Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam jednu veliku obavezu da ovde postavim određena poslanička pitanja u vezi sa jednim, nažalost, poprilično zaboravljenim, a nadam se ne i žrtvovanim delom Republike Srbije, a to su opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije, koje sam nedavno posetio i u razgovoru sa Srbima koji tamo žive dobio niz veoma alarmantnih informacija, koje želim ovde da podelim sa javnošću.

Počeću, pre svega, od opštine Medveđa. Moja pitanja idu i predsedniku Srbije i predsedniku Vlade Republike Srbije i predsedniku Koordinacionog centra za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Pre svega, Medveđa nema nikakve veze sa Preševom i Bujanovcem, Medveđa nema nikakve veze sa tzv. preševskom dolinom. Preševska dolina, inače, nikada nije postojala, niti postoji danas kao bilo kakav geografski pojam. Sve su to izmišljotine koje zapravo idu ka jednom veoma opasnom cilju, a to je promena etničke strukture stanovništva u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, gde se želi zapravo, na neki način, kompletne ove opštine staviti u funkciju albanskih nacionalnih interesa. Moja obaveza je da progovorim o zaboravljenim Srbima ovih opština.

U Medveđi, konkretno, imamo ozbiljan problem sa ugrožavanjem prirodnih i privrednih bogatstava Medveđe. Agroindustrijski kombinat, rudnik „Lece“, Sijarinska Banja, su strateški resursi opštine Medveđa, koji su trenutno ugroženi, pritisnuti albanskim kapitalom.

Imamo problem sa ličnim kartama, koje se izdaju na krajnje problematičan način i time Albancima koji nisu sa teritorije opštine Medveđa i time ugrožava stanje u biračkom spisku i želi preuzeti opština Medveđa, kao što je pre 15-ak godina preuzeta opština Bujanovac, gde Albanci takođe nisu većina, ali izmenom strukture biračkog spiska na lokalnim izborima uspeli su da tu većinu obezbede.

Prisutno je u svim ovim opštinama odseljavanje i nezaposlenost srpskog stanovništva, a prisutan je, naravno, i kriminal i korupcija, posebno u opštini Medveđa, kada se radi rekonstrukcija doma zdravlja, lokalne gradske uprave, asfaltiranje određenih ulica i osvetljavanje određenih ulica, sve direktan kriminal i korupcija.

Ono što najviše brine građane ovog dela Srbije jeste što se poslednjih nedelja i meseci pominju za nekakvu razmenu teritorije i razgraničenje sa Albancima, a da niko od državnih visokih funkcionera nije demantovao da se opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa uopšte razmatraju u nekim tajnim pregovorima predsednika Aleksandra Vučića o nekakvoj podeli Kosova i Metohije ili razmeni našeg za naše.

Možete misliti kako se osećaju ljudi koji dole žive, a da ne čuju nikoga od vas, funkcionera vlasti, da demantujete da neko u ovom trenutku pregovara i da daje, ne znam, Preševo, Bujanovac i Medveđu nekome na poklon. To se posebno odnosi na teritoriju opštine Preševo, a ja bih vas podsetio da na teritoriji opštine Preševo ima šest srpskih pravoslavnih crkava, da na teritoriji opštine Bujanovac ima 30 srpskih pravoslavnih crkava, ali da je sve manje Srba. Konkretno, u Preševu imate predsednika opštine Šćipri Marifija, a u vladajućoj koaliciji sedi jedan odbornik SNS i jedan odbornik PUPS, zajedno sa ovim Albancima, koji traže da se Preševo pripoji nezavisnom Kosovu, a da vi nikada niste javno osudili takav čin pokušaja dalje dezintegracije državne teritorije Republike Srbije.

Naravno da su oni zabrinuti i zbog ukidanja suda u Preševu i zbog odseljavanja i nezaposlenosti i zbog divlje gradnje i zbog toga što se Šiptarima ne naplaćuje PDV i zbog divljanja albanskih zastava i poseta albanskih političara iz regiona.

Posebno ja alarmantan Bujanovac, još od 2009. godine, pa od 2011, pa 2015, pa 2017. godine, sedam i po hiljada Bujanovčana, Srba i nealbanaca, se obraća svim vladama Republike Srbije i traži vanredni popis, koji vlade ne obezbeđuju, a inače se birački spisak i lokalni izbori sprovode po nekakvim lažnim podacima, jer Šiptari nikada nisu izašli na popis, pa tako ni 2011. godine, a vladaju Bujanovcem, iako ih nema više od pola, nego manje od polovine stanovništva Bujanovca.

Dakle, veoma je važno pitanje kada će se stati na put ovim lažnim prijavama o biračkom spisku, jer tamo ima, verujte, ko zna koliko lažno prijavljenih, koji čak nemaju ni jedinstveni matični broj i ko zna odakle potiču, ali uredno se pojavljuju na nekakvim izborima i menjaju izbornu volju građana Bujanovca?

Jednom rečju, na kraju, da li su ove opštine i dalje deo teritorije države Srbije ili ste vi spremni da trgujete sa njima u ovim pregovorima o razgraničenju i podeli Kosova i Metohije? Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi set dragocenih zakona iz oblasti zaštite životne sredine i gospodine ministre, koji ste nadležni za ovu oblast, želim pre svega da kažem jedan načelan stav Srpskog pokreta Dveri, kada je u pitanju ova tema.

Nas i te kako interesuje zaštita životne sredine, ali ne zbog EU, već zbog zaštite životne sredine u Srbiji. Smatramo da nije EU razlog zbog koga mi treba da se bavimo sopstvenom životnom sredinom nego upravo zaštita sopstvene životne sredine treba da bude motiv zbog koga se mi bavimo tom temom.

Ono što vi možete uvek da očekujete kada je Srpski pokret Dveri u pitanju, a to je podrška za sve ono što je u interesu zaštite životne sredine, kao što ćemo, naravno, uvek biti spremni da kritikujemo sve ono što vi smatrate, da tako kažem, kako ste vi rekli – jedno je politika, a drugo je struka. Sada moram tu da vas u tom smislu demantujem i upozorim da je i te kako vaša struka povezana sa politikom i da vi ne možete učiniti ništa u oblasti zaštite životne sredine, ako ne obratite pažnju na politiku i politička dešavanja.

Evo na šta konkretno mislim, od tzv. IPARD-a fondova koji su jedan od motiva da uradite ove izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine, pominju se godinama unazad u ovoj državi, a ni jedan srpski poljoprivrednik nije video neke koristi i sreće od njih. Evropska unija je za te namene izdvojila određena sredstva u predpristupnim fondovima i to 2014. do 2020. godine, a sada je, gospodine ministre, kraj 2018. godine i ne vidim da ćete išta postići u tom predviđenom periodu do 2020. godine, a podsetiću vas da niko ne zna da li će nakon toga EU, uopšte postojati i da li će bilo koja sredstva biti uopšte izdvojena za ovu temu, nakon 2020. godine, kao što vas podsećam da imamo čvrsta obećanja vodećih evropskih zvaničnika da pre 2025. godine sigurno nećemo ući u EU, ako EU tada uopšte bude postojala.

Ono što ovde jeste zapravo ključno pitanje jeste ovaj Pravilnik kojim ćete vi pratiti primenu tih podsticaja iz EU, odnosno njihovo dodeljivanje krajnjim korisnicima ovde u Srbiji. To može biti jedna opasnost po dva osnova ili za partijsku primenu jednog takvog pravilnika gde bi sredstva iz evropskih fondova, dobijali jedino ljudi bliski vladajućim strankama ili za neke druge oblike kriminala i korupcije koji su inače karakteristični za našu državu, pa vas molim da obratite pažnju na taj Pravilnik i da, ako je to moguće, i mi ovde u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, na nekoj javnoj raspravi razmotrimo taj Pravilnik i vidimo kako će se ta sredstva dodeljivati, ako ikada uopšte dođe do dodeljivanja tih sredstava iz IPARD fondova o kojima se toliko priča a niko ih nikada nije video.

Ono što ovde meni jeste centralna tema s kojom želim da vas suočim jeste tema onoga što vi na neki način niste konstatovali, a mi smo kroz niz amandmanskih rešenja želeli da skrenemo vašu pažnju na to, a to je da Srbija ima određena prirodna bogatstva ili nacionalne resurse koje biste morali imati u vidu kada štitite zdravu životnu sredinu u Srbiji. Kada to govorim, pre svega mislim na naše šume, na naša rečna korita, na naše izvore čiste pijaće vode, na naša rudna bogatstva, na naše poljoprivredno zemljište.

