, ni ovim zakonom a ni Zakonom o udruženjima. Sećate se da smo imali u republičkom parlamentu Zakon o udruženjima, gde je ta oblast, mislim na lovačke domove, trebalo da bude regulisana na dobrobit tih ljudi koji su ugradili i materijalna i duhovna dobra u te objekte. Kako će to biti…?
Smatramo da lovstvo treba da doživi veću profesionalizaciju, da struka da veći doprinos. Međutim, to je u zakonu samo provučeno u nekim naznakama. Znači, te naznake ne daju neku budućnost toj struci ni nauci, koja je vrlo bitna, vezano za zaštitu, unapređenje i uzgoj divljači.
Sećate se, na današnjem zasedanju prokomentarisao sam i brojnost. Nisam hteo da komentarišem bonitet i stanište, koje je na teritoriji Srbije uvek kvalitetno, odnosno prvo bonitetno stanište za sve te naše vrste o kojima smo komentarisali. Znači, zakon o tom procesu uzgoja divljači nije dao čak ni u naznakama šta je to bonitet i bonitetna staništa. Verovatno će u tim pratećim dokumentima i aktima, kad se budu ustanovljavala lovišta, možda dati neki kvalitetan komentar.
Razgovarajući s ljudima koji su se bavili ovom strukom i lovstvom, najverovatnije će biti stavljena tačka na dosadašnji rad i, ako bude bilo ikakvog napretka, taj napredak treba da proistekne iz novih dopuna i izmena ovog zakona. Zahvaljujem.

Samo ću da kažem dve rečenice, odnosno da gospođa Nada Kolundžija nije u materiji. Mi nju cenimo …

Samo trenutak, molim vas. Ona nije shvatila suštinu ovog zakona. Ne bih hteo da elaboriramo ništa. Mislim da je ministar shvatio suštinu ovog zakona i da je ministar učestvovao u doradi ovog zakona. Možda je on sad, u ovom trenutku…

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo lovci, ovaj zakon je neophodan Srbiji, ali ta neophodnost je usledila na vrlo čudan način. Kako na čudan? Današnji komentari i diskusije koje smo čuli, a i jučerašnji komentari na Odboru za poljoprivredu ukazali su na to da ovaj zakon nije baš na jedan kvalitetan način dospeo u ovu našu skupštinu.
I prošle i ove godine Lovački savez Srbije morao je i imao obavezu da ovaj zakon o divljači i lovstvu pripremi, organizuje i obavesti lovačku javnost na vreme i blagovremeno koje će i kakve izmene i dopune ovaj zakon doneti gospodi lovcima. On to nije bio u stanju pošto su se u Lovačkom savezu Srbije desile, a i dalje se dešavaju čudne stvari. Novac i kapital sa kojim je raspolagao Lovački savez je nestao i u takvom stanju Lovački savez Srbije nije spremno dočekao i organizovao ovaj zakon o divljači i lovstvu.
Smatramo, mi koji se bavimo lovom, zaštitom, unapređivanjem i gajenjem divljači, a nas ima u Srbiji, po nekim procenama, 96.000, to je armija građana koji su svoj hobi i privrednu delatnost drugačije koncipirali.
Najpre je trebalo doneti zakon o šumama. Zašto zakon o šumama? Zato što su šume stanište i pribežište divljači, o kojoj mi danas donosimo zakon. Zatim, zakon o poljoprivrednom i drugom zemljištu, koji će biti usklađen sa novom koncepcijom vezano za ovaj zakon.
Ministar kaže da je ovaj zakon usklađen sa evropskim konvencijama, sa evropskim direktivama, sa uredbama, koje kada dobro analizira korisnik ovog zakona nije zadovoljan.
Sve zemlje u okruženju, uključujući i bivšu SFRJ, nisu na blagorodan i kvalitetan način rešile ovo zakonsko pitanje. Evropa luta, a mi u tom lutanju treba da donesemo zakon koji neće biti primenjen u skladu sa tradicijom našeg naroda, sa tradicijom lovstva u bivšoj Jugoslaviji, sadašnjoj Srbiji.
Ovim predloženim zakonom definicija statusa divljači nije usaglašena sa Ustavom. Nisu date definicije pojedinih termina ili su napravljene materijalne greške koje se mogu, naravno, ispraviti. U uvodnom delu narušena su pravila pisanja i sistematika zakona.
Ne postoji osnov da se delatnost lovstva proglasi delatnošću od opšteg interesa, jer nije ispunjen zakonski uslov da se radi o delatnosti od strateškog značaja za Republiku. Taj status joj nije dodelio nijedan od strateških dokumenata Republike Srbije.
U Nacionalnoj strategiji održivog razvoja delatnosti lovstva nigde nije dat status delatnosti od strateškog značaja. Izrada Strategije je u tom domenu svrstana u sektorske ciljeve, a Predlog zakona o divljači i lovstvu preuranjeno daje lovstvu taj status.
