Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pretpostavljam da mali broj građana Srbije zna da po članu 99. i članu 100. Zakona o izboru narodnih poslanika Narodna skupština ima obavezu formiranja nadzornog odbora za kontrolu sprovođenja izbornih procesa u Srbiji.

Verovali ili ne, od 2000. godine, 17 godina, nikada nije formiran nadzorni odbor Skupštine Srbije za sprovođenje izbora, a da je ikada formiran, imali bismo poštene i fer izbore u Srbiji, a ovako već dugo, dugo nemamo poštene i fer izbore u Srbiji.

Evo, da vam pročitam šta zakon kaže, Zakon o izboru narodnih poslanika, šta zapravo treba da bude uloga jednog takvog nadzornog odbora. Pod jedan, prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka kandidata i drugih učesnika u izbornom procesu, kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja u primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na obezbeđivanje ravnopravnih uslova za predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista, pod tri, predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa, pod četiri, obraća se javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata, i pod pet, upozorava na postupke političkih stranaka, organa uprave, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata.

Verovali ili ne, poštovani građani Srbije, sve piše u zakonu. Zakon je jasno propisao kako da u Srbiji imamo poštene i fer izbore i vlast ne želi da ima takve izbore. Sedamnaest godina ni jedna vlast nije formirala nadzorni odbor Skupštine Srbije i dovela je u pitanje regularnost svih izbora od 2000. godine do danas. Zato tražimo formiranje anketnog odbora koji bi ispitao regularnost izbora.

Hoćete li da vam kažem šta je obaveza i po članu 51? Sredstva javnog obaveštavanja, uz učešće predstavnika osnivača i podnosilaca izbornih listi utvrđuju bliža pravila za predstavljanje podnosilaca izbornih lista, izbornih programa i kandidata sa izbornih lista. Pa, da li je ikada seo bilo ko zajedno od podnosilaca izbornih lista da dogovori pravila predstavljanja na javnim medijskim servisima RTS-a i RTV-a?

Ne znam šta je smešno, gospodine Orliću? Vama je smešno poštovanje zakona, što nikada niko nije ispoštovao…(Isključen mikrofon)

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj direktan prenos rada Narodne skupštine Republike Srbije, pomaže Bog svima.

Danas smo imali iznova situaciju da je vladajuća većina odbila predlog po hitnom postupku da se formira skupštinski anketni odbor za utvrđivanje pune istine o regularnosti odnosno neregularnosti nedavno, tj. tek sinoć, okončanih tzv. predsedničkih izbora. To je samo još jedan dokaz u nizu onoga o čemu neprestano govorimo, da vi imate nešto ozbiljno da krijete. Jer, da se vi zapravo ponosite kako su izbori bili pošteni i regularni, vi biste formirali skupštinski anketni odbor, koji bi dokazao da nije bilo nikakvih izbornih neregularnosti i vi biste bili opravdani pred čitavom javnošću.

Isto se odnosi na ovaj predlog skupštinskog anketnog odbora za ispitivanje izbornih neregularnosti od pre godinu dana sa prethodnih vanrednih republičkih izbora. Tu ima jedna posebna zanimljivost – da ste i vi sami, konkretno šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović, predložili formiranje skupštinskog anketnog odbora, a onda glasali protiv sopstvenog predloga. Nešto se, dakle, u međuvremenu desilo i vi ste shvatili da u toj borbi i u tom skupštinskom anketnom odboru vi ne možete da pobedite i da bi on samo pokazao istinu o izbornim neregularnostima kojima ste se poslužili i prošle godine i ove godine.

Opet ponavljam i mislim da je to građanima Srbije najvažniji argument koji želim da im ponudim – da Srpska napredna stranka i vlast u celini nemaju šta da kriju kako su krali na izborima, oni bi pristali na formiranje skupštinskog anketnog odbora i tu bi dokazali da su izbori bili regularni. Čim vi ne pristajete da ovo dođe na dnevni red, jasno je da vi nešto ozbiljno krijete.

Šta vi zapravo krijete? Vi krijete to da je jedinstveni birački spisak neažuriran i da u njemu ima mnogo mrtvih duša koje glasaju za SNS. Vi krijete da je u Srbiji medijski mrak, da postoji apsolutna medijska neravnopravnost svih izbornih učesnika, da nema političkih emisija, da nema debata, da nema sučeljavanja, da ste vi preuzeli kompletan medijski monopol u Srbiji. Vi takođe krijete da REM ne postoji, da Republičko regulatorno telo za elektronske medije ne radi svoj posao i ne kontroliše medijsku ravnopravnost svih izbornih učesnika. Vi krijete da ste na Republičkoj izbornoj komisiji iznova doneli antiustavno uputstvo o načinu glasanja na Kosovu i Metohiji. Dakle, RIK je proglasio sebe većim, odnosno iznad Ustavnog suda Srbije.

Dakle, ako ne stavimo ovu tačku na dnevni red, vi krijete da ste izvršili izbornu krađu.

Hvala, predsedavajući.

Mislim da naši najstariji sugrađani, penzioneri, i te kako podržavaju da se ovaj predlog zakona stavi na dnevni red.

