U situaciji sam da se pozovem na član 28. Poslovnika koji decidno navodi šta su dužnosti i obaveze predsednika Narodne skupštine, pa između ostalog je i da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Podsećam vas, gospođo predsedavajuća, da mi nismo juče tražili nikakav odgovor i nikakvo mišljenje. Danas na ovoj sednici, ovog trenutka tražim od vas da mi kažete ko je doneo odluku da se Tomislavu Nikoliću izrekne nova mera udaljenja sa sednice i na osnovu čega. Ukoliko vi ne možete da mi date odgovor, molim Administrativni odbor da zakaže sednicu i da na sednici da obrazloženje i odgovor na ovo pitanje, a mislim da je apsolutno jasno. Još jednom ponavljam - ko je doneo odluku? Ništa me drugo ne interesuje, i to me sada interesuje, a ne juče ili prekjuče, jer juče niko nije mogao da očekuje da ćete vi ovako flagrantno da kršite i Poslovnik i zakone i Ustav ove zemlje,  koji još uvek važi.

 Dame i gospodo narodni poslanici, ili premijer dobro ne poznaje kandidata koga predlaže za ministra ili je ministar nešto prećutao u svojoj biografiji, jer ovde piše da je on bio od 1982. godine u Agrobanci, gde je obavljao poslove direktora Sektora za plansko-razvojne poslove i da je od 1992. godine obavljao poslove direktora Instituta za istraživanje u poljoprivredi.
Na opasku moje koleginice Vjerice Radete da je bio jedan od onih direktora Agrobanke koji je potpomogao Markovića, poznatog kao "Krmivo produkt", da započne i zasnuje svoju imperiju, rekao je, da u to vreme nije bio direktor Agrobanke, to je bilo 1990. godine. Ovde ste očigledno propustili da mi kažete šta ste u međuvremenu radili, ali bez obzira na to, ja nisam bila u situaciji da saznam da li ste u ovoj prelaznoj vladi bili kao član SPS-a, Demokratske stranke, neke treće ili četvrte stranke koja je činila tu prelaznu vladu, pošto ste vi očigledno čovek za sva vremena.
To da ste ekspert, mnogi su se ovde predstavljali kao eksperti: Vlahović je bio ekspert dok nije postao član Glavnog odbora Demokratske stranke, i Đelić je ekspert, dok nije postao član G-17 plus, pa i ministar zdravlja je isto ekspert zdravlja dok nije postao član G-17 plus, i Dinkić isto tako, sve ekspert do eksperta. Ali, evo, iz nekih moralnih razloga prethodni ministar dade ostavku; bilo je mnogo moralnije da je tu ostavku dao mnogo pre toga zbog poraznih rezultata u poljoprivredi, a bilo bi najmoralnije da predsednik Vlade da ostavku zbog rezultata u poljoprivredi i zbog stanja u poljoprivredi, kakvo imamo danas.
Danas kod Požarevca MIP, odnosno Mesna industrija Požarevac ima blokadu puta, od jutros ne može da se prođe; potpuno je uništeno preduzeće od 2000. godine, bavi se preradom mesa, proizvodnja mesa je ogromna, cene niske, upravo zbog toga što nema ko da prerađuje; imaju strateškog partnera, hoće da ih otkupi, hoće njihove dugove da plati, ali taj iz Rusije ne odgovara bivšem ministru Veselinovu ili nekom lobiju iz Vlade, tako da ćete imati i taj problem.
Juče sam bila u Merošini, eno uzgajivači višanja isto upozoravaju Vladu, imaju blokadu puta, danas će nastaviti sa tim, 18 dinara je otkup višnje; Vlada je u međuvremenu donosila odluku da se subvencioniraju izvoznici višanja i malina, a ne proizvođači, dakle, potpuno obrnuto od onoga što bi trebalo da se radi. Ali, koga god da nam ova vlada i ovaj premijer kao kandidata ovde predloži, nas ne može da zadovolji, jer smo apsolutno svesni da vas poljoprivreda ne interesuje.