Pre strateškog sagledavanja i bez osnove ne postoji osnov ni u članovima 86. i 87. Ustava (ravnopravnost svih oblika svojine; državna imovina) jer se radi o dispozitivnim normama koje prepuštaju zakonu da slobodno uredi to pitanje.
Ova odredba može imati samo cilj da se njome pribavi povlašćeni status javnom ili drugom preduzeću kojem se poveri obavljanje posla od opšteg interesa ili usmere budžetska sredstva u tu delatnost, odnosno obezbedi monopolski položaj.
U članu 3. koji reguliše Opšte interese mi smo amandmanski predložili da glasi: ''Divljač je prirodno bogatstvo i imovina Republike Srbije, koja se koristi pod uslovima i na način predviđen ovim zakonom.'' Pravni osnov za navedene izmene vezan je za Ustav, članovi 86. i 87. stavovi 1. i 3, Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa – član 2. stav 2, Nacionalnu strategiju održivog razvoja, poglavlje V i III, uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu – poglavlje III i V šumarstvo, lovstvo, ribarstvo.
Malo ću se osvrnuti na poglavlje III. koje reguliše Lovačke komore, to su članovi od 9. do 19. Sve moje kolege koje su danas komentarisale vezano za ovu komoru, uglavnom, nemaju svi pozitivno mišljenje o toj komori. Osnivanje komore u lovstvu predstavlja u ovom trenutku samo stvaranje nepotrebnih troškova državi i građanima zaposlenim u lovstvu. To vam je kao što se danas u svim ministarstvima u Srbiji osnivaju uprave i agencije, kojima se ne zna broj, a koje u finansijskom smislu predstavljaju balast i teret budžetu Srbije.
Ove komore imaju isti cilj i nameru, da nametnu veće troškove lovstvu i lovcima i time oslabe ekonomsku, danas već oslabljenu, moć Lovačkog saveza Srbije i samih lovaca. Jedinu svrsishodnu delatnost koju bi obavljala Komora je stručno licenciranje zaposlenih u lovstvu, a to može da obavlja ministarstvo nadležno za poslove lovstva, kao što je to slučaj i u drugim ministarstvima.
Inače, osiromašenim radnicima u lovstvu, sa poznato niskim primanjima, osim ove gospode koja je u Lovačkom savezu sebi sama obezbedila visoka primanja, sebi sama obezbedila nedodirljivost i time zatvorila transparentnost i omogućila javnosti poznatim ličnostima da sebi pribave velika materijalna sredstva, naturiće se plaćanje članarine, a Komori je kroz zakon pružena mogućnost da im stalno natura troškove kako bi finansijski preživela i kad to jednom uzme maha, to više niko ne zaustavi, a lovstvo će polako da gubi smisao koji je imao do sada. Njoj se daju ovlašćenja koja pojedinim segmentima dupliraju poslove iz nadležnosti lovne inspekcije.
Mi smo u zakonu apostrofirali sledeća poglavlja: Osnovne odredbe, Lovno područje i lovište, Gazdovanje lovištem i divljači, članovi 38. i 40. Predlog zakona ne izražava i ne poštuje narodnu tradiciju i lovačke običaje srpskog naroda u lovstvu.
Lovački savez Srbije osnovan je 1896. godine. Lovački savez Vojvodine osnovan je 1922. godine. Okuplja 227 lovačkih udruženja sa 96.000 lovaca. Ovde ova cifra od 96.000, 75.000 ili 86.000, to je verovatno cifra koja nije usaglašena ni na nivou ministarstva, ni na nivou Lovačkog saveza Srbije. Tradiciju u lovstvu čine seoska, varoška i gradska lovačka društva. Smatra se da je najstarije osnovano 1873. godine, a preko sto godina ima više desetina lovačkih društava. Lovišta se tradicionalno formiraju oko seoskih, varoških i gradskih zajednica u okvirima njihovih katastarskih opština. Naš narod čuva i neguje tradiciju mesnih lovačkih društava i gajenja, zaštite i lovne divljači u okolini svog mesta življenja. U selu su lovci najčešće oni koji i obrađuju njive u lovištima, oni će ovim zakonom najviše izgubiti.
Lov, lovište i lovački običaji su deo društvenog života, a u porodicama tradicija koja se prenosi sa kolena na koleno. Mnoge zajednice postojanje lovišta i pravo na lov vezuju za istoriju postojanja njihovog mesta. Sva društva imaju nepokretnu imovinu u mestu i u lovištu. Od svog osnivanja sva gazduju istim lovištem u okolini svog mesta i oni će najviše izgubiti donošenjem ovog novog zakona, ako se ne usvoje ovi amandmani kojima mi želimo da poboljšamo ovaj zakon.
