Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, radujem se ovoj mogućnosti da imam završnu reč u našoj današnjoj raspravi na ove izuzetno važne i značajne teme.

Kada smo dobili ovaj materijal, mi sigurno sa svima vama delimo zajedničku dobru volju da se nešto dobro uradi za ovu državu i za ovaj narod, i osnovne stvari o kojima ste vi ovde govorili nisu sporne i uvek će imati našu podršku, bez obzira što smo žestoka opozicija aktuelnoj vlasti. Kada treba zaštititi državne finansije od negativnih tokova u međunarodnim finansijskim kretanjima, kada treba obezbediti uslove za zaštitu životne sredine, kada treba uložiti u izgradnju novih postrojenja u oblasti energetike u Srbiji ili, primera radi, kao što je ministar ovde govorio, da Srbija iskoristi svoj geografski položaj i da bude jedan od lidera u prenosu električne energije na ovim prostorima, to je svakako nešto što će svako od nas podržati i što nije sporno u svim ovim našim diskusijama koje su se juče i danas mogle čuti.

Međutim, ono što jeste sporno je šta se iza toga krije i da li su ove aktivnosti i ovi zajmovi zaista u našem domaćem ekonomskom i privrednom interesu? Naša iskustva do sada, gospodo ministri, nažalost su veoma negativna. Sve što imamo kao iskustvo o dosadašnjem funkcionisanju zajmova i raznih vrsta kredita koje smo uzimali u inostranstvu uglavnom je vezano za to interes za tako nešto uvek imaju stranci, ali veoma malo interesa nalazimo mi ovde.

Stranci pre svega nama daju kredit i uzimaju, naravno, određeni profit na kreditne rate i kamate na taj kredit. Stranci nas potom ucenjuju kako treba da izgleda tender na određenim poslovima i ko uopšte može da dobije taj posao, a onda se sasvim slučajno desi da taj posao po takvom tenderu, koji nam stranci uslovljavaju, mogu da dobiju jedino strane firme, dok domaće firme mogu da budu samo eventualno u najboljem slučaju podizvođači.

Dakle, interes stranaca je ovde veoma jednostavan. Oni daju kredit i zarađuju na kreditu, odnosno kamatama koje preko toga ostvaruju, i plus zarađuju na poslovima koje njihove firme dobiju kada mi koristimo njihov kredit za naše infrastrukturne radove. Dakle, iz ugla stranog ekonomskog interesa oni su potpuno zaštićeni, a vi sada ovde dajete i garancije države Srbije u slučaju da eventualno EPS ili EMS nije u situaciji da vraća određene zajmove, da za to sve garantuje naravno država Srbija.

Dakle, strani investitor, ulagač, zajmodavac, nazovimo ga kako god u ovom slučaju, je izuzetno zaštićen. Da li su zaštićeni interesi države Srbije? Da li je zaštićen domaći ekonomski interes? Da li je zaštićena domaća privreda? To su zapravo pitanja koja mi vas ovde neprestano podsećamo.

Ja ću zato da vam citiram upravo vaše obrazloženje razloga za donošenje ovoga zakona, gde se u jednoj tački kaže da će se doneti poseban sporazum kojim se definišu detalji sprovođenja programa korišćenja kreditnih i donatorskih sredstava, što između ostalog podrazumeva nabavku radova i opreme po pravilima Nemačke razvojne banke u međunarodnom tenderskom postupku. Dakle, mi smo uslovljeni da radimo tender po pravilima koje nam nameće Nemačka razvojna banka.

Šta je naš ekonomski interes? U redu je, dobili ste dobar kredit, imate povoljnu kamatnu stopu, povoljne rokove vraćanja. Pa, zašto mi ne bismo sami onda raspolagali tim sredstvima onako kako mi mislimo da treba i na našim tenderima propisanim onako kako ova država želi da ih propiše, a ne kako nam nameće Nemačka razvojna banka? Da li će taj tender tako nametnut od strane Nemačke razvojne banke biti za nas povoljan i biti uopšte odgovarajući za naše domaće proizvođače, ili će favorizovati strane izvođače radova? To je ključno pitanje, gospodo ministri, za koje vas molim da mi odgovorite.

Ono što je ovde drugi problem, jeste naravno poslovanje EPS kao jednog od ključnih strateških državnih preduzeća u Srbiji. Vi svi znate, naravno, da su Dveri ogorčeni protivnik bilo kakve ideje privatizacije i prodaje naših strateških, privrednih i prirodnih bogatstava, kao što su EPS, Telekom i naše poljoprivredno zemljište koje, nažalost, po postojećem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju planirate da prodajete strancima od 1. septembra ove godine. Isto to mislimo i o aerodromu Beograd i o PKB-u i o nizu drugih strateških privrednih grana koje jednostavno ne smeju da dođu u ruke stranaca.