Posebno bih skrenuo vašu pažnju na domaće semenske vrste koje suštinski u ovom trenutku nisu zaštićene kako treba i koje nemaju određenu banku domaćeg semena, koja bi štitila domaće semenske vrste. Jer, gospodine ministre, moram da vam skrenem pažnju na to da ako mi ne budemo imali domaće seme, mi ćemo biti zavisnici od uvoza stranog odnosno tuđeg semena i samim tim ćemo biti neke vrste taoca uvozničkog lobija i stranih multinacionalnih kompanija koje će nam to seme prodavati.

Dakle, jedno od najalarmantnijih pitanja danas jeste zaštita domaćih semenskih vrsta. Mi smo nekada imali izuzetne institute i za krompir i za voćarstvo i za niz drugih podgrana poljoprivrede. Mnogi od tih instituta su, nažalost, ozbiljno urušeni, neki ugašeni. Očito sa ciljem da mi ne budemo tu snažni u domaćoj proizvodnji semena, nego da budemo žrtve uvozničkog lobija i uvoza stranih semenskih vrsta.

Dakle, ne vidim da ste predvideli ovakvu vrstu zaštite naših prirodnih bogatstava kojima mi raspolažemo u korpusu zaštite životne sredine. Zašto je to važno? To je važno iz prostog razloga zato što vi, ako ne vladate našim prirodnim bogatstvima, vi onda suštinski ne možete da zaštitite životnu sredinu. Ako u našim rukama nije naše poljoprivredno zemljište, mnogo teže ćete kontrolisati šta se tamo radi. Ako u našim rukama nisu naša rudna bogatstva ili kakvu rentu uopšte uzimate na ta rudna bogatstva, ako neko neovlašćeno seče šumu sirom Srbije, a vi ne možete da mu u trag i da ga samo u tome zaustavite, posebno onim delovima administrativne linije sa KiM, primera radi, u opštini Medveđa, da je to vrlo karakteristično, ako vi ne držite u našim rukama izvore čiste pijaće vode, ili dozvolite neograničenu, nekontrolisanu, neplansku i protivzakonitu zarazu, odnosno da tako kažem, jedno nenormalno širenje mini hidro centrala širom Srbije, takođe nećete držati u svojim rukama kontrolu nad zaštitom životne sredine.

I na kraju jedna stvar koja za Srpski pokret Dveri posebno dramatična kada govorimo o celoj ovoj tematici, jeste genetski modifikovani organizmi odnosno seme, hrana i uopšte promet i prodaja bilo kakvih namirnica sa genetski modifikovanim organizmima.

Vi ste, mislim, svesni činjenice da uprkos postojećem zakonu koji to zabranjuje, odnosno ne dozvoljava a mi bismo ga dodatno pooštrili, a ne kao što Vlada Republike Srbije prema našim informacijama planira da uvede neku liberalizaciju kada su genetski modifikovani organizmi u pitanju i uvoz u Srbiju. Mi bismo, dakle, dodatno pooštrili zakon koji bi sprečavao svaku vrstu prometa i prodaje genetski modifikovanih organizama u Srbiji.

Dakle, postavlja se pitanje – da li i u ovom trenutku imamo kontrolu nad tom oblašću, da li neko to uvozi mimo zakona, da li neko to sadi širom Srbije mimo zakona i dalje prodaje i posebno kako stojimo sa namirnicama koje nisu obeležene posebnom napomenom da sadrže određene genetske modifikovane organizme.

Verujte, postoji veliko interesovanje javnosti za ove teme. Ovo je jedan korpus tema koji je, složićete se apsolutno ulazi u oblast zaštite životne sredine, a nisam ga video u ovim predloženim izmenama i dopunama postojećeg Zakona o zaštiti životne sredine. Moja sugestija je apsolutno ta da vi morate u svoje ruke da uzmete prirodna bogatstva Srbije, da nema privatizacije banja, lekovitih banja, termalnih izvora i svih drugih potencijala ove države. Da ne možemo dozvoliti na ovaj način privatizaciju, rasprodaju naših rudnih bogatstava, kao što je bio npr. RTB „Bor“, da ne možemo dozvoliti ovakvu skandaloznu rasprodaju našeg poljoprivrednog zemljišta kao što je to na primeru PKB. Koliko izvora čiste pijaće vode, evo, možete li na to da mi odgovorite, da mi napravite analizu, koliko izvora čiste pijaće vode u Srbiji je u našim rukama, a koliko je prodato strancima.

Recite mi, vi recite javno, da li je to normalno da bilo kome prodamo izvore čiste pijaće vode u Srbiji. Da li smo mi nesposobni da flaširamo sopstvenu pijaću vodu i da je prodajemo, ako je u pitanju već ta vrsta trgovine, odnosno biznisa. Zašto bi to dali bilo kome drugome. Dakle, gde je vaše ministarstvo u jednom jasnom i preciznom stavu zaštite naših prirodnih bogatstava, a ja sam vam nabrojao šta pod tim sve mislim.

Ono što je jedna posebno bolna tema i na njoj ću se malo duže zadržati jeste pitanje mini hidrocentrala. Meni je drago da čujem ono što ste vi juče izjavili i ja ću vas citirati: „Mini hidrocentrale su nešto što, po mom dubokom profesionalnom ubeđenju, čini štetu ne samo biodiverzitetu, nego kompletnoj biologiji vodotokova, naročito onda kada se ne naprave kako je to predviđeno. Imam ozbiljnu nameru da obiđem veći deo tih izgrađenih mini hidrocentrala. Neke sam obišao i moram da kažem da to što sam zatekao je horor, jer se postavlja pitanje biološkog minimuma te vode.“

Dakle, ovo su stenografske beleške sa jučerašnjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, gde ministar zaštite životne sredine javno kaže da ono malo što je obišao, a ja vas kritikujem što niste obišli sve, i što je video kako izgledaju mini hidrocentrale u Srbiji da je to horor. Zar to nije zvono za uzbunu, gospodo narodni poslanici? Ko je proizveo taj horor i zašto ministar zadužen za ekologiju toliko kasni sa utvrđivanjem jedne situacije koju je nazvao horor kada su u pitanju mini hidrocentrale?

Na kraju kažete nešto što ja želim sa vama ozbiljno da polemišem i mislim da je to ključni problem. Kažete: „Mi možda ne možemo da sprečimo izgradnju mini hidrocentrala koje su dobile građevinske dozvole.“ Kako ne možete? Ko je dao dozvolu? Kako je moglo da da dozvolu protiv zakona? Kako možete da dozvolite da horor postoji u Srbiji? Da, o tome se radi, ne da možete, nego morate i to je vaša obaveza i obaveza Vlada Republike Srbije. Ne mislim samo vas ministra, nego čitave Vlade da zaustavi horor.

Vi hoćete da kažete da je horor normalna stvar kada su u pitanju mini hidrocentrale i da niko ne može da ga zaustavi? Pa, čekajte, podnesite ostavku. Dajte šansu nekome drugome da to zaustavi. Mislim da je to isto jedno od rešenja.

Kažete vi dalje: „Ali, možemo da se borimo i izborimo uz pomoć svih vas za to da mini hidrocentrale ne postoje u zaštićenim dobrima da bismo zaštitili svoj prirodni resurs i svoj genetski resurs sav. Ja verujem da to možemo“.

Evo, mi smo apsolutno za. Evo, mi ćemo da vas podržimo i pomognemo u tome, ali morate i vi, gospodine ministre, da se borite. Ne možete vi da sedite u Beogradu, a da niste posetili Staru planinu, da niste izašli pred one ljude koji su protestovali u Pirotu, pa im rekli – da, ja se slažem sa vama, hajde zajedno sada da se borimo protiv ovih mini hidrocentrala i problema koje oni prave za kompletan biodiverzitet.

Dakle, ono što je ovde ključno pitanje jeste da li vi, nažalost, gospodine ministre, postajete drugi ministar u Vladi Republike Srbije koji se ne pita za ono što je njegov delokrug posla? Prvi je gospodin Vlada Vukosavljević, koji se otvoreno suprotstavio rijaliti šou-ovima u Srbiji i dobio našu podršku, ali onda je protiv njega ustala kompletna Vlada Republike Srbije, počevši od predsednika, ministra vojnog, ministra policije, REM-a i stali u zaštitu vlasnika privatne televizije Željka Mitrovića, glavnog režimskog propagandnog glasila, koji 24 sata dnevno emituje rijaliti šou-ove i propagandu Aleksandra Vučića.