Evropska unija preporučuje svojim članicama da uređuju lovstvo u skladu sa svojom istorijskom i kulturnom tradicijom. Predlog novog zakona tu tradiciju ne samo da ne podržava ili je ignoriše, već nastoji i da je zatre. To se jasno vidi kroz favorizovanje javnog preduzeća, drugih korisnika lovišta, kroz način formiranja lovišta, oduzimanja ingerencija lovačkim organizacijama, naturanjem da se ona pretvore u privredna društva, iako se radi o nevladinim organizacijama kao i izbegavanjem da se pomene tradicija.
Tradiciju brišemo iz svih segmenata društva radi ulaska u to globalističko društvo, a to globalističko društvo, recimo, imali ste prilike ovih dana da čujete šta se dešavalo u Avganistanu. Kada tamo ovi NATO-vci pobiju 35-40 nedužnih ljudi, oni se izvine tim ljudima, i, idemo dalje.
Lovištima posebne namene nazivaju se lovišta ustanovljena na državnom zemljištu i državnim šumama kojima gazduju javna preduzeća. Smatramo, inače ja i dolazim iz jednog javnog preduzeća koje se zove ''Fruška Gora'', da su morala biti obrađena i manastirska lovišta, odnosno lovišta sa kojima će gazdovati Srpska pravoslavna crkva. I to je jedna tema o kojoj u ovom zakonu nema ništa, a trebalo je. Konkretno, na Fruškoj Gori će biti najverovatnije oko 9.000 ili 10.000 hektara šuma sa kojima će gazdovati Srpska pravoslavna crkva.
U Predlogu zakona naknada za ta lovišta su 50% niža u odnosu na ostala lovišta. Ova lovišta, za razliku od ostalih, daju se na gazdovanje bez javnog oglasa i na duži rok, tj. na 20 godina. I dok se svim korisnicima lovišta zabranjuje da deo lovišta izdaju u zakup trećim licima, korisnicima lovišta u državnoj svojini dozvoljeno je da ih i dalje izdaju u zakup. To je vrlo diskutabilno.
Na ovaj način državna imovina postaje dostupna za korišćenje na potpuno netransparentan i proizvoljan način, dodeljuje se na korišćenje po nahođenju ministra i uz proizvoljnu naknadu, a korisnik ima pravo da sa njom raspolaže i daje na korišćenje trećim licima po svom nahođenju.
Pitanje je zašto je državna imovina jeftinija i do nje se može doći preko ministra mimo uvida javnosti, pa, zato mi uvek predlažemo, kao SRS, da ministar ima manje nadležnosti od Ministarstva, a onom ko je dobije dozvoljava se da sa njom postupa po svom nahođenju izdavajući je u zakup drugima.
Koji je cilj ovakvih zakonskih odredbi?
Zašto je potrebno da se pod imenom lovišta posebne namene sakrivaju državna lovišta koja koriste javna preduzeća i koja na ovakav način dobijaju mogućnost da i dalje krčme po delovima, revirima i sličnim u zakup.
Sledeće pitanje je da li se na ovakav način namerno stvara mogućnost da se državna lovišta izdaju trećim licima, privrednim društvima i drugo, bez uvida javnosti po nižoj ceni i proizvoljnim uslovima?
Isto tako, otvara se pitanje, da li se na ovakav način želi izbeći ili sakriti činjenica da se izbegava primena Zakona o koncesijama i davanje koncesije za korišćenje lovišta u državnoj svojini putem javnog tendera uz koncesionu naknadu da bi se omogućilo izdavanje u zakup delova lovišta u državnoj svojini, reviri, neposrednom pogodbom i bez učešća javnosti. Ovakve odredbe u zakonu su nedopustive i mi predlažemo da se one brišu, to tražimo amandmanima.
Na ovaj zakon podneto je preko 80 i više amandmana. Tražimo da se naši amandmani prihvate. Oni će samo delom da ublaže negativne posledice ovog zakona. Mislimo da su nevladine raznorazne organizacije uticale na ovaj zakon da izgubi autentičnost lovstva.
Vladajuća koalicija na zakon o divljači i lovstvu nije podnela nijedan amandman. Evo, možete sada i videti da u sali maltene nema predstavnika vladajuće koalicije, odnosno nema kolega poslanika. Dakle, njih ovaj zakon i ne interesuje.
Oni, vladajuća koalicija, u stvari nije podnela nijedan amandman, da bi mogli da poprave ovo stanje. Ima nekih kolega koji su podneli kvalitetne amandmane, vezano za ovaj zakon, ali su povukli te amandmane iz procedure. Ne znam iz kojih razloga i na čije insistiranje. Oni su povukli određen broj amandmana, mislim da je bilo 10 ili 12 amandmane koje su neke kolege povukle.
Zakon želi da lovočuvarska služba bude u skladu sa normama demokratske i kvalitetno uređene zemlje. Međutim, to nije tako. Lovočuvari u Srbiji su najslabije plaćeni radnici i oni žive na rubu siromaštva, a od njih se traži da zaštite tu našu plemenitu divljač. Kako to da rešimo, zakon ne daje odgovor.
