Veoma sam precizno rekao da podržavam amandman kolega iz opozicije da se skrati birokratska i administrativna procedura, da to malo sredstava što dajete poljoprivrednicima date brže i lakše.
Dakle, SNS ne samo da je smanjila subvencije poljoprivrednicima, nego i to malo para što dajete, dajete tako da ljudi to dobiju posle godinu ili godinu i po dana. Jel to tema amandmana? Nije? Dobro, odlično. Znači, vi objasnite građanima Srbije zbog čega ste smanjili subvencije sa 12 na 4.000 dinara i zašto i to malo subvencija što dajete, dajete po takvoj birokratskoj i administrativnoj proceduri da ne mogu ljudi da ih dobiju za godinu, godinu i po dana. Hvala.

Problem kašnjenja u isplatama refundacija poljoprivrednicima i uopšte subvencija je jedan ozbiljan i veliki problem. Inače, kašnjenje slika i prilika naše poljoprivredne politike. Primera radi, kada vi od 15. aprila treba da imate pripremljene rakete i protivgradne strelce, a vi ih nemate ni do 15. maja i onda vas ubije grad, ko je za to odgovoran?
Gospodine ministre, rokovi, za 15 godina vladavine DOS-a, od 5. oktobra 2000. do danas, promenjeno je 15 ministara poljoprivrede. Vi ćete možda biti promenjeni sa novim izborima u aprilu 2017. godine, a posle osam ili devet meseci vašeg mandata, a rok je još duži od toga da vi išta uradite po ovim pitanjima u evropskim fondovima.
Postavlja se pitanje – kakva je to poljoprivredna politika ako smenjujete ministre poljoprivrede na godinu dana? Kakav tu kontinuitet politike postoji? Pričali smo već, ako već kasnite pet godine EU fondovima, ako ste obećavali pet godina 175 miliona evra, pa ih nema, i sada kao konačno će doći, a onda opet rešenja o isplati, rešenja o odobravanju projekata, treba da traju devet meseci, znači, proći će vaš mandat, doći će novi izbori, doći će novi ministar poljoprivrede, a vi nećete doneti ni jedno jedino rešenje. To je problem zašto ovi amandmani, pokušavaju da vas ubrzaju, da vas ubrzaju da to što obećavate lažno pet godina tih 175 miliona evra konačno neko vidi u Srbiji, jer niko ih nije video pet godina.
Taj vaš mit o EU, ta bajka, ta laž jednostavno je razotkrivena. Nema EU. Nema IPARD fondova. Nema EU fondova. To je jedna prazna priča na kojoj se dobijaju izbori već godinama unazad, a niko nije video ni jedan jedini evro.
Sada vi obećavate da će to možda biti iduće godine, ali će možda biti za devet meseci dok vi donesete rešenje o odobrenju projekta ili o isplati. To govori da poljoprivrednici u Srbiji nemaju nikakvu sigurnost, da poljoprivrednici u Srbiji ne mogu da očekuju nikakav plan, red i program na koji mogu da se oslone da bi nešto i sami investirali, jer nigde im ne dajete ništa bespovratno, svuda im tražite da moraju nešto da ulože, pa ćete im eventualno refundirati jednoga dana, dok istekne taj vaš rok da se sve procedure završe.
Ovde se postavlja pitanje – da li vi sve vreme lažete građane Srbije sa praznim pričama o evropskim fondovima? Ako ih ne lažete i ako su oni konačno na vidiku, kao što je na vidiku da ćemo konačno ući u EU za 10, 15, 20 godina, onda možete li da ubrzate makar rešenje o isplati ili rešenje o odobrenju projekta? Ne možete da ubrzate. Zašto? Zato što ćete biti smenjeni sa mesta ministra već za osam meseci, pošto je to ritam smene ministara poljoprivrede u poslednjih 15 godina.
Dakle, šta vi uopšte imate kao ideju? Šta imate kao ideju vi iz SNS koji se do sada promenili, koliko ministara poljoprivrede? Da li ste vi samo još jedan u nizu koji će tu biti nekoliko meseci i otići?