Da li ćete vi biti drugi Vlada Vukosavljević u Vladi Republike Srbije koji ćete izaći i reći - mini hidrocentrale su problem, to je horor, kao što ste izjavili u ovom visokom domu, a onda će svi da se ograde od vas, prvo predsednik Vlade, a onda redom svi. Zašto? Pa, zato što je glavni investitor mini hidrocentrala u Srbiji kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Nikola Petrović.

Kao što niste smeli da udarite na Željka Mitrovića, kuma Aleksandra Vulina, ministra odbrane, tako ja verujem da ne smete da udarite ni na Nikolu Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, jer je to pozadina tog horora o kome ste vi pričali. Nikola Petrović je horor, čisto da znamo to, da kažemo to javno, jer ako su te mini hidrocentrale horor, a iza njih stoji Nikola Petrović, Vučićev kum, kao investitor, dakle, Nikola Petrović jednako horor, koji niko ne sme da dira, koji je zaštićeni beli medved u ovoj državi.

Tu dolazimo do suštinskog pitanja i ja ću vas upoznati, veoma precizno je, jer ja se ozbiljno pripremam za diskusije, sa konkretnim problemima koji se tiču posebno, grada Pirota i opštine Knjaževac, pa dozvolite da vam skrenem pažnju na konkretne podatke.

Izgradnjom mini hidroelektrana u području Stare planine, gde je u samo slivu Toplodovske reke planirana izgradnja sedam mini hidroelektrana sa derivacionim cevima ukupne dužine 45 kilometara, dobio bi se energetski potencijal od nepunih pet megavolti ukupne instalisane snage, a uništilo bi se preko 80% svih vodotokova i brojem i dužinski. Potpuno bi se uništili tokovi Javorske, Studenačke, Rekicke, Zaskovačke i Toplodolske reke.

Za potrebe izgradnje mini hidrocentrala samo u slivu Toplodolske reke bilo bi probijeno skoro deset hiljada metara puteva koji bi bili isključivo u funkciji izgradnje mini hidrocentrala, a koji bi trajno oštetili kompletan biodiverzitet Stare planine.

U Specijalnom rezervatu „Jerma“, prostornim planom koji je u pripremi, planira se izgradnje velike pribranske elektrane na reci Jerma i nekoliko malih derivacionih elektrana na rekama Rakickoj, Kusovranskoj, Poganovskoj, kao i na njihovim pritokama – Ribni dol, LJulja i Selaška reka.

Izgradnjom ovakvih energetskih postrojenja ne uništavaju se samo ovi vodotokovi, već i veoma bogat i razvijen biodiverzitet ekosistema koji ih okružuje.

Lokalne zajednice sela Poganovo, Podorvci, Iskrovci, Kusa Vrana, Petačinci i Rakita, a vi znate koliko su ovi seljaci digli bunu i svoj glas protiv izgradnje mini hidrocentrala, a ja ne znam da ste ih obišli i udostojili vaše posete, koji su svojim osnovnim životnim potrebama vezani za ove vodotokove, pretrpeli bi trajne posledice najpre po život, a zatim i po planirane brojne urbane, poljoprivredne, turističke ili etnološke aktivnosti raznog tipa.

Dakle, Srpski pokret Dveri kao odgovorna državotvorna stranka ne želi da podrži uništavanje života u ovim područjima, već svojim aktivnosti želi da pospeši razvoj Stare planine i Specijalnog rezervata „Jerma“. Potreba za vodosnabdevanjem, zaštita biodiverziteta, razvoj poljoprivrede i turizma, estetske i sportske mogućnosti malih vodotokova su naš prioritet za život Srbije.

Postojeća zakonska regulativa Republike Srbije ne prepoznaje mini hidroelektrane na najmanjim rekama Srbije kao nešto korisno ako njihov kapacitet nije iznad 10 megavolta, dakle, ako nije iznad ove brojke.

Mi zahtevamo poštovanje zakona Republike Srbije i ništa više, a vi uradite analizu gde su sve prekršeni zakoni Republike Srbije da bi se dobile te građevinske dozvole za izgradnju mini hidrocentrala i eto vam načina kako ćete da osporite i dovedete u pitanje te građevinske dozvole i pozovete na krivičnu odgovornost one koji iza toga stoje. Evo koji su to zakoni, da vas podsetim.

Zakonom o zaštiti prirode priroda je proglašena dobrom od opšteg interesa za Republiku Srbiju i kao takva uživa posebnu zaštitu. Organizacija, uređenje i korišćenje prostora, izgradnja objekata u zaštićenim područjima vrši se na osnovu prostornog plana područja posebne namene, odnosno urbanističkog plana, a koji moraju biti usaglašeni sa Zakonom o zaštiti prirode, Uredbom o režimima zaštite i aktom o proglašenju zaštitnog područja.

U skladu sa članom 29. i članom 35. Zakona o zaštiti prirode i članom 6. Uredbe o režimima zaštite propisano je da su radovi i aktivnosti koji su ograničeni, a koji ugrožavaju neku od temeljnih vrednosti zaštićenog područja, zabranjeni u skladu sa zakonom, aktom o proglašenju i međunarodnim ugovorima. Eto osnova na koji vi možete da se pozovete. Zaustavite te radove. Zabranite te radove. Dovedite u pitanje dobijanje građevinskih dozvola, dovedite u pitanje izmene urbanističkih i prostornih planova ako su oni to omogućili i jednostavno se umešate u zaštitu biodiverziteta i životne sredine u Srbiji.

Sve aktivnosti koje su dovele do toga da se u zaštićenom području Stare planine izdaju dozvole za izgradnju mini hidrocentrala, a koje su učinjene od strane lokalne i republičke vlasti moraju se preispitati i sankcionisati u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije. Mora se sprečiti gradnja mini hidrocentrala u pomenutim područjima, investitori obeštetiti ako je to potrebno, a krivci za bahati odnos prema prirodi kazniti u skladu sa zakonima Republike Srbije.

Na kraju, Srpski pokret Dveri je za iskorišćavanje svih energetskih potencijala Republike Srbije, ali u skladu sa zakonima Republike Srbije. želimo da zaštitimo prirodu, ali i da proizvedemo potrebnu količinu energije, što je moguće i solarnim panelima i vetroparkovima koji se mogu postaviti i van zaštićenih područja prirode i neće ugroziti životnu sredinu.

Dakle, kada ćemo, gospodine ministre, imati, primera radi, na RTS jednu javnu debatu, pa da na nju pozovemo dekane pet fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su se u otvorenom pismo javnosti usprotivili izgradnji derivacionih mini hidroelektrana, kao i predstavnike ekoloških društva? Dakle, šta krijemo kada su u pitanju ove nelegalne gradnje, ove divlje gradnje, ove protivzakonite gradnje i nešto što svakako ugrožava život u ovim ruralnim prostorima Srbije koji imaju neke druge potencijale koje bi vi trebalo da štitite.

Dakle, moje pitanje je tu veoma jednostavno – hoćete li vi da se umešate, pa da mi evo zajedno, što vam ja nudim, zaratimo protiv ovih investitora koji misle da mogu da rade protiv zakona Srbije ili ćete vi da kažete – ja tu ne mogu ništa, izdate su građevinske dozvole?

Gospodine ministre, hajde da vidimo zajedno kako su izdate građevinske dozvole, kome su izdate građevinske dozvole, da li je zbog toga menjan urbanistički i prostorni plan, da li je tu nešto protivzakonito, kakvo je bilo mišljenje nadležnih institucija zaduženih za zaštitu životne sredine, kakvo je bilo mišljenje vašeg ministarstva, da li vas je iko išta pitao ili svako radi kako god hoće ovde u državi po uzoru na onaj simbol svih simbola – divlju gradnju na vrh Kopaonika?

Gospodine ministre, ako neko može da napravi divlji objekat na vrhu Kopaonika, koji vidi čitava Srbija i policija, nadležni inspektori i nadležne državne službe ne mogu da ga sruše zato što iza toga stoje određeni kriminalni krugovi bliski vladajućoj SNS, zamislite šta rade na Staroj planini, gde niko ne vidi šta se dešava? Zamislite šta rade na Staroj planini?

Ako može divlja gradnja na vrhu Kopaonika koju svi vide, i oni ne smeju da je sruše zbog ljudi koji iza nje stoje, zamislite koliko onda vi tek ne smete da prozovete Nikolu Petrovića javno i da ga pitate – izvini, šta vi radite na Staroj planini ili na drugim delovima Srbije, gde se izgrađuju ko zna koliko desetina i desetina mini hidro-centrala koje su dobile te sporne građevinske dozvole, uprkos protestima i pobuni lokalnog stanovništva.

