Poštovana predsedavajuća, danas smo sednicu započeli sa sat i po zakašnjenja zbog nedostatka kvoruma. Sada je očigledno da u sali nema više od 40 do 50 poslanika i ja vas, u skladu sa članom 82. stav 2, molim da utvrdite kvorum, a kako vidim da to nećete moći da uradite putem elektronskog sistema, onda, u skladu sa tim istim članom, a mislim da je to onda stav 5, da to učinite prebrojavanjem narodnih poslanika.
Onima koji zameraju poslanicima opozicije što eventualno sada nisu u sali moram da kažem da mi nismo ni glasali za ovu vladu. Naš jedini zadatak je...
(Milka Marinković, sa mesta: Da trabunjate po ceo dan.)
... i inače svih političkih partija koje se nalaze u opoziciji, od kada postoji politički pluralizam jeste da se nađu načini, i to legitimni načini, a ovo je jedan od tih načina, da se ta vlada obori.
Prema tome, mi ćemo sve učiniti da vi nemate mogućnosti da dalje radite i da parlament zapadne u krizu, da izbori moraju da se raspišu. Nemojte da nam to stavljate na dušu. To je sasvim normalno u svim zemljama gde postoji višepartijski sistem, gde se ide na redovne izbore i gde različite političke partije učestvuju u političkom životu.
(Milka Marinković, sa mesta: Tamo nema vas ludaka, u tim zemljama.)

Poštovana predsedavajuća, imajući u vidu da se u Skupštini zloupotrebljavaju tuđe kartice, a primer za to vam je, evo, treći red, pogledajte na ekranu, ovde sa leve strane, molim vas da u skladu sa članom 82. stav 5. i 6. dostavite spisak prisutnih narodnih poslanika, pa da mi vidimo onda ko je čiju karticu zloupotrebio. Vi koristite sve ono što vam stoji na raspolaganju u skladu sa Poslovnikom koji ste doneli. Onda budite u tome dosledni, pa primenite Poslovnik i na one koji zloupotrebljavaju tuđe kartice, odnosno na one poslanike koji ostavljaju svoje kartice u poslaničkim jedinicama da bi ih drugi zloupotrebljavali, iako su po Poslovniku dužni da ih ponesu sa sobom kada izlaze iz sale.

Pre nego što počnem da obrazlažem amandman želim prijatno gospođici Anđelković koja je upravo završila doručak u ovo vreme, malo je kasno, možda je užina.
Gospođo predsedavajuća, ako se zaista držite Poslovnika uredite prvo svoje poslanike i poslaničke jedinice, jer, evo, predsednica Izvršnog odbora vaše stranke...

Sada je meni jasno zašto kamera više nema, više vi niste ni za slikanje, ne za slušanje nego za slikanje.  Molim vas da ne zloupotrebljavate Službu Narodne skupštine, Služba Narodne skupštine služi da pomogne u radu svim narodnim poslanicima da ovaj organ funkcioniše u skladu sa zakonom. Pa, ako želite da delite neke stranačke letke, kao što ste sada ovaj podelili, i da upozoravate na neka prava, prvo poštujte prava, a onda aktivisti stranke, poslanici neka to dele a ne Služba Narodne skupštine. To je neprimereno. Mi novine delimo sami.
Amandman je, gospodo, veoma smislen. Možda vam se čini preciznije ovo što ste vi naveli u zakonu, ali nije i reći ću vam zbog čega: ne može koncesija da se vezuje za eventualnog učesnika. Znam da ćete tako da radite i zbog toga ne želite agenciju, hoćete lobije u Vladi, koji će da određuju ko će biti koncedent i ko će biti koncesionar. Moramo da vežemo za objektivno stanje davanje koncesija, odnosno uslove za davanje koncesija, a ne za eventualnog učesnika odnosno ponuđača za koncesiju. I zbog toga je mnogo preciznije ovo što smo mi predložili - ne menja suštinu stvari, naizgled, a u stvari i te kako zadire u suštinu.
U pitanju je sam stil pravne odredbe, ali samo na prvi pogled može da izgleda tako. Ako pažljivo pročitate da se koncesija može dati licima koja ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom, sasvim je logično da se to izmeni i da stoji: "pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom". Znači, "pod uslovima", svima podjednako. Zakon je taj koji reguliše koji su to uslovi. Na osnovu zakona se donosi koncesioni akt. Ovde piše šta on sve treba da ima u kasnijim odredbama, kako treba da izgleda javni tender i sve ostalo. I ovo je, praktično, suvišno. Dovoljno je da bude: "na način utvrđen ovim zakonom", da se ne bi ovde zbog nejasnoće pravne norme dešavale neke neželjene situacije.

Šturo obrazloženje Vlade na sam Predlog  zakona povod je što sam izašla za govornicu da dopunim izlaganje gospođice Jovanović.