Naime, zakon koji ste doneli pre tri godine, kada je počela pljačka penzionera u Srbiji, nosio je naziv koji je veoma karakterističan. Vi ste ga nazvali Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Dakle, vi ste time želeli da kažete da zarad ušteda u budžetu vi ćete privremeno smanjiti penzije, dok država ne stane na noge. To privremeno traje već pune tri godine. Dakle, nikakva tu privremenost ne postoji, tu postoji ideja da se dodatno oporezuju naši najstariji sugrađani. To je zapravo ono o čemu govorim od trenutka kada sam postao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Vi nikada niste imali petlju ni hrabrost da oporezujete one koje treba oporezovati u Srbiji – strane banke, strane firme i tajkune. Vi jedino imate hrabrost da oporezujete sopstvene građane, pa ste tako smanjili plate, pa ste tako smanjili penzije, pa tako na svaki drugi način podižete namete na sopstvene građane. Da ste vi politički hrabri, da ste ozbiljni, da zaista želite da oporezujete one koji ostvaruju ekstra profit na grbači ovog naroda, vi biste dodatno oporezovali sve strane banke u Srbiji, vi biste dodatno oporezovali sve tajkune koji ne plaćaju pored, vi biste dodatno oporezovali strane firme koje, verovali ili ne, obraćam se biračima SNS-a i SPS-a da obrate pažnju na ovaj detalj, strane firme u Srbiji ne plaćaju porez na ostvarenu dobit koju ostvaruju ovde u Srbiji i iznose ekstra profit iz Srbije lažnim knjigovodstvenim poslovanjem, po kome prikazuju svoje poslovanje u Srbiji sa gubitkom kako ne bi platili porez na ostvarenu dobit. E, to vi dozvoljavate.

Umesto da to dodatno oporezujete, umesto da naplatite porez onima koji zaista žive na grbači ovog naroda, vi dodatno oporezujete vojsku, policiju, prosvetne radnike, zdravstvene radnike, a konkretno ovim zakonom, koji ste sami nazvali Zakon o privremenom načinu isplate penzija, vi zapravo pljačkate penzionere. Pa, da li je to pošteno? Da li je pošteno i kakva je to hrabra i poštena vlast koja pljačka i oporezuje sopstveni narod, a ne sme da uđe u koštac sa onima koji pljačkaju ovu državu, a to su strane banke, to su tajknu i to su strane firme? Zato, naravno, predlažemo zakon o prekidu, odnosno prestanku važenja Zakona o privremenom načinu isplate penzija, jer je konačno došlo vreme da se prekine sa pljačkom naših najstarijih sugrađana i penzionera.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram ponovo da na vas apelujem, onako krajnje bratski, prijateljski, ljudski, srpski, nazovite to kako god želite, ali zaista je krajnje iskreno.

Pre svega želim da se zahvalim narodnim poslanicima vladajuće većine koji su na prošloj sednici glasali za predlog da se ovaj tekst rezolucije o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nađe na dnevnom redu. Svaka vam čast na tome i ja sam vam duboko zahvalan. Izražavam vam zaista otvoreno i iskreno poštovanje zbog tog čina. Sada apelujem zaista i na sve druge da krenemo svi zajedno tim putem.

Evo, ja ću i pročitati pred građanima Srbije taj tekst rezolucije, da bismo svi zajedno pogledali ima li tu nešto sporno što ne možemo svi zajedno da podržimo.

Rezolucija o genocidu Nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata:

1) da su zločini ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj državi Hrvatskoj smišljen i planiran genocid, onakav kakav je definisan Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju genocida usvojen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. decembra 1948. godine;

2) da je prilikom sprovođenja ovog genocida samo u jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma i neistomišljenika mučeno, pljačkano, silovano i potom ubijeno od strane NDH 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, jedino zbog toga što su pripadali drugom narodu, veri ili rasi.

3) da je Nezavisna država Hrvatska bila jedina zemlja tokom Drugog svetskog rata u kojoj su postojali koncentracioni logori za istrebljenje dece u Staroj Gradišci, Jasenovcu, Uštici, Jablancu, Jastrebarskom, Rijeci kod Jastrebarskog, Gornjoj Rijeci kod Križevaca i Lobogradu i da je u njima, prema još nedovršenim istraživanjima, stradalo, verovali ili ne, 42.791 srpsko dete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece;

4) da je zločin genocida u NDH po svojim razmerama ravan Holokaustu koji je Nacistička Nemačka izvršila nad Jevrejima i

5) da je tokom provođenja ovog genocida veliki broj Srba bio prinuđen da zarad biološkog opstanka promeni svoj nacionalni i duhovno-istorijski identitet i da se odrekne svoje pravoslavne vere i pod prisilom i smrtnom pretnjom prihvati rimokatolicizam.

Poštovane kolege narodni poslanici, ima li u ovim rečima jedna reč koju ne možemo svi zajedno da potpišemo? Ako je sporno što su „Dveri“ predlagač ove rezolucije, spreman sam da je povučem, da je predloži vladajuća stranka, bilo ko iz vlasti, i da vi pokupite poene, ako je pitanje toga ko će biti nosilac ove rezolucije. Uopšte mi to nije bitno, bitno mi je da posle više od 70 godina ovaj dom Narodne skupštine donese i jednu takvu rezoluciju.

