Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, želim da vas obavestim da sam u toku prepodnevnog zasedanja, u vašem odsustvu, upozorila predsedavajuću, gospođu Čomić, da je vanredno stanje prestalo, da ste vi doneli tu odluku, da ste o tome obavestili javnost i da su samim tim suspendovane sve one odluke koje su se ticale i našeg rada ovde u Narodnoj skupštini, odnosno zatvaranja za javnost, ne u potpunom smislu, ali neobezbeđivanje direktnih TV prenosa sednica Skupštine Srbije.
Kako je obrazloženje gospođe predsedavajuće bilo da je istina da su TV prenosi demokratska tekovina, doduše, verovatno neke druge vlasti, kako mi se čini od 1997. godine uvedeni su direktni prenosi. Postoji čak odluka ove skupštine u nekom drugom sazivu da se sednice Skupštine direktno prenose. Mi nikada nismo doneli drugačiju odluku, trebalo bi da je poštujemo i da se ovde izjasnimo i donesemo drugačiju odluku, pa bih vas upozorila da je gospodin Crkvenjakov izašao nakon toga i direktno se obratio javnosti na svojoj televiziji, na državnoj televiziji, i rekao da postoje tehničke mogućnosti, dakle da nije istina ono što je gospođa Čomić rekla i da RTS može da prenosi sednice Narodne skupštine, ukoliko bi Narodna skupština to tražila.
Ne znam ko to u naše ime može da traži. Evo, možemo da stavimo to na glasanje i to predlažem, da se o tome Narodna skupština izjasni, ili da nam vi kažete da li ste vi ili neko drugi, ko je zabranio direktno prenošenje sednica Narodne skupštine? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo svojevremeno razmatrali Zakon o postupku promene Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da će se formirati ova ustavna komisija i to u sastavu od 20 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, tri člana iz reda Vlade, tri poslanika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine i tri poslanika Skupštine Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, mi smo vam već tada ukazali na činjenicu da ova skupština na taj način pristaje na promenu ustava na neustavan način i da nije nemoguće da se ovaj ustav kao što to tvrdite, iako zaista spada u one takozvane tvrde ustave, promeni na ustavan način.

Da je to potrebno zbog diskontinuiteta, za nas nije dovoljno obrazloženje. Postoje dve vrste diskontinuiteta, pravni i politički. Do političkog se već došlo i uvek dolazi nakon svakih izbora. Kada je u pitanju pravni diskontinuitet, od njega treba bežati kao đavo od krsta.

Znate, poštovanje ustava, ma kakav da je, znači i poštovanje svih ostalih zakona, poštovanje krivičnih zakona, Zakona o krivičnom postupku, a kada jednom ili više puta uzastopno gazite ustav, kao što nam se to dešavalo u protekle dve i po godine, onda možete da očekujete da se dešavaju i stvari koje dovode do uvođenja vanrednog stanja i posledica kakvih je bilo dok je bilo vanredno stanje.

U ovom parlamentu nije vođena rasprava, barem je mogla da se vodi između šefova poslaničkih klubova, o tome da li treba menjati ustav; slažemo se da neke odredbe treba menjati, ali u kom obliku i kako bi to trebalo da izgleda neki novi ustav, šta je to što treba da bude novo - sve to nije razmatrano.

Dakle, što se tiče sadržine samog ustava koji reguliše ne samo nadležnosti najviših državnih organa, nego i samu organizaciju države, mi ovde kao predstavnici naroda nismo imali mogućnosti da se izjasnimo. Mi možemo da nagađamo, naravno, kao politički obrazovani ljudi, kakve su koncepcije u opticaju, da pretpostavljamo kako će izgledati država po predlogu ove komisije koja će sačiniti predlog ustava, ali imamo li mi pravo kao izabrani predstavnici naroda, nas 250, da prenesemo na jednu grupu ljudi pravo da u ime svih nas i u ime celokupnog naroda o tome odlučuje. Diskutabilan je i sastav same komisije.

Poslanici SRS ne žele da učestvuju u radu ove komisije iz principijelnih razloga, jer ne želimo da damo legitimitet ovakvom načinu promene ustava. Mislim da sve poslaničke grupe koje su bile protiv ovakvog zakona i koje se sigurno neće složiti ni u toku rada ove komisije sa mnogim odredbama tog novog predloga, jer će se odlučivati u ovoj komisiji prostom većinom, nije trebalo na taj način da daju legitimitet poslaničkoj većini koja se odlučila na promenu ustava.

Odlučili ste se da menjate ustav, sastavite tu komisiju od predstavnika svojih političkih stranaka, izađite pred parlament i ako dobijete većinu molim lepo; ali i tu će se tražiti ta prosta većina, pa me živo interesuje kako će nakon toga na referendumu takav ustav biti potvrđen.

Da se razumemo, ustav treba da pišu stručni ljudi, ne možemo da zapostavimo struku, ali iza svakog ustava stoji politika i politički konsenzus. Ako nema najšireg političkog konsenzusa po pitanju promene ustava, a nema ga, niti smo mi pokušavali da ga stvorimo u tom smislu jer niko i ne zna kako će taj ustav da izgleda, onda ne treba ni da se prihvatamo takvog posla. Ima država u svetu koje i nemaju u ovakvom smislu jedan ustavno - pravni tekst, Engleska je primer za to, ali imaju izgrađen ustavni poredak na kome možemo da im zavidimo, kao da imaju najdemokratskiji, možda jedan od najdemokratskijih ustava u svetu.

Promena radi promene svakako nam nije neophodna. Vi ne možete da obezbedite dve trećine poslanika u parlamentu da se izjasne o promeni ustava, onako kao što članovi 132. i 133. postojećeg ustava predviđaju, i zbog toga je donet ovaj zakon koji nas dodatno sada obavezuje da donesemo odluku o izboru članova ustavne komisije.

Zaista, ne želeći da bilo koga omalovažavam, htela bih da prokomentarišem samo jednu osobu koja se nalazi u ovoj ustavnoj komisiji, a to je narodni poslanik Branislav Kovačević, koji je dobio u Šumadiji 1997. godine, kao Koalicija za Šumadiju, g.g. Branislav Cole Kovačević, 257 glasova. Zaista se pitam koga taj čovek predstavlja uopšte, uvukao se u ovaj najširi DOS, kako i zašto, verovatno zahvaljujući Nenadu Čanku, ali sada je on u ovoj grupi poslanika DOS - Reforma Srbije, a Nenad Čanak ovde predstavlja AP Vojvodinu.