Doduše, ovde predsednik Vlade reče da nas interesuje izvoz, da moramo da pospešimo izvoz. Želela bih da podsetim da nije tačno da nismo imali izvoz u poljoprivredi, možda je to u stvari i najveća količina deviza koje ćemo dobiti, jeste, zahvaljujući izvozu živog srpskog mesa. Evo, 13. ovog meseca smo imali ugovor sa Amerikancima, hapsimo Šljivančanina, dobijamo 150 miliona dolara. Posao je ugovoren, samo danas još nismo čuli Kolina Pauela da li je zadovoljan. Možda vi znate, nema ovde predsednika Vlade, a on je verovatno bio u vezi sa njim, telefonski, pa kada Šljivančanin bude u Hagu ili možda već sada, dobiće tih 150 miliona dolara i eto izvoznog posla za ovu godinu. Koga ćemo sledeće godine, ne znam, ili možda sledećeg meseca; verovatno vi imate dobre odnose sa Haškim tribunalom i znate koga sledećeg treba izvoziti.
Ova vlada može samo živo srpsko meso da izvozi i ništa drugo. Ako mislite da ova država može da živi od tih para, ne može. Dostojanstvo srpskog naroda je došlo do praga neizdrživosti i nemojte da vas čudi sve ovo što se događa u zemlji, nemojte ništa da vas čudi, jer i ovo što se desilo posle ovakve pobede naših vaterpolista koji su bili ugroženi na terenu, navijači koji su bili ugroženi na tribinama, a da niko iz ove države nije uložio protestnu notu ni Hrvatima, ni Slovencima...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da se vratite na temu - izbor ministra poljoprivrede.)
... samo je moglo da iziritira narod da reaguje onako kako je reagovao.
Ne mislite ni o čemu, gospodo draga, možete da predložite koga god hoćete, za nas ova vlada više ne postoji i ako mislite dobro svom narodu najbolje je da svi podnesete ostavke i da raspišete izbore, pa da vidimo šta narod o vama i o nama svima misli.

Čitava reforma, gospodo poslanici, počiva na rezultatima analize stanja koje su sproveli OECD, Svetska banka i UNICEF. Njihovi zaključci su da treba da naše školstvo usaglasimo sa sistemom obrazovanja koje vlada u Evropskoj uniji, ali htela bih da vas podsetim da je Hrvatska imala taj ultimatum, pa ništa nije uradila onako kako su Svetska banka i UNICEF tražili od države Hrvatske. Oni i te kako znaju šta je njihov državni interes, zato su i uspeli da dobiju državu, a mi očigledno želimo da izgubimo državu.
Koncept koji se predlaže tri plus tri plus tri za osnovno obrazovanje, ne znači mnogo za nas narodne poslanike, niti nam govori dovoljno o tome šta će se i koliko izučavati u osnovnoj školi. Mi to sve poveravamo nekom savetu, a kontrolu nad tim savetom nećemo imati i nakon donošenja ovog zakona ostaće nedorečeno mnogo toga i tek ćemo se naknadno, ako budemo kontrolisali knjige,tj. udžbenike svoje dece, moći da se uverimo u to da li smo pravilno postupili ili nismo. Trebalo je ovim zakonom bar okvirno regulisati koliko časova nedeljno đaci treba da imaju i u kom uzrastu, odnosno kom razredu, koliko onih osnovnih predmeta koji neće biti alternativni, koji će se ocenjivati, koji neće biti izborni. Tako da znamo da li smo na pravom putu ili nismo.
Razumem, da zakon koji nosi naziv osnovi sistema, je jedna okvir koji će se posle uklapati i zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, ali možda je trebalo onda da u paketu sva tri zakona menjamo, dorađujemo, dograđujemo kako bismo mi ovde mogli pravovaljano da donosimo odluke o onome što je interes za našu decu, odnosno kakvu mi omladinu želimo i šta to deca treba da savladaju na uzrastu od 15 ili 16 godina i kolika im je to kvalifikacija za dalje obrazovanje. Ubeđena sam da namere Svetske banke nisu da se naša deca dalje obrazuju i da ima što veći broj intelektualaca, a naročito što se potencira na tome da ima što veći broj stručnih škola i da se smanji broj gimnazija u kojoj daju opšte obrazovanje i koje su, praktično predvorje za univerzitet. Neće Svetska banka da se naša deca visokoobrazuju, nego da ostane što veći broj manuelne radne snage koja će po sili prilike biti jeftina radna snaga.

Ne daj Bože da ste to odobrili, jer u zakonu jasno piše da sva deca polažu istog dana prijemni ispit.