U obrazloženju uz Predlog zakona Vlada kaže da predlog utvrđuje listu delatnosti koje mogu biti predmet koncesije. Pri tom, bitne su dve činjenice. Prvo, reč je o odredbi dispozitivnog, a ne imperativnog karaktera. Znači, ne mora. Ali baš zato što ne mora, mi znamo ko donosi odluku o tome da li će se dati koncesija i imamo opravdanu sumnju i strah da u pojedinim oblastima može da se da koncesija.

Zbog toga smatramo da treba da zaštitimo sistem zdravstvenog osiguranja, koji je još uvek takav kakav jeste; on može da se menja, sigurno će se menjati, ne znamo ko će ga menjati, jer postoje različiti pogledi na to. Kada donosimo jedan zakon, mi imamo situaciju koja vlada u ovom trenutku.

Vi kažete da će se odlučivati u skladu sa relevantnim okolnostima svakog konkretnog slučaja i da je lista delatnosti samo edžempli causa. To je ono što nas zabrinjava, a ne kažete u obrazloženju, što bi bilo logično da kažete - smatramo da u ovoj oblasti treba dati koncesije zbog toga, toga i toga. Znači, da nas ubedite da je neophodno da baš u ovih 16 oblasti treba da se da koncesija. Ako ih ima i 20, nije bitno, ili da suzite taj krug, ali morate da imate argumente zašto baš u pojedinim oblastima smatrate da treba dati koncesije. Vi u vašim obrazloženjima samo reda radi obrazlažete, bez namere da ubedite narodne poslanike, odnosno Narodnu skupštinu da ste u pravu i da mi možemo da vidimo kakve su vam namere.

Drugo, što se tiče tačke 5) vi u obrazloženju za odbijanje amandmana kažete da je mreža ta koja je već sadržana u pojmu objekta. Međutim, to apsolutno nije tačno. Tačka 5) se konkretno odnosi na izgradnju, održavanje i korišćenje objekata vazdušnog saobraćaja, opreme i aerodroma ili njihovu rekonstrukciju, modernizaciju, održavanje i korišćenje. E, sada, jedno je infrastruktura, drugo je mreža.

Samo trenutak molim, da pronađem ovo vaše obrazloženje.

Tačka 7), izvinjavam se - izgradnja, održavanje i korišćenje telekomunikacionih objekata ili njihova rekonstrukcija, modernizacija, održavanje i korišćenje.

Da li je zgrada ili centrala, kako se to već zove u oblasti telekomunikacija, što bi moglo da se nazove objektom, isto što i mreža? Nije. Mreža bez objekta ne može da funkcioniše, kao što ni objekat bez mreže ne znači ništa. Mreža, to je infrastruktura, instalacija koja povezuje korisnike, bez obzira da li je podzemna, nadzemna ili kako već to ide u ovoj oblasti.

Znači, neophodno je bilo da se ovde ubaci mreža i nije tačno da je pojam mreže obuhvaćen pojmom telekomunikacionih objekata; to bi moglo meni kao laiku za telekomunikacije da izgleda tako, ali skoro smo imali Zakon o telekomunikacijama, pa nam je malo terminologija postala bliža, morali smo da se upustimo u to i zbog toga smo dali ovaj amandman.

Da se vratim još jednom na ovaj deo amandmana koji se odnosi na tačku 12) - mi nemamo ništa protiv davanja koncesija za izgradnju objekata koji pružaju zdravstvene usluge, ali za korišćenje zdravstvenih ustanova, prosto ne mogu da zamislim šta bi se u ovoj zemlji desilo ako bi neka luda vlada odlučila da naše stacionarne ustanove da pod koncesiju. Ko bi to u ovoj državi mogao da izdrži i da plati? Onaj ko je uzeo koncesiju ima jedan jedini cilj, a to je onaj tržišni, da nešto zaradi; pa onda mogu da zamislim kolike bi cene tih usluga bile, kao u hotelu sa pet zvezdica, to je nešto normalno.

Znači, mora da se vodi računa o sistemu zdravstvenog osiguranja, o platežnoj sposobnosti naših građana, ako nam je interes da sačuvamo zdravlje i naciju. Ako nam nije interes, da damo i ovu zgradu pod koncesiju, možda bi to bilo najbolje.