Znate, to su rezultati koje je RIK iznela u javnosti 21. septembra 1997. godine, a to je 0,014% glasova svih onih koji su izašli na izbore, pa samo su "Zeleni" dobili tri puta više od njega. To ne minimizira uopšte sastav ove komisije. Bez obzira na to, mi radikali se ne upuštamo u vaše kadriranje, koga ćete u komisiju da predložite, to je pravo svake poslaničke grupe ako je već odlučila da u tom poslu učestvuje, ali previše olako se upuštamo u jedan tako važan posao kao što je donošenje ustava.

Predlagač nam malopre reče da to jeste istorijski posao i bojim se da će zaista biti upisan u istoriju kao kraj srpske države, jer ćemo imati nove kantone, nove kneževine, nove knezove, a sve to vodi slabljenju države.

Mi želimo da upozorimo na to. Mi znamo da nemamo dovoljno snage da vas u tome sada sprečimo i da vam pričamo o tome da nije dobro na taj način vršiti decentralizaciju države. Mi nismo protiv decentralizacije, ali ne na ovakav način kako ste to vi zamislili. Po nama jedino jačanje nadležnosti lokalne samouprave može da dovede do prave decentralizacije. Stvaranje nekih novih oblasti, sa svim prerogativima državnosti, dovešće nas do toga da ćemo stvoriti klimu koja je postojala i pre nego što je došlo do raspada SFRJ i država će nam biti još beznačajnija na Balkanu, a potpuno beznačajan faktor u svetu.

Dakle, to su očekivanja od novog ustava - regionalizacija, kantonizacija, ideje Beogradskog centra za ljudska prava i Zorice Radović ili Centra za liberalno - demokratske studije i DSS-a. Hoće li oni imati snage da svoj koncept sprovedu u okviru ove komisije koja treba da sačini predlog ustava, na koji poslanici neće imati mogućnosti, prema već viđenom iskustvu ovde u parlamentu, da daju nikakav amandman. Znači, sve smo ovim prihvatili da ovi ljudi i ova komisija umesto nas odlučuje.

Mi ćemo dobiti na kraju predlog ustava. Vodiće se javna rasprava na osnovu nacrta. Koja? Gde? Uvažavaće se nečija mišljenja, ali poslanici neće imati pravo na svoje mišljenje i neće imati pravo da amandmanski reaguju, niti da se ovde ukrste argumenti i da se Skupština o tome izjašnjava. To je nešto što je za nas iz Srpske radikalne stranke zaista neprihvatljivo.

Već mesecima izražavamo sumnju u legitimnost ovog parlamenta za donošenja bilo kakvih zakona, bilo kakvih akata, a pogotovo najvišeg pravnog akta u ovoj državi. Svi vi znate da ovde sede ljudi koji ne mogu da budu poslanici po slovu zakona, isključeni ili su sami izašli iz svojih partija i prema Zakonu o izboru narodnih poslanika više ne mogu da budu poslanici, 20 i više je takvih, i tesna većina od 126 u danu za glasanje uvek je "klimava" i mora da bude potpomognuta sa nekom od tih poslaničkih grupa. Ali, sve to dovodi u pitanje legitimnost svih tih zakona. Zamislite tek kada sa takvom diskutabilnom većinom budete usvajali ustav - koliko će to moći da bude demokratski ustav, koliko će to moći da se nazove demokratskim ustavom?

Stalno govorite da hoćete da raskinete sa autoritarnim režimom. Tvrdim da je ovo autoritarni režim u kome mi sada živimo, a dokaz za to jesu i ti ukradeni poslanički mandati, stanje u javnom informisanju, cenzura, autocenzura, zatvorenost medija za sve političke faktore, za sve učesnike u političkom životu. Demokratska tekovina direktnih TV prenosa ovih sednica je pogažena. Znači, treba da postavimo stvari realno, onako kako jesu - da li je ovo autoritarni režim ili je bio, ili kakav će tek biti nakon donošenja ovog ustava.

Najlakše nam je da zažmurimo i da pričamo - bilo je tako, ovo ne valja, ono nije bilo dobro, a sada je nikad gore i izražavamo zaista sumnju u to, ma kakve da su vam namere. Dobre namere ne amnestiraju od posledica. Možete da želite najbolje, ali to što vi želite ne znači da je potkovano nečim što opravdava sve ono što se radi. Svaka politička partija ima svoj koncept državnog, društvenog, ekonomskog uređenja, socijalne politike - sve to reguliše ustav i svako bi ugrađivao u te ustavne norme ono što je u skladu sa njenim političkim programom.

Ne slažemo se unapred sa onim što smo čuli da će biti i kako će ustav izgledati. To je jedan od razloga - dakle ne želimo da učestvujemo u radu te komisije, da ne bude zabune, kao što je često bilo manipulisanja oko toga zašto Srpska radikalna stranka ne učestvuje u odborima.

U odborima ne učestvujemo zbog toga što niste hteli da budete principijelni i da nam omogućite da srazmerno snazi u parlamentu budemo zastupljeni u svim odborima. Čujemo da ste zbog toga dobili"packe" od OEBS-a, pre neki dan kada su bili u Skupštini, mnogo toga su vam zamerili.

Znate, ako govorimo o autoritarnom režimu, šta da kažemo o ovom režimu koji donosi ovakav poslovnik i primenjuje ga tako restriktivno da poslanik biva kažnjavan ili udaljen sa sednice i po 90 dana, zbog toga što je javno za ovom govornicom izneo neki svoj stav, neko svoje mišljenje. To je nešto od čega nas i zakon amnestira, u čemu nas Ustav štiti. Kada se to desi, to su sve osobine autoritarnog režima.

Dva su, dakle, razloga iz kojih Srpska radikalna stranka ne želi da učestvuje u ovome: ne želimo da damo legitimitet svojim prisustvom menjanju Ustava na neustavan način; drugi razlog je ovaj koji sam upravo iznela.