Konkretno, kako da reaguje lovočuvar kada mu dođu nepoznata lica, bolja naoružana, organizovanija, pri tom imaju više pomagača? On uz pomoć tih sredstava i s mogućnošću koju mu zakon dozvoljava nije u stanju da uradi ništa.
Šta će biti sa lovno-tehničkim objektima? To su sve pitanja na koja treba da dobijemo odgovor. Šta će biti sa domovima? Šta će biti , mislim da je jedan od kolega pomenuo, sa raubovanim lovištima, odnosno sa lovištima koja će biti iskorišćena i posle vraćena? Šta će biti sa budućim praznim lovištima? Šta ćemo ostaviti tim našim pokolenjima i mladim generacijama?
Ako u Srbiji ima 96.000 lovaca, uglavnom se lovstvom bave ljudi od malih nogu, počinju da se bave i ovi mladi ljudi koji sada imaju 10 do 15 godina, i to je armija, ako nema 96, onda treba da ima oko 50.000 mladih ljudi koji će biti potencijalni lovci, odnosno koji sada stažiraju uz postojeće lovce. Lov vam je jedna vrsta zanata. Morate da naučite i kako da hodate, kako da se ponašate itd. Šta će biti sa tim ljudima?
Da li zakon obezbeđuje profile u struci? Mislim da i tu zakon nije smeo da komentariše, mada je mogao i o tome da određene komentare da u jednom ili dva člana.
U Srbiji imamo jedino Šumarsku školu u Kraljevu koja školuje određene profile vezano za lovstvo i Šumarski fakultet koji je ovde u Beogradu, koji, takođe, daje određene profile vezano za lovstvo.
Neću da potcenim ni Poljoprivredni fakultet i itd. ali smatramo da je to trebalo zakonskim putem regulisati ili na neki drugi način, kako bi dobili kvalitetne stručne kadrove koji će sutra moći da rukovode i da vladaju ovom materijom, a to je lovstvo, koje nije naivna.
U ovom zakonu mislim da su rokovi za podzakonska akta koja će proisteći, sve norme i obaveze koje treba da proprate ovaj zakon, nije do tančina prokomentarisano. Ima varijante da još ovu godinu važi stari zakon, a da 2011. počne da se primenjuje ovaj zakon.
Da li će lovački savez, komore, Ministarstvo uspeti da sva ova podzakonska akta obezbedi i pripremi da bi ovaj mogao da funkcioniše?
Neko je prokomentarisao pitanja inspektori na dva nivoa, Republika, pokrajina itd, kako će to da funkcioniše, to je samo načelno podeljeno, ali mislim da tu ima dosta problema.
Lovci nikada nisu bili stranački obojeni i oni kao takvi treba da gaje i neguju tradiciju našeg lovstva u Srbiji. Ja tako mislim, a smatram da i većina lovaca tako misli, da treba da se očuva ta tradicija i da taj tradicionalni način lovstva u Srbiji treba da se podigne na jedan viši nivo. Kao što šumari žele da pretvore niske šume u visoke šume, tako i mi lovci želimo da budu kvalitetniji budući mladi lovci koji treba da predstavljaju tu grupaciju.
Imao bih još jedan komentar, možda i dva, vezano za reintrodukciju ili vraćanje vrsta na područja Srbije, i to je zakonski ovde, možda će biti nekim podzakonskim aktima uređeno da se vrate određene vrste na prostor koji je sada u ovom trenutku u Srbiji vrlo interesantan. Mislim da su neke kolege i govorile da tamo gde nema intenzivne poljoprivredne proizvodnje tu putem automatizma dolazi do bonitiranja, odnosno do stvaranja tih lovišnih površina na kojima treba divljač da se neguje, gazduje sa njom i da to bude kvalitetnije.
Pomenuću da je vraćanje jelena na Frušku Goru. To je jedna pozitivna reakcija Ministarstva koje je pomoglo da se vrati taj jelen i mislim da tu akciju Ministarstvo treba da nastave, ne samo da vrate jelene, treba da se vrate i druge vrste koje su istrebljene na određenim staništima i na određenom prostoru.
Ovim zakonom je ovde komentarisan i katastar. Katastar treba da obezbedi, kada bude u svojim podzakonskim aktima delovao, da se stvore neke tampon ili mirne oaze koje će biti pribežište divljači i sa jedne i sa druge strane određenog lovišta, da bi tu divljač mogla da mirno izvrši reprodukciju, odnosno da odrani taj podmladak.