Ja vas molim, da biste me uverili da ste iskreni u svemu ovome što radite, hajmo zajedno na jedan od tih protesta tih ljudi, recimo, dole na Staroj planini. Hajmo zajedno, da im se i vi obratite i kažete – da, i ja sam protiv ovoga, evo, trudim se i borim se, ali neko drugi ovde očito onemogućava zaštitu životne sredine i izdaje protivzakonito građevinske dozvole. Imate obavezu prema tim ljudima, ako ste već ministar za zaštitu životne sredine, da bude zajedno sa njima u tim protestima. I onda ćemo vam svi poverovati da ste vi zaista borac. Inače ste vi Vladan Vukosavljević dva i od vas je jači, od njega Željko Mitrović a od vas Nikola Petrović i onda je jasno ko vlada ovom državom. (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, zašto parlament da ima inicijativu? Gde su vaše inicijative? Zašto vi ne pokrenete nešto od svega ovoga što smo pričali, a sve se slažete sa mnom? Ništa ne smete i niti možete da uradite. Zaista je u jednom trenutku bilo toliko dirljivo da sam hteo da zaplačem koliko ste divno govorili o tome da utvrdimo odgovornost onih koji su pre vas bili na vlasti. Znate ko je pre vas bio na vlasti? Vaša stranka, vi, SPS je na vlasti u ovoj državi 25 od poslednjih 27-28 godina. Tražite odgovornost, gospodine ministre. Evo ga u vašoj stranci. Nemojte, molim vas, pričati te demagoške floskule.

Drugo, priznali ste da su Dveri u pravu, da nam je potrebno jedno šire ministarstvo, ministarstvo resursa, pa kažite – Dveri su u pravu, rešenje Dveri je bolje nego postojeće rešenje podele ministarstava. Da li je teško toliko da se kaže? Recite to. Rekli ste to indirektno. Recite to direktno. Godinama se zalažemo za drugačiju strukturu ministarstava i, naravno, da prirodna bogatstva i naši nacionalni resursi moraju biti pod jedinstvenom kontrolom.

Vi pričate o odbrani interesa zemlja u ovom trenutku. Ja sam prvi da zajedno sa vama branim te interese, ali vi sedite u Vladi koja prodaje rečne tokove, koja prodaje poljoprivredno zemljište, koja prodaje rudna bogatstva i još kažete – neko je dao naše izvore čiste pijaće vode na korišćenje. Ko je dao, gospodine ministre? Da li je SPS, vaša stranka, bila u svim tim vladama koje su to dale? Sada se kajete što ste podržavali te vlade. Recite i to javno – grešili smo što smo podržavali neku prethodnu vladu.

Ne, vi biste da sedite u svim vladama i da podelite lepo ministarska mesta i da svi imate vaš partijski i lični interes, a onda kada se promeni vlast, a vi pređete u drugu vlast, novu vlast, onda kažete – loše je radila ona prethodno u kojoj ste vi bili. Čekajte molim vas, zar to nije krajnje licemerno? To političko preletaštvo je uništilo Srbiju. To je otpad o kome vi govorite i to zaštita životne sredine, da se zaštitimo od političkih preletača i prevaranata.

Poštovani predsedavajući, pre svega hvala na mogućnosti da konstatujem da se upravo desio jedan istorijski trenutak u domu Narodne skupštine Republike Srbije kada je ovlašćeni predstavnik SPS priznao da se ponosi na učešće SPS u bivšem režimu i u bivšoj vlasti i da apsolutno stoji iza svega onoga što ja ta bivša vlast radila.

Sada moram da podsetim vladajuću većinu, na čelu sa SNS, da smo svaki dan izloženi vašim napadima da je bivši režim uništio i upropastio ovu državu i vlast, a sada imate priznanje vašeg sadašnjeg koalicionog partnera SPS da se oni ponose na taj period uništenja ove države. Objasnite mi molim vas – kako sedite sa SPS u vlasti koja je direktno sada priznala da je odgovorna za ono što vi tvrdite da je uništenje države u periodu bivšeg režima? Hoćemo li konačno da govorimo ovde iskreno o svemu ili ćete vi i dalje da nastavite da se folirate?

Da li je bila dobra bivša vlast u kojoj je bila SPS, na koju se SPS ponosi ili je bila loša? Ako je bila loša, što držite ove ljude iz loše vlasti u vašoj Vladi danas? Znači, dobri su vam iako su bili deo prethodne loše vlasti. Čekajte, pa to je krajnje licemerje. To je zapravo poenta one priče o kojoj vam ja ovde govorim.

Znači, SPS je direktno odgovorna za loše posledice urušavanja ovog društva, države, privrede, kulture, identiteta u prethodnih 25 godina i i dalje egzistira kao partija na vlasti uprkos tome što je učestvovala u svemu lošem što se radilo u ovom društvu i državi u poslednjih 25 godina i vi optužujete nekoga drugog da je nešto loše radio u prošlosti, poput Dveri koje nikada nisu bile na vlasti, a u vašoj vlasti sedi onaj koji se ovde javno hvali da sve što je bilo u bivšem režimu je bilo dobro i da se oni zbog toga ponose. Izbacite ih iz vlasti, tražite njihovu krivičnu odgovornost, oni su bivši režim.

Hvala predsedavajući.

Ja sam član predsedništva Saveza za Srbiju i jedan od deset osnivača Saveza za Srbiju.

(Poslanici aplaudiraju.)

Hvala puno poštovane kolege. Drago mi je da pozdravljate osnivanje najvećeg opozicionog bloka u Srbiji u poslednjih 15 godina koji će se veoma ozbiljno suprotstaviti vašoj vlasti. To je prava stvar, ali nije tačno da sam koordinator narodnih poslanika koji pripadaju Savezu za Srbiju.

To činim zajedno sa drugim šefovima poslaničkih grupa Sandom Rašković Ivić i Goranom Ćirićem i naravno da ćemo zajedničkim snagama i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije govoriti protiv svega lošeg što radi ova vlast. Ja za razliku od Aleksandra Martinovića nikada nisam izneverio, izdao svoja uverenja, ideologiju i program, ja nikada nisam bio protiv EU da bi sad bio za EU. Ja 20 godina dosledno se držim ideja Srpskog pokreta Dveri, od osnivanja časopisa „Dveri“ do danas, pa i u Savezu za Srbiju, gde Dveri nisu odstupile za milimetar od jedne tačke svoga programa. A pogledajte Aleksandra Martinovića nekada velikog vernika ideologije srpskog nacionalizma SRS, a danas velikog evro fanatika i sluge EU u Srbiji. E, to je političko preletavštvo koji predstavlja veliki problem ovde za sve nas.

S druge strane, što se tiče SPS koja se odrekla svog prvog predsednika i osnivača Slobodana Miloševića, to najbolje govori o vama i o vašoj politici, a ovde zapravo imamo taj problem da kada je gospodin Martinović nabrajao koga su sve pobedili na izborima 2012. godine, zaboravio je da nabroji SPS koju ste takođe pobedili na izborima 2012. godine, jer je tad bila u drugom taboru, a onda je prešla kod vas i od tada ste je abolirali za sve loše što je SPS radila u prethodnom periodu. E, pa ne može tako. Ako je bivši režim loš, loša je i SPS i tražite njihovu krivičnu odgovornost za sve što je loše u prethodnoj godini.

Kolega predsedavajući, povredili ste član dvesta… 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji vam jasno stavlja do znanja da treba da se starate o primeni ovog Poslovnika, a ja sam po tom Poslovniku imao pravo na repliku, na izlaganje predsednika poslaničke grupe SNS, jer sam u više navrata prozvan i po imenu i prezimenu i po nazivu poslaničke grupe kojoj pripadam, čak su mi dodeljene i neke druge dužnosti koordinatora nekih drugih političkih organizacija, a ja jesam član Predsedništva Saveza za Srbiju i do toga ne bežim. Naprotiv, smatram da je Savez za Srbiju najveći opozicioni blok formiran u poslednjih 15 godina na srpskoj političkoj sceni i da predstavlja ozbiljnu alternativu ovoj vlasti.

Dakle, morali ste mi po više osnova dati pravo na repliku, jer jednostavno nije realno da samo predstavnici vladajuće većine iznose određene optužbe, klevete, izmišljotine, napade na nas iz opozicije, a da mi nemamo pravo da odgovorimo.