Što se tiče upisa učenika u srednju školu, SRS se zalaže za to da nema ni kvalifikacionih ispita, ni završnih ispita. Mi smo čak i na onom nivou srednjeg obrazovanja, znači, kada deca završe srednju školu ili gimnaziju, da se, ako se matura zadrži, da se onda oslobađaju od prijemnog ispita i da deci treba dati mogućnost da upišu željenu školu, pa da se onda kroz školovanje utvrdi i da samo shvati da li je napravilo pravi izbor ili nije. Dakle, prva godina univerziteta je besplatna za sve učenike, svako da se upiše tamo gde želi, a onda ako ne da prvu godinu, da ide u vanredne studente i da to onda bude ekonomska cena studiranja.
Takođe, smatramo da, obzirom na belu kugu koja vlada u Srbiji, nije dobro da decu dodatno opterećujemo i ono malo dece što imamo, treba da se trudimo da im sačuvamo psihofizičko zdravlje i ne treba prerano da ih šaljemo u školu, ne treba mnogo često da ih proveravamo da li su ocene koje imaju, a stekli su ih za devet godina učenja, da li su bile realne i pravedne ili im je neko poklanjao ocene. To je smisao ovog završnog ispita koji nema nikakvu razliku u odnosu na prijemni ispit, nije šija nego vrat, imaš prijemni, odnosno nemaš ga, ali imaš završni ispit i sada ste to u ovoj prelaznoj fazi predvideli da se prijemni ispit polaže tamo gde su deca učila osnovnu školu da ne bi taj momenat bio naročito značajan za njih i da bi pokazali adekvatne rezultate.
Ima drugih načina za tako nešto, treba deci eventualno neke testove jedanput u tri meseca, na svakom tromesečju dati, neki standard koji je propisan i tu bi mogli profesori da koriguju i sebe, kao i đaci i da vide da li su dotadašnje ocene bile adekvatne njihovom znanju ili nisu, a da oslobodimo decu ove tenzije, jer, verujte, ima primera da roditelji maltene u karantinu drže decu pre polaganja prijemnih ispita, a to će biti i kod ovih završnih ispita. Toliko se diže ta tenzija da li će položiti ili neće, sa koliko bodova, sa kakvom ocenom, da sve manje postaje smisao znanja, a sve više smisao postaje ta ocena i ta prolaznost, a to onda utiče i na međuljudske odnose između tih mladih ljudi. Nemate sada više prilike da dete hoće nekome nešto da pomogne ili nekome nešto da šapne, taj konkurent, znači, sve vodi ka tome da ga individualizujemo, umesto da idemo ka nekoj širini gde on postaje deo zajednice.
Dakle, mi smo protiv tih koncepcijskih završnih ispita i prijemnih ispita, treba ceniti ono što su deca pokazala i ceniti, na kraju krajeva, i rad nastavnika i ocenu nastavnika, a za usaglašavanje nekih standarda i kriterijuma moraju da se nađu neki drugi načini.

 Ja moram oštro da protestujem protiv ovog amandmana, zaista i protiv prihvatanja ovog amandmana i mislim da to nije dobro, a evo zbog čega. Hrvati su nacionalna manjina u Srbiji, zamislite udžbenike iz Hrvatske ili muslimansko-hrvatske federacije koje oni ovde donesu i potpuno drugačije odslikavaju granice naše zemlje. Jasno pokazuju pretenzije Hravata, a tu o istoriji da ne pričam.
Hoćemo li mi to da dozvolimo? Razumem gospodina Šandora, on misli na mađarsku nacionalnu zajednicu. Ja sam i protiv toga, znate, ima već zakonom predviđeno da može stranac da osnuje školu na jeziku i po programima i neka deca idu u tu školu, ali naša državna škola koju ova država plaća, ne može, gospodo, po stranim programima, može samo po našim programima koje ova država odobri. Na šta će ovo da liči, dokle ćemo mi to da odemo? Mi kao da ne znamo gde živimo, kao da ne znamo šta nam se desilo za proteklih 12 godina, šta ćemo sa Šiptarima da radimo? Mi sada naše Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji zovemo nacionalna zajednica, a da li smo mi normalni ljudi, da li smo normalni? Nismo normalni, jer kako može da bude u srpskoj zemlji Srbin nacionalna zajednica i sve dok budemo takvu retoriku koristili, dešavaće nam se ovo što nam se dešava, a ova država tražiće pomoć nevladinih organizacija u svetu i da reši pitanje Šiptara implementacije na Kosovu i Metohiji, sve radimo pogrešno.