Mislim da te tampon zone treba da budu od 500 do hiljadu metara. To znači da između jednog udruženja ili drugog udruženja…

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 8. stav 3. da se tačka 6) menja i glasi: „akt ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede i šumarstva kada se planira eksploatacija na poljoprivrednom i šumskom zemljištu“. Amandmanom se pored poljoprivrednog obuhvata i šumsko zemljište. Smatramo da naš amandman ima smisla, jer se rudna bogatstva nalaze na poljoprivrednom zemljištu, a i na šumskom zemljištu; moguće su i naslage ispod, da ne nabrajam, vodenih i ledenih površina. Zato mi ovim našim amandmanom dajemo predlog da se to ugradi u zakon, vezano i za šumsko zemljište.
Što se tiče rudnih naslaga, njih u Srbiji ima pod šumskim zemljištem, i to uglavnom vi znate. Znam da se sva rudna bogatstva na Fruškoj gori, Avali, Kopaoniku i Rudniku nalaze pod šumskim zemljištem, te zbog tih navoda smatramo da naš amandman treba da se prihvati. Svi šumski masivi su bogati rudnim bogatstvima.
Vi ste u obrazloženju Vlade rekli da se briše obaveza da preduzeće u postupku pribavljanja odobrenja za eksploataciju dostavi i saglasnost nadležnog ministarstva, kada se radi o šumskom zemljištu. Ovaj komentar nije u praksi zaživeo. Na primer, viši interes, rudnik kamena se širi i kao takav mora da dobije saglasnost, a nalazi se ispod šumskog zemljišta. Kako to mislite da rešite? Koje će ministarstvo to odobriti? Naravno, ministarstvo koje je zaduženo za šumarstvo.
Vi ste uglavnom do sada mapirali sva rudna bogatstva u Srbiji. Taj podatak zna samo mali broj ljudi, koji će u nekom budućem vremenu sebi obezbediti lagodan život na račun ovih informacija. Danas više nema tajni za nauku gde se šta nalazi. Ipak, obični ljudi koji su vlasnici tih šumskih površina, gde su devastirane i degradirane šume, to ne znaju. Znamo da je danas u Srbiji u Ministarstvu rudarstva i energetike i na drugim ključnim mestima veliki broj raznoraznih belosvetskih geologa, koji švrljaju po srbijanskim planinama i kartiraju, putem dži-pi-es sistema, na licu mesta kartiraju detalje. Šta vi kao ministarstvo činite sa tim ljudima? Koliko ja znam, ništa. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član ovog zakona treba da reguliše šumarstvo i sve što je vezano za šumarstvo. Mi, kao SRS, predlažemo da se ovaj član briše i daću određene komentare na to. Šuma je složena formacija biogeocenoze, i kao takva, ne zaslužuje da se po bilo kom delu, vezano za tu biogeocenozu, rastura ili deli na način kako to predviđa ovaj zakon i kako žele gospoda koja su predložila ovaj zakon.
Sve ovo što je vezano za šumarstvo i sve ovo što su moje kolege komentarisale pre mene vezano je za novac. Vi hoćete da tim novcem navodno vi upravljate, ali znajte da novca nema, nema ga ni u Vojvodini, nema ga ni u Srbiji. Zašto ga nema? Zato što ste upropastili sve što je bilo vredno i sve što je davalo taj novac.
Sada ste došli na teren, ovo govorim vezano za šume, na teren šuma. Sada treba i šume Srbije da se upropaste, na isti način kao što je upropašćena i poljoprivreda, odnosno i poljoprivredno zemljište i sve što je vezano za poljoprivredu.
Ako vam budem komentarisao da nema tog novca, dolazim iz Srema, nema novca ni u Sremu. Srem je kao jedno okruženje koje je bilo bogato poljoprivrednom, a Srem je bogat i šumarstvom. Znači, to šumarstvo neko želi sada u ovom trenutku da privede nekoj svojoj nameni. Koja je to namena? Verovatno su tu opet u pitanju novci.
Srpska elita čvrste nacionalne svesti ne prihvata ni ovaj statut, ni ovaj zakon. Mnoge kolege iz pozicije su komentarisale da je ovaj zakon ustavan, međutim, ta srpska elita ne priznaje, samo ću se pozvati na par imena te srpske elite koja je komentarisala na naučnim skupovima, ne stranački, nego na naučnim skupovima, da ovaj zakon i ovaj statut nisu u skladu sa Ustavom i nisu u skladu sa pravnim normama. To su Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Zoran Lončar, prof. dr Ratko Marković, prof. dr Kosta Čavoški, prof. dr Vladan Kutlešić, prof. dr Vladan Petrov, docent Darko Simović, prof. dr Milan Jovanović i mnogi drugi koji smatraju, a mi kao SRS i deo opozicije smo vam ukazivali, da ovo sve što činite nije u skladu sa Ustavom.
Ovim zakonom kojim predlažete da se šume budu u nadležnosti AP Vojvodine. Čija je to imovina? Čije su šume? Kome one danas pripadaju? One su svojina Republike Srbije, a vi ovim zakonom činite štetu, a domaćin je još živ. Delite te šume. Verovatno mislite da je Srbija mrtva, i kao takva, treba naslednik neki da preuzme taj nasledni deo. Šumarstvo je kompleksan problem, i kao takav, ne može jednim predlogom da se stiče vlasništvo nad tim.