Kada su Vladimira Putina pitali šta misli o sankcijama koje su mu zavele zapadne zemlje, on je rekao da je to bila jedan od najblagotvornijih stvari koja se mogla desiti ruskoj privredi i poljoprivredi. Tek tada su ozbiljno počeli da razmišljaju o ulaganju u sopstvenu poljoprivredu.
Imam utisak gospodine ministre, da bi i nama trebalo nešto blagotvorno da se desi da konačno naša Vlada počne da razmišlja o razvoju sopstvene privrede i poljoprivrede. Pet godina ste na vlasti gospodine ministre i vi mi sada pričate, razmišljamo o restartovanju naše prehrambeno-prerađivačke industrije. Pa, šta ste radili pet godina? Što ne restartovaste?
Dakle, postavlja se tu kao ključno pitanje sledeće, dakle, kako će naš mali prerađivač, kako će naš mali poljoprivrednik da se izbori sa konkurencijom? Znate, kako on izgleda? On izgleda kao bokser koji izlazi u bokserski ring sa zapadnim konkurentima koji su u punoj snazi i potpuno spremni za taj bokserski meč, a on je vezanih ruku i nogu i nema nikakvih šansi da učestvuje u toj borbi, jer ima koliko puta manje subvencije, jer nema carinske vancarinske elemente zaštite, jer nema nikakvu ozbiljnu podršku svoje države, jer njegova država podržava dolazak nemačkog „Tenisa“ a ne njega.
Nemojte se pozivati previše na Mađarsku. Mađarska je oterala MMF. Mađarska je oporezovala strane banke. Mađarska je zabranila prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Daleko ste vi od Mađarske. Treba da učite od Mađarske, ali nikako ništa da naučite od Mađarske.
Dakle, ovde se postavlja ključno pitanje koje svim ovim amandmanima želimo da uradimo, svi zajedno iz opozicije, a to je kako da zaštitimo malog srpskog poljoprivrednika. Onoga koga ubijaju trgovinski lanci, koji mu ne daje da prodaje svoju robu u njihovim rafovima, jer hrvatski trgovinski lanac donosi svoju hrvatsku robu, ona je tu, drugi donosi svoju robu. Svi dovlače svoju robu. A gde da proda naš domaći proizvođač? Gde da proda? Na kojoj pijaci? U kom domaćem trgovinskom lancu? U onih pet posto koliko je ostalo da držimo trgovine u Srbiji. Mi Srbi držimo u Srbiji pet posto trgovine. Pet posto banaka. Pet posto medija. Sve su nam uzeli, pokupovali stranci i sad mi kao, nema veze, to je tržište. Pa, ima veze, to nije tržište, to je pljačka građana Srbije na putu u EU po svaku cenu.

Dakle, upravo je taj amandman je veoma precizan i kaže- veća izdvajanja za malog srpskog poljoprivrednika. Znači, vi ste predvideli toliko i toliko u ruralnom području, toliko i toliko u otežanom ruralnom području gde je još teže baviti se poljoprivrednom. Mi kažemo da je to nedovoljno. Ne možemo da se takmičimo sa stranim kompanijama, sa stranim trgovinskim lancima, sa bankama stranim koje finansiraju njihove privrede, a vaš predsednik Vlade ovde je javno rekao i ja mu čestitam na tome što je javno rekao. Neće nijedan strana banka da finansira našu privrednu aktivnost.