Ovaj zakon je katastrofa. Nisam imala prilike da pročitam, a mislim da nije ni pisalo šta je Sinod Srpske pravoslavne crkve zamerio ovom zakonu, na kraju krajeva, ima pravo bilo koja verska zajednica koja je, naravno, priznata da da svoje mišljenje o tome i nisu rekli šta je to što im smeta, ali očigledno i oni shvataju da ovde ima mnogo toga što nije u interesu srpskog nacionalnog bića, a vi olako prelazite preko toga.
Jedino se nadam da, u sklopu ovakvog rada Ustavnog suda, jednog dana će jedan ustavni sud, koji će raditi po Ustavu i zakonu, doneti odluku koja će glasiti da su svi zakoni koje je ova skupština od 23. maja prošle godine donela nevažeći. To je jedini spas, inače ćemo morati dekretom da ukidamo sve ove zakone.

Ovaj amandman smo podneli u sklopu koncepcije koju smo sledili tokom podnošenja amandmana na ceo zakon, vezano za razvoj školskog programa, jer smo protiv tih centara, ali smo takođe i protiv toga da se koriste strani udžbenici.
Ovo što ste rekli za jezike zaista smatram da je sigurno udžbenik engleskog jezika bolji, ako nam je došao iz Engleske, nego ako smo ga ove pravili, ali ste onda mogli decidno da kažete - kada su u pitanju strani jezici. Ovako, ostaje da možemo da koristimo strane udžbenike iz bilo kog predmeta. I ne samo u vas, u koga naravno nemamo poverenja da ćete voditi računa o srpskim nacionalnim interesima, može neko posle vas da dođe, neko drugi u koga takođe neko neće imati poverenje i to ne treba da bude vezivano za čoveka koji se nalazi na funkciji ministra, jednostavno hoćemo to zakonom da regulišemo i da ne ostavljamo uopšte mogućnost da ministar o tome odlučuje.
Znate, vi ste ove govorili o planu Z-4, govorio je i gospodin Šandor o tome, legitimno rukovodstvo Republike Srpske Krajine i SRS bili su protiv tog plana Z-4 i to je istorija zapisala i nema jednog Srbina u Republici Srpskoj Krajini koji je bio za taj plan. Naša obaveza jeste bila da štitimo interese tog naroda koji je tamo živeo.
Sada treba da učimo po udžbenicima hrvatske države a znamo šta su nam sve uradili. Da vas podsetim na 1991, 1992. i 1994. godinu gde su u selima Islam Grčki, Islam Latinski, zverski mučili staricu i starca od 80 i kusur godina, vadili im oči, ne znam kako maltretirali, a onda na kraju obesili. Pa, to ne može da se zaboravi. I, sad nam kao ukinuli vize i juče ceo dan televizija pokazuje tu se kao može bez viza da ide u Hrvatsku. Da li se od onolikih kamera pronašli roditelja da je poveo dete za ruku i hoće da pređe granicu i da ide koljačima pod nož? Niste mogli da nađete nikoga. Prema tome, pustite vi to što ste non-stop u Zagrebu i vi i Čeda Jovanović i ne znam ko još i dogovarate se o nečemu.
Nema tamo života za Srbe, što je već 200 godina za nama istorija pokazala, ali je grehota što to oni ljudi koji se nalaze na čelu države ne vide. Prema tome, i dalje smo, neka ostane zapisano, protiv toga da se u Srbiji uči po stranim udžbenicima na ovakav način kako ste vi to predvideli i ne mogu nacionalne manjine u Srbiji, u državnim školama, na srpskom jeziku, da uče po stranim udžbenicima. Niko, nije nacionalna manjina. To je stav SRS i naše je da vas upozorimo da to nije dobro a vi radite kako vam je volja.

Samo jedno razjašnjenje i jedno pitanje da postavim. Recimo učenik zasluži da se vodi disciplinski postupak protiv njega, a disciplinski postupak se ne sprovede, šta onda, šta u tom slučaju? Ništa i niko ne odgovara. Podsećam vas, a juče sam bila malo pod nabojem i pod emocijama, šta je moje dete doživelo. Otišla sam u školu i rekla i nastavnicima i direktoru škole šta se desilo iako su znali za to. Znam tačno koji je profesor napravio takvu klimu da do toga dođe. U razgovoru sa direktorom i nastavnikom rečeno mi je, kakva majka takva i ćerka. Na tome se završilo. Nisam htela čak ni roditelje te dece da posetim. Decu sam okupila, rekla im da to nije lepo što su uradili, da je to njihova drugarica sa kojom su se oni i te kako dobro družili i u našu kuću dolazili i nije mi jasno šta se desilo. Oni kažu, ( Iz sale: Tema.) biće tema kada se tvom detetu tako nešto sutradan desi.