 

Dame i gospodo poslanici, gospođo predsedavajuća, hvala vam što ste nas o ovome obavestili. Vi ste uveli vanredno stanje, vi ste zaduženi da sve vratite u redovno stanje nakon ukidanja vanrednog stanja. Očigledno nemate ni političku moć, niti funkciju koja vam to omogućava, ali to je već problem DOS-a koji treba da se pozabavi time da li hoće anarhiju u društvu ili hoće da izgrađuje institucije sistema, kao što su predsednik države, legitiman parlament, legalan parlament, da svi poštuju zakone ili ćemo mi svi ...
(Predsednik: Molim vas da za početak poštujete Poslovnik i da se držite teme dnevnog reda.)
... u poslednjem članu svakog zakona pisati ubuduće da preporučujemo građanima da zakon poštuju? To je u skladu sa ovom odlukom koja je juče doneta na Odboru za informisanje.
Što se tiče amandmana na član 7. na zakon koji je svojevremeno pao u parlamentu, novina je upravo ovde u članu 7. u stavu 2, gde se sada predviđa da predlog za davanje koncesije Vladi može podneti i nadležni organ autonomne pokrajine kada se predmet koncesije nalazi na teritoriji pokrajine, kao i skupština jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmet koncesije.
Po nama to je zaista suvišno, imajući u vidu da odluku o davanju koncesije, a to je i predviđeno članom 9, odnosno koncesioni akt donosi Vlada i on se objavljuje u "Službenom glasniku RS".
Vi verovatno očekujete da će mnogi, čak i građani, predlagati koncesije za određena dobra. To vidim iz ovog stava 4. gde u zagradi stoji šta sve mora da se podnese kao predlog, pa kaže "naziv firme, lično ime, dokaz o registraciji". Po meni, koncesija nema taj smisao i bilo bi zaista smešno da ja sada pišem Vladi i kažem da treba dati koncesiju na banju Vrujci i da Vlada treba da odlučuje o tako nebuloznim predlozima.
Niti je ovde trebalo da stoji da postoji mogućnost da fizička lica to čine, niti autonomna pokrajina ima nešto od toga da njoj stigne predlog, niti lokalna samouprava ima nešto od toga da njoj stigne predlog, jer ona ne može da utiče posle na odluku, osim na način koji se zove lobiranje u vladi. Tako može, i ako računate u koliko ste opština na vlasti, to je trenutno stanje i to će da se promeni već na jesen. Od septembra meseca sve to ide drugačije.
Prema tome, nemojte da donosite takve zakone da izgleda da se daju neke veće ingerencije lokalnoj samoupravi pod plaštom neke decentralizacije, ili autonomnoj pokrajini, iako se Čanak zadovoljava, eto, i ovakvim normama da bi navodno opravdao ono što prošli put nije glasao za zakon, a sada će verovatno da glasa, jer ovih 30% će ga, u svakom slučaju, zadovoljiti, računajući da će se koncesije i te kako davati.
Verujem da će se davati. Na šta sve, videćemo, ali to su resursi koji mogu da se unište i koji mogu potpuno da se iscrpe za ovih 30 godina, koliko je maksimum da se koncesija daje. I, naravno, smatramo da ova vlada, koja može samo štetu da nanese državi, neće dugo biti u situaciji da te koncesije daje.
Na stranu to što zakon nije bio uopšte potreban, što je moglo eventualno, ako ste imali neki drugačiji koncept, ako ste smatrali da je ova agencija suvišna, da to ide u formi izmena i dopuna, a ne da se hvališete da ste doneli neki novi zakon koji to po svojoj suštini nije.
Smatramo da Skupština ne treba da se upliće uopšte u ovaj posao oko odluke za davanje koncesije, mada smo, kada ste već to predvideli ovde, tražili da to bude i u delu koji se odnosi na član 14. - korišćenje termalnih izvora u zdravstvene i proizvodne svrhe, jer smatramo da će to biti veoma interesantno za buduće koncesionare. Ako već parlament o nekima od ovih oblasti u kojima će se koncesije davati bude odlučivao, smatramo da je i ova oblast značajna, ali, ponavljam, po nama striktna podela vlasti mora u državi da se poštuje. Inače, nema ni države, ni vlasti, ni koristi za građane.