Hvala, predsedavajući.

Žao mi je što ponovo nismo uspeli da ostvarimo konsenzus po jednom veoma važnom nacionalnom pitanju, ali nastavljamo dalje. Nadamo se da će vlast doći do svesti koliko su neke teme zajednički bitne.

Ono što ovim zakonom mi predlažemo kroz izmene i dopune Zakona o PIO fondu jeste nešto što smo zajednički koncipirali, osmislili i sročili, u saradnji sa našim strateškim socijalnim partnerima, a to su Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije. Želim ovom prilikom da im se zahvalim na zaista izuzetnom doprinosu u borbi za zaštitu sindikalnih prava penzionera u Srbiji jer mislim da su ova dva sindikata pravi primer kako se sindikati u Srbiji treba da funkcionišu. Mislim da na pravi način štite interese penzionera, za razliku od nekih lažnih penzionerskih zaštitnika poput PUPS-a.

Ono što ovaj zakon predlaže i mislim da je nešto na čemu posebno insistiramo jeste zapravo pozivanje na Ustav Republike Srbije u kome jasno stoji u članu 70. da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. Dakle, Vlada Republike Srbije ima obavezu redovnog usklađivanja penzija jer bi u suprotnom penzioneri bili dovedeni u nepovoljan finansijski i socijalni položaj zbog inflatornog umanjenja stvarne vrednosti njihovih penzija.

Dakle, stvar je veoma jednostavna. Cene rastu, dolazi do neprestanog inflatornog pritiska na kompletan život i potrošačku korpu u Srbiji, imate situaciju da vi ne usklađujete penzije sa troškovima života. Tačnije, vi ste u zakonu kada ste smanjili penzije, pre tri godine, ukinuli odredbu koja je postojala kao obaveza države da na godišnjem nivou usklađuje visinu isplate penzija sa troškovima života. Mi tražimo da se ta odredba vrati i da ponovo penzije budu usklađivane sa inflatornim pritiskom svake godine. To je, rekao bih, jedan potpuno razuman i normalan zahtev sa naše strane i ne vidim zaista razlog da i to ne bude podržano od strane vladajuće većine. Kad već toliko pričate da ste zaštitnici penzionera, ne vidim kako PUPS sme da izađe pred penzionere a da ne glasa za ovaj predlog „Dveri“. Zaista ne mogu to da razumem.

Druga stvar koja je ovde veoma važna jeste predlog da se izmeni struktura Upravnog odbora PIO fonda. Šta ste vi, naime, uradili? Vi ste smanjili broj članova Upravnog odbora PIO fonda na sedam, od toga ste postavili četiri iz redova Vlade Republike Srbije, time ste preuzeli većinu u PIO fondu i time ste preuzeli da gazdujete imovinom PIO fonda i sada rasprodajete banje i specijalne bolnice. Vi na to nemate pravo. To je imovina PIO fonda i ona mora biti stavljena u funkciju domaćeg i ekonomskog interesa.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kojima je onemogućeno da ovu veoma važnu raspravu gledate u direktnom prenosu na RTS, poštovani predsedavajući, zaista bih zamolio da narodni poslanici dobiju obrazloženje kako je moguće da RTS prekine direktan prenos Narodne skupštine, posebno ako Narodna skupština plaća RTS direktne prenose iz našeg skupštinskog budžeta, onda ne vidim prosto pod kojim obrazloženjem ovako važne teme mogu biti prekinute i emitovane naknadno, posle ponoći na ne znam kom kanalu RTS. Molim vas zaista da dobijemo taj odgovor, jer ako mi ovo plaćamo, ne vidim kako samovoljno RTS može da prekida bilo koji prenos skupštinskih zasedanja, posebno ovako značajnu i veliku temu.

Naravno da sam uvek protiv kada moramo nešto da radimo po direktivama EU. Zaista nekako uvek mučno delujem kada nam predstavnici Vlade obrazlažu da donose određene zakone koji su u potpunosti usklađeni sa direktivama EU. Kakva smo mi onda država i koji je karakter naše države, ako mi donosimo zakone po određenim direktivama. Nema slučajnosti u semantici, u značenju reči, u nazivima određenih stvari i to što mi radimo po direktivama iz EU sve govori. Dakle, ne mora da se prevodi na srpski jezik.

Bez obzira na to šta su direktive iz EU, mi treba da gledamo šta je interes građana Srbije i nije sporno da su ove dve teme veoma značajnog interesa za građane Srbije. Pre svega, i o tome smo svi ovde danas govorili, da bismo konačno pokrenuli rešavanje najprioritetnijeg državnog pitanja, a to je problem bele kuge i odumiranja našeg stanovništva, ako je to 40.000 građana Srbije manje na godišnjem nivou koliko više umre, nego što se rodi, ako je to za deset godina 400.000 ljudi, ako bez bilo kakvog rata, bez bilo kakve zarazne bolesti ili ne znam kakve druge kataklizme mi izgubimo 400.000 ljudi, a to nije za nas otrežnjenje da moramo da počnemo da rešavamo taj problem, onda smo zaista u problemu.