Što se tiče EPS, ona je zapravo simbol onoga najgoreg što je uništilo ovu državu, a to je partijsko kadriranje u našim javnim preduzećima. Partijski direktori, partijsko zapošljavanje, partijski namešteni tenderi, partijsko pljačkanje javnih preduzeća i isisavanje novca preko nameštenih poslova za partijske, kumovske, burazerske i ostale firme koje dobijaju na tim tenderima. To je srce korupcije u Srbiji. To je srce pljačkanja državnog budžeta. Tačno se zna ko je odgovoran – partijski direktori koji su bili na čelu EPS i, naravno, partijski upravni i nadzorni odbori, kao i Vlada Republike Srbije koja sve to gleda i dozvoljava.

Navedite mi, gospodo ministri, primer jednog direktora u Srbiji koji je odgovarao za loš posao koji je radio na mestu direktora jednog javnog preduzeća, koji je odgovarao za loš menadžerski posao koji je tamo imao. Navedite mi jednog, koji je to direktor koji je ocrnjen u javnosti zato što je napravio negativan bilans jednog preduzeća? Da ne govorim o krivičnim prijavama ili procesima koji su trebali da završe zatvorskim kaznama za one koji su nas uveli u pljačkaške privatizacije i upropastili naša najvažnija državna preduzeća.

Od 1945. godine do danas proteklo je 72 godine. Od te 72 godine SPS je u formi komunista ili socijalista bio na vlasti punih 70 godina. Gospodine ministre, da li osećate odgovornost za deo vlasti od 70 godina u ovoj državi? Da li je ikada iko iz SPS osetio odgovornost da je za nešto kriv, da je za nešto odgovoran, da je nešto upropastio, da je nešto opljačkao u ovoj državi? Hoćete da nam kažete da SPS nema nikakve veze sa tim? Ja vas ovde veoma otvoreno i veoma odgovorno pitam, da li onaj menadžment koji pravi gubitke i koji se pokazao nesposoban u javnim preduzećima može da realizuje nove investicije koje vi sada ovde planirate?

Da li će isti ljudi koji su doveli do problema moći da izvuku EPS dalje? Kada to govorim, naravno da ne mislim o onim čestitim, ozbiljnim i samopožrtvovanim radnicima koji u najtežim uslovima, po zimi, snegu, ledu, mrazu rešavaju najsloženija pitanja da bi elektroenergetski sistem Srbije mogao da funkcioniše u najtežim okolnostima? Mislim na vas, partijski postavljene menadžere i direktore i rukovodioce javnih preduzeća i javne državne uprave u Srbiji. Dakle, da li ste vi ikada za nešto odgovarali od onoga što se loše desilo u državi Srbiji? Navedite mi jedan takav primer, ili recite javnosti da je sve savršeno u svim državnim javnim preduzećima u Srbiji. Ako nije savršeno, ko je odgovoran?

Ono što je veoma važno da vas podsetim, jeste da ovde možemo često da čujemo od vaših koalicionih partnera iz vladajuće većine da je neko tamo nekada nešto upropastio iz nekog bivšeg režima. Ja se ne sećam da je neko iz tog bivšeg režima odgovarao za to što je upropastio, a vi ste već pet godina na vlasti u ovoj državi. Pri tom, gospodine Antiću, vi iz SPS, vi ste i bivši režim i sadašnji režim. Kada vaši koalicioni partneri ovde u sali prozivaju bivši režim da je upropastio državu Srbiju, osećate li se malo odgovorni jer ste svojevremeno bili na vlasti sa DS? Zašto ne uzmete reč i kažete…

Na dnevnom redu, gospođo predsedavajuća, su dva zajma za dva veoma važna preduzeća u Srbiji, za EPS i za EMS, koje treba da potroše pare koje ova država ovde treba da preuzme i da garantuje da će biti vraćene. Ko će potrošiti taj novac? Partijski postavljeni direktori javnih preduzeća, v.d. direktori koje ne znamo da li će sutra biti direktori, a ne znamo ni ko će biti novi direktori? Kakav je epilog partijskih i kumovskih direktora na čelu EPS, poput recimo Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, koji je bio na čelu EMS? Ako je bio dobar, što više nije direktor EMS? Ako nije bio dobar, kada će da odgovara za stvari koje nije dobro radio?
Dakle, gospodo ministri, to ja vama postavljam kao veoma precizno, otvoreno i jasno pitanje - ko će sprovesti ove zajmove? Da li partijska nomenklatura koja se ovde decenijama nalazi na čelu partijskih državnih javnih preduzeća, koje ste vi podelili kao partijski plen nakon izbora? Kao gusari kada osvoje nešto pa podele kome šta ide, tako vi delite javna preduzeća u Srbiji.

Ono što, gospođo predsedavajuća, danas u Srbiji svi znaju jeste da su naša javna preduzeća prostor za partijsko zapošljavanje.

Nastaviću, nadam se da će vam nastavak mog izlaganja biti po volji.

Gospođo predsedavajuća, nadam se da ćete ovo vreme koje ste mi potrošili imati u vidu da mi nadoknadite.