Poštovane kolege, upravo sam dobila informaciju, želim da vas obradujem, ovaj poziv predsednika Narodne skupštine je otišao u etar i Radio Barajevo prenosi direktno sednice Skupštine. Ovo je stvarno postalo smešno.
U obrazloženju Vlade za odbijanje amandmana na član 8. Predloga zakona koji pokušavamo amandmanski da promenimo između ostalog se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što smatramo opravdanim da se inicijativa za davanje koncesija može podneti kako nadležnom ministarstvu... Pardon, dakle - nema osnovanog razloga za isključenje mogućnosti da jedinice lokalne samouprave pripremaju predlog akta o koncesiji, kada je reč o izgradnji, održavanju i korišćenju objekata namenjenih za obavljanje komunalnih delatnosti. Polazeći od načela ekonomičnosti i efikasnosti u radu organa uprave, potrebno je rasteretiti Vladu onih poslova za čije obavljanje nije potrebno njeno aktivno uključenje.
Smatram da Vladu treba rasteretiti maksimalno. Ona ne može da obavlja ni ono što joj piše u Zakonu o Vladi i u Zakonu o ministarstvima, prezaposlena je. U međuvremenu je formirala jedno deset agencija. Ovde joj agencija ne treba, a što bi bilo najnormalnije, s obzirom na ovo obrazloženje, ako hoće da bude efikasna, ako želi da se rastereti onda formira agenciju i kaže - vi sada radite po pravilima koja su propisana zakonom. Ne, ona formira agencije tamo gde je to marginalno, gde ne želi da se meša. Tamo gde su pare i gde želi da se meša ona neće agenciju, hoće da sama o tome odlučuje.
Zaista je neverovatan stav 2. ovog člana, gde se eksplicitno kaže za šta predlog za donošenje akta o koncesiji može na teritoriji AP da pripremi nadležni organ AP. Kaže se, ako se radi o koncesiji za istraživanje i eksploataciju svih vrsta mineralnih sirovina.
Nečuveno je da kao opšta pravna norma ovde jedna, koja je u zakonu, bude ovako napisana, jer je očigledno da se računa na to što AP ima. Ne znam kojih mineralnih sirovina ima, uglja nema, on i nije mineralna sirovina; nafte nema, niti nafte ima, a ni nafta nije mineralna sirovina. Šta to ima Vojvodina? Valjda vi iz Vojvodine bolje znate, pa ćete verovatno izaći za govornicu da mi kažete na šta to Čanak računa da ima, pa sada samo za te mineralne sirovine, možda nešto kao što imamo mi ovde na Avali, avalit, možda ima nešto na Fruškoj gori, stvarno ne znam. Soli nema, da li je tako, more je otišlo odavno, nema više Panonskog mora. Nema? Dobro. Ne znam na šta se to odnosi, niti u obrazloženju neko nešto kaže. Valjda treba da znamo šta ste hteli ovim da kažete.
Zašto samo za koncesije za istraživanje i eksploataciju svih vrsta mineralnih sirovina? Vi slutite da možda nešto ima. Bilo more, pa ko zna šta sada ima tu. Nešto ste se dogovorili, neko vam je nešto dojavio i snimio iz onih avaksa da tu nešto ima, a vi morate to sada da stavite u zakon, jer samo Čanak to treba da da u koncesiju, a ne Vlada Srbije.

Malo nas je ovaj član zakona doveo u dilemu da li određena dobra mogu da budu uopšte predmet koncesije, naročito ovaj stav 2, jer predviđa da izuzetno postupak javnog tendera može da se isključi kada bi njegovim sprovođenjem bili ugroženi nacionalna odbrana i bezbednost. Po mom mišljenju, ovo i ne može da bude predmet ovog zakona, ali sada vidim da je i to moguće. Prema tome, ili je odredba nespretno pisana, ili je nešto drugo u pitanju i zbog toga smo predvideli da se stav 2, a zatim kao njegova posledica i stav 3, briše.
Ne znam ni o kakvoj se to nacionalnoj bezbednosti u ovoj državi brine ako smo sve arhive Haškom tribunalu otvorili, našu nacionalnu bezbednost smo stavili na rešeto i tu više nema zaštite interesa. Ako hoćemo da štitimo, ona se štiti Ustavom, a ovakvim zakonima ne može da se zaštiti. Postoje i drugi posebni zakoni koji tu problematiku tretiraju.
Samo još da vas obavestim da sam čula da i Radio "Straževica" iz Batočine i "Ozon" iz Rače takođe prenose ovu sednicu Skupštine.