Prema tome, Srpska radikalna stranka neće podržati Predlog ove odluke i neće učestvovati u radu ove komisije.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 5. precizira se da se poresko oslobađanje po osnovu kupoprodaje hartija od vrednosti, koje emituje Republika Srbija i Narodna banka Jugoslavije, odnosi na promet hartija od vrednosti i na primarnom i na sekundarnom tržištu.
Amandmanom, koji je obrazlagao gospodin Kesejić, mi tražimo da se zadrži postojeće stanje, odnosno da se poreza na finansijske transakcije ne oslobađa promet hartija od vrednosti, odnosno predviđeno je da samo prva kupovina, prema našem amandmanu, trebalo bi da bude oslobođena plaćanja ovog poreza. Sadašnjim predlogom se favorizuju hartije od vrednosti u odnosu na drugu robu, naročito robu široke potrošnje, one osnovne životne namirnice - hleb, mleko, meso, hrana za bebe, lekovi i tome slično, na koju se porez na finansijske transakcije plaća i po 10 puta dok ne stigne do krajnjeg potrošača.
Nas predlagač nije ubedio u potrebu oslobađanja od poreza na finansijske transakcije za sekundarno tržište hratija od vrednosti, nije nas udostojio obrazloženja ni u Predloga zakona, niti ovde u parlamentu. Znamo da je prošle nedelje bio odsutan zbog puta u Ameriku, ali ne znamo gde se danas nalazi.
Zaista smo uložili veliki trud povodom čitavog seta zakona koji se tiču poreza. Bilo nam je stalo da ministra ubedimo u potrebu prihvatanja određenih amandmana i, evo, do samog glasanja niti ćemo u pismenoj, niti u usmenoj formi čuti od predstavnika Vlade šta o tim amandmanima misli, niti ćemo imati priliku da čujemo njegovu završnu reč po pitanju svih ostalih amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač u efektima predloženih mera negoveštava da će budžet Republike Srbije u 2003. godini biti smanjen za oko 2,8 milijardi dinara zbog smanjenja stope poreza na finansijske transakcije. Sada imamo jedinstvenu stopu od 0,22%, iako smo mi u načelnoj raspravi, a i kroz raspravu u pojedinostima obrazlažući amandmane podsećali Vladu na neophodnost ukidanja ovog poreza, jer je on izgubio svoju osnovnu funkciju, onu zbog koje je svojevremeno, krajem 1998. godine, i uveden.
Do sada je obračun poreza na finansijske transakcije vršio nosilac platnog prometa, a to su bile poslovne banke koje su očigledno nespremno dočekale preuzimanje poslova Službe društvenog knjigovodstva. Sada predlagač ovu obavezu obračuna ovog poreza prebacuje sa poslovnih banaka na obveznika poreza na finansijske transakcije. Obavezuje ga da jednom mesečno sastavlja prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na finansijske transakcije. Smatramo da je to suvišno, ako se ima u vidu da se za sve ostale poreze to radi kvartalno, dakle jednom u tri meseca i da su poreska zaduženja za ostale poreze često i po sto puta veća od poreza na finansijske transakcije.
Prihvatanjem ovog amandmana SRS smatramo da bi se nepotrebno administriranje smanjilo, pogotovo ako idemo u smislu da poreskog obveznika treba osloboditi nepotrebnog administriranja, kada se ima u vidu koliki su iznosi ovih poreza na finansijske transakcije i da su to često simbolični iznosi. Ovakva obaveza da to mora jednom mesečno da radi i da mora on da radi, po nama nema nikakve ni logike, niti uporište u obrazloženju ovog zakona. To je trebalo, do ukidanja ovog poreza za koji očekujemo da će biti ukinut, da ostane obaveza poslovnih banaka.