Dakle, gospodo ministri, bez obzira na ove provokacije i pokušaje da se spreči da govorim o ovoj temi, želim da vas vrlo otvoreno pitam sledeće – koji je naš domaći ekonomski interes da uzmemo ove zajmove, konkretno? Jer, vidite, vaša izlaganja me podsećaju na onu opasku Marin le Pen u direktnom duelu sa Makronom kada mu je napomenula da je zaista jedan izuzetan talenat da dugo govori, a da ništa ne kaže. To je nešto što sam osetio u vašim obrazlaganjima ovde.
Navedite mi koliko će domaćih firmi raditi na ove dve investicije. Gde vam je projekat za sve ovo? Gde vam je dokumentacija? Gde su vam dokazi da ćemo mi imati korist za domaću privredu u realizaciji svega ovoga? Da li će naši naučni instituti biti uključeni u sve ovo? Čuli ste pitanje u vezi sa Institutom „Mihajlo Pupin“. Dakle, da li će naši stručnjaci projektovati? Da li će naši radnici raditi? Da li će profit ostajati u Srbiji ili će profit ponovo neko izneti u inostranstvo, a da ova država čak neće smeti ni da ga dodatno oporezuje za iznošenje ekstraprofita iz ove države? Mislim da ne može konkretnije pitanje.
Vi tražite podršku narodnih poslanika da se podrži uzimanje zajma i da država Srbija bude garant da će se taj zajam vratiti Nemačkoj razvojnoj banci zato što mi nemamo srpsku razvojnu banku, a ne možete ovde da nas uverite da je ovo domaći ekonomski interes i da će ove poslove raditi isključivo domaća građevinska operativa i drugi privredni subjekti u Srbiji i da će sav profit od ovoga zajma, kada već ne može da ostaje ovaj profit od kreditnih rata, onda barem profit od ulaganja ovoga zajma u određene privredne aktivnosti da ostane ovde u Srbiji. Dakle, to je moje veoma precizno i konkretno pitanje. Koliko domaćih firmi će raditi na ovim poslovima? Koliko će novca ostati u Srbiji, a koliko novca će biti odneto u inostranstvo? Da li zapravo stranci samo peru pare, sopstvene pare, znači, daju nam kredit, mi damo posao njihovim firmama i oni imaju duplu zaradu, i na osnovu kredita i na osnovu firmi koje ovde uzimaju profit.
Hoćemo li jednom da progovorimo otvoreno o svemu tome? Gde je naš domaći ekonomski interes u svemu tome? Gde su naši naučni instituti? Gde su naši stručnjaci? Vi ste, gospodine ministre, u jednom trenutku rekli da mi ne možemo lako da nađemo menadžera za direktora javnog preduzeća u Srbiji, a niste nam odgovorili na pitanje zašto to ne možemo. Zašto to ne možemo? Ako tražite partijskog direktora javnog preduzeća, pa naravno da vam jedan čovek koji drži do sebe, do svog stručnog integriteta, do svoje slobode i nezavisnosti neće prihvatiti da vodi javno preduzeće gde ćete mu vi zapravo naređivati šta treba da radi i kako, recimo, treba da namešta tendere za partijske firme. Nijedan pravi ozbiljan menadžer koji drži do sebe, do svog renomea, svoje karijere neće pristati da radi na čelu tog javnog preduzeća. Dakle, morate da oslobodite javna preduzeća od partijskog pritiska, od partijskih ucena, od partijskih nameštenja, od stranačkih interesa koji tamo preovladavaju. Sada mi vi, gospodine Vujoviću i gospodine Antiću, recite jel to nije tako, da su naša javna preduzeća zaista potpuno oslobođena partijskih uticaja i interesa. Evo, recite pred kompletnom javnošću Srbije i svi će vam se nasmejati u lice jer to nije istina, jer svi znamo da to nije istina.
Imam još nekoliko vrlo konkretnih pitanja koja se sadrže ovde upravo u članovima ovog zakona o davanju garancije. Konkretno, u članu 3. se kaže – zajmoprimac je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate iz sporazuma o zajmu u iznosu koji uključuje glavnicu, što je u redu, obračunatu kamatu, što se podrazumeva, proviziju na nepovučena sredstva. Imali smo do sada toliko slučajeva da nismo koristili sredstva i plaćali ogromne provizije zato što je partijski menadžment u Srbiji nesposoban i mi plaćamo penale i provizije za povučene tranše kredita koje zapravo nismo iskoristili, a uzeli smo taj zajam. Evo i ovde ćemo plaćati te provizije ako vaš partijski menadžment ne bude dobro radio svoj posao.
Ovo na kraju što me posebno interesuje – šta su prateći troškovi zaduživanja? E, to me, verujte, izuzetno interesuje. Znači, nije dovoljna glavnica i obračunata kamata plus provizija na nepovučena sredstva, nego čak i prateće troškove zaduživanja treba da plaćamo. Da li je to, gospodine ministre, kao u bankama kada mi kao građani ili kao privrednici povlačimo kreditne rate, pa nas pljačkaju na obradi kredita i na svim drugim naknadama i provizijama, koje zapravo mi ne znamo niti možemo da znamo na koji način će nam sve to obračunati i opljačkati nas? U Srbiji danas kada uzmete kredit u visini od 50.000 evra, u proseku vam na obradu kredita uzimaju 1.000 evra. To je zelenaška pljačka. To je nešto što dozvoljava Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije, a što ne bi smelo da se dozvoli. Vi, gospodine ministre, odlično znate da sve ono što su troškovi obrade kredita treba da bude sadržano u kamati. Jesam li u pravu, gospodine ministre? Znači, ubacite sve troškove obrade kredita u kamatu, nemojte nam naplaćivati naknadne provizije, obrade kredita i sve druge vidove pljačke kojima su danas izloženi građani Srbije od strane banaka.
Da li u ovom zajmu imamo tako neku skrivenu dobit za zajmodavce ili ne? Na šta se odnose prateći troškovi zaduživanja? Takođe, u vašim razlozima za donošenje ovoga zakona stoji da je predviđeno da Nemačka razvojna banka odobri zajmoprimcu pod sledećim uslovima – provizija za organizovanje posla je 0,75% iznosa zajma i plaća se jednokratno. Kakva provizija za organizovanje kakvog posla? Da vidimo kakva provizija za organizovanje kakvog posla. To je tih hiljadu evra? Dobro, samo što ovde nije hiljadu evra, ovde je milion evra. I druga provizija na neiskorišćen iznos zajma od 0,25% godišnje. Dakle, još dve provizije su ovde ugrađene i jasno je koji je interes nemačke strane.
Sada bih ja voleo da čujem od vas, vi nas uverite da i mi imamo ovde interes, domaći ekonomski interes. Razumem da ste vi radili u Svetskoj banci, ali me niste uverili da i dalje ne radite za interese Svetske banke na mestu ministra finansija u Vladi Republike Srbije. Uverite me, gospodine ministre, ja sam otvorenog uma da čujem da vi radite za domaće ekonomske interese u Srbiji, a ne za interese stranih banaka, stranih firmi, domaćih tajkuna ili partijskih šema i kombinacija u javnim preduzećima. Evo, ovde sam, želim da vas čujem, želim da mi jedan ministar u Vladi Republike Srbije objasni gde je naš domaći ekonomski interes, u ko zna kom zaduženju, ko zna kom kreditu i ko zna kom stepenu prezaduženosti u koji mi na ovaj način upadamo.
Dakle, mislim da sam bio veoma konkretan i veoma dobronameran. Priznao sam da u svemu ovome svakako imamo zajednički pristup. Želimo nove investicije, želimo jači srpski elektroenergetski sektor, želimo da budemo lideri na Balkanu, želimo da zaštitimo životnu sredinu paralelno sa svim tim, želimo nova postrojenja, želimo da na svaki drugi način ova država napreduje, ali do sada je napredovala tako što su stranci jedini videli korist, a mi nikada nismo videli domaći ekonomski interes u svemu tome. Ako hoćete da neko podrži ovakvu vrstu vašeg novog uzimanja zajma, morate nam objasniti gde je tu naš domaći ekonomski interes. Ekonomski patriotizam je zapravo najvažnija ekonomska ideja i država treba da stane na stranu svoje privrede, a ne stranih banaka i stranih firmi.