Član 12. koji tretira oblast o javnom tenderu i obavezu da on bude oglašen u "Službenom glasniku", kao i u nekom od glasila koje ima međunarodni značaj, znači, u nekom međunarodnom listu, ukoliko je koncesija takve prirode  da ima međunarodni značaj, sasvim je u redu, s tim što smo mislili da je potrebno posle tačke 10) dodati i tačku 14) koja se odnosi na korišćenje termalnih izvora  u zdravstvene  i proizvodne svrhe, kao značajnog resursa.
Stav 2. - ako ste već išli tom logikom - ukoliko se predmet koncesije nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, oglas o javnom tenderu nadležni organ autonomne pokrajine može objaviti u službenom glasilu autonomne pokrajine. Dolazite u situaciju da odgovorite na pitanje - a zašto ne u javnom glasilu lokalne samouprave? Svaka lokalna samouprava ima svoj službeni list. Sasvim je dovoljno da objave tu. Objavljuje se i u "Službenom glasniku Republike Srbije", samo što tu sad dolazimo u situaciju da se ovi rokovi koji se računaju, računaju od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", pa su onda neki u prednosti, oni koji prvi pročitaju službeno glasilo autonomne pokrajine. Zašto stalno tu pokrajinu na ovaj način izdvajate? Meni to nikako ne može da bude jasno.
Do regionalizacije u tom smislu još nije došlo. Nismo te okruge tako promešali da čine države za sebe. Autonomna pokrajina je jedan geografski pojam, kome ste dali mnogo više ovlašćenja onim omnibus zakonom, više nego što bi to po Ustavu imala. Vidimo da se Čanak zalaže za ona ovlašćenja koja su bila 1974. godine. Tako je počelo na Kosovu, pa evo dokle je završilo.
Vojvodina je sastavni deo Srbije. Ako za Zaječar važi jedno, važi i za Kraljevo, važi i za Novi Sad, za Kikindu. Prestanite više da podležete tim ucenama, jer nas to dobrom ne vodi.
Ovo je politički zakon. To je stav vladajuće većine prema državnoj imovini, prema resursima kojima raspolažemo, koji su naše nacionalno blago, a vi ih ovako delkate i dajete ko će o čemu da odlučuje, po nekim vašim međustranačkim dogovorima, samo da biste obezbedili većinu u Narodnoj skupštini. Ne možete više da obezbedite većinu ni za šta, barem ne na legitiman način. I onog momenta kada Ustavni sud bude počeo da radi svoj posao, onda će valjda u ovoj državi prestati da funkcionišu organi koji nisu od naroda izabrani, pre svega, v.d. predsednik države. Moram da kažem da Ustavni sud mora na sebe da preuzme odgovornost.
(Predsednik: Molim vas da se držite teme dnevnog reda.)
Imaće Ustavni sud posla po ovom zakonu, gospođo Mićić. Moram da ih upozorim unapred da oni snose odgovornost za političko-institucionalni haos u ovoj državi. Moraće da reaguju, jer ćemo se obratiti Ustavnom sudu po mnogim stvarima, vezano za ove zakone. Neka rade svoj posao. Narodni radio 34 - Kragujevac, prenosi Skupštinu.

Poštovani poslanici, član 14. reguliše sastav tenderske komisije, a mi smo stekli utisak da je prilično nejasan, pogotovo što usvaja valjda neke dostignute standarde iz nekih drugih komisija koje je Skupština formirala, pa sad, ako ovaj ne da svog člana, kvorum je onaj koji čine oni koji su se tu našli. To ne može da bude tako. Mi smo pokušali da to ispravimo. Ili neko čini sastav tenderske komisije i obavezan je da bude u sastavu tenderske komisije, ili ne. Znači, nema delegiranja. Nema hoće - neće, ako se radi o državnoj svojini.
Zakon nigde ne kaže koji je to broj članova koji mora da bude u tenderskoj komisiji. Nije dobro da ovako neodređene odredbe ostanu u zakonu. Amandman se ne prihvata iz razloga što se određenjem fiksnog broja članova komisije, kako je to predloženo našim amandmanom, stvara osnov za različita tumačenja u pogledu pitanja da li članovi koje imenuje Narodna skupština, nadležni organ pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, ulaze u taj broj, ili se pak u tom slučaju sastav komisije utvrđen stavom 1. proširuje za odgovarajući broj članova.
To treba zakon da reguliše. On treba da predvidi sve mogućnosti, sve ono što može u životu da nastane, a ne da ostavlja prostor za raznorazna tumačenja. Upravo zbog toga što nismo hteli raznorazna tumačenja, mi smo ovde dali amandman.
Amandman je apsolutno prihvatljiv i nema nikakvih problema da se ne dira u suštinu zakona, da li treba ovakav zakon o koncesijama ili ne, ali ako ste već odlučili, a postoji tenderska komisija, mora da se zna koliko članova ima i ko mora da bude u toj tenderskoj komisiji, ako već uključujete lokalnu samoupravu i autonomnu pokrajinu u tu komisiju.
Pazite, vi mislite oni su zainteresovani, pa će svakako doći. Može lokalna samouprava da ima interes da se nešto ne da u koncesiju, recimo, ili je u sukobu sa Vladom pa neće da da svog predstavnika, pa se onda postavlja stvarno pitanje sastava i broja članova tenderske komisije, šta je većina i kako se nadglasavaju.
Po nama, čitav amandman, koji interveniše apsolutno u svakom stavu ovog člana, dat je u cilju prevazilaženja mogućnosti da se ne zna ko sve čini tendersku komisiju.
Televizija "Rosulja" iz Vlasotinca počela je da prenosi, da znate, Televizija "Nemanja" iz Ćuprije, to su mi sada javili.