Replika ili vreme poslaničke grupe. Dobro.
Dakle, omča oko vrata srpske privrede i poljoprivrede je vaš Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. I dobro ste vi čuli da niko ovde nije pomenuo sankcije, nego šta vas može da opameti da se okrenete domaćoj privredi i poljoprivredi. Šta može da vas natera da ne brinete o interesu stranih banaka i stranih firmi, poput Tenisa, i da ne subvencionišete više strane firme koje dolaze u Srbiju, već da sve snage ovoga naroda, društva i države, usmerite u podršku domaćoj privredi i poljoprivredi.
Pet godina ste na vlasti, navedite mi jedan primer prehrambeno-prerađivačke industrije koju ste vi obnovili. Da čujemo, da vam čestitamo. Kažete izvozimo, a koliko uvozimo? Koliko uvozimo, koliko je strana roba preplavila naše tržište, možemo li sopstvenu robu da prodamo na sopstvenom tržištu? Može li naš poljoprivrednik da proda u trgovinskim lancima u Srbiji? Može, može malo sutra. Može 2%, a sve ostalo bude iz uvoza, pa onda dođe ona uvezena jabuka, pa uvezeni pasulj, pa uvezeni luk, i ubije cenu naše konkurencije domaćeg proizvođača.
Kako ga vi štitite? Ukinuli ste carine, nema vancarinskih mera zaštite, nema dovoljno subvencija, nema bankarske podrške, nijedna strana banka neće da podrži ulaganje u domaću privredu i poljoprivredu. To je ono što sam vam rekao da je priznao i Aleksandar Vučić. Neće nijedna strana banka da podrži domaćeg privrednika i poljoprivrednika. Šta to znači? Morate da imate državnu, domaću razvojnu investicionu banku. Kako bez Agro banke pričati o podrški poljoprivredi? To je priča za malu decu. Dok nemate Agro banku, dok nemate banku koja po povoljnim kreditima podržava isključivo domaćeg privrednika i poljoprivrednika, nema razvoja domaće poljoprivrede. Nema. Prazna priča i subvencije i sve.
Tržište, da. Obezbedite tržište. Rusija vam nudi razne sporazume, vi ne smete da napravite saradnju sa Rusijom zato što vam preti neko iz Brisela. Putin vam je lepo rekao, sada kada su uvedene sankcije…

Ne možemo bez Putina, zato što je najvažniji državnik i političar danas u svetu.

Ali u amandmanu piše EU nas uništava.

Predsedavajuća, razumem da vi imate cilj da meni oduzmete i ovo malo vremena što imam i to nije sporno.

Građani Srbije sada vide kako vi uzimate moje vreme, i govorite u mom vremenu, ne u vašem, u mom. A to nemate pravo. Nemojte uzimati moje vreme.

Odlično. Znači, ne sme da se govori o Putinu u Skupštini Srbije. Da li je to moguće. (Isključen mikrofon.)
(Boško Obradović: O kome da govorim, o Bajdanu, o Hilari, ili o kome?)