Poštovane kolege narodni poslanici, pomaže bog svima.

Danas bih želeo da postavim dva pitanja resornim ministrima i prvo se odnosi na ministarku bez portfelja Slavicu Đukić Dejanović i njen rad u proteklih 10 meseci od formiranja aktuelne Vlade Republike Srbije.

Naime, mi konstantno u Narodnoj skupštini Republike Srbije u ovih 10 meseci ne dobijamo izveštaj o radu ministara u Vladi Republike Srbije.

Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine ministri su dužni da na svaka tri meseca dostavljaju izveštaj o svom radu i da zatim dođu i prisustvuju sednicama nadležnih skupštinskih odbora i odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. To ministri u ovoj Vladi Republike Srbije nikada ne rade. Ovo je jedna neodgovorna Vlada Republike Srbije i pravi primer je upravo gospođa Slavica Đukić Dejanović kojoj želim da postavim određena pitanja.

Naime, niko ne zna šta 10 meseci kao ministar bez portfelja za demografiju i populacionu politiku radi Slavica Đukić Dejanović.

Tek smo ovih dana dobili jednu kratku izjavu sa njene strane koja je zapravo najbolji dokaz poraza njenog kompletnog rada, da je Vlada Republike Srbije izdvojila iz budžeta jedan milion evra za populacionu politiku u Srbiji.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, grad Beograd je izdvojio dva miliona evra za „muzičku fontanu“ na Slaviji, a Vlada Republike Srbije je izdvojila duplo manje, jedan milion evra za kompletnu populacionu politiku u celoj Srbiji, duplo manje nego jedna fontana na Slaviji u gradu Beogradu.