Šumama u Vojvodini danas gazduje Javno preduzeće "Vojvodinašume". Šta vi sada ovim zakonom dobijate? Zemlju ste u Vojvodini isprodavali, odnosno zemljom u Vojvodini danas gazduju raznorazni tajkuni. Čije je to vlasništvo? Verovatno su šume sledeće da se prodaju ili vrate se po tapiji za tepsiju ribe. Kome vi to danas činite? Da li ste svesni i šta činite?
Ovaj zakon je jedan u nizu koji čine neku reorganizaciju, a mi smo i Srbiji i u Vojvodini dobili samo štete od tih raznoraznih reorganizacija koje utiču na šumovitost, koja čini od 5-6% u Vojvodini, a šumovitost Srbije je 27%. Zašto i Vojvodina svoju šumovitost ne digne na veći procenat? Verovatno zbog svih ovih komentara koje sam naveo.
Predlog zakona je u suprotnosti sa članovima 1, 2, 4, 8, 172. i 185. Ustava i mi predlažemo da poslove šumarstva zakonodavno treba rešiti na republičkom nivou. Samo ću vas podsetiti. Verovatno je neko ko je planirao i ovaj zakon o nadležnostima i ovaj statut, da zakon o šumama i ne dođe u skupštinsku proceduru. Verovatno su to neke poruke koje građani danas znaju i koje mogu da prokomentarišu.
Što se tiče dalje zakona, tačno je i decidno rečeno da ove nadležnosti sa kojima vi predlažete da šume privedete nameni imaju za cilj da se te šume privedu novcu. Zašto ovo govorim? Zato što su najbogatije šume u posavskom regionu i taj podunavski region, tu su šume koje imaju po jednom hektaru veliku količinu drvne mase, znači, imaju od 500, 600, kraj Dunava, ima površina koje imaju i 1.000 kubika po jednom hektaru.
Reći ću vam par rečenica vezano za Nacionalni park Frušku Goru.
Dolazim iz Nacionalnog parka Fruške Gore i radim tamo 36 godina. Ovim zakonom predlažete i da nadležnost Nacionalnog parka bude pod ingerencijom AP Vojvodina.
To je nacionalno blago. To ne može da se deli. Želite da derogirate to nacionalno blago. Posle ćete verovatno u nekim svojim aktima, imate takve komentare, da on može da postane regionalni park, ne nacionalni park. Što bi on bio nacionalni park? On mora da bude pod ingerencijom republičkog ministarstva. To se sve menjalo. Nekad je to bilo Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo, posle je bilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Ministar Dulić je pomogao u ovom kompletnom komentaru, vezano i za Nacionalni park Frušku Goru. Zašto je pomogao? Iz Vojvodine je i hoće da se tamo, da kažem ovako, umilostivi čelnicima Vojvodine, da eto kao ministar predlaže da taj Nacionalni park Fruška Gora se u nekom komentaru privede toj njihovoj ponovnoj nameni, o kojoj sam vam govorio u nekom komentaru.
Evo, zaustaviću se sad, odnosno da prekinem, pošto imam još četiri amandmana, pa ću onda nastaviti da dajem još određene komentare. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj član 19. treba da reguliše lovstvo i ribarstvo. Današnje lovstvo u Srbiji je organizovano na sledeći način. Imamo Lovački savez Srbije i taj savez u okviru svoje delatnosti ima Lovački savez Vojvodine i Lovački savez KiM. To je bila slika autentična kako je bilo regulisano ovo lovstvo i ribarstvo.
Lovački savez Srbije do ovog trenutka je imao zadatak i obavezu da prosledi Republičkom parlamentu zakon o lovstvu, i taj zakon u lovstvu Srbije bi dao konkretne komentare i konkretne predloge kako bi to bilo regulisano. Tada bi ovaj Republički parlament sa tim zakonom o lovstvu Srbije mogao da da i određene nadležnosti, odnosno te nadležnosti koje proističu iz zakona o lovstvu.
Sada idemo obrnutim procesom. Sada ćemo dati nadležnost AP Vojvodini vezano za lovstvo, a Srbiji šta ostane. Radimo sve nakaradno, odnosno radimo u interesu raznoraznih lobija. Ti lobiji su DS i svi koji prate njih. Hvala.

Nastaviću gde sam stao, vezano za lovstvo.
Znači, lovstvo u Vojvodini treba da se podigne na viši nivo, odnosno, taj nivo bi regulisao zakon na republičkom nivou. Ukoliko mi utvrdimo i te granice, sad govorim i figurativno, kad kažem granice, ako to budu i samo zamišljene granice, to je onda u redu. Ali, ako mi budemo utvrdili čvrste granice, granice državnosti, mi ćemo time dati vrlo negativnu poruku, ne Srbiji, nego i svetu.