Zato mislim da je Vlada Republike Srbije napravila jednu ozbiljnu grešku što u prethodnim godinama nije obratila pažnju na demografski problem, što to nikada, ni kod jednog predsednika Vlade mnogo godina unazad nije bio prioritet, a sada smo dobili situaciju da imamo novog predsednika države Aleksandra Vučića koji treba da se konsultuje sa aktuelnim predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, da uključi u konsultacije i koordinatora svih službi bezbednosti Aleksandra Vučića i da eventualno onda dođemo do osnivanja demografskog saveta kome će na čelu biti, verovali ili ne, ali Aleksandar Vučić.

LJudi, to nije normalno. To nema nikakvog smisla. To je gubljenje vremena. Zato još uvek nemamo demografski savet. Zato što čekamo da na njegovom čelu bude čovek koji je već na tri funkcije. To nije normalno. Da li imate ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije kome ste dali zadatak da se bavi demografskim problemima? Šta on čeka? Čeka da Aleksandar Vučić rešava probleme i osniva demografski savet. Pa, onda nam ne treba taj ministar u Vladi Republike Srbije.

Mislim, gospodine ministre, da ovde nismo obratili pažnju na jednu veoma važnu stvar - kako smo se našli u problemu da toliki procenat bračnih parova u Srbiji ne može da ima dece? Nisam siguran da je dovoljno ovo što ste pokrenuli ovim zakonom da ćete to rešavati medicinski podpomognutom veštačkom oplodnjom. Zašto ti ljudi ne mogu da imaju dece? Da li je bilo koje ministarstvo, da li je bilo koja struka u Srbiji odgovorila na to pitanje? Jesu to posledice gađanja bombama osiromašenim uranijom od strane NATO pakta? Jesu li to neke druge psihofizičke posledice koje smo svi preživeli prethodnih decenija? Šta je problem? Da možda nije preveliki broj abortusa doveo do te neplodnosti bračnih parova u Srbiji? Da li ste ikada postavili to veoma ozbiljno pitanje? Koliko abortus utiče na buduću nemogućnost da se žene ostvare kao majke?

Dakle, to su ključna pitanja koja treba da reši taj demografski savet. Zašto su nam bračni parovi u nemogućnosti da imaju decu? To je mnogo važnije pitanje čak i od ovog pitanja o kojem mi danas raspravljamo, a koje je veoma važno pitanje. Nije sporno, mi smo, mislim da je to barem jasno svima na ovom svetu, vama žestoka opozicija, ali mi nismo opozicija Srbiji. Mi podržavamo sve ono što čak i vi, koji ste po našem mišljenju nakaradna i loša vlast, dobro uradite. Imaćete našu podršku, to nije problem. Nije problem da mi podržimo ove zakone. Ali, šta je ovde problem? Mnogo je osetljiva tema. Niko ne može da bude protiv da se izađe u susret ljudima koji ne mogu da imaju dece da bi oni mogli da imaju dece. To niko normalan neće dovoditi u pitanje. Ali, otvaranje bioetičkih tema, kao što je surogat materinstvo, to je, verujte, otvaranje Pandorine kutije.

Ovo je prvi put da Narodna skupština Republike Srbije, koliko je meni poznato, ozbiljno otvara jednu bioetičku temu, a dolaze nam mnoge. Pomenuli ste Građanski zakonik koji donosi mnogo dobrih stvari, ali donosi još više opasnih stvari – eutanaziju, ubistvo iz milosrđa, surogat materinstvo. Da ne govorimo o homoseksualnim bračnim parovima ili usvajanju dece od strane tih bračnih parova ili, recimo, zabrani fizičkog kažnjavanja dece. Dakle, to će biti veoma ozbiljne bioetičke teme.

Surogat materinstvo, apsolutno se ne slažem sa uvaženim kolegom prof. dr Dušanom Pavlovićem. Ovo o čemu on govori otvara ogromne probleme iz bioetičke sfere. Majka koja nosi tuđe dete u jednom trenutku počinje da se oseća kao majka i doživljava to dete kao svoje. Roditelji koji nisu zadovoljni kako im je, da tako kažem, ispalo dete, ne žele da ga preuzmu. Vi ste naveli niz problema koji mogu da se dese, da se bračni parovi razvedu pre nego što dobiju dete iz surogat materinstva. Šta je u pitanju kada govorimo o surogat materinstvu? Trgovina ženskim telom, trgovina decom i dete postaje ugovor. Dakle, dete postaje predmet ugovora trgovine. To je opasna stvar. To je stvar koja otvara neslućene mogućnosti manipulacije, zloupotrebe i bioetičkih i moralnih katastrofa koje mogu da se dogode. Inače, potpuno razumem potrebu određenog broja ljudi koji ne mogu da imaju dece da nađu bilo koji način da to ostvare i to ne može niko da im ospori, niti da im, da tako kažem, stane na put, kako reče profesor Pavlov.