Zato moje pitanje gospođi Slavici Đukić Dejanović ide upravo u tom pravcu – kako je moguće da za 10 meseci nije pokrenula nijedan jedini projekat po pitanju populacione politike, kako je moguće da sada traži od lokalnih samouprava da one imaju radna tela za demografiju, da imaju projekte, da izdvoje u budžetu sredstva kada je polovina tekuće kalendarske budžetske godine?

Dakle, jedno potpuno rasulo jednog nakaradno izmišljenog radi podele partijskog plena posle izbora Ministarstva bez portfelja da bi se udomio jedan partijski koalicioni kadar i da bi se ispoštovao koalicioni dogovor, a da se pri tom ništa ne radi na polju borbe protiv bele kuge kao državnog prioriteta broj jedan.

Sama ministarka priznaje u svojoj izjavi da će tek na osnovu ovog eksperimentalnog perioda doneti određene zakone koji trebaju da poboljšaju populaciono stanje u Srbiji. Dakle nema nikakvu ideju i nikakvo rešenje u ovom trenutku kako se boriti protiv bele kuge u srpskom narodu.

Drugo pitanje je usmereno ministrima Aleksandru Vulinu i Nebojši Stefanoviću. Tiče se ozbiljne zabrinutosti velikog broja građana Srbije u kom pravcu će ići migrantska kriza. Naime taj problem imaju građani Subotici, građani Tutina, Župskog Aleksandrovca, niza drugih gradova i opština u Srbiji.

Šta ih zapravo brine? Brine ih informacija koju sam inače dobio od državnog sekretara dr Nenada Ivaniševića iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gde Vlada Republike Srbije priznaje da je do sada 16 lokalnih samouprava u Srbiji napravilo lokalne akcione planove za zbrinjavanje migranata, da u 38 jedinica lokalne samouprave je u toku postupak izmena i dopuna lokalnih akcionih planova, da je Vlada Republike Srbije donela uredbu o programu korišćenja sredstava za rešavanje stambenih potreba i druge programe integracije migranata u 2017. godini, da je Ministarstvo prosvete potpisom ministra Šarčevića poslalo stručno uputstvo 5. maja za uključivanje učenika migranata u sistem školovanja. Uputstvo je potpisao lično ministar Šarčević, a sadržaj se odnosi na uključivanje migranata u školski sistem bez obzira na prethodno stečeno znanje, uz obavezu obezbeđenja pedagoškog asistenta.

Postavljam pitanje nadležnim ministrima – da li su rešili stambena pitanja izbeglica, interno raseljenih lica iz Republike Srpske Krajine, Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, pa da sada imaju vremena i kapaciteta, snage i sredstava da rešavaju i stambeno zbrinjavaju migrante? Da li su rešili problem inkluzije u srpskim školama? Da li su rešili pedagoške i druge asistente za učenike, osobe sa invaliditetom, pa sada imaju vremena da integrišu migrante u školski sistem?

Srbija je veoma zabrinuta zbog pojačavanja migrantske krize. Preko 8.000 migranata je u Srbiji i tražim jasne odgovore od nadležnih ministara.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, od 28. oktobra 2014. godine važi Zakon o privremenom načinu isplate penzije. Nikako zakon koji traje tri godine ne može biti privremen. Jasno da je trajna orijentacija Vlade Republike Srbije da dodatno oporezuje svoje najstarije sugrađane, i penzionerima uzme njihovo stečeno pravo i stečenu imovinu, koju, nesumnjivo, po Ustavu Republike Srbije predstavlja penzija. Time se, naravno, ugrožava i ekonomska sigurnost penzionera, time se vrši ekonomska diskriminacija nad penzionerima i sve to jasno govori da je Vlada Republike Srbije svoju hrabrost da uvede mere štednje pokazala na srpskoj sirotinji, na srpskom srednjem sloju, na našim vojnicima, policajcima, prosvetnim i zdravstvenim radnicima, i na našim najstarijim sugrađanima penzionerima.

Kada je trebalo uštedeti, kada je trebalo popuniti budžet, kada je trebalo uvesti red i fiskalnu konsolidaciju u državi Srbiji, Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, dosetila se da bi najbolje bilo oporezovati sopstvene građane. Naravno, bila je mogućnost da se doseti i nečega mnogo pametnijeg, da oporezuje strane banke koje ostvaruju ekstra profit u Srbiji, da oporezuje strana osiguravajuća društva, da naplati porez tajkunima, koji nisu platili porez godinama unazad, ili da na druge načine, zapravo, uštedi, ali najlakše je bilo opljačkati penzionere.

Posle tri godine, zaista, ponovo apelujem na vas, ne sam, i ne samo u ime poslaničke grupe Dveri, nego zajedno sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije i Udruženjem sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, da prihvatite ovaj predlog da se na dnevni red današnjeg zasedanja stavi Zakon o prekidu važenja postojećeg Zakona o privremenom načinu isplate penzija. To bi, zapravo, bila prava stvar i konačno bi se ukinuo ovaj pljačkaških i lopovski zakon prema najstarijim sugrađanima u Srbiji.