Samo vam želim da svi okusite ono što su neki od nas okusili vašim dolaskom na vlast. Onda ćete imati razumevanja i onda ćete znati šta je tolerancija i onda ćete da shvatite da demokratija nije mržnja, nego poštovanje različitosti i politička borba za svoj politički, ekonomski i socijalni program. Ne znači da moramo da se mrzimo, ako smo drugačije političke orijentacije, a još manje znači, da neko iz naših porodica treba da ispašta zbog toga što se mi bavimo politikom, a naročito deca, naravno.
Znači, ne znam šta se dešava ukoliko se disciplinski postupak ne povede protiv učenika, a da ne govorim o nastavnicima ili o direktoru škole koji se ogluši o to i kaže nam tada, te 2001.godine, sve beogradske gimnazije sam obišla i nijedan direktor nije hteo da me ponudi da sednem i da razgovaram sa njim i da ga zamolim da moje dete primi u školu. Slučajnost je htela da sam u jednoj gimnaziji, ne znajući da preko puta mene stanuje direktor te škole, da me poveze na posao i da uzme dokumenta i upiše to dete u školu. Inače, ostalo bi, jednu godinu bi gubilo od škole.

Dame i gospodo, mi smo protiv ovakvih novotarija. Ne zbot toga što su novotarije, pa smo apriori protiv nekih novih stvari, nego smo protiv ovakve demagogije. Znate, vi mladim ljudima, kojima je zakonom već propisano šta su njihova prava, šta su njihove obaveze, svako pojedinačno može da ostvari naravno svoja prava, dužan je da svoje obaveze poštuje. Predviđate odeljenjsku zajednicu koja postoji i sada. Znamo čemu ona služi, čemu treba da ih nauči, a onda neki učenički parlament, a ima i tog studentskog parlamenta, dajemo značaj tim mladim ljudima da su navodno neka institucija, a radi se o deci koja su poslovno nesposobna. Samim tim činimo im magareću uslugu. Treba da znaju ko su, šta su, treba da znaju ko su im autoriteti, doke idu njihova prava, šta oni mogu da postignu, a šta moraju da slušaju, jer tako ćemo jedino imati građane koji će moći da izgrađuju demokratski sistem i demokratsko društvo, a ne da sprovode anarhiju.
Pored toga ovaj član je u suprotnosti sa Zakonom o srednjem obrazovanju, jer tamo ste, čini mi se, propisali samo da u trećoj i četvrtoj godini može da se organizuje učenički parlament, a sada vidim da može u trećem ciklusu osnovne škole i u srednjoj školi, znači u svim razredima može da se organizuje učenički parlament, tako da će morati da se izvrši ispravka i u Zakonu o srednjem obrazovanju po ovom pitanju, ali nije ovo jedino što je u suprotnosti sa tim zakonom i zbog toga sam bila mišljenja, a to sam vam već rekla, da je trebalo u paketu te zakone usvajati i dati na diskusiju u parlamentu i izvršiti odgovarajuće izmene, jer možda ono što je propušteno u ovom zakonu našlo bi mesta u tom osnovnom zakonu o osnovnoj ili srednjoj školi i onda bi svi bili mnogo zadovoljniji i upućeniji u ono što je eventualno nejasno, jer ovaj zakon zaista jeste okvir, a mi ne želimo da ostavimo mnogo toga nedorečenog.

Zaista mislimo da je na mestu amandman i da treba da bude prihvaćen, jer kada se žalba podnosi direktoru zbog nezadovoljstva ocenom, podrazumeva se, uglavnom, da je došlo do nekih poremećenih odnosa između nastavnika i đaka, da postoji neki animozitet. Ne možemo da prenebregnemo činjenicu da je i to moguće. Ovde je direktor u jednoj nezavisnoj poziciji. Uglavnom iskustvo govori da se odobravaju ovakvi ispiti, ali je i činjenica da je na tim ispitima zaista mala prolaznost, uglavnom zbog činjenice da kolege ne žele da se zamere kolegi koji je dao negativnu ocenu, pa su tu učenici u jednoj poziciji da imaju neke mogućnosti roditelji da traže, navodno, neku pravdu ili se uhvate za ovu mogućnost u zakonu, da ne bi došlo do ponavljanja razreda ili da se ne bi išlo na popravni ispit i traže da se to znanje preispita.