Dakle, ovde se postavlja jedno veoma važno pitanje i vi ste ostali malo nedorečeni. Voleo bih da čujem šta je zaista vaš pravi lični stav ili stav Vlade Republike Srbije. Vi ste rekli – u redu, u ovom trenutku nema surogat materinstva. Evo, imate našu podršku. Retki smo u opoziciji koji smo vrlo otvoreno stali na stranu i kažemo da je to prava stvar u ovom zakonu i ne treba da bude dozvoljeno. Ali, onda ste ostavili prostor da će novim građanskim zakonikom to možda da se promeni i, ako ste steknu ne znam koji uslovi, to možda i treba uraditi. Čekajte, ministre, jel treba to uraditi ili ne treba uraditi? To je bioetičko pitanje, to nije političko pitanje ili stručno pitanje. Dakle, hoćemo li da usmeravamo državu u tom pravcu da ovde počnu ljudi da trguju materinstvom, da zemlje u tzv. ranjivim prostorima budu iskorišćene za tako nešto?

Evo šta kaže Evropski parlament, ja ću da citiram ovo što gospodin Pavlović nije smeo da citira. Dakle, Evropski parlament u Godišnjem izveštaju o ljudskim pravima i demokratiji u svetu za 2014. godinu, u paragrafu 114, jasno osuđuje praksu surogacije i kaže: „Osuđuje se praksa surogacije koja podriva dostojanstvo žene, obzirom da se njeno telo i reproduktivni organi koriste kao roba. Smatramo da gestaciona surogacija, koja uključuje reproduktivnu eksploataciju i upotrebu ljudskog tela radi sticanja finansijske ili druge koristi, a posebno u slučajevima ranjivih žena u zemljama u razvoju, treba da bude zabranjena i smatrana urgentnim pitanjem ljudskih prava.“

Hvala.

Što bi rekao naš narod – hvala ti, Bože! Mislim na opasku gospodina ministra da treba da razgovaramo, da u ovom domu treba da se otvore ozbiljne teme, da nemamo problem da u odnosu na sve naše razlike ozbiljno razmotrimo ono što je od opšteg interesa, pa to mi, gospodine ministre, ovde pričamo mesecima, ali nemamo uslove za tako ozbiljne razgovore na tako ozbiljne teme jer se to jednostavno iz nekog razloga izbegava. Zahvaljujem vam se što ste omogućili ovu raspravu jer ovo je ozbiljna, izuzetno važna tematika.

Samo bih želeo u odgovoru da skrenem pažnju na jedan detalj. Ova stvar može da se posmatra malo i iz religijske perspektive. Bog je davalac života, ne lekari i ne veštačka oplodnja, a mi smo se malo odvojili od religijske perspektive. Odvojili smo se inače od nekog normalnog života. Ima li normalne ishrane? Ima li normalnog sna? Ima li normalnog ponašanja? Ima li normalnog života? Drago mi je da ste potvrdili ono što smatram da je apsolutno ispravno, da određeni loši stilovi života vode takođe ka problemima sa rađanjem, odnosno sa materinstvom, očinstvom. Dakle, mi smo ispustili, zapravo, sistem vrednosti, mi smo ispustili način života, mi ne rešavamo problem u korenu. I dolazimo na kraju i kažemo odjednom – bračni parovi ne mogu da imaju dece. Pa, ne mogu da imaju. Koliko je bolesti zavisnosti, koliko je droge, koliko je abortusa, koliko je svih drugih nenormalnih načina ponašanja ili loših stilova života. Tu se rešava ovaj problem, gospodine ministre. Tu je fokus onoga što bi neki demografski savet koji ne radi svoj posao trebalo da radi. Tu ćemo mi da smanjimo, ako je uopšte to moguće, ako Bog da, probleme sa kojima se suočava savremena civilizacija.

Dveri su već želele da daju svoj doprinos. Mi smo uradili čitavu studiju o surogat materinstvu u susret raspravama u vezi sa građanskim zakonikom i ja ću vam je vrlo rado, kao i uvaženom kolegi Pavloviću, staviti na raspolaganje da pogledate.

Hvala poštovani predsedavajući.

Iskoristio bih ovo vreme da kažem sledujući duhu koji je ministar pokrenuo o javnim raspravama na izuzetno važne i dragocene teme, otvorim još jednu temu koja se tiče drugog zakona, jer mislim da je od strateškog značaja i za zdravstvenu bezbednost Srbije i za, kako da kažem, čak da tako kažemo, i domaću farmaceutsku industriju koja je isto tako jedna naša važna strateška privredna grana.

Naime, kada smo govorili o transfuziji krvi i o bankama krvi, o svemu onome što ovi zakoni podrazumevaju, ostalo je negde, barem meni, nejasno da li kod nas funkcionišu uopšte centri za tzv. frankcionisanje krvi, odnosno za proizvodnju stabilnih produkata od krvi. To je jedna potpuno, rekao bih, prećutana i tabuizirana oblast u Srbiji. Šta to konkretno znači? To konkretno znači da mi barem nemamo u ovom trenutku jasnu informaciju šta se dešava sa našom krvnom plazmom? Šta se dešava sa našim zalihama krvne plazme? Da li se oni stavljaju u funkciju proizvodnje domaćih lekova ili ne? To je zapravo suštinsko pitanje.