Naravno, da smo mi ovde predvideli i načine kako može da se popuni budžet države Srbije da bi se penzionerima moglo i vratiti ono što je im je opljačkano u prethodne tri godine. Veoma je važno, nije dovoljno samo prekinuti ovaj pogubni pljačkaški zakon, potrebno je i vratiti penzionerima ono što im je Vlada Republike Srbije oduzela, odnosno opljačkala, u prethodne tri godine i to ovaj Predlog zakona, takođe, predviđa. Koliko godina je trajalo oduzimanje penzija za toliko treba vratiti.

Uvek se iznova obradujem kada na predlog utvrđivanja dnevnog reda dođe i tačka koja se tiče formiranja skupštinskog anketnog odbora za utvrđivanje istine o izbornim krađama, kojima je, zapravo, SNS došla na vlast prethodnih godina. Da je ovo što govorim puna istina, upravo, uvek vi posvedočite odbijanjem da se formira skupštinski anketni odbor i da se utvrdi istina o izbornim nepravilnostima, neregularnostima, manipulacijama i krađama koje su se dešavale u prethodnom periodu na izborima u Srbiji.

Naravno, da nemate šta da krijete vi biste formirali skupštinski anketni odbor i doneli određen zaključke iz kojih bi se videlo da nikakve izborne krađe nije bilo. Čim vi glasate protiv formiranja skupštinskog anketnog odbora, da bismo svi zajedno proučili šta se zapravo dešavalo na izborima, to jasno govori građanima Srbije da vi imate nešto da krijete i da vi krijete, naravno, načine na koje ste vršili razne elemente izbornih neregularnosti, manipulacija i krađa.

Jedan od tih elemenata je, naravno, pritisak na birače koji rade u javnoj upravi, i koje vi ucenjujete da će izgubiti posao ako ne skupe 20 sigurnih glasova za vašeg predsedničkog kandidata. Drugi oblik ovakve vrste izborne neregularnosti jeste medijski mrak u kome živimo i praktično nepostojanje jedne jedine političke emisije u kojoj dolazi do sučeljavanja vlasti i opozicije. Verovali ili ne, možda građani Srbije nisu obratili pažnju na taj podatak, ali na prethodno održanim predsedničkim izborima nije došlo ni do jednog jedinog, i slovima i brojem, jednog jedinog direktnog televizijskog duela između bilo kog predsedničkog kandidata sa drugim predsedničkim kandidatom, a kamoli predsedničkih kandidata opozicije sa predsedničkim kandidatom vlasti.

Kako se onda mogu nazvati predsednički izbori u kojima nije bilo sučeljavanja kandidata, u kojima nije bilo debata između vlasti i opozicije, u kome je medijski mrak preplavio kompletnu srpsku političku scenu, ukinuta Narodna skupština Republike Srbije i njen rad.

Ono što, naravno, posebno uvek iznova naglašavam – nije formiran nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, koji po članu 99. i članu 100. Zakona o izboru narodnih poslanika ima veoma važne nadležnosti, poput toga da se obraća javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata ili da upozorava na postupke političkih stranaka koji ugrožavaju jednakost prava svih kandidata. Dakle, to ste propustili da ovde formiramo, čime ste tako pokazali da želite iz… (Isključen mikrofon).

Poštovane kolege narodni poslanici, duboko sam uveren da nema nijednog birača SNS ili Socijalističke partije Srbije koji ne bi podržao ovaj predlog donošenja rezolucije o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Zašto njihovi narodni predstavnici u Narodnoj skupštini Republike Srbije u kontinuitetu odbijaju da se ovaj predlog stavi na dnevni red ja to ne mogu da im objasnim, jer ne mogu ni sam lično to da razumem. Ne mogu da razumem da postoji Srbin koji sedi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a nije spreman da glasa da posle više od 70 godina prvi put jedna državna institucija Republike Srbije osudi genocid nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Verovali ili ne, poštovane kolege, to nikada nije urađeno.

Nijedna državna institucija Srbije nikada se nije bavila genocidom nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Nikada nijedan državni organ Srbije nije osudio genocid u Jasenovcu, u Jadovnu i nizu drugih monstruoznih koncentracionih logora smrti, industrija smrti poput logora za decu koji su postojali u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

U deklaraciji, koju mi ovde predlažemo, i koju sam vam u više navrata čitao, postoji završni deo koji ću vam sada pročitati i koji treba da budu zaključci u vezi sa ovom deklaracijom.

Kaže, pod jedan – da Republika Hrvatska, kao država hrvatskog naroda odlukom svojih najviših organa prihvati istorijsku i svaku drugu odgovornost za genocid Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata.

Pod dva – da se na dostojan način obeleže i obezbede sva mesta zločina i čuva uspomena na njegove mnogobrojne žrtve.