Zaista smo u situaciji da su naša odeljenja u školama toliko brojna da učenici i ne dobiju više od dve ocene u toku polugodišta ili ne mogu da pokažu pravo znanje ili nastavnik nije bio kadar da potpuno sagleda mogućnosti učenika i da je onda ovo opravdano. Pošto stručni akti i tako posle učestvuje na tom ispitu, znači, tu su neki drugi nastavnici koji će ispitati đaka, a ne predmetni nastavnik koji je dao negativnu ocenu, bilo bi dobro, zbog samog direktora i zbog neke pravedenosti, ako hoćete da se stručni aktiv već u ovom delu uključi u davanje svog mišljenja direktoru koji treba da donese pozitivnu ili negativnu odluku.

Možda do amandmana ne bi ni došlo, bez obzira što se mi srpski radikali zalažemo za to da se ne proverava naknadno znanje učenika, nego da se verifikuje ono što su oni postigli tokom devetogodišnjeg ili osmogodišnjeg školovanja i zbog nastavnika i zbog učenika, da vi nama u obrazloženju bilo kada napišete zbog čega ste se sada opredelili za završni ispit a ne za prijemni ispit.
Do kakvog ste zaključka došli, imajući u vidu značaj prijemnog ispita ili završnog ispita, pa da onda mi možemo da procenjujemo da li je ovo nešto bolje ili gore. Po našem mišljenju, ovako kako mi to možemo da vidimo, to je apsolutno isto, nema nikakve razlike, nije šija nego vrat, drugačije se zove, a pogotovu što u ovom zakonu nije rekli koje će gradivo biti predmet završnog ispita. Da li devetogodišnje gradivo ili će to biti recimo poslednji kvartal ili poslednje tri godine, ili šest godina. Do sada je bilo gradivo šestog, sedmog i osmog razreda kada je bio prijemni ispit, a sada imamo završni ispit, ali ovde čak ne kažete - ni u skladu sa posebnim zakonom, da će to biti regulisano. A, ako tako i kažete znači opet možemo da očekujemo izmene Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i evo još jednog argumenta da smo pogrešili što to nismo odmah menjali i u ova dva zakona nakon što bi završili raspravu po ovom zakonu, da u skupštinsku proceduru i dabatu stavimo i jedan i drugi razlog.
Dakle, kada dobijemo obrazloženje od Vlade. Uglavnom imamo obrazloženje koje se tiče potrebe za promenom sistema a onda kada dođemo do pojedinih odredbi ili pojednog poglavlja nigde nema motiva ili nekog istraživanja ili nekih rezultata koji bi nas usmerili na to. Vi verovatno imate sve te informacije, ali narodni poslanici nemaju, a koji bi nama omogućili da kvalitetnije vodimo raspravu. To je osnovna zamerka. Mislimo da ovde po našem mišljenju ne treba da bude završnog ispita ali ako i ostanete pri tome ne znamo šta će on obuhvatiti.

Dame i gospodo, poslanički klub SRS bi podržao ovaj amandman. Imali smo sličan amandman, a mislim da je bio usvojen kod Zakona o sudijama, kod ispunjavanja uslova sudija za obavljanje te visoke državne funkcije. Sada ne vidimo razloga, zaista da kod nastavnika ne možemo da preciziramo ovako kako je to amandmanom napisano. Mislim da je to čak i preciznije nego što je dato u Predlogu zakona. Htela bih da vas podsetim na jedan nemio događaj, koji se skoro desio. Supruga gospodina ministra Vlahovića, a koja je direktor škole, imala je saobraćajnu nesreću. Žena je na mestu bila mrtva. Da li je bilo prekoračenja brzine? Nije, to će sud utvrditi. Zamislite da šest meseci dobije zatvora i ne može više da bude direktor škole ili nastavnik. Mora da se vodi računa o tome šta je, a zbog mnogo čega čovek danas može da ode u zatvor.