Ako sam ja ovde sada dovoljno precizan i tačan, navešću nekoliko argumenata u tom pravcu. Nekada je Institut za transfuziju krvi u Beogradu bio jedan od najvećih fabrika krvi na Balkanu. Nesumnjivo, jedan od najznačajnijih takvih centara u Evropi.

Da li je on danas na tom nivou? Da li se neko time bavi? Da li se krvna plazma u Srbiji stavlja u funkciju proizvodnje domaćih lekova ili se ona posle određenog isteka roka trajanja, da tako kažem, praktično uništava odnosno ne stavlja u tu funkciju?

Ono što ja imam sa terena informacije jeste da se ta krvna plazma sa određenih centara za prikupljanje za transfuziju krvi iz unutrašnjosti jednostavno ne šalje ka Beogradu, već se posle određenog roka, vremena uništava. Da li iz toga mogu ispravno da zaključim da mi nemamo više adekvatnu proizvodnju domaćih lekova iz naše krvne plazme? To bi bio jedan veoma tragičan zaključak.

Kada uzmemo u obzir da se iz krvne plazme prave, primera radi, serumi protiv besnila, da se pravi beoglobin koji je veoma važan za naše trudnice, sada čujem da je to strani lek koji se zove rogam, ako se ne varam, da se pravi albumin, koji je važan za sepsu, za cirozu itd.

Dakle, to je jedna onda ogromna i strateška perspektiva naše privredne delatnosti i proizvodnje domaćih lekova, a sa druge strane je pitanje zdravstvene bezbednosti, jer svi znamo da je ta genetika krvi, možda ja malo laički se sada tu izrazim, u svakom slučaju ono što je naš genetski potencijal u krvi, nešto što je

ključno da mi od toga pravimo naše domaće lekove. Jer, ako budemo koristili lekove koji potiču iz neke druge genetike krvi, to mogu da budu, kao što svi znamo, izvesni problemi u uklapanju takvih lekova sa našim genetskim potencijalim.

Dakle, da li ja govorim o pravoj temi? Šta vi možete da nam kažete o tome? Da li mi brinemo o, da tako kažem, stavljanju u funkciju krvne plazme koja se izdvaja, naravno, nakon transfuzije krvi i koja ima neki duži rok trajanja a koja, po mojim informacijama, se nakon tog roka trajanja, praktično uništava, jer nismo stavili u funkciju proizvodnje domaćih lekova.

Sada tu dolazim do poente. Mi smo imali „Torlak“ koji je takođe bio gigant u toj oblasti i imamo ga i danas, ali nemamo ga na tom nivou, zato sam postavio pitanje imamo li i institut za transfuziju krvi u Beogradu na tom nivou. Zašto o tome govorim? Zato što je to pitanje zdravstvene bezbednosti Srbije.

Vi, gospodine ministre, znate koliko je u Srbiji jak pokret protiv vakcinisanja naše dece bez odobrenja roditelja. Jedna kratka digresija, ali potpuno u temi. Taj pokret je jak iz prostog razloga ne što ljudi su protiv vakcinisanja dece protiv zaraznih bolesti, pa niko normalan ne bi bio protiv toga, znamo da je vakcinacija doprinela iskorenjivanju zaraznih bolesti, ne nego ljudi imaju određenu vrste skepse prema stranim vakcinama, odnosno lekovima iz inostranstva i postavljaju pitanje – da li imamo referentnu nacionalnu laboratoriju za kontrolu ispravnosti tih stranih lekova, odnosno mnogo važnije pitanje – imamo li domaću proizvodnju vakcina, radi li naš „Torlak“, imamo li domaću proizvodnju lekova, radi li naš Institut za transfuziju krvi taj posao, šta radi „Galenika“, šta radi domaća farmaceutska industrija, da li smo sigurni u zdravstvenu bezbednost Srbije? To je verujte veoma ozbiljno pitanje.

Možemo mi sada te teme da nazivamo teorijama zavere. Možemo da govorimo da su neki ljudi poludeli kada neće da vakcinišu decu, ali nemojte da se igramo sa tom temom. To je veoma ozbiljna tema. Ova država, ako hoće da bude ozbiljna država i ako hoće da zaštiti zdravlje nacije, a opet je to u vezi sa našim reproduktivnim zdravljem, to smo se složili, mora da brine o toj vrsti zdravstvene bezbednosti, mora da kontroliše ono što dolazi iz uvoza i mnogo bolje od toga, mora da proizvodi domaće. Tu dolazimo i do domaćeg ekonomskog interesa u čitavoj priči i svi znamo koliko su jaki farmaceutski lobiji. Svi znamo da je međunarodna industrija proizvodnje lekova jedna od najjačih multinacionalnih privrednih grana. Svi znamo da neko voli da ukinemo domaću proizvodnju i da on preuzme naše tržište lekova. Nismo mala deca. Jasno nam je da neko sigurno ima interes da mi nemamo domaću proizvodnju. Mislim da nema dileme oko toga.