Do sada ste vrlo korektno davali i pravo na repliku i pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika, ja sam vam se u više navrata i zahvalio zbog toga, jer mislim da je to bilo veoma u duhu demokratije, tolerancije i parlamentarizma, pa vas molim samo da tako i nastavite, jer nema razloga da se podiže na bilo koji način bilo kakva tenzija. Ovo je jedna normalna rasprava. Potpuno u duhu jedne normalne parlamentarne debate između vlasti i opozicije i mislim da tako treba i da nastavimo.

Možda se vama u tom smislu ne dopada što ste stvorili jedan veliki opozicioni blok koji može ozbiljno da vam se suprotstavi, što Savez za Srbiju predstavlja jednu veliku snagu i nadu opoziciono orijentisanih birača da može doći do političkih promena, ali to je normalno. Takođe, ako je problem bivši režim, molim vas da konačno krivično gonite SPS i njene predstavnike iz bivšeg režima da konačno razaznamo ko je uništio ovu državu.

Što se tiče broja poslanika u sali i kvoruma, podsetiću vas da je čini mi se vama juče nedostajao kvorum da uopšte utvrdite dnevni red za zasedanje Narodne skupštine, prema tome, nemojte se brinuti o nama, brinite se o vama.

Poštovani predsedavajući, želeo bih da ukažem na povredu više članova Poslovnika, pa između ostalog i člana 109. koji reguliše da se opomene izriču onim narodnim poslanicima koji govore, da kažem, kao što ovde lepo stoji – na neodgovarajući način kroz direktno obraćanje drugim narodnim poslanicima. Konkretno, bio je slučaj kolege Aleksandra Markovića koji se obraćao meni lično i govorio o nekim informacijama i poluinformacijama, pa bi bio red da to ispravimo i potvrdimo.

Dakle, ja mogu da razumem da njima smeta formiranje Saveza za Srbiju kao najvećeg opozicionog bloka u poslednjih 15 godina, ali nije u redu da oni tumače Savez za Srbiju, nego ako nešto javnosti interesuje možemo mi kao predstavnici Saveza za Srbiju o tome da govorimo. Međutim, mi već više od pola godine ne možemo da se pojavimo ni na jednoj beogradskoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, niti je jedan lider opozicije gostovao na bilo kojoj političkoj emisiji više od pola godine.

Nisam nikakav koordinator Saveza za Srbiju ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već sam šef poslaničke grupe Dveri, jedne od članica saveza, kao što je to i Goran Ćirić, šef poslaničke grupe DS ili Sanda Rašković Ivić, šef poslaničke grupe za spas Srbije i mi zajedno koordiniramo naravno našim poslaničkim grupama koje čine Savez za Srbiju u želji da zajednički nastupamo po pitanjima koja smo dogovorili u programskoj platformi od 30 tačaka.

Ako već govorimo o Savezu za Srbiju onda građani Srbije treba konačno da čuju da uopšte postoji Savez za Srbiju pošto nijedan medij to ne sme da javi, jer bi ljudi onda počeli da razmišljaju – čekaj, formira se jedna velika i važna opozicija. Ovo je najveći opozicioni blok u poslednjih 15 godine. Evo konačno nekoga ko može da se suprotstavi vlasti i ja razumem da iz tog ugla nekome smeta Savez za Srbiju, ali bi bio red da ne koristi poluinformacije, već da mi predstavimo sami sebe. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Srpski pokret Dveri je u nizu anketnih odbora kojima smo želeli da utvrdimo činjenično stanje u raznim oblastima našeg društva, između ostalog odabrao JP „Pošte Srbije“ kao suštinski primer kako izgleda partokratija u Srbiji, kako izgleda partijski parazitski sistem i kako zapravo jedan deo vladajuće koalicije konkretno, PUPS zloupotrebljava javni resurs za svoje partijske interese.

Mi tražimo formiranje anketnog odbora koji bi ispitao pre svega, a evo građani Srbije, recite da li je to normalno, činjenicu zašto do kraja nije sproveden javni konkurs za izbor direktora JP „Pošte Srbije“, koji je raspisan pre više od godinu i po dana, 10. marta 2017. godine i pod kojim uslovima i čijom odlukom je Mira Petrović iz PUPS-a još uvek na funkciji v.d. iako je to protivzakonito?

Dakle, da je PUPS prepisan od strane Aleksandra Vučića i SNS, da li je „Pošta“ prepisana Vučiću kao neko njihovo privatno partijsko vlasništvo i da li Mira Petrović po podeli partijskog plena može da radi sa „Poštom“ šta god hoće, protiv zakona i protiv javnih konkursa i protiv bilo koje logike ove države?

Dakle, ko je Mira Petrović, ko su Krkobabići, ko je PUPS kao lažna partija penzionera i otkud njima pravo da upravljaju „Poštom“ protiv zakona? To zaista neki anketni odbor mora ovde da ispita, inače u ovoj državi onda nema nikakvog prava i pravde.

Mi naravno, imamo i niz ozbiljnih problema u poslovanju JP „Pošta Srbije“ zato zahtevamo da se ispita ugovor o autorskim pravima od šest miliona evra sa „Junajted medija“ grupom, da se ispita ugovor sa firmom „Ineks plus“, da se vidi zašto su protestvovali radnici „Pošte“ od oktobra 2017. godine i zašto su u novembru 2017. godine suspendovano 47 radnika JP „Pošte Srbije“ i dakle, sveukupne činjenice sa poslovanjem ovog javnog preduzeća.

Dakle, ovaj anketni odbor bi pokazao kako funkcioniše partijsko-parazitski sistem, po kome da biste bili deo vladajuće većine, da biste podržavali jedan vladajući režim, ranije ste podržavali bivši režim kao PUPS, sada podržavate sadašnji režim kao PUPS, znači nema veze koji je režim, koja je politika, koja je ideologija, važno je da vi budete deo vlasti i da vama pripadne neki partijski kolač i onda vam poklone „Poštu Srbije“ da vi tamo radite šta hoćete protiv zakona.

To tako više ne može. Ako imate nešto protiv, glasajte za ovaj anketni odbor, pa da utvrdimo šta se zaista dešava u „Pošti Srbije“, a ne da zloupotrebljavate državne resurse.

Poštovani ratni vojni veterani, poštovane porodice svih poginulih u oslobodilačko-odbrambenim ratovima od 1991. do 1999. godine, poštovani ratni invalidi, invalidi rata, nakon svih ovih odbrambenih ratova od 1991. do 1999. godine, Srbija je nažalost jedina zemlja sa prostora bivše Jugoslavije koja nije donela sistemsko zakonsko rešenje koje bi tretiralo problem ratnih vojnih veterana. Neverovatno je da 20 godina posle svih ovih ratnih dejstava mi ne možemo da zakonski rešimo problem ratnih vojnih veterana u Srbiji.

Zato mi ovde predlažemo, kao poslanička grupa srpskog pokreta Dveri, formiranje jednog anketnog odbora koji bi utvrdio šta je problem da država Srbija ne može na odgovarajući način da se oduži onima koji su u svoje vreme bili spremni da daju svoje živote za ovu državu. Šta je problem?

Neki ljudi su i dali svoje živote za ovu državu. Neke porodice su ostale bez svojih najmilijih, neki ljudi su ostali invalidi, a nekim ljudima ova država nije mogla da se oduži makar pamćenjem i sećanjem na njihove ratne zasluge. Zar je moguće da ne možemo da donesemo jedan takav zakon? Zar je moguće da ne možemo da rešimo isplaćivanje ratnih dnevnica iz tog vremena? I, kako je moguće da u jednom delu Srbije budu isplaćene ratne dnevnice, a u drugom delu Srbije ne budu isplaćene ratne dnevnice? Kakva je to diskriminacija prema određenoj populaciji ratnih vojnih veterana kojima nisu isplaćene ratne dnevnice?

Kada ćemo, dakle, zakonski rešiti njihov status, a samim tim, naravno, i one prinadležnosti koje im sleduju iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite gde su u ovom trenutku ugroženi?

Ono što je najvažnije, da se razumemo oko nečega, svi ratni vojni veterani sa kojima sam razgovarao osećaju se pre svega poniženo, ne zato što im nisu isplaćene ratne dnevnice, jer nisu oni ratovali za pare, nego da bi branili svoju državu, već zato što su zaboravljeni od strane aktuelne vlasti, zato što nema nikoga da izađe i da iskaže poštovanje prema njima, da kaže – hvala vam, jer ste branili državu da bismo mi danas mogli da živimo u miru i u slobodi, a onda da ih se seti i na neki drugi način, pa i u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, pa kada država bude u mogućnosti i u nekoj vrsti finansijske nadoknade i isplate tih ratnih dnevnica.