Pod tri – da se u celini sačuva i održava kao spomenik žrtava Jasenovački kompleks koncentracionih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma.

Pod četiri – da se utvrdi i sprovede program zaštite i uređenja spomen područja Donja Gradina, u saradnji sa nadležnim institucijama Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Republike Srbije.

Pod pet – da se u Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji odredi isti dan u znak sećanja na žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj za Srbe, Jevreje i Rome.

Pod šest – da se utvrdi i u razumnom roku isplati pravična odšteta žrtvama ovog genocida i njihovim potomcima od strane Republike Hrvatske.

Narodna skupština Republike Srbije očekuje da međunarodna i domaća javnost, posebno države antifašističke koalicije Drugog svetskog rata podrže ovu Rezoluciju o genocidu Nezavisne Države Hrvatske, kako bi ona nakon 70 godina čekanja… (Isključen mikrofon.)

Nadovezujući se na prethodni predlog zakona kojim smo želeli da ispunimo naše predizborno obećanje dato penzionerima u Srbiji, tačnije rečeno sporazum o socijalnom partnerstvu sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije i Udruženjem sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, mi smo i predali ova dva zakonska predloga, želeći da obezbedimo ekonomsku sigurnost i zaštitimo penzionere od diskriminacije pod ovom vlašću. Dakle, pored zakona, kojim smatramo da treba da bude ukinut Zakon o načinu privremene isplate penzija i nadoknađeno penzionerima sve što im je opljačkano, a koji ste vi danas ovde opet odbili da se stavi na dnevni red, a to posebno se odnosi na PUPS, lažne penzionerske zaštitnike u Srbiji.

Želim da ovim predlogom zakona ukažem na još dve veoma važne stvari koje mi ovde predlažemo. Prva je da se u zakon vrati ona odredba koju ste pre tri godine izbrisali iz zakona, a imala je u zakonu, a to je – da svake godine visina penzije mora biti usklađivana sa troškovima života i rastom cena u Srbiji. Dakle, naši najstariji sugrađani su ekonomski ugroženi i prema njima se vrši određena diskriminacija u finansijskom i ekonomskom smislu ako ne dođe do ovog usklađivanja visine penzije na godišnjem nivou sa rastom troškova života.

Vi ste tu odredbu ukinuli i mi tražimo da se ta odredba vrati u postojeći zakon i da se na taj način obezbedi ekonomska sigurnost najstarijih sugrađana u Srbiji.

Druga stvar koja je posebno važna, obrazložiću i zašto – tražimo izmene u strukturi članova upravnog odbora PIO fonda jer je naime ova vlast smanjila broj članova upravnog odbora Fonda sa 15 na sedam. Od tih sedam Vlada bira četiri člana upravnog odbora PIO fonda i time je Vlada podržavila PIO fond, preuzela ga u svoje ruke i sada radi šta hoće sa imovinom PIO fonda, što je nedopustivo.

Imovina PIO fonda nije imovina Vlade Republike Srbije već svih onih koji su uplaćivali doprinose u PIO fond i onih koji su danas korisnici PIO fonda, a to su penzioneri.

U vlasništvu PIO fonda je ogromna imovina u Srbiji, rehabilitacione banje, naše lekovite banje, razne medicinske ustanove. PIO fond je izgradio polovinu ove države i vi sada hoćete to da privatizujete, da rasprodate, da uništite, umesto da stavite u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja i boljeg punjenja samog PIO fonda, što bi bilo na korist korisnika tj. penzionera.

Naime, da bi izbori u Srbiji uopšte bili regularni jednom moramo da podvučemo crtu i utvrdimo šta se do sada na izborima dešavalo.

Ne mogu da razumem zašto vi to odbijate. Ako nemate čega da se stidite, ako nemate čega da se plašite, ako nemate šta da krijete, ako nikada niste krali na izborima, što ne formiramo skupštinski anketni odbor pa da vidimo šta se dešavalo na izborima 2016. godine?

Znači, gospodo na vlasti, imate šta da krijete. Krali ste na izborima. Naravno, to je istina o izbornom procesu 2016. godine.

Da bih vam dokazao kako zapravo izgleda izborna neregularnost u Srbiji pokazaću vam samo na dva primera. Da bi izbori bili regularni Zakon o izboru narodnih poslanika u čl. 99. i 100. jasno kaže, pogledajte zakon, da mora da se formira skupštinski nadzorni odbor koji prati regularnost izbora.

Koji su njegovi zadaci? Evo vam još nekoliko citata iz postojećeg zakona – prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika u izbornom postupku, kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja u primeni odredaba ovog zakona koji se odnose na obezbeđivanje ravnopravnih uslova za predstavljanje svih podnosilaca izbornih lista i kandidata. Pod tri – predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa.