Valjda predstavnici Vlade nisu bili na Odboru, inače bi valjda ubedili Odbor da prihvati amandman, ali svejedno, član 16. Predloga zakona koji se tiče predloga za određivanje koncesionara u stavu 3. predviđa da uz izveštaj iz stava 1. ovog člana komisija dostavlja zapisnik iz člana 15. ovog zakona, kao i drugu dokumentaciju vezanu za javni tender. Nema šta u zakonu da bude vezano za ovo ili za ono. Mora da bude jasna odredba.
Ne stavljam zaista primedbu ministarstvu, ni ljudima iz ministarstva, ni ministru zbog ovakvih termina u zakonu, jer to zaista i ne mora da bude njegov posao, ne mora čak ni da poznaje tu materiju; i oni koji se u ministarstvu bave tom problematikom više se bave sadržinom samog zakona i rešenjima koja će predložiti, a o ovome treba da brine jedno drugo telo koje se zove - vladin sekretarijat za zakonodavstvo. Očigledno da nema kadrova za tako važan posao, koji treba da brinu o usklađenosti pravnih akata, pa i terminološkoj, ponekad, vi to dobro znate svi, i u zakonu mnogo znači; ali takva se kadrovska politika u Vladi vodi, pa šta sada da radimo, ispravljaće se kada dođe vreme.
Evo, ovde je predlagač, odnosno ministar očigledno shvatio da je amandman na mestu. Odbor se nije u to upuštao i šteta je što nije, ali to je problem ove skupštine koja u Odboru za zakonodavstvo nema odgovarajuće kadrove; ili je Odbor navikao da radi po inerciji, onako kako Vlada kaže, a ovde je došlo do nekog nesporazuma, ili predstavnik predlagača nije bio tu, ili materijali nisu pripremljeni u skladu sa onim što je predlagač hteo.

Član 17. koji se odnosi na donošenje odluke o određivanju koncesionara u stavu 1. određuje da odluku donosi Vlada u roku od 30 dana od dana prijema izveštaja komisije o sprovedenom javnom tenderu. Po nama, to je apsolutno dovoljno, s tim što treba da ostane i poslednji stav - da odluku o određivanju koncesionara moraju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Drugi, treći i četvrti stav ovog člana predviđaju neke izuzetke, kao što je - kada se predmet koncesije nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, Vlada donosi odluku u roku od 30 dana od dana dostavljanja mišljenja izvršnog organa AP. Dalje, šta se dešava u stavu 3 - da je dužan da da mišljenje Vladi najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema izveštaja itd, a sve zbog toga da se Autonomnoj Pokrajini Vojvodini neka specijalna prava utvrde ovim zakonom. Komplikujemo jedan zakon koji može mnogo bolje i jednostavnije da se napiše, ukoliko bi svaka opština u ovoj državi bila u istom položaju, bez obzira da li se nalazi u Pčinjskom okrugu ili Severnobačkom okrugu, ali očigledno je da poslanička većina i Vlada to ne žele.
Vlada verovatno zna kako će i budući ustav izgledati, ide na ruku tom budućem ustavu, ali treba prvo da se dete rodi, pa da se kolevka kupuje, jer kažu ne valja unapred, može dete kilavo da bude, ali to je tako kako jeste.
Vaše obrazloženje je da ne prihvatate amandman iz razloga što bi se prihvatanjem ovog amandmana onemogućilo da nadležni organ pokrajine, prilikom određivanja koncesionara za predmet koncesije koji se nalazi na njenoj teritoriji dostavi mišljenje na tu odluku. To upravo jeste ono što mi želimo. To je koncept koji je nas vodio pri ulaganju amandmana na Predlog ovog zakona.
Mi ne želimo da cepamo državu, ne želimo da Vojvodini damo nikakve prioritete u odnosu na neke druge regije u ovoj državi. Vi niste nigde ni u jednom obrazloženju, niti samog predloga zakona u onim delovima koje ste promenili u odnosu na one prethodne, a pogotovu ne kada su amandmani u pitanju, rekli čime to Vojvodina zaslužuje da bude posebno tretirana u odnosu na druge regije.