Dame i gospodo, članom 10. menja se postojeći član 12, kazne doduše ostaju iste, one su od 2.000 do 200.000 dinara, ali gube svaki smisao ukoliko se prihvati ovakav predlog člana 12. ovog zakona, jer je sada obaveza za obračun i plaćanje ovog poreza na finansijske transakcije prelazi na obveznika poreza, a ne kao što je to do sada bilo na poslovnu banku koja je bila nosilac platnog prometa.
Dakle, kada dođemo do ovog člana vidimo šta je predlagača navelo na predlog izmena i dopuna ovog zakona. Poslovne banke je trebalo osloboditi ove obaveze i ove odgovornosti i sve to prebaciti na obveznika poreza.
Ovo su veoma mali iznosi poreza. Obračunavaju se za period od mesec dana i rekli smo već u više navrata da ne prelaze par stotina dinara, ili što je još gore, ista kazna je zaprećena poreskom obvezniku koji porez obračuna po zakonu, ali ga ne uplati na vreme, jer nije imao sredstva na računu.
Danas uopšte nije čudno i neobično da privredni subjekti danima nemaju priliv novca na svoje račune, što je posledica ukupne ekonomske politike u zemlji i čula sam za slučaj da je jedna velika špediterska firma u Beogradu bila blokirana zbog 0,01 dinara, a obaveza plaćanja su praktično bile neke usluge advokatu za neki postupak koji je bio pred sudom. Dakle, nisu ni imali obaveštenje da to treba da plate. Skinuli su taj novac po automatizmu i firma je ušla u taj minus za 0,01 dinar i bila u blokadi. Evo, i naš skupštinski račun bio je prošle nedelje u blokadi i vidimo kakvo je stanje u državnom budžetu, a da ne govorimo o firmama.
Plate ko zna da li ćemo do Vaskrsa dobiti i verovatno ćemo čitave godine imati problema sa finansijskim sredstvima u budžetu, o čemu smo govorili kada smo planirali budžet, počevši od 2001. godine pa naovamo, smatrajući da treba da negujemo poreskog obveznika i da mu celokupnom ekonomskom politikom omogućimo da zaradi za sebe i za radnike, da isplati plate i sve one obaveze koje ima prema državi da bi država mogla da servisira svoje dugove prema stanovništvu. Nažalost, ovce se šišaju samo jednom, a to naša Vlada nije htela da shvati kada je planirala budžet za ovu godinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo Predlog odluke o izboru predsednika sudova u jednom broju sudova u Republici Srbiji. Za predsednika Vrhovnog suda Srbije bira se Sonja Brkić, v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, nakon neopozive ostavke Leposave Karamarković, za koju poslanici SRS nisu glasali u momentu njenog izbora, jer nije ispunjavala osnovne uslove, ne što se tiče njene stručnosti, eventualno, nego one osnovne uslove, jer trenutno nije radila u pravosuđu, a zakon je to nalagao.
Zatim, da se za predsednika Okružnog suda u Novom Sadu izabere Slobodan Nadrljanski, za predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu nam predlažu Antu Boškovića, v.d. predsednika Četvrtog opštinskog suda; ni za jednog od predloženih kandidata nemamo ni osnovne podatke u Predlogu, što je inače uobičajeno, pa ne možemo ništa više o njihovoj stručnosti ili tome šta su do sada radili i kako su te poslove obavljali ni da kažemo.
Pretpostavljamo da je Baćović Radoslav, v.d. predsednika Okružnog suda u Beogradu, i ovu funkciju dobio zahvaljujući svom angažmanu u Izbornoj komisiji, kako je to inače bivalo i ranije, ali nas posebno zaprepašćuje odluka o prestanku dužnosti predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, ne zbog toga što Đorđu Mirkoviću prestaje ova dužnost, nego zbog obrazloženja koje nam ovde kao predlagač dostavlja Veće za pitanje sudske uprave.
Tu se navodi da je Veće utvrdilo određene nepravilnosti u radu predsednika Četvrtog opštinskog suda i onda nam se nabraja nezakonita naplata sudske takse, koju vrši neovlašćeno lice u gotovom novcu, na osnovu interne priznanice, koja se predaje po naplati takse taksenom obvezniku, a dokaz su izvršene uplate, na koji način je u potpunosti onemogućena evidencija i kontrola naplate takse, protivno uputstvu Ministarstva pravde i Zakonu o javnim prihodima i rashodima.
Ne sporimo da je ovo jedan oblik nesavesnog rada, da li je za razrešenje ili nije, to bi mogao da bude predmet rasprave. Zatim, u sudu postoji veći broj predmeta starijih od dve godine, po kojima se ne postupa prioritetno i u kontinuitetu, i tu se navode neki od tih primera. To je verovatno slučaj u svakom sudu. Nije ovo nikakva posebna situacija.