Znači, lovstvo treba da bude otvoreno. Ono ne sme da se zatvori u neke svoje atare i neke svoje granice. I ta područja lovstva treba da budu i revidirana i do poslednjeg komentara kvalitetno predložena, što znači da nema tu otvorenih pitanja i otvorenih problema kojih danas ima.
Verujem da će zakon o lovstvu moći da reguliše i da predloži prava rešenja, vezano za ovu oblast.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 21. ima za cilj da ova ribolovna područja i sve što je vezano za ovu delatnost uskladi sa opet zamišljenim komentarima i zamišljenim idejama - nećete vi više loviti našu ribu. Znate da riba ne može da ima ni granice, kao što ne može ni divljač, ptice itd, ali ovim zakonom se verovatno ograničava i taj komentar.
Smatramo da Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo treba i dalje da vodi računa i brigu i da izdaje dozvole za ribolovna područja.

Ovaj član 22. vezan je opet za oblast ribarstva, gde u članu 3. kaže: „Ubira sredstva od naknade i korišćenja ribarskog područja na teritoriji AP Vojvodine“. Znači, govorio sam vezano za šume i to je ta priča gde su naši novci, odnosno, kuda idu naši novci. Smatramo da ovaj kompletan član treba da se briše i da bude usklađen sa zakonom, vezano za Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i da on bude regulisan na nivou Srbije onako kako bi trebalo i kako to Ustav reguliše.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli samo amandman na član 2. koji reguliše definiciju zvanične statistike: „Zvanična statistika obezbeđuje, na nepristrasnim osnovama, brojčane i reprezentativne podatke i informacije o masovnim ekonomskim, demografskim i društvenim pojavama i pojavama iz oblasti radne i životne sredine, i to za sve korisnike: privredne subjekte i njihova udruženja, državne organe, organe autonomnih pokrajina i organe jedinica lokalne samouprave, kulturne, obrazovne i naučne institucije, kao i za najširu javnost.
Zvanična statistika ispunjava međunarodne obaveze Republike Srbije koje se odnose na proizvodnju, diseminaciju, analizu i publikovanje zvaničnih statističkih informacija.“
Moj amandman daje komentar – ovo „masovnim“ se briše. Smatramo da je ta priča, odnosno ta definicija - „masovnim“, prevaziđena u nauci, posebno u statistici.
Znamo mi da vi imate obavezu da uskladite i ovaj zakon sa regulativama UN i EU. Eksperti koji vode ovu državu, a znamo gde se mi danas nalazimo, doveli su narod i državu do toga da ni statistika ništa nije za njihovo bahato ponašanje. Svi ti svetski statističari nisu vam dali uput da statistički procenite štetu koju su nam oni učinili. Ta šteta je dvesta milijardi dolara. Usred Beograda vam stoji ta slika. Zar vi niste u stanju da im ukažete na te statističke greške njihovih eksperata? Ta masovnost vaše statistike je bila učestala u Srbiji 78 dana.
U ovom zakonu postoje dve stvari koje bi mogle da se poboljšaju, a to je da u članu 16, koji definiše savet, oni moraju biti rešeni zakonom, a ne poslovnikom, pošto je Poslovnik unutrašnji akt, i da se saveti sastaju dva-tri puta godišnje, a ne samo po tom poslovniku, možda i nikada.
Ti saveti su profilisani kao i Vlada – znači, ako je neko ministarstvo zauzelo određeni stav ili komentar, na primer Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, i ako ono sutra bude došlo do nekog deobnog komentara, to će biti mana, odnosno greška ovog zakona. Mi smatramo da u ovom zakonu treba da se regulišu poslovi, a ne želje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 2. stav 4. reči „posle popisa“ zamenjuju se rečima „istovremeno sa popisom“.
Odvojeno sprovođenje popisa stanovništva i poljoprivrede bespotreban je i trošadžijski potez Vlade Srbije. Poslednji popis je organizovan 1960. godine. Vi ste sada, 2009. godine, u Skupštinu uputili zakon koji nije ni racionalan, ni štedljiv, a vreme vas upućuje na to.
Mi predlažemo da se stanovništvo i poljoprivreda popišu o jednom trošku, a taj trošak je 1,5 milijardi dinara, a vi sada ovom igrom želite da narod plati dva puta. To vam je: kada ulazi u grad, mislim na zemljoradnika, i kad izlazi iz grada, on mora da plati, a on vam je u stvari doneo hleb i sve uz hleb.
Urazumite se i pomozite tim ljudima koji danas u Srbiji još rade - iz navike, iz nužde i ličnog zadovoljstva. Te pare usmerite ka njihovom standardu, a ne ka plaćanju instruktaže 300.000.000, pa posle ponovo 300.000.000. To je u stvari vaš cilj, da neko dograbi sa te gomile. Zašto niste te pare usmerili ka subvencijama koje ste obećali toj našoj poljoprivredi?