Članom 22. zakona o koncesijama propisuje se šta sve ugovor o koncesiji treba da sadrži. U stavu 1. tačka 2)  predviđeno je da ugovor treba da sadrži odredbe o roku trajanja koncesije i uslovima pod kojima se taj rok može produžiti, dužini trajanja pripremnih radnji itd. Mi predlažemo da umesto reči "roku" bude "vremenu", s obzirom da se ugovor zaključuje na određeni vremenski period i da je rok nešto što podrazumeva prekluzivni rok i nešto što je svojstveno procesnom pravu.
Takođe, u tački 9) koja glasi - ugovor treba da sadrži i odredbe o pravu na prenos koncesije, mi smatramo da je primerenije da tu stoji "uslovima, načinu i postupku ostvarivanja prava na prenos koncesije". Već sam ugovor treba da reguliše da li je moguće preneti pravo koncesije na drugo lice, pod kojim uslovima, na koji način i u kakvom postupku, a pravo na prenos koncesije ne može da bude sadržina ugovora, jer se pravo ne utvrđuje ugovorom nego zakonom.
Zbog toga je ovaj amandman, kao amandman koji sledi prethodne amandmane, dat sa ciljem da popravi tekst zakona, a predlagač smatra da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što je predlogom u članu 1. već predviđeno da se ovim zakonom određuju uslovi, način i postupak davanja koncesije. Upravo zbog toga što se to zakonom određuje i treba amandman da bude prihvaćen i da u tekstu zakona i tačka 9) i tačka 2) budu preformulisane.
Predlagač smatra da bi prihvatanjem predloženog amandmana bila narušena jedinstvena terminologija koja treba da bude ispoštovana kroz tekst zakona. Ovde je, istina, jedinstvena terminologija kroz ceo tekst zakona, ali videćete već kad budemo na dnevnom redu imali sledeći zakon, zakon o garancijskom fondu, da je potpuno druga terminologija korišćena i da to zavisi od onoga ko je na zakonu radio, odnosno od ministarstva do ministarstva se koristi različita terminologija. Kažem, to je verovatno problem Sekretarijata za zakonodavstvo koje ne neguje isti stil i istu terminologiju kod donošenja zakona.
Da je predlagač ovde, verujem da bi shvatio nameru podnosioca amandmana i da ne bi imao razloga da ne prihvati ovaj amandman.
Pored toga, mene interesuje, između ostalog, jer to nisam mogla da vidim iz člana 5. koji to predviđa, da li predmet koncesija mogu da budu i određeni građevinski objekti, odnosno da li bi, recimo, ova zgrada mogla da bude predmet koncesije, pa da se da na rekonstrukciju, korišćenje i tome slično.
To pitam zbog toga što je ponovo nadležan sud doneo negativnu odluku po pitanju prostorija koje koristi Srpska radikalna stranka za sedište svog glavnog odbora i drugih organa stranke, iako je već jednom taj isti sud tako odlučio. Okružni sud je poništio rešenje i presudu i vratio to nadležnom sudu na ponovno odlučivanje, a odluku je donela sudija koja je bila u stanju da svog stručnog saradnika išamara, pa sada vi vidite kakve sudije imamo u Okružnom sudu.

 Amandmanom na član 23. tražimo da se briše stav 2. Član 23. tiče se zaključenja ugovora. Ugovor o koncesiji zaključuje Vlada u ime i za račun Republike, što je normalno, i koncesionar. Ako je koncesija data većem broju lica, ugovor o koncesiji zaključuje svaki od koncesionara ili lice ovlašćeno od tih koncesionara, po specijalnom punomoćju.
To je za nas održiva pravna formulacija, ali stav 2. predviđa situaciju kada je predmet koncesije izgradnja komunalnih objekata radi obavljanja komunalne delatnosti. Ugovor zaključuju koncesionar i nadležni organ jedinice lokalne samouprave u ime i za račun jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu pismenu saglasnost Vlade.
Ovo što piše - uz pismenu saglasnost Vlade, jeste ona činjenica da je jedino država Srbija vlasnik svih dobara koja mogu da budu predmet koncesije, umetnuto ovde, ali je potpuno neprimereno da jedinica lokalne samouprave koja nema svoju imovinu može da zaključuje ugovor o koncesiji. Zbog toga smo smatrali da ovaj amandman ima pravni osnov i da bi čak možda na Ustavnom sudu ovo moglo da padne.
Sam predlagač u svom obrazloženju za odbijanje amandmana ne poklanja dovoljnu pažnju argumentima koji slede čitav niz amandmana i koji idu u prilog tome da koncesije treba isključivo da daje Vlada Srbije, ako je zadržala za sebe, da ne treba da omogući ni pokrajini, kao obliku teritorijalne autonomije, ni lokalnoj samoupravi da o tome odlučuje, jer tu onda nemamo mogućnosti, ne samo kontrole nego nemamo dovoljno ni kvalifikovanog kadra po jedinicama lokalne samouprave koji bi mogao na pravno valjan način da o tome donosi odluku, da uredi koncesioni akt, da zaključi ugovor o koncesiji, čime se praktično vrši finalizacija čitavog postupka od utvrđivanja razloga za davanje koncesije do utvrđivanja koncesionog akta, raspisivanja tendera i na kraju zaključenja ugovora.
Predmet koncesije su prava nad sredstvima u svojini Republike ili vršenje delatnosti od posebnog interesa, a Vlada Republike Srbije je jedina Ustavom određena kao organ koji u sistemu izvršne vlasti vrši imovinska prava u ime Republike i, ako ništa drugo, ovaj zakon bi morao da poštuje odredbe postojećeg Ustava, ma koliko vam se on ne sviđao.
Nije ovo prvi put da se Ustav krši. U više navrata je Ustav do sada prekršen. Kako ćemo da poštujemo taj sledeći koji vi budete doneli. Da li ćete i taj da kršite, stvarno ne znam. Bez obzira ko je doneo Ustav, to je ustav ove države i ako niko drugi onda bi barem Vlada i Skupština Srbije trebalo da ga poštuju. A ako bismo neku retrospektivu izveli, mislim da smo u protekle dve i po, evo skoro tri godine najčešće i najviše puta u Skupštini Srbije prekršili Ustav, a Vlada onda, naravno, ima odrešene ruke da to isto čini. Posledice će biti takve da mislim da je bolje da nas već sada sve pohapsite nego da sačekate da se vlast promeni, pa da onda mi hapsimo vas.