U određenim predmetima, po predlogu poverioca, u kojima je dužnik Ministarstvo pravde Republike Srbije, u stvari je dozvoljeno i sprovedeno izvršenje, iako nije bilo izvršne isprave, iako je Ministarstvo pravde blagovremeno, na ime naknade štete poveriocu, isplatilo dugovani iznos.
Navodi se broj predmeta koji je u pitanju i zbog toga je Veće za pitanja sudske uprave, na sednici održanoj 18. aprila ove godine, nakon razmatranja spiska predmeta, utvrdilo da postoji nezakonito postupanje predsednika Četvrtog opštinskog suda, što je, kako oni kažu, adekvatan pojam za nestručno i nesavesno poslovanje Đorđa Mirkovića, čime su se stekli uslovi da se donese odluka o razrešenju.
Pravi razlog nam ovde predlagač nije naveo i to je jedini naš prigovor, jer celokupna javnost zna da je to puštanje iz pritvora Dejana Milenkovića Bagzija, kako je to ministar pravde obrazlagao u sredstvima javnog informisanja, u 17,00 časova po podne, dakle van radnog vemena suda; a u stvari, uobičajeno je da se u bilo koje doba dana odlučuje po žalbi, ako je pritvor u pitanju, a tada je to bilo moguće, određen je rok i računa se u satima.
Dakle, rok je bio 48 sati i normalno je da je rok za podnošenje žalbi i odlučivanje u časovima koji mogu biti i popodnevni. To je bilo normalno. Predlagač verovatno nije mogao da nam napiše da je to razlog za razrešenje, ali celokupna javnost zna da je u pitanju upravo puštanje iz pritvora Dejana Milenkovića Bagzija i da je zbog toga Đorđe Mirković morao da bude smenjen.
Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije da se za Republičkog javnog tužioca izabere Đorđe Ostojić, dosadašnji v.d. Republičkog javnog tužioca. Kao da nam nije potrebno nikakvo dodatno obrazloženje, niti da poznajemo bilo kakve druge generalije ovog predloženog kandidata, uz predlog u materijalu ne piše ništa o Đorđu Ostojiću.
Obzirom da je on ove godine izabran za vršioca dužnosti javnog tužioca, i to u vreme vanrednog stanja, da je 2001. godine postao načelnik SUP-a, 2003. vršilac dužnosti Okružnog javnog tužioca i sada okružni javni tužilac, a da dana radnog iskustva u tužilaštvu nema, dovoljno je da se mi izjasnimo protiv svih ovih predloga, smatrajućih ih neozbiljnim i da Vlada i predlagači vode politiku negativne selekcije, koja će se i te kako odraziti na rad i tužilaštva i pravosuđa.

Gospođo predsedavajuća, postoje i pravila lepog ponašanja. Uopšte nije potrebno da mlatite rukom, da se sa mnom raspravljate, da pokazujete jed, srdžbu. Govor mržnje ne bi trebalo da bude svojstven jednom parlamentu, pogotovo ne ovakvom parlamentu za kakav se vi zalažete. Prema tome, kada se ophodite sa mnom...

Molim vas da me, uz puno uvažavanje kao narodnog poslanika, pozovete i date mi mogućnost da izađem za govornicu, jer mislim da vam uopšte ne dajem povoda za bilo kakvu raspravu.
Izašla sam da reklamiram povredu Poslovnika, član 89. stav 4, u kome stoji da prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika podnose poslaničke grupe i narodni poslanici, koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa. To je jasno iz naše prakse u parlamentu do sada, uvek predstavnik predlagača počne raspravu i tek nakon toga mi imamo mogućnost da podnesemo prijave za diskusiju, naravno, ukoliko dnevni red nije unapred dat, kao što je to bio ranije običaj, nego se ovako po hitnom postupku dobije materijal, i to nepotpun, nemamo ovlašćenog predlagača, gospodin Batić nije u sali.
Kako onda mislite da dobijete prijavu za reč pre nego što Hiber izađe za govornicu? To je praktično fizički nemoguće. Ja sam bila za govornicom i nisam stigla da potpišem prijavu za reč, koja je već bila sastavljena u međuvremenu.
Ali, morate da uvažite i to da se samo izuzetno stavlja po hitnom postupku kao tačka dnevnog reda izbor i imenovanje određenih funkcionera. To je u članu 158. stav 3. U toku sednice Narodne skupštine izuzetno se može po hitnom postupku staviti na dnevni red. Znači, treba da pogledamo materijal, treba sa njim da se upoznamo i da vidimo ko će od članova naše poslaničke grupe govoriti.
Trebalo bi da uvažite tu situaciju, s obzirom da zaista radimo u vanrednom stanju, neprestano nam je dnevni red i zakazivanje sednica po hitnom postupku, onemogućavate nas da pružimo maksimum u svom radu. Sada, kada ste nam na tri minuta pre uvršćivanja ove tačke dnevnog reda stavili ovo na stolove, zaista nismo mogli da vam to pre nego što je Dragor Hiber izleteo za govornicu dostavimo. Na vam je da odlučimo kako hoćete. Ako ne date mogućnost poslanicima da govore, znači da im uskraćujete pravo, a očigledno je i razlog tome strah od onoga što eventualno možete da čujete.