Znači, ovde je pitanje poštovanja, da nam se ne bi ponovila pripovetka Laze Lazarevića „Sve će to narod pozlatiti“, koja, zapravo, govori o jednom neodgovarajućem i ponižavajućem odnosu prema onim ljudima koji su bili ratni vojni veterani.

Hvala predsedavajuća.

RTS, odnosno Radio-televizija Srbije, uz Radio-televiziju Vojvodine, najvažniji javni medijski servis u Srbiji je medijska rak-rana ovog društva i države.

Zato predlažemo formiranje anketnog odbora koji bi utvrdio šta taj RTS uopšte radi, posebno u sferi informativnog programa, koji je više nego skandalozan.

Dozvolite poštovani građani Srbije i kolege narodni poslanici da vam to dokažem samo na jednom jedinom primeru. Više od šest meseci, sedam ili osam meseci od završetka gradskih izbora u Beogradu na javnim medijskim servisima RTS, RTV nije gostovao, ni u jednoj političkoj emisiji, nijedan lider opozicije u Srbiji.

Navedite mi u kojoj to demokratiji na svetu više od pola godine nijedan lider opozicije ne može da gostuje ni u jednoj političkoj emisiji ni na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, ako izuzmemo privatne televizije, onda posebno na javnim medijskim servisima, koje, zapravo, kroz pretplatu, finansiraju svi građani Srbije?

Podsećam javne medijske servise da pretplatu za njihovo finansiranje plaćaju i građani koji glasaju za opoziciju i građani koji su protiv ove vlasti i da oni očekuju da svoje političke predstavnike vide na javnom medijskom servisu. Očekuju da svoje parlamentarne predstavnike ovde u Domu Narodne skupštine vide u političkim emisijama na javnom medijskom servisu, ali toga nema već više od pola godine. O kakvoj slobodi medija mi onda govorimo? O kakvim javnim medijskim servisima govorimo? O kakvoj RTS govorimo?

Bujošević i Stefanović, glavni i odgovorni urednici, direktori RTS-a, su bruka i sramota srpskog novinarstva. To su najgore sluge i poslušnici vladajućeg režima, koji ne smeju da ni u jednu političku emisiju pozovu jednog jedinog lidera opozicije više od pola godine. Kako se to zove? To nije medijska cenzura i medijski mrak, to je totalna medijska blokada da se u Srbiji čuje drugačije mišljenje.

Zato je neophodan anketni odbor, koji bi utvrdio šta taj RTS uopšte radi, i mora doći vreme kada će i Dragan Bujošević i Nenad LJ. Stevanović, odgovarati za ono što sada rade, a to je najmonstruoznija medijska cenzura drugačijeg mišljenja u Srbiji u poslednjih 30 godina od kada smo obnovili višestranačje. Nikada RTS nije bio ovako zatvoren za drugačije mišljenje i opoziciju, kao što je to u ovom trenutku pod vlašću SNS.

Zato je došlo vreme da svi zajedno dignemo glas protiv RST-a, kao Vučićeve TV Bastilje i drugog uporišta pored Pinka… (Isključen mikrofon.)

Srpski pokret Dveri je imao obavezu prema svim novinarima koji su doživeli prebijanje, maltretiranje i progon na dan predsedničke zakletve, predsednika Srbija Aleksandra Vučića, da predloži formiranje anketnog odbora u kome bi se utvrdilo šta se tačno desilo tog 31. maja 2017. godine i zbog čega je došlo do napada na novinare na dan polaganja predsedničke zakletve.

Ko su anonimni batinaši koji su vršili torturu i ometali rad novinara? Da li su isti legitimisani? Da li su podnete odgovarajuće prijave nadležnim državnim organima? Da li postoji neki skriveni motiv i da li postoji nalogodavac za takvo postupanje prema delu akreditovanih novinara za praćenje polaganja predsedničke zakletve, Aleksandra Vučića?

Neverovatno je da mi praktično već više od godinu dana nemamo odgovor na pitanje – ko su batinaši SNS, koji se pojavljuju na dan predsedničke zakletve, na lokalnim izborima širom Srbije, u Savamali, na vrhu Kopaonika sa nelegalnim objektima i izgradnjom, znači, ko stoji iza tih batinaša?

Odgovorno tvrdim da su batinaši SNS zapravo vodeći kriminalci Srbije i da se u tom smislu ne zna, u ovom trenutku, gde se završava SNS, a gde počinje kriminal. Kriminal i SNS su se pomešali, izjednačili i vi više ne možete lako da utvrdite i zato nam je potreban skupštinski anketni odbor, da bi se utvrdilo zapravo ko su ti kriminalci u redovima SNS. Ko je taj Zelja? Ko je taj Zvonko Veselinović? Ko su ti ljudi? Hajde da utvrdimo ko stoji iza njih i kom svetu oni pripadaju. Da li oni pripadaju svetu politike ili pripadaju svetu kriminala?

Da vidimo, ko su ti ljudi, pazite iza toga stoje fotografije, video snimci, ljudi koji jednostavno iznose novinare sa dana predsedničke zakletve predsednika Vučića ispred doma Narodne skupštine.

Dakle, o čemu mi pričamo, ako je tako počeo predsednički mandat Aleksandra Vučića, prebijanjem novinara, batinašima koji se ne zna da li su iz redova kriminalaca, službi bezbednosti ili partijske vojske SNS i da godinu dana ne možemo da čujemo istinu o tome ko su ti ljudi. Ko ima to pravo da privodi novinare, da ih maltretira, da ih prebija, dakle, ko stoji iza te delatnosti SNS? To zapravo i jeste ključno pitanje, da li je SNS uopšte politička ili kriminalno-mafijaška organizacija? To treba da utvrdi ovaj anketni odbor i ja vas pozivam da date glas da to zajedno utvrdimo ako nemate šta da krijete, a ako imate šta da krijete vi ćete naravno glasati protiv.

Poštovane kolege narodni poslanici, još jedan anketni odbor koji je predložila poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri, a ne bih se osvrtao na ove izlive gluposti Marijana Rističevića …

Hvala predsedavajuća.
Dakle, ono što je tema predloga anketnog odbora koji Srpski pokret Dveri predlaže, a interesuje veliki broj građana Srbije jeste utvrđivanja istine ispravnosti stranih vakcina koje se nalaze na tržištu Republike Srbije.
U više navrata sam reagovao na vlast da razume opravdane strahove određenog dela roditelja koji su veoma skeptični prema ispravnosti stranih vakcina koje dolaze u Srbiju. Za nas je ovde nekoliko pitanja ključno i biću veoma precizan.
Odakle se strane vakcine nabavljaju? Čime se garantuje njihova ispravnost i u kojim količinama su nabavljene u periodu od 2012. godine do danas? Da li i na koji način Institut za virusologiju vakcina i seruma Torlak vrši kontrolu i utvrđuje ispravnost vakcina inostranog proizvođača koje se koriste za obaveznu imunizaciju dece po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti? Da li u okviru Instituta za virusologiju vakcina i seruma Torlak, postoji referenta laboratorija koja ispituje uzorke uvoznih vakcina za imunizaciju dece? Iz kojih razloga Institut za virusologiju vakcina i seruma Torlak čiji je osnivač Vlada Republike Srbije ne proizvodi sve vakcine namenjene imunizaciji dece već se većim delom sprovođenje imunizacije oslanja na uvezene vakcine inostranog proizvođača? I, na kraju kolika je realno opasnost od širenja zaraznih bolesti protiv kojih se deca vakcinišu s obzirom da se iz godine u godinu povećava broj vakcina i vrsta zaraznih bolesti koje te vakcine treba da spreči?
Dakle, ovde se postavlja veoma jednostavno pitanje, jer je javnost uznemirena, javnost je na neki način i podeljena za i protiv vakcinacije dece i veoma je važno da jedan stručan i odgovoran skupštinski anketni odbor iznese svoje mišljenje. Što se Srpskog pokreta Dveri tiče, naš stav je veoma jasan, mi nismo protiv vakcinacije dece, to je jedna civilizacijska i zdravstvena tekovina koja je apsolutno na svom mestu, ali apsolutno i razumemo opravdane strahove dela roditelja koji ne znaju čime se njihova deca vakcinišu kada su u pitanju strane vakcine.
Postavljaju veoma opravdano pitanje, gde su domaće vakcine kada smo imali Torlak koji je normalno radio, kada smo imali domaće vakcine, niko nikada nije postavljao pitanje obavezne vakcinacije dece. Koje su to sada nove vakcine koje se nameću našoj deci? Ko su proizvođači iz inostranstva tih vakcina? Da li postoji referentna laboratorija koja proverava njihov kvalitet i ispravnost? To su verujte, ozbiljna i odgovorna pitanja koja bi ovaj anketni odbor mogao da reši i time smanje uznemirenost, zbunjenost, pa i podeljenost javnosti po ovom osetljivom i po zdravstvenu bezbednost zemlje u ovom važnom pitanju. Zato mislim da bismo svi zajednički mogli da podržimo formiranje ovog anketnog odbora i ispitamo ispravnost stranih vakcina u Srbiji. Hvala.

Poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji pratite ovaj početak redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, pomaže Bog svima. Izuzetno mi je bilo drago slušati u domu Narodne skupštine Republike Srbije srpsku himnu „Bože pravde“ i lepo je čuti da mi ovaj naš poslanički rad počinjemo molitvom, jer ne zaboravite, himna „Bože pravde“ je molitva.

Ono što želim pre svega da pitam predsednika Srbije Aleksandra Vučića jeste, ko ga je ovlastio da pregovara o KiM? Ne sećam se da je za ove dve i po godine aktuelnog saziva Narodne skupštine Republike Srbije ikada tema KiM došla na dnevni red, a ja ću upoznati građane Srbije šta su recimo naše današnje teme dnevnog reda – očuvanje afričko-evroazijskih migracionih ptica vodenih staništa, zaštita i održivi razvoj Karpata i očuvanje populacije slepih miševa u Evropi. Dakle, to su prioriteti Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije, a tema KiM o kojoj govori čitav svet dve i po godine ne može da dođe na dnevni red aketuelne Skupštine.

Generalni sekretar predsedništva, Nikola Selaković je nedavno ustvrdio da je Aleksandar Vučić glavni pregovarač. Opet pitam, ko ga je i kada ovlastio? Kada je u ovom parlamentu usvojena platforma na osnovu koje on može o nečemu da pregovara i uopšte da bude ovlašćen za to? Takođe, sam Aleksandar Vučić je juče izjavio da ne pregovara Toni Bler u njegovo ime o razgraničenju, korekcijama granica, podeli Kosova, priznanju nezavisnog Kosova nego on lično pregovara. Opet ponavljam, ko ga je i kada za to ovlastio?

Drugo pitanje na istu adresu predsednika Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije glasi, tražim javnim demanti da opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa kao deo državne teritorije Republike Srbije nikada nisu bile niti će ikada biti predmet bilo kakvih pregovora o razgraničenju, korekciji granica, podeli KiM ili bilo kakve razmene našeg za naše.

Nikada ni jedan predstavnik aktuelne vlasti nije demantovao javno da su Preševo, Bujanovac i Medveđa teritorija Republike Srbije u ovom trenutku na stolu tajnih pregovora Aleksandra Vučića i Hašima Tačija? Dodatno pitanje, kakva je uloga sina DŽordža Soroša, Aleksandra Soroša koji se u više navrata sastao sa Aleksandrom Vučićem, a pre nekoliko dana i sa Hašimom Tačijem, javno na svom tviter nalogu okačio zajedničku sliku sa Hašimom Tačijem i rekao da je sa njim razgovarao o priznanju Kosova. Čijem priznanju Kosova? Da li možda njegovog prijatelja Aleksandra Vučića sa kojim se redovno sastaje ovde u Beogradu i širom sveta? Zar to nije onaj isti srpski dušmanin DŽordž Soroš koga SNS i režimski tabloidi neprestano napadaju da pravi nekakve pučeve, revolucije u Srbiji, a onda se predsednik SNS i predsednik Srbije sastaje sa njegovim sinom i očito mu je on posrednik u razgovorima sa Tačijem.

Tražim, istovremeno, da se razmotri i da mi se odgovori na pitanje - koji je smisao koordinacionog centra za Preševo, Bujanovac i Medveđu, koji ništa ne radi i kako se uopšte opština Medveđa koja nikakve veze sa Preševom i Bujanovcem nema tretira u tom zajedničkom koordinacionom centru i kakva je to Preševska dolina koja nikada nije postojala niti sada postoji, već postoje opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa? I u tom smislu, Srpski pokret Dveri traži ukidanje ovog koordinacionog centra koji inače ništa ne radi.

Veoma važno pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije je - ko je ministar kulture u Vladi Republike Srbije? Da li je to Vladan Vukosavljević ili je to Željko Mitrović? Kada je Vladan Vukosavljević sa pravom kritikovao rijaliti programe koje treba zabraniti, ukinuti, oporezovati i na svaki drugi način sprečiti da truju i raspamećuju ovaj unesrećeni narod, stao protiv rijaliti šoua i predsednik Vlade i ministar Vojske i Policije, što je posebno zanimljivo, stali su na stranu naravno Željka Mitrovića, kao pravog ministra kulture, odnosno nekulture u Srbiji.

I konačno pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije - da li je SNS u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine oprala 246 miliona dinara koji su uplaćeni na račun fantomske marketinške agencije koja nije ni upisana u APR i ne postoji, a koja je, odnosno da li je, pitam, vlasništvo kuma Aleksandra Vučića, Gorana Veselinovića, i da li je na taj način u privatne džepove o državnih para prebačeno dva miliona evra? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, pomaže Bog svima, ja bih želeo u potpunosti da podržim navedeni amandman uvaženog kolege Perića i da se nadovežem na nekoliko važnih stvari u vezi sa kompletnim ovim amandmanskim rešenjima, iza kojih su na svoj način stajale, naravno, i Dveri.

Mislim da je ovde ključna informacija da je 150.000 građana Srbije, koji su korisnici ovog osnovnog stečenog imovinskog prava kao penzioneri, u međuvremenu umrlo pre nego što je došlo do ovog konačnog ukidanja Zakona o privremenom načinu isplate penzija. Ti ljudi nisu dočekali ovaj trenutak i ovu mogućnost da vide neku perspektivu kako vi kažete sa ovim zakonom. Da li će njihove porodice ikada biti obeštećene za ono što je njima uzeto u tim poslednjim godinama života?

Dakle, to jeste dilema koju sam na početku ove priče postavio krajnje konstruktivno prema svima vama, ne idući u startu da ovaj zakon dovodim u pitanje. Da, podržavamo, ispravno je ukinuti ovaj loš Zakon o privremenom načinu isplate penzija. Da, dobro je vratiti penzije na staro i povećati ih koliko je to moguće, ali je jedna stvar veoma loša, što vlast, odnosno država ne priznaje da je ipak nešto oduzela penzionerima, što je njihovo Ustavom zagarantovano stečeno pravo, odnosno imovina. Oduzela je deo njihovih penzija u visini od 850 miliona evra ukupno i nije sada spremna da prizna da je to oduzela i da to treba u nekoj varijanti da vrati.

Ne bi penzioneri, koji nisu bahati i bezobrazni, vama zamerili da ste vi rekli - nemamo u ovom trenutku da vratimo, ali imamo ideju kako ćemo to da vam vratimo u narednih nekoliko godina. Pa, primera radi, ako smo četiri godine oduzimali penzionerima, tj. ako ste četiri godine oduzimali penzionerima, Dveri su od početka protiv toga, možete naredne četiri godine da im vraćate. LJudi bi to prihvatili i rekli da je to pošteno. Ovako izgleda kao, znate, opljačkate nekoga, uzmete mu neke pare iz džepa, a onda dođete i kažete - evo, ja bih sad da se pomirim i nadam se da će u budućnosti naši odnosi biti bolji, a ne vraćate mu ono što ste mu opljačkali. Pa, kako očekujete da ti odnosi sa našom najstarijom populacijom budu bolji?

Kako to posebno očekujete, ako vas podsetim na izjavu predsednika SNS Aleksandra Vučića od 10. marta 2014. godine, koja glasi: „Predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao je da garantuje da se stečena prava penzionera neće umanjivati. Bolje sa naše grbače da se skida, nego da se diraju stečena prava penzionera, ali u penzije ne dam da se dira. Kada bismo u ta prava dirali, ne bi napravili problem samo penzionerima, nego i državi.“

Na neki način, ja se slažem sa ovim što je Aleksandar Vučić rekao pre četiri godine. Ja se apsolutno slažem sa Aleksandrom Vučićem pre izbora, ali ja imam problem sa Aleksandrom Vučićem posle izbora, zato što je on slagao svoje birače i uradio potpuno suprotno time što je smanjio penzije kao prvu odluku kada je došao na vlast kao predsednik Vlade te 2014. godine posle izbora.