Biće tu velikih problema kod tog popisa, kada to završite. Tada će neko iz Evrope da komanduje kada i gde će moći da se zasadi šljiva, vinova loza, gde i koja će stoka moći da se gaji. To vam je putokaz ka evropskim farmama puževa ili nojeva, i tome slično. Zašto niste usmerili taj novac ka poljoprivrednoj mehanizaciji kada se zna da ona stari i da su traktori stari 25 godina, a kombajni isto toliko?
Ovom vašom politikom samo činite štetu agraru. Niste se izborili kod MMF-a da budžet agrara bude 6%, 7%, 10% od budžeta Srbije, jer taj uloženi dinar vraća trostruko više i Srbiji i svima. Cene poljoprivrednih proizvoda su svake godine minorne. Znate li pošto su bile ove godine jabuke i višnje?
Znate li da je stočarstvo upropašćeno? Samo je Srem godišnje proizvodio jedan milion tovljenika, i tu je bila povezana cela linija, od njive do trpeze. Sve ste to uništili.
Određenim tajkunima činite pogrešne ustupke. To je vezano za mineralna đubriva, koja utiču na glavnu supstancu u ratarstvu.
Ljudi se uvek plaše tih popisivača; uglavnom misle da će, ako bude više šljiva i kalema, morati da plate veći porez. Da je slika drugačija, i popis bi bio lakši, brži i čestitiji. Koga su zmije ujedale, taj se i guštera boji. Tako i naš seljak danas razmišlja o ovom popisu koji sledi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 22. stav 2. Znači, reči „od 30.000 do 50.000“ zamenjuju se rečima „od 10.000 do 30.000 dinara“.
Srpska radikalna stranka smatra da u sadašnjoj ekonomskoj situaciji ove kazne treba da budu blaže i da ih treba smanjiti. Nije Srbija kao Evropska unija, da ove kaznene odredbe utiču na čoveka; računajte da je u toj Evropskoj uniji standard veći. Kod nas i nema standarda, jer ste sve uništili, privredu, zdravstvo, kulturu, nauku, školstvo, prosvetu, a želite da kazne budu kao u Nemačkoj, Francuskoj ili nekoj drugoj evropskoj zemlji. To je nerealno. Zato smatramo da visine kazni treba da budu niže. Ne niže, već realne. To ne može da se plati ni novcem, ni naturalno.
Tačnih podataka o popisu neće biti. To ste već čuli iz izlaganja mnogih poslanika. Razlozi su poznati, seljak se plaši svih tih pitanja koja će popisivač upućivati – koliko je prasića, koliko je kokošaka, koliko je jagnjadi, koliko je vina, koliko je rakije? On to ljubomorno mora da krije od vas da bi opstao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije podneli smo amandman na član 1. gde tražimo da se u stavu 1. posle reči „multinacionalni“ dodaju reči „mirovnim i humanitarnim“.
Po Ustavu Republike Srbije Vojska Srbije i druge snage odabrane mogu učestvovati u multinacionalnim operacijama van granica Srbije samo ukoliko su to mirovne ili humanitarne operacije, organizovane uz poštovanje Povelje UN i međunarodnog prava, na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN, bilateralnih i multilateralnih ugovora Republike Srbije sa drugim državama u oblasti bezbednosti, odbrane i vojne saradnje.
Mi smo danas u neutralnom vojnom smislu nezavisni. Što činite ovim zakonom? Smatrali smo da ćete vi pre ovog zakona predložiti zakon o ukidanju svih nevladinih organizacija, a danas ih ima 15.000 koje ruše i urušavaju bezbednost Srbije, uništavaju porodice i odlivaju ekonomsku moć građana i cele Srbije.
Da li ćete tražiti odštetu od 200 milijardi od NATO alijanse koja je izvršila uništavanje i bombardovanje Srbije?
Nećete ovim zakonom plasirati put ka evropskim integracijama. Znate li koji je krajnji cilj ovih snaga? Znate li? To je da Amerika danas svojim snagama i NATO alijansom uglavnom izaziva krizu na nekom području, a potom šalju NATO multinacionalne snage da navodno srede to žarište.
Da li naši vojnici treba da idu sutra u Avganistan, Čečeniju, u Ukrajinu ili ne daj bože u Rusiju da tamo štite interese tih multinacionalnih snaga, koje nikome nisu donele dobro osim zla? Vidite da se uglavnom štite rudna bogatstva koja treba da služe Americi i njihovim saveznicima. Štite se i putevi droge gde te sile uzimaju ogromna bogatstva. Mi smo protiv upućivanja naših trupa na takva područja. Ovim putem želite da uredite nešto što …
(Predsednik: Vreme.)
...što je vrlo opasno...Hvala