Dame i gospodo narodni poslanici, ko nam predlaže i ko kadrira u oblasti pravosuđa? Advokatski lobi koji postoji u Narodnoj skupštini, a iz Novog Sada; zna se ko - MK Komerc.
Svi koji su pristli da budu kandidati za određene komisije, odnosno funkcije, sada na dnevnom redu za razna imenovanja, očigledno je da su pristali da završe neki krupan posao, a koji je to posao, vi to najbolje znate. Pretpostavljam da je to produženje vanrednog stanja.
Nećemo mi sa ovakvim kadrovima imati ni nezavisno, ni profesionalno sudstvo. Da li su ovi kandidati profesionalni? Nisu. Kako to znamo? Znamo iz iskustva i da ne čitamo predloge, znamo kada ste ih postavljali na funkcije vršilaca dužnosti, a sada nas niste udostojili ni biografske podatke o tim kandidatima da date.
Volela bih da nađete jednog sudiju, ne predsednika suda, koji nema aktivan predmet iz 2000. godine; nema takvog. Kamo sreće da smo došli do toga da sve predmete ažuriramo za dve godine. Nažalost, nismo i sigurno je da nećemo još dugo moći.
Mi smo tražili izuzeće, SRS je tražila izuzeće Đorđa Mirkovića u predmetu vezanom za magistrat u kome se nalazi sedište SRS, pa nismo naišli na sluh kod onih koji su o tome morali da odlučuju. Bilo je brojnih nedostataka u njegovom radu. Blokirao nam je jednom i žiro račun bez ikakvog pravnog osnova. Ukazivali smo na taj nemar, sada nam se ovde pro forme daju neka obrazloženja zbog čega se Đorđe Mirković razrešava, a istini za volju moramo da kažemo, poznajući strukturu ličnosti gospodina Mirkovića, da on ni tog Bagzija ne bi pustio da mu neko nije rekao ili naredio da to uradi. On je toliko plašljiv čovek da nema šanse da uradi nešto sa čim se nisu usaglasili oni koji su ga na tu funkciju doveli, a vi ste ga birali za predsednika Četvrtog opštinskog suda.
Što se tiče gospodina Baćovića, predsednika Republičke izborne komisije, pretpostavljam da je to nagrada za brojne nepravilnosti koje su se dešavale u izbornom ciklusu, u oba kruga oko izbora predsednika Republike, dva neuspela izbora, priznavanje kandidature kandidatima koji su falsifikovali potpise - Ivkoviću, Pavkoviću, Radenoviću, Laloševiću, Vuku Obradoviću, a sve sa ciljem da do izbora predsednika ne dođe.
Ne bi me čudilo da je lično v.d. predsednika Republike intervenisala da gospodin Baćović bude imenovan na ovu funkciju, jer je zahvaljujući njemu ona postala vršilac dužnosti predsednika, preselila se na Dedinje, uz ovakvu pratnju dolazi u Skupštinu Srbije. Ne razumem onda njenu nervozu kada iz spavaće sobe uđe u oklopni auto, dođe pred Skupštinu i uđe u Skupštinu, valjda bi mi obični građani koji se maltretiramo po prevozu, gledamo ta maskirana lica neprestano na svakom ćošku, trebalo da budemo nervozni. Dešava se nešto suprotno onome što je za očekivati, zašto je ko nervozan, a verovatno ćemo ubrzo saznati.
Možda zbog toga što to v.d. stanje ipak ne može da traje večito, ono jednom mora da se završi, jednom do izbora mora doći ili ovde u parlamentu, ako se promeni Ustav, ili na nekim izborima, a posle toga opet treba prošetati ulicama kao običan čovek, pa da vidimo da li će ko i kako smeti i imati obraza da se pojavi.
Zbog svega ovoga, zaista ne verujući u vašu kadrovsku politiku, smatramo da vršite negativnu selekciju, da birate samo ljude koji su spremni da izvrše sve naloge, utičući tako na pravosuđe, na sve načine da se presude donose onako kako je to po volji vladajuće većine, a kako bi to trebalo da bude u ime naroda, mi nećemo glasati za ove predložene kandidate.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako u sali nema više od 50 poslanika, odlučili smo da radimo do 20,00 časova, pa neću prigovarati, iako imam prava na to, da radimo bez kvoruma. Neka to ide na dušu predsedavajućem, koji mora da vodi računa o tome.
Htela bih da postavim pitanje ministru, ukoliko je u mogućnosti da mi na to odgovori - koja je to još država u Evropi i u svetu prepustila ovako važnu oblast nekom drugom organu, kao što je to učinila ili će učiniti nakon izglasavanja ovog zakona naša država, prepuštajući toj famoznoj agenciji sve poslove iz oblasti telekomunikacija, jer će preko tog upravnog odbora agencija praktično imati neograničena ovlašćenja. A vi ste lepo rekli, i iz zakona se to vidi, da agencija ima regulatornu, kontrolnu i funkciju 1212arbitra između samih operatora, pa se tu sada postavlja pitanje - da li uopšte mogu javna ovlašćenja, s obzirom da su rezervisana za državne organe, da se prenose na ovakve nadorgane, odnosno, zašto idemo ka tome da formiramo jedno posebno ministarstvo?
Svaki ministar se bori da ima što više nadležnosti, to je bar neko iskustvo do sada pokazalo, a očekujem da nakon usvajanja ovog zakona na dnevnom redu imamo izmenu Zakona o ministarstvima, u kome će vaše ministarstvo zadržati samo ovlašćenja Ministarstva za saobraćaj, jer neće imati više nikakve veze sa telekomunikacijama.
Kažete da se ova agencija finansira iz sopstvenih prihoda, a da će samo u prvoj godini biti potpomognuta sredstvima rezervi iz budžeta, što je apsurd kada znamo da je budžet projektovan sa 43 milijarde deficita.
Otkud onda rezerva i kako će ona da profunkciniše?
Takođe ste u svom ekspozeu rekli da se nadate da ta agencija neće biti nad državni organ. To što se vi nadate, mi od toga nemamo ništa. Možemo i mi da se nadamo, ali iz odredbi zakona vidimo da ona to hoće da bude.
Izbor članova upravnog odbora zavisiće isključivo od partijske pripadnosti. Uostalom, imaćemo prilike da se u to uverimo. To dovodi u pitanje kredibilitet tog organa.
Mi iz SRS smo protiv ovakvog koncepta i mislimo da je potpuni promašaj. Shvatamo da ste morali da se krećete u okviru nekih pravila i direktiva Evropske unije, ali i ta Evropska unija i taj savet na nivou naše zemlje po pitanju telekomunikacija, u svojoj prepirci sa Vladom, ispred vašeg imena uvek je stavljao gospodina Dragora Hibera, koji je očigledno bio predsednik tog tela koje je pripremalo zakon, tako da je on ovlašćeni predlagač ovog zakona a ne vi i vaše Ministarstvo.
Ministarstva neće imati nikakvu odgovornost u ovoj oblasti, a vi ste pokušali da nas ubedite da će Skupština imati pravo da razmatra izveštaj ove agencije, koja je u obavezi da ga podnosi i Vladi i Skupštini. Pitam vas i poslanike šta ćemo mi sa tim izveštajem da radimo?
(Predsedavajuća: Četiri minuta, čime je isteklo vreme na raspolaganju.)
Kakve su posledice razmatranja tog izveštaja i da li bilo šta može u toj sferi da se popravi. O svim ostalim zamerkama ćemo u pojedinostima, obzirom da smo uspeli, iako je ovako zakazana sednica, bez unapred poznatog dnevnog reda, da napišemo preko 40 amandmana.