Sada se samo postavlja pitanje – ima li tu države ili nema države? Ako ima države, država štiti domaćeg proizvođača, država štiti zdravstvenu bezbednost građana, država ulaže u „Torlak“, država ulaže u Institut za transfuziju krvi i to su one bočne aktivnosti o kojima sam vam govorio kada vam kažem da ovo što radite nije dovoljno. Otvoreno kažem – dobar pravac sa svima sa kojima sam razgovarao, a potiču iz, da tako kažem, ove struke – transfuziolozi širom Srbije, rekli su da zakon ide u dobrom pravcu, da je dobro da imamo četiri regionalna centra, da je dobro da uzmemo pod kontrolu čitav taj proces. Sve je to dobro, ali da li je dovoljno? Mislim da nije dovoljno. Mislim da nije dovoljno iz prostog razloga što država mora da stane u zaštitu zdravlja svoje nacije.

Država – i tu se mi gospodine ministre, da ne ulazim u tu tematiku, ali imam još toliko vremena, često razlikujemo kao vlast i opozicija. Vi sledujući Dinkića u neoliberalnom ekonomskom konceptu smatrate da država treba da se povuče iz tržišne utakmice i da oslobodi tržište za to takmičenje. Mi ne mislimo da to treba. Mi mislimo da je država ključni regulator nacionalnog interesa u ekonomiji i bezbednosnog interesa građana Srbije. Ne može država da se povlači kada je u pitanju proizvodnja lekova, kada je u pitanju Institut za transfuziju krvi, kada je u pitanju „Torlak“, kada je u pitanju „Galenika“. To su strateška pitanja. Tu nema povlačenja države. To mora da ostane u državnim rukama. Tu mora da se investira iz budžeta države Srbije. Tu moramo da zaštitimo ono što je naš nacionalni, ekonomski, zdravstveni i svaki drugi interes i tu bih voleo da čujem vaše mišljenje, pošto vidim da ste danas raspoloženi za jedan ozbiljan dijalog oko ozbiljne teme. Mislim da je ovo krajnje dobronamerno.

Mislim da hoću prosto da kažem da smo mi iz Srpskog pokreta Dveri izuzetno državotvorna politička opcija i da sve što je korist srpske države uvek će dobiti našu podršku bez obzira što se u brojnim drugim stvarima apsolutno ne slažemo i žestoka smo opozicija svemu onome što radite.

Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Moja obaveza danas je da postavim četiri pitanja koja veoma uznemiravaju javnost u Srbiji i predstavnici Vlade Republike Srbije bi morali u hitnom roku da na njih odgovore.

Prvo pitanje je za ministra prosvete, gospodina Šarčevića, koji je ozbiljno uznemirio sve porodične ljude u Srbiji sa najnovijim obrazovnim paketom koji je poslat školama u Srbiji, sa ciljem da se u našim vrtićima i školama populariše homoseksualizam, seksualno nasilje i sve drugo što se nameće našoj deci, bez pitanja roditelja.

Dakle, pitanja su jednostavna – ko je izradio ovaj obrazovni paket, ko je iz ministarstva poslao ovo školama u sred školske godine, ko je radio pilot projekte u našim vrtićima i školama bez saglasnosti roditelja sa našom decom, da li je ovo urađeno sa saglasnošću ministra ili, što bi bilo još gore, bez saglasnosti ministra, pošto je ministar ovih dana povukao ove obrazovne pakete i jasno rekao da su oni protiv naše kulture i tradicije, što Dveri i čitava porodična javnost Srbije govori već nedeljama unazad.

Interesuje nas i šta su stručne kvalifikacije doktorke LJiljane Bogavac i Dušice Popadić, autorki ovih seks-obrazovnih paketa i ko će da odgovara za ovo seksualno nasilje nad našom decom i nad roditeljima?

Šta, dakle, vi, gospodo iz vlasti, pilotirate, projektujete i eksperimentišete sa našom decom i roditeljima, jer, zapravo, vi ste Soroš u Srbiji. Ako tražite Soroša na protestima, naći ćete ga u vašem Ministarstvu prosvete koje izrađuje ovakve obrazovne pakete bez pitanja roditelja. Od 2000. godine do danas Soroš je u Ministarstvu prosvete, pa i u vašoj Vladi.

Drugo pitanje se tiče daljeg nastavka otvaranja afere „Dveriliks“ i otkrivanja istine o političkoj mafiji koja vlada Srbijom. Naime, pitanja za ministarku Nelu Kuburović: da li je završena istraga o privatizaciji šabačke „Save“ koju je privatizovao „Luki komerc“ iz Pećinaca, firma Milorada Pantića, funkcionera Srpske napredne stranke? Kako je Pantić kupio firmu za 20 miliona dinara, kada je njena vrednost procenjena na 1,3 miliona evra? Koliko je radnika otpušteno nakon privatizacije „Save“? Da li je istina da je kapital iz „Save“ prebacivan u „Luki komerc“ na osnovu fiktivnih dugovanja? Da li je Milorad Pantić bio bliski saradnik neke druge stranke ranije, a danas visoki funkcioner SNS? Da li je 8. januara 2015. godine Milorad Pantić uhapšen zbog ilegalne preprodaje 1,338 tona duvana, odnosno pribavljanja protivpravne koristi od preko 490 miliona dinara i štete za budžet Srbije u iznosu od 139 miliona dinara? Dokle je stigla ova istraga i zašto je Pantić, visoki funkcioner SNS, i dalje na slobodi i upravlja SNS u Pećincima?