Na pravdi boga danas može da ode u zatvor. Ima ljudi danas po zatvorima koliko hoćete, koji ne znaju ni sami zašto su tamo. Saznaće valjda jednog dana, ali ovde kada je prosveta u pitanju treba zaista potencirati ovo dostojanstvo ličnosti i morala, jedino ta krivična dela, a za ostalo nemojte da ljudima onemogućavamo da zarađuju za svoj hleb i trebalo bi malo više širine kod prihvatanja ovog amandmana. Mislim da je bilo mnogo ljudi koji su se zaista u poslednjih nekoliko meseci našli u zatvoru ili koji će biti na bilo koji način u sudskom sporu osuđeni za neka krivična dela, za koja će se kasnije dokazati da nisu ni bila i da oni nisu počinioci, a uzećemo im hleb iz ruku, a pogotovo u ovakvoj državi gde se manipuliše pravosuđem i policijom, sve je moguće.
Vidite i oko ove lustracije dokle smo stigli. Nadam se da nismo stigli do toga da će se to zaista i desiti, jer prosto ne mogu da verujem da ćemo tu komisiju za lustraciju bilo kada ovde formirati. Ne možemo jedan radiodifuzni savet da formiramo, a kamoli takvu jednu komisiju koja će na osnovu onoga što je BIA sakupljala i šta je ko rekao u brijačnici, na pijaci o nekome, da bude razlog za lustriranje ljudi, jedino ako nećete na ovaj način, znajući za neke slučajeve, opet da sprovodite lustraciju u prosveti, ali mislim da to nije u redu.

Članom 124. regulisane su mogućnosti da se nastavnik uputi na rad u inostranstvo. Mi našim amandmanom tražimo da se u stavu 3, koji glasi: "nastavnik se upućuje na rad u inostranstvo na vreme od godinu dana, uz mogućnost produženja", da to bude u periodu od četiri godine. Smatramo to primerenijim, obzirom na neki kontinuitet, iskustvo u radu i sve ono što ide u prilog tome da taj rad bude što kvalitetniji. To su nastavnici koji treba da drže nastavu, pre svega našoj dijaspori. Ne bi bilo dobro da taj rok bude ovako kratak.
To su razlozi zbog kojih smo ovaj amandman uputili. Mislimo da je taj argument da je taj period primereniji za ovako nešto, pogotovo ako se ima u vidu da su to nastavnici razredne nastave, pa treba jednu generaciju da izvedu. Jeste sada trogodišnji, umesto ranije četvorogodišnji period trajanja učiteljskog dela nastave, ali smo išli ka tome, jer je koncepcija naših amandmana u tom pravcu da se ne menja dužina trajanja osnovnog obrazovanja. Na ministru je da odluči da li je amandman na mestu. U svakom slučaju, mislim da se nije dovoljno promislilo kada se ovaj vremenski period ograničio na godinu dana, jer jedna školska godina je veoma mali period za nastavnika koji treba da se upozna sa tom decom i sa uslovima rada i da nešto više u stručnom i pedagoškom radu pruži deci kojoj će biti nastavnik.

Gospođo predsedavajuća, moram da ukažem na povredu Poslovnika jer se konstantno dešava da imamo amandmane od strane odbora, ovog puta od strane matičnog odbora, a koliko sam ja upoznata sa Poslovnikom to je nemoguća situacija. Jer, članom 142. jasno je propisano ko podnosi amandmane. Članom 140. da predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada su dužni da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane a član 144. da samo u toku glasanja u pojedinostima, dakle ne u toku rasprave, nego u toku glasanja u pojedinostima amandmane u pisanom obliku mogu da podnose predlagač zakona, nadležni odbori, odnosno Vlada, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugo amandmana.
Ovo nije ta situacija, i da vas naravno podsetim i na član 140. stav 4. da postoji mogućnost da ako Narodna skupština usvoji više amandmana može zastati sa usvajanjem predloga zakona u celini i zatražiti od Zakonodavnog odbora da u saradnji sa predlagačem zakona izvrši pravno-tehničku redakciju teksta predloga zakona.
Zaista ne znam kakvu smo to novu praksu usvojili, ako mislite da tako treba dajte onda izmenu Poslovnika pa da znamo da to odbori mogu da rade. Ovako, kako neki odbor to koristi, neki ne koristi a koliko ja vidim to je protivno Poslovniku i ja ovom prilikom hoću da ukažem na povredu člana 144. i člana 140. Poslovnika Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, mislim da sam sa uvažavanjem izašla za ovu govornicu i da sam vam se obratila na način koji ne vređa dostojanstvo Narodne skupštine.