Dame i gospodo, većina ministara u Vladi međusobno uopšte ne razgovara, to a propo ovoga što je moj prethodnik rekao. Moram da kažem da smo mi protiv ovako predloženog člana 25, a protiv smo i ovog našeg amandmana, ne apelujemo da ga prihvatite, nego smo ga dali da popravimo ovakav tekst zakona, ako već sledite tu koncepciju, bar da liči na nešto.
Nama je u stvari problematičan ovaj stav 2. člana 25. koji propisuje ugovor o finansiranju. Kaže se - ugovorom iz stava 1. ovog člana može se predvideti da, u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije nad koncesionim preduzećem, na predlog banke koncedent može doneti odluku o zameni koncesionara drugim koncesionarom.
Zašto kažete - može doneti odluku? Šta ako ugovor ne predvidi da koncedent može doneti odluku da koncesionara zameni drugim koncesionarom. Zašto bi koncedent uopšte brinuo o tome hoće li koncesionar otići u stečaj, šta time gubi koncedent; resurs koji je on ponudio je tu, ugovor propada; sve što je uložio ostaje koncedentu i raspisuje se novi tender. To bi jedino bilo normalno. Ovde više ništa nije normalno.
Zašto Vladu Srbije, koju ne interesuje nijedno preduzeće koje ide pod stečaj, sada interesuje zašto koncesionar da ide u stečaj. Zašto koncesionar može da dobijenu koncesiju prenese drugom licu, uz saglasnost koncedenta. Pitanje je, šta ako je to drugo lice u stvari pravi koncesionar koji nije smeo da se pojavi kada je tender bio raspisivan. Imamo situaciju: Čume je asfaltirao puteve, nigde se nije pojavio on, nego se pojavljivao na tenderu neko drugi. Puteve je asfaltirao Čume i to vam je to.
Uvećavanje vrednosti objekata, uređaja i postrojenja koja su u državnoj svojini, a koji je predmet koncesije, svojina je Republike, a to u prilog malopređašnjem amandmanu, ako samim ugovorom nije drugačije uređeno. Ne možemo čas da kvalifikujemo ugovor, čas da nešto stalno propisujemo šta u tom ugovoru mora da bude i šta ako bude. Ako bude, biće. To je sve posle između njih što mora da bude rešeno.
Kažem, imam hendikep da obrazlažem amandmane jer se potpuno koncepcijski razlikujemo po pitanju koncesija, iako kažem da za koncesije zdušno jesmo, ali se plašimo kako će se ovaj zakon primenjivati s obzirom da se nijedan zakon ne primenjuje kako treba. S jedne strane koristite sve što vam stoji na raspolaganju da upropastite privredu, a onda pokušavate da nađete neke modele da navodno kapital uđe, da nešto krene nabolje, da se dođe do nekog slobodnog kapitala, navodno za malu privredu, za samostalne radnje, zanatske ili trgovinske, i to u vezi zakona koji će tek doći na dnevni red. Tako, ne možemo više da shvatimo šta vam je koncepcija kada je ekonomija u pitanju.
Jedino čime se, izgleda, sada DOS i Vlada Srbije bave jeste kako da se izbore sa Srpskom radikalnom strankom i odatle dolazi ponovo rešenje za iseljenje iz prostorija stranke. U vezi s tim želim da vas podsetim da smo 1997. godine socijalistima postavili uslov da ne dozvole maltretiranje političkih stranaka, konkretno Demokratske stranke (da je Đinđić živ on bi to potvrdio, valjda ima živih koji se toga sećaju, da kažu istinu o tome, da potvrde), iako su prostorije koje Demokratska stranka koristi uzurpirane svojevremeno, u vezi s čim imam pred sobom dopis sindikata Građevinskog preduzeća "Rad" koji kaže da im nikada po ugovoru o adaptaciji zgrade u Ulici proleterskih brigada, nikada nije plaćeno, niti su imali da plate, niti očekuju da će platiti sada kada su došli na vlast.
Toliko o tome kako je Demokratska stranka došla do prostorija i kako ih koristi, a danas su u toku dana priveli i zadržali u pritvoru bivšeg direktora Zemunskog informativno-poslovnog sistema, gospodina Momira Markovića, tražeći neku kopču između ZIPS-a i tog poslovnog prostora koji smo uzeli u dugoročni zakup. To radi sadašnja vlast, ali kako radi tako će i da joj se vrati.