Pitanje za ministra Aleksandra Vulina: ko je dao nalog Centru za socijalni rad u opštini Pećinci da se prekine ugovor o radu sa gerontodomaćicom Draganom Milićević, samo 10 dana nakon toga što je u svoj porodični dom u Pećincima primila jednog opozicionog predsedničkog kandidata? Da li je taj otkaz uručen pod izgovorom da nema sredstava u budžetu opštine Pećinci za njen angažman, iako se samo par meseci ranije ista opština hvalila da su obezbeđena sredstva za 2017. godinu i da su prezadovoljni angažmanom Dragane Milićević, koja je za 23 hiljade dinara mesečno obilazila i starala se o 65 starih i nemoćnih lica u opsegu od 40 km na teritoriji opštine Pećinci? Zahtevamo istragu o ovom slučaju jer sumnjamo na diskriminaciju, institucionalno nasilje i politički progon nad političkim neistomišljenicima i tražimo hitnu intervenciju ministra Vulina.

Četvrto pitanje za istog ministra i predsednika Vlade Republike Srbije: da li smo došli u situaciju da se kao u opštini Aleksandrovac usvajaju tzv. lokalni akcioni planovi za unapređenje položaja migranata u periodu od 2017. do 2021. godine? Ko u ovoj državi ima ideju da naseli migrante širom Srbije? Ko donosi lokalne akcione planove kako će obezbediti finansije iz lokalnih budžeta za podršku migrantima? Zašto se bune ljudi u Šidu? Kakva je situacija u šatorskim naseljima kod autobuske stanice u Beogradu i da li je normalno da će Srbija postati najveći azilantski centar u Evropi nakon vaših ugovora o readmisiji sa Evropskom unijom, gde će svi oni koje Evropska unija ne bude želela da primi završiti u Srbiji, a mi finansirati i obezbediti naseljavanje migranata u sopstvenoj zemlji? To ne smemo dozvoliti i Dveri su apsolutno protiv toga.

Poštovani predsedavajući, želim da ukažem na povredu Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, član 104. stav 2. – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke stranke. Vi ste dobro čuli izlaganje kolege Atlagića koji je u više navrata govorio o meni lično. Naravno, nije pomenuo moje ime i to je bio vaš razlog da mi…(isključen mikrofon)

Gospodine predsedavajući, nisam od vas očekivao da budete toliki nedemokrata i da jedinom predstavniku opozicije koji je u tom trenutku imao pravo na repliku ne date reč ni juče ni danas, a da sam u više navrata direktno prozivan i pominjan. Ali dobro, to sve govori o odnosu vladajuće većine prema opoziciji. Idemo dalje. Navikli smo na vaše bahato ponašanje. Ako sam ja Boško Pernar, onda je Vučić Aleksandar Bler ili Aleksandar Bil Klinton. Može biti i Aleksandar Šreder, ako više volite.

Dakle, ono što želim ovde da kažem, pošto već danima osporavate moj predsednički izborni rezultat, ako može gospodin Vulin da bude ministar sa 0,1% u biračkom telu, onda ja i te kako imam prava da govorim kao narodni poslanik sa skupštinske govornice. Ako može SPS da bude u Narodnoj skupštini, a nije imao svog predsedničkog kandidata onda, gospodine Milićeviću, bolje da razmišljate o tom problemu nego da cenzurišete narodne poslanike opozicije.

Što se tiče međunarodnih sporazuma o kojima mi ovde govorimo dva dana, niko iz opozicije nijednoga trenutka nije rekao da su ovi sporazumi besmisleni i da oni ne vrede ništa. Naprotiv, većina nas u svim svojim diskusijama rekli smo da ćemo podržati veći deo ovih sporazuma i da ćemo za njih glasati. Mi smo rekli nešto potpuno drugo, da ovi sporazumi, ma koliko bili bitni, a vi ste pokazali koliko su bitni tako što ih mesecima niste stavili na dnevni red Narodne skupštine, a onda kada ste ih stavili na dnevni red prolećnog redovnog zasedanja, onda ste odložili njihovo donošenje za dva meseca i time ste pokazali koliko poštujete države partnere sa kojima ste sklopili ove sporazume.

Dakle, ovi sporazumi ni vama nisu bitni i svima je jasno da nisu bitni i svima je jasno da se vi zapravo samo folirate i sprečavate da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije govori o važnijim temama, o životnijim temama, o suštinskim temama koje danas interesuju građane Srbije, koje su uostalom sve socijalne grupe u Srbiji ili u nekoj vrsti štrajka ili u nekoj vrsti protesta protiv vas: sindikati penzionera, sindikati prosvetnih radnika, sindikati vojske, sindikati policije, studenti. Svi danas štrajkuju protiv vlasti SNS-a i SPS-a.