 Gospođo predsedavajuća, mi nismo u školi. Nemojte da nam pretite i nemojte da nas upozoravate.

 Gospođo predsedavajuća, član 101 - održavanje reda na sednici, članovi 102, 103. i 104. itd, sve u poglavlju 4: "O radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Zbog povreda reda na sednici predsednik Narodne skupštine može da izrekne meru opomene, oduzimanje reči ili udaljenja sa sednice."
Ne znam šta znači upozorenje u smislu ovog poslovnika, osim eventualno neke pretnje. Obogatili ste verovatno rečnik i odredbe ovog poslovnika, ali moraćete to izmenama i dopunama Poslovnika da ugradite u ovaj poslovnik, pa da koristite tu meru.
Što se tiče računarskog izvoda koji smo tražili o broju prisutnih poslanika, koji su dali kvorum za nastavak sednice, sednici u vreme utvrđivanja kvoruma nisu prisustvovali Dušica Anđelković, Neda Arnerić, Anita Beretić, Vlastimir Budimirović, Aleksandra Joksimović, Bojan Kostreš, Milan Marković, Nataša Mićić - i ne postoji u Poslovniku ništa što se posebno odnosi na predsednika Narodne skupštine u smislu da njena kartica mora da bude stalno u poslaničkoj jedinici ili mi vi recite u kom to članu Poslovnika piše - zatim, Srđa Popović, dr Živorad Raković, Alen Selimović, Aleksandar Stefanović, dr Predrag Stojanović, sasvim dovoljno.
Da tražim od vas da prebrojavate poslanike, nije mi to cilj. Mi možemo da nastavimo da radimo čak i da svi vi izađete, jer smo uložili amandmane i hoćemo da ih obrazložimo da bi oni ušli u stenogram. Jednog dana će se taj stenogram čitati. Neko će biti zainteresovan kako je radila ova skupština u vreme dok je DOS bio na vlasti. Dakle, nemojte da mislite da nama smeta što vas ovde nema 84. Nama je drago što vas nema 84, ali izlazimo samo da vam ukažemo na tu činjenicu da bi to bilo zapisano.
Vi pokazujete zaista neverovatnu nervozu ili nerazumevanje materije koju gospodin Krasić ovako stručno obrazlaže, pa verujem da je nekima teško da prate. Zaista je to na malo višem nivou od nivoa mnogih koji to slušaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da izrazim nezadovoljstvo time što ministar Đelić nije našao za shodno da danas dođe u Narodnu skupštinu. Bio bi red da pre nego što poslanici počnu da govore o zakonu čujemo ekspoze ministra, ali to pokazuje odnos izvršne vlasti prema Skupštini Srbije i na to smo se gotovo navikli.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, bilo bi dobro da se podsetimo kako je taj porez nastao. Nastao je iz dve takse (obe po 0,15%): za obnovu područja pogođenog zemljotresom Kolubarskog okruga i one što je išla direktno u budžet Ministarstva odbrane zbog moguće NATO agresije na SRJ, uvedena 1999. godine. Po završetku NATO agresije nastala je jedinstvena taksa koja jeiznosila 0,30% i bila je namenjena za obnovu zemlje.
Dolaskom DOS-a na vlast taksa dobija ekspertski naziv porez na finansijske transakcije, iako ni tadašnji Ustav SRJ, ni Ustav Republike Srbije ne poznaju ovakav vid oporezivanja, a prvobitna namena uvođenja ove takse potpuno je izgubila smisao. Kasnijim poreskim zakonima stopa poreza bila je usklađivana sa iznosima transakcija koje poreski obveznici obavljaju.
Sada kada su prestali razlozi za postojanje ovog poreza, Vlada Republike Srbije nam daje novi predlog zakona, a mislim da smo već dva puta korigovali ovaj zakon i u tom predlogu ponovo uvodi jedinstvenu poresku stopu koja iznosi 0,22%, umesto da ovakav vid oporezivanja potpuno ukine, kao što je između ostalog i ministar Đelić obećao.
Da stvar bude još gora, Narodna banka Srbije izdaje nalog poslovnim bankama da proviziju za naplatu poreza na finansijske transakcije odredi na nivo od 200 novih dinara po nalogu, za razliku od dosadašnjih 0,25% od ukupne vrednosti naloga, tako da sada imamo mnogo skuplji platni promet nego što smo ga ranije imali, iako su DOS i G17 plus najavljivali taj jeftiniji platni promet.
Sam iznos poreza na finansijske transakcije je čak u 90% slučajeva par desetina dinara, odnosno za 20 dinara poreza na finansijske transakcije vi morate da platite 200 dinara proviziju po jednom nalogu. U članu 5. ovog predloga zakona predviđeno je da kupoprodaja hartija od vrednosti, koje emituje Republika Srbije, bude oslobođena plaćanja poreza na finansijske transakcije. Dosadašnjim zakonom samo je prva kupovina bila oslobođenja plaćanja ovog poreza, a podsećam vas da mnogi drugi proizvodi i to osnovni životni proizvodi kao što su hleb, mleko, meso, šećer, pa čak i lekovi, nisu oslobođeni plaćanja ovog poreza, pa ne vidimo razlog zašto i porez na tzv. sekundarne finansijske transakcije treba da bude oslobođen ovog poreza.
U članu 8. Predloga zakona predviđeno je da poreski obveznici jednom mesečno sastavljaju prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na finansijske transakcije, što mislim da je suvišno ako se ima u vidu da se za sve ostale poreze to plaća kvartalno i da su poreska zaduženja za ostale poreze često čak i sto puta veća od poreza na finansijske transakcije.
Mi smo na ovaj član uložili amandman i ukoliko bi se prihvatio smanjilo bi se nepotrebno administriranje, kako u poreskoj upravi, tak i kod poreskih obveznika.
Kaznene odredbe ovog zakona su u rasponu od 2.000 do 200.000 dinara i smatramo da je to previše, obzirom da je iznos poreza u najvećem broju slučajeva za obračunski period od mesec dana par stotina dinara ili što je još gore ista kazna je zaprećena i poreskom obvezniku koji porez obračuna po zakonu, a ne uplati ga na vreme, jer nije imao sredstva na računu, a danas se vrlo često dešava da poreski obveznici imaju blokirane račune, što je posledica naravno ovakve politike kakva se vodi u privredi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o akcizama, Srpska radikalna stranka je uložila nekolik amandmana. Amandmanom na član 1. tražila je da akcize na motorna goriva, benzin i dizel ostanu iste, jer je po nama neprihvatljivo da se akcize na motorna goriva povećavaju zbog navodnog deficita nastalog zbog poreskog oslobađanja na jestiva ulja, mast, meso, šećer, računare, i to iz tri osnovna razloga.
Jedan je da su prilikom usvajanja budžeta za 2003. godinu ministru i Vladi bili poznati ovi parametri i posledice ovih poreskih oslobađanja. Drugi razlog je taj da i kada smo usvajali rebalans, koji je bio posledica donošenja Povelje državne zajednice, ni Vlada, ni nadležni ministar nisu uzeli u obzir posledice poreskog oslobađanja za proizvode koje sam navela, a izmenom Zakona o akcizama ne uvećava se prihodna strana budžeta, tarifa poreza na promet, na koje se odnose poreska oslobađanja, već se uvećava prihodna strana akcize i to je ključni razlog zbog čega jednostavno ovaj argument ne može da se prihvati.
Pravi razlog za povećanje akciza na motorno gorivo je deficit nastao padom bruto nacionalnog dohotka, povećanjem broja nezaposlenih, padom životnog standarda stanovništva, a za to je direktno odgovorna naravno Vlada zbog svoje preterane fiskalne politike, onakvog Zakona o radu, kakav je donela ova skupština, Zakona o privatizaciji, oslanjanja na stranu pomoć koja se stalno uslovljava, a usporeno i nedovoljno pristiže, kao i nesposobnost Vlade da se izbori sa nastalim problemima u oblasti ekonomije i socijalne politike.
Drugi mogući razlog za donošenje ovog zakona jeste Evropska unija i Savet evrope, koji zahtevaju da cene derivata nafte, odnosno goriva, uskladimo sa cenama zemalja u okruženju, bez uzimanja u obzir posledica na domaće tržište i kupovnu moć stanovništva.
Da je i ova teza moguća, primer je cena električne energije, a znamo da je ona u protekle dve godine otišla deset puta više, a na to je uticao isključivo strani faktor i pritisak Saveta evrope i Evropske unije.
Posledica povećanja akciza - mi ovih dana čujemo na televiziji, a u stvari i ne govore o posledicama koje će se sigurno odraziti na visinu cene derivata nafte na domaćem tržištu, već se kaže da nećemo dovesti u nesrazmeru cenu derivata nafte u zemlji sa cenama koje vladaju u okruženju.
Daju se poluinformacije, tako da javnost ne može ni da sazna šta je posledica uvođenja nekih novih poreza. Postavlja se pitanje - zašto nisu povećane akcize onih proizvoda, kao što su npr. alkoholna pića ili cigarete, koje mnogo manje imaju inputa u opštem porastu troškova života, jer kada poskupi benzin, a vi znate sa koliko transport utiče na cenu nekih proizvoda, naravno sledi rast cena svih proizvoda, i onih za najširu potrošnju. Sve to utiče na povećanje troškova života i imamo negativne posledice.