Dakle, stavite se vi sad u kožu penzionera, kako da vam veruje posle svega? Jednom ste ga prevarili, jednom ste ga opljačkali, sada ga ubeđujete kako će to sad biti bolje, ali mu ne vraćate oduzete pare.

Pazite, da ste vi ovim zakonom predvideli da se vrati ono što im je oduzeto, svi bi mi rekli – svaka čast, to je prava stvar. S druge strane, da ste ovim zakonom predvideli da se usklađuju penzije na redovnom godišnjem nivou u skladu sa rastom životnih troškova. Ako Vlada u budžetu raspolaže nekim dodatnim sredstvima, slobodno vi dajte trinaestu penziju penzionerima, neće se oni buniti, ali nemojte im dovoditi u pitanje redovno usklađivanje penzija sa rastom životnih troškova, što dovodite u pitanje ovim zakonom. I vraćate Vladi i vašoj vladajućoj većini u Skupštini mogućnost da smanjuje ili povećava penzije kad hoće. Izvinite, nemate vi na to pravo. To je Ustavom zagarantovano stečeno pravo, odnosno imovina naših najstarijih sugrađana. Nemate pravo vi da se igrate sa tim.

Dakle, to je problem koji ovde uočavam i na koji moram ponovo da skrenem pažnju. I svi naši amandmani i sva naša rasprava svih ovih dana usmerena je u tom pravcu – zašto niste predvideli da vratite ono što ste uzeli? Vrlo jednostavno pitanje. Zašto niste predvideli da vratite ono što ste uzeli? Morate da vratite ono što ste uzeli penzionerima, to je elementarna stvar. Ne vidim šta je sporno da se svi zajedno kao vlast i opozicija oko toga složimo i kažemo – evo, zajednički glasamo za to da se penzionerima vrati ono što je oduzeto, a neka se oni kao birači dele na one koji smatraju da je to trebalo da bude oduzeto i glasaju za vas i one koji smatraju da to nikada nije trebalo da bude oduzeto i glasaju za nas iz opozicije.

Ali, ono što je sigurno, oko čega mi valjda ne bi trebalo da se sporimo ovde, da njima treba vratiti to što im je oduzeto i da im treba omogućiti redovno usklađivanje na godišnjem nivou sa rastom troškova života.

Opet ponavljam, ako je vaš budžet tako dobar i stabilan, a napunili ste ga tako što ste oduzeli penzionerima penzije, što ste smanjili plate, što ste povećali poreze, takse i akcize, što imamo najskuplje gorivo u Evropi. Pa, velika je to pamet kako napuniti budžet, opljačkati sopstvene građane.

Ali, ako vam je budžet već tako stabilan, pa što da ne vratimo ljudima onda ono što im je oduzeto? Šta vas sprečava, šta je problem? Ili ćete i dalje te pare da dajte stranim investitorima koji dolaze ovde i koriste naš narod kao jeftinu radnu snagu?

To je centralno pitanje. Ne sporimo se mi ovde suštinski ni oko čega drugoga. Možemo da ostavimo sa strane to da li je ovo trebalo ili nije trebalo uraditi. Vi kažete – trebalo, mi kažemo – nije trebalo. Ovde je sada suštinsko pitanje kada će ljudima da se vrate pare? To je pitanje svih pitanja.

Dozvolite, imam jednu veliku i važnu obavezu da samo skrenem pažnju ministrima, koji su možda malo zagledani u telefone i brinu neke druge brige u ovom trenutku, da obrate pažnju na temu poljoprivrednih penzionera i poljoprivrednih penzija. To je izuzetno dramatična tema.

Želim da vas suočim samo sa nekoliko podataka i, verujte, iz toga ćete zaključiti koliko je to dramatično. Poljoprivrednici u Srbiji duguju za osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, PIO fondu 184 milijarde dinara. Velikom broju poljoprivrednika njihov dug prema PIO fondu je veći nego vrednost njihovog gazdinstva.

Sledeći problem. Kad se jednom prijaviš na PIO fond kao poljoprivredni penzioner, ne možeš da se skineš, odnosno otkačiš, odnosno odustaneš od te prijave ako nisi u mogućnosti da je plaćaš, a dugovi ti samo rastu i jednostavno, postaješ prezadužen. Hoćete li na kraju da šaljete ove javne izvršitelje da im oduzimaju imovinu po selima, da im oduzimaju kuće i zemlju da bi naplatili ovo iz PIO fonda?

Šta je ideja? Ili ćete biti konstruktivni pa ćete otpisati ljudima ove dugove, jer jednostavno ovo nije realno ljudi.

Znate šta još nije realno? Da je penzija ista onome ko je uplaćivao 15 godina i onome ko je uplaćivao 40 godina.

Znate šta još nije realno? Da je osnovica za isplaćivanje te penzije, pazite ovaj podatak, ovo je prosto neverovatno, da je osnovica svega toga ista za onoga ko ima 500 hektara i za onoga ko ima pola hektara. Nije logično da oni uplaćuju isto u PIO fond.

Naravno, već je pomenuto, i treba to ponovo istaći, da je ta poljoprivredna penzija ispod socijalne pomoći, ona je 11.000 dinara. Šta je to? Ko može sa tim da živi i da radi?

Ako se na to nadoveže skandalozna posledica Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom gde ste diskriminisali žene preduzetnice na selu, koje žive na selu i bave se poljoprivredom, pa imaju obavezu da najmanje 24 meseca imaju osiguranje da bi uopšte ostvarile naknadu za porodiljsko odsustvo, a za sve ostale žene važi 18 meseci unazad. Čekajte, što su žene sa sela gore od svih drugih žena u Srbiji? Što bi njima bio duži rok da moraju biti osigurane da bi uopšte dobile porodiljsku nadoknadu? To nisu logične stvari. Kako onda očekujemo boljitak na selu i boljitak poljoprivrede?

Koliko puta su razni ministri, promenili ste deset ministara za poljoprivredu, obećavali rešenje ovog pitanja? Niste ga rešili sa sedam godina ove vlasti i ne rešavate ga ni ovim predlogom izmena i dopuna postojećeg zakona.

Jedino rešenje koje ja vidim tu jeste da se svima onima koji nisu u mogućnosti da plate ove svoje dugove, ti dugovi otpišu i naravno da se za taj period njihov staž ne računa, to nije sporno. Dakle, morate razumeti ovu kategoriju stanovništva, to je ogromna kategorija stanovništva u Srbiji, morate malo više posvetiti pažnje poljoprivredi i selu.

Zamislite samo kako se oseća srpski seljak u ovoj godini kada su apsolutno svi poljoprivredni proizvodi pali sa cenom da je neodrživo bavljenje poljoprivredom u Srbiji. Zamislite šta danas možete da čujete od srpskog seljaka, da više nema smisla baviti se poljoprivredom u Srbiji. Ja onda postavljam pitanje – gde na svetu ima smisla baviti se poljoprivredom, ako nema smisla baviti se poljoprivredom u Srbiji, ovoj Bogom danom zemlji, sa ovakvim lepotama i prirodnim bogatstvima? Istina, vi sad to rasprodajete, pa ste prodali ovih 17.000 hektara PKB-a budzašto, što je skandal i zločin protiv ekonomskog interesa ovog naroda, to niko na svetu nije uradio. Niko ne bi prodavao svoju vodu, svoje zemljište i svoja rudna bogatstva. To treba da bude naš resurs za naš domaći ekonomski razvoj i razvoj naše privrede i poljoprivrede, a ne da stranci time gazduju, ali to je neka druga tema.

Ono što ja na kraju želim da skrenem vama pažnju ovde, vi imate moralnu obavezu, ako ste već opteretili penzionere, a ne tajkune, ako ste već opteretili naše najstarije sugrađane, a ne strane banke koje ostvaruju ekstra profit i deru kožu s leđa građana Srbije, ako ste dakle već opteretili one koji su čitav svoj život radili da bi mi danas mogli normalno da živimo, a ne naplatili porez onima koji ne plaćaju porez i rade na crno, onda bi bio valjda neki red da im vratite to što ste im uzeli.

Vi nemate odgovor na to pitanje. Sve druge odgovore vi ćete propagandno ovde pokušati da objasnite, ima vas više pa ste grlati, pa se javite i preklopite ono što mi pričamo, ali ne možete da odgovorite na jedno veoma jednostavno pitanje – kada ćete penzionerima vratiti pare koje ste im uzeli za ove četiri godine? Hvala.