Kada je poslednji put u Srbiji bila jednakost u izlaganju predizbornih programa? Kada je poslednji put u Srbiji bio ravnopravan medijski tretman svih izbornih učesnika? Kada je poslednji put u Srbiji bila obezbeđena debata, sučeljavanje između vlasti i opozicije? Zašto ne formirate nadzorni odbor ove Skupštine od 2000. godine? Zato da niko ne bi kontrolisao kako kradete na izborima.

Zašto je REM ćutao u toku izbora? Zašto nije kažnjavao emitere koji ne poštuju ravnopravnost svih izbornih učesnika u medijima? Zašto nemamo pun sastav REM, već je on faktički onemogućen da normalno funkcioniše i radi? Dakle, sve što predstavlja kontrolno nadzornu ulogu u kontrolisanju poštenih i fer izbora vi ste ukinuli, da biste mogli da kradete na izborima. Zato ne smete da formirate skupštinski anketni odbor.

Poštovani predsedavajući, želim da ukažem na povredu Poslovnika član 107. – Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

U čemu je dostojanstveno Narodne skupštine prekršeno u izlaganju prethodnog govornika? Pre svega, dostojanstvo Narodne skupštine prekršeno je time što ministri nisu prisutni na današnjoj raspravi, ali još više je prekršeno time što je gospodin Martinović rekao da ministri imaju preča posla, nego da slušaju narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pa, to je najveća uvreda za dostojanstvo Narodne skupštine.

Moram gospodine predsedavajući da vas podsetim, da je Vlada Republike Srbije, rekao bih po rangu ispod Narodne skupštine Republike Srbije, jer nije Vlada Republike Srbije izabrala Narodnu skupštinu, već je Narodna skupština izabrala Vladu i ministru su dužni da podnose izveštaje o svome radu, a to ne čine Narodnoj skupštini i da prisustvuje našim sednicama i da odgovaraju na naša pitanja.

Danas nemamo ni jednog ministra na ovoj raspravi i još nije to dovoljno, i nije to dovoljna bruka i sramota aktuelne Vlade Republike Srbije i nije to dovoljna slika gaženja dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, nego vi, u tome vam prosto zameram, mislim da ste morali da reagujete i upozorite prethodnog govornika da ne sme da vređa dostojanstvo Narodne skupštine time što tvrdi, i to je zaista skandal, da ministri mogu da imaju preča posla, nego da slušaju narodne poslanike. Pa, narodni poslanici su ih izabrali, mogu da ih smene. Naravno, da moraju da slušaju narodne poslanike. Ako ne mogu svi da budu prisutni, može valjda jedan ovlašćeni predstavnik Vlade da bude prisutan na ovoj raspravi. Ne može ni jedan, znači, to je nastavak gaženja dostojanstva Narodne skupštine i vi morate da reagujete u toj situaciji.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima, Aristotelovo načelo je govorilo da ići sudiji znači ići pravdi, a ovo novo, naprednjačko načelo kaže da ići sudiji znači ići SNS i u tom smislu zaista jeste problematična čitava ova problematika zakona o sudijama i zato smo naravno, predložili da do ovih izmena ne dođe amandmanom, da se ovi određeni članovi brišu, pa tako i ovaj član 1. i smanjenje dužine mandata na četiri godine i mogućnost ponovnog izbora i produživanje mandata nakon sticanja uslova za starosnu penziju jesu stvari koje dovode u pitanje nezavisnost sudstva i na razne načine uplivišu partijski na sudstvo u Srbiji.

Ali, nije to jedini problem. Ovde se dosta govorilo o uticaju partija na sudstvo, i jasno je da SNS, koja još uvek nije pokazala ispisnice za 650 sudija, koje je svoje vreme učlanila, ima uticaj makar na tih 650 sudija. Da smo videli jednu ispisnicu, pa da kažemo nisu te sudije više članovi SNS, čak i da su pokazali ispisnice, verovatno bi nastavili da budu na vezi sa SNS, ali zamislite nisu čak ni pokazali ispisnice iz članstva SNS, 650 sudija u Srbiji.

Onda, postavljamo pitanje – pa zar je sudstvo partijsko? Pa ovo je najviše partijsko sudstvo u novijoj istoriji iz prostog razloga što su sudije i dalje formalno i suštinski članovi SNS. Opet kažem, nije to jedini upliv na naše sudstvo. Imamo još druge veoma ozbiljne načine upliva, o kojima se ovde nedovoljno govori. Imamo primera radi poslovne banke. Mi smo vam dokazali da sudije imaju privilegovane kredite, koje im zapravo korumpiraju poslovne banke ovde u Beogradu. I sudije osnovnih sudova, i Vrhovnog kasacionog suda, dobijaju VIP kredite od poslovnih banaka, koje ne može da dobije niko drugi u Srbiji.

Šta mislite vi kolege, narodni poslanici da banke daju tako povoljne kredite sudijama zato što ih vole? Ili im daju kredite da ne bi potom sudili o oštećenim bankarskim klijentima pošteno? Nego da bi im sudili u interesu poslovnih banaka, koji pljačkaju građane Srbije. To vam je drugi izvor uplivisanja na srpsko sudstvo.