Da.
Kad su u pitanju alkohol ili duvan, nažalost, Vlada nema monopol kao u ovom delu sa benzinom i naftnim derivatima, ne može da kontroliše tokove trgovine duvanom, verovatno zbog toga što Stanko Subotić - Cane Žabac, ili Milorad Dodik, nisu dostupni ovoj vlasti ili na Dodika ne mogu da utiču, Žapca i ne traže. On ne pripada kriminalnim krugovima, po njihovom mišljenju.
Povećanje akciza je, po našem mišljenju, zaista nepotrebno, jer smatramo da bi bilo dovoljno da nam se predloži rebalans budžeta, u kome bi se ukinuli rashodi, oni koje smo najviše kritikovali prilikom usvajanja rebalansa budžeta, koji se odnose ne specijalizovane usluge, a koji iznose 5,8 milijardi dinara i usluge po ugovoru koje iznose negde oko četiri milijarde dinara. To bi pokrilo ono što se dobija povećanjem akcize, a ne bismo imali one negativne inpute.
Što se tiče Zakona o porezu na dobit koji iznosi 14%, predlagač kaže da se on donosi radi usklađivanja sa Zakonom o računovodstvu i međunarodnim računovodstvenim standardima, tvrdi se da su izmene sistemskog karaktera i da treba da posluže podsticanju za značajna investiciona ulaganja i za zapošljavanje novih radnika.
Po našem mišljenju, porez na dobit bi trebalo potpuno ukinuti. Ne znam koliko pravnih lica, danas preduzeća, uopšte posluje, a da može da iskaže neku dobit, ali verovatno se računa da to ubuduće neće biti tako, s tim što moram da kažem da smo pesimisti i da mislimo da će biti sve više takvih pravnih subjekata.
Predloženo je da se na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju u članu 26b tačka 3) pokloni, prilozi dati političkim organizacijama itd, a u članu 26d se međutim kao rashod priznaju, između ostalog, izdaci za reklamu, propagandu, reprezentaciju, što mislim da je u redu i do iznosa 3,5% od ukupnog prihoda, međutim, od ukupnog prihoda priznaju se izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, namene, za zaštitu čovekove sredine, i što je po nama diskutabilno, i za sportske namene.
Tu se misli na izdvajanje i na sponzorisanje sportskih klubova, pa se pitamo da li je normalno da se to u dobiti oslobađa poreza, a da se pored toga limitira kad je u pitanju zdravstvo ili obrazovanje, da političke organizacije ne mogu da očekuju baš nikakve poklone, donacije, ili sponzorstva od privrednih subjekata, u situaciji kada država nije donela zakon o finansiranju političkih stranaka i time pokazala svoj stav da ne drži do statusa političkih subjekata u političkom životu naše zemlje.
Sve dok ne bude donela takav jedan zakon, ostavljajući političkim strankama da se snalaze i finansiraju kako znaju i umeju, razmišljajući verovatno na ovakav način u trenutku kada su na vlasti, i ono malo što država daje bar političkim strankama koje su zastupljene u Skupštini Srbije kasni i po dva meseca, iako je taj iznos dovoljan samo za one redovne troškove.
Smatram da je Vlada tendenciozno oporezovala, u stvari, na teret rashoda nije htela da oslobodi poreza u poreskom bilansu pravne subjekte koji bi eventualno hteli na ovaj način da pomognu određene političke stranke.
Naravno, to ne govorim samo u ime SRS, jer u ovom trenutku, a ni do sada, nikada pravni subjekti nisu baš smeli, niti su se usuđivali da pomažu SRS (govorim principijelno), jer finansiranje političkih stranaka znatno doprinosi kvalitetu političkog života.
Međutim, kada je sport u pitanju, onda stičemo utisak da je na gospodina Đelića zaista neko iz Vlade izvršio pritisak, pretpostavljam da su to oni koji imaju sportske klubove. Znamo da Čović ima pod svojom upravom "FMP", da Batić ima "Radnički" u Obrenovcu, da je preoteo igrače "Milicionara", čak i tribine, koliko sam čula. Danas je sport, gospodo, biznis, danas i pioniri još u tom statusu imaju svoje menadžere, sa igračima se trguje, tu su velike dobiti, tu je moguće kroz sport prati novac, i zašto onda da mi svi osnivamo sportske klubove da bi se finansirali, kada bi to moglo zakonom sasvim korektno da se reguliše.
Recimo, mi iz SRS bismo mogli da osnujemo jedno pevačko društvo, mi svi lepo pevamo, naročito volimo lepo da pevamo onu pesmu "Drma mi se na šubari cveće", pa da se na taj način finansiramo. Onda bi privredni subjekti mogli da nam daju neki dinar.
Kroz Predlog zakona pominje se u više navrata guverner Narodne banke Jugoslavije i njegove odluke, iako je predlog stigao 4. aprila, mesec dana nakon što je umrla SRJ, a treba da važi, naravno, i ubuduće; pa nema ni NBJ i volela bih da je ministar tu da obrazloži dokle ćemo imati stalno u zakonima NBJ i guvernera NBJ.
Što se tiče finansijskih transakcija, predlaže se smanjenje. Nisam se još dotakla Zakona o administrativnim taksama, a po našem mišljenju takse su izuzetno visoke.
Smatramo da bi bilo mnogo logičnije i svrsishodnije da se taksa naplaćuje prilikom uručenja rešenja ili onoga što se pred nekim organom traži, a ne u momentu podnošenja zahteva. Zakon detaljno reguliše postupak naplate takse u dva člana, sa po četiri člana šta će biti ako bude, ali nigde ne reguliše šta će biti ako neko uplati nešto što nije trebalo da plati ili ako uplati više nego što je trebalo da plati.
Država ne reguliše kako će to da se vrati onome ko je bio obveznik plaćanja taksi.
Stalno imamo situaciju da kada država uzima ona i te kako vodi računa da za nešto ne ostane uskraćena, a kad treba da vrati, onda o tome ne vodi baš mnogo brigu. Po nama bi povraćaj sredstava morao da bude regulisan zakonom i zato smo podneli amandman na ovaj deo zakona.
Član 28: "Iznos taksi usklađuje se sa godišnjom stopom rasta troškova života". To znači da mi više nikada nećemo imati izmene ovog zakona u delu koji se odnosi na tarifne brojeve i iznose taksi po tarifnim brojevima, već će se svake godine to usklađivati sa porastom troškova života. Mislim da ovaj parametar nije u redu, niti ovaj način obračuna i povećanja taksi. Sećate se kada smo imali usklađivanje penzija, onda su troškovi života samo sa polovinom uticali na porast penzija, a na polovinu rasta penzija su uticali neki drugi faktori, odnosno rast plata.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Član 29. je apsolutno neprihvatljiv, jer taksa bi trebalo da predstavlja naknadu za troškove koje organ ima za donošenje nekog rešenja. Zato je nelogično da se, u slučaju da se podnosi više zahteva, donosi jedno rešenje i svi podnosioci moraju da plate taksu.
Zbog svega ovoga što sam iznela, poslanici SRS neće podržati ni jedan od ovih predloga Vlade.

 Već dva sata radimo ovde sa 45-50 poslanika u sali.
Molim da utvrdimo kvorum. Ako već drugi šetaju gradom, da izađemo i mi malo da pogledamo kako je proleće stiglo u Beograd.