Vaš način ophođenja prema meni posebno a i prema mnogim kolegama ovde u Narodnoj skupštini je takav da zaista dovodi u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine i ja zbog toga izlazim da reklamiram član 97. i da vas upozorim da od vas očekujem da ne držite pridike. Ja sam vas lepo saslušala, niste morali da sa takvim tonom razgovarate samnom, i da vam kažem da to ubuduće neću da tolerišem, bez obzira koliko me to koštalo, ja ću onda na isti način da razgovaram sa vama, a vi znate da ja to mogu.
Prema tome, ne možete samnom na kraj da izađete a ja evo danima pokušavam ovde zaista da radim onako kako nam to priliči i onda vi dođete ovde i ponašate se kao da ste moja učiteljica. Vi niste moja učiteljica. Vi ste predsedavajuća Narodne skupštine. Evo, i ovo sam vam rekla, čini mi se, na najblaži mogući način i lepo sam vas zamolila i upozorila - nemojte ubuduće takvim tonom da razgovarate ni samnom ni sa bilo kojim kolegom ovde u Narodnoj skupštini.
Mi to jednostavno ne zaslužujemo s vaše strane.

Došli smo do onog, čini mi se, ključnog amandmana koji tretira ono na šta smo najosetljiviji, a to su pare. Gde su pare i imamo li mi para za sve ovo što zakon propisuje. Očigledno je da nemamo i evo kao dokaz tome ja ću vam pročitati, to je "Službeni glasnik Republike Srbije" od 17. septembra 2002. godine - na osnovu Zakona o srednjoj školi pravilnik o dopuni pravilnika o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje planova i programa obrazovanja i vaspitanja za stručne predmete u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada mašinstvo i obrada metala.
Recimo, za nastavni predmet mašinski elementi i konstrukcije imate 53 stavke, razno-raznih alata, slika, shema, dijapozitiva, grafofolija. Uzorci, modeli, makete, ukupno imate 44 stavke i sve to treba da kupi ta lokalna samouprava da bi škola mogla da radi. Znači, to je ono što nam je neophodno da bi jedna ustanova mogla da ispunjava osnovne uslove za rad. Sumnjam da bilo koja škola ovo ima. Ako bih vam pročitala koji su to alati ne verujem da bi vam mnogo značilo, ali evo da vam pokažem koliko je to ambiciozno od strane Vlade, koja donosi te pravilnike, svesna da ona nema novaca za to, svesna da lokalna samouprava takođe nema para za to, a pre svega je njena obaveza po osnovu Zakona o osnovnoj školi i Zakona o lokalnoj samoupravi, pa vas pitam koja će to škola, ovako stručna, ispunjavati uslove za rad po osnovu ovog najnovijeg zakona. Ja sam ubeđena da neće nijedna.
Prvo, ovo košta jako mnogo i ako se nađu pare pitam se gde će sve to da se smesti i čemu onda ovoliko pisanije i ovoliki neki alati, materijali, sheme i ne znam ni ja šta. Samo jedna shemica košta 6.000 dinara, to sam se raspitala, a za jedan školski predmet ne mogu da procenim koje su to pare u pitanju i da li postoji neki rok da se to uradi, ali pravilnik bi morao da ima u vidu ekonomske mogućnosti, finansijske mogućnosti lokalne samouprave.
Dakle, to je samo jedan dokaz kako, kada govorimo o tome ko obezbeđuje sredstva za finansiranje delatnosti osnovnih i srednjih škola, pa kažemo da su to teritorijalna jedinica, Republika i autonomna pokrajina i da je to lokalna samouprava i da se naravno ovde oslanjamo na donacije, sponzorstva i učešće roditelja dece, ali ako kažemo učešće roditelja dece da li mislimo na istu stvar, da li mislimo na sponzorstvo ili donaciju. Očigledno ne, jer je to posebno terminološki ovde izvedeno, ili roditelji učestvuju sa nekim finansijskim sredstvima u obrazovanju za koje kažemo da je besplatno. Mislim da je ipak ovo drugo. Čini mi se da smo na tako nešto već prešli izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i da je već postojala neka mogućnost da se propiše u školi iznos nekih sredstava koji roditelji treba da plate. Dakle, da se opredelimo deklarativno ili je besplatno ili nije besplatno ili ograničeno besplatno, a ostalo mora da se plati.