Hvala, predsedavajuća.
Mitros Srem. Navedite mi koliko dajete po radnom mestu stranim firmama koje dolaze u Srbiju? I koliko ste im do sada dali para, naših para iz budžeta države Srbije, para poreskih obveznika? Da li ste ih pitali da li oni žele da njihove pare budu davane stranim kompanijama koje dolaze u Srbiju? Zašto te pare niste dali u obnovu nekog poljoprivredno-industrijskog kombinata?
Zašto te pare niste dali zadrugarima koji bi udružili svoje poslovanje, da ih pomognete? Zašto te pare niste dali u obnovu industrije poljoprivredne mehanizacije? Sada kada dajete subvencije da se kupi novi traktor da ne ide to strancu kod koga moramo da kupimo novi traktor, nego da ide našoj domaćoj firmi koja proizvodi traktor. Vidite, vi ne razumete tu logiku da mi moramo da proizvodimo, prerađujemo i trošimo u našem krugu, na našem tržištu, da zatvorimo taj lanac, da se pare ne izvoze iz ove države. Naša banka da našem proizvođaču, naš proizvođač da našem prerađivaču, naš prerađivač proda u našoj trgovini i pare sve vreme ostaju u ovoj državi, nema iznošenja ekstra profita stranih multinacionalnih kompanija koje odnose pare iz ove države. Ne samo što odnose pare koje su zaradili, što ne bi bilo toliko sporno, nego što ih mi još subvencionišemo i dajemo im pare da dođu i otvaraju radna mesta.
Izvinite, što ne date mladim bračnim parovima da se vrate na selo, da se bave poljoprivredom? Što niste obnovili industriju poljoprivredne mehanizacije? Kao što kaže ovaj amandman, što ne date više malim proizvođačima ili, recimo, ja otvoreno kažem, da ih nateramo da se udruže, pa ima kažemo – ako hoćete da se udružujete dobićete veće subvencije, ako nećete da se udružujete u zadruge dobićete manje subvencije. Znači, forsiramo zadrugarstvo. Ako su zajedno u zadrugama, koriste istu mehanizaciju, jeftinije gorivo, seme, mogu da nastupe sa većim količinama na ruskom tržištu. Znači, gomila motivacionih stvari zašto podići.
Vi sada kažete – kooperativa u Italiji. Kakva kooperativa? To je zadrugarstvo. Zadrugarstvo na srpskom jeziku. Mi smo pre 120 godina imali zakon o zadrugama, zadružne banke, bili ozbiljna država. Kraljevina Srbija je bila ozbiljna država. Zadrugarstvo je bilo ozbiljno. Gde je danas zadrugarstvo u Srbiji?

Poštovani građani Srbije koji pratite ovu našu više nego interesantnu i složenu raspravu, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima, želeo bih pre svega, da kažem i da stojim naravno iza toga, da u ovom setu predloženih zakona o kojima raspravljamo u jednoj tački dnevnog reda u jedinstvenom pretresu gde raspravljamo o osam potpuno različitih zakona, Dveri će, kako to vole da kažu naše kolege, naprednjački narodni poslanici, u danu za glasanje glasati za dva zakona koja smatramo da su važna i bitna, i da treba da budu doneta. Prvi je zakon o transportu opasnih roba, koji ozbiljno tretira ovu važnu materiju, i drugi je zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza.
Dakle, ta dva zakona imaju apsolutno našu podršku, jer mislimo da su apsolutno u interesu građana Srbije, a evo i zašto. Naime, Dveri podržavaju donošenje zakona kojim će se regulisati transport opasne robe na teritoriji Republike Srbije, ne samo iz razloga što je to međunarodna obaveza ili potreba za usaglašavanje zakonskog okvira shodno Briselskim zahtevima, već jedino iz razloga što je ovde u pitanju bezbednost i zdravlje svih građana Srbije, kao i zaštita životne sredine i domaće privrede. Smatramo da je ovakav zakon mora biti donet mnogo ranije, kao i da je trebalo postaviti pitanje odgovornosti konkretnih organa i funkcionera za neprimenjivanje važećih zakona, kako je to i navedeno u obrazloženju predloga zakona.
Smatramo da država mora da pojača svoju ulogu u ovoj oblasti, kako preciznijim odredbama, tako i strožijom kaznenom politikom u oblasti privrednih prestupa i prekršaja kod transporta opasne robe. Takođe, napominjemo da je saobraćajna infrastruktura u Srbiji u lošem stanju, a posebno železnička mreža, jer smo svedoci velikog broja vanrednih događaja i akcidenata priliko prevoza opasne robe. Ovu opasnost pojačava i činjenica da se dobar deo saobraćajne železničke mreže nalazi u naseljenim mestima, posebno u velikim gradovima. Predloženim zakonom nigde nije regulisan inspekcijski nadzor i provera železničke mreže, kao i koji broj vagona može bezbedno proći kroz naseljena mesta. Poseban je problem da li treba dozvoliti da kompozicije sa opasnom robom prolaze kroz grad Beograd.
Dakle, mi smo ovde želeli naravno, konstruktivno podržavajući zakon u načelu da vam ukažemo i na ovih nekoliko stvari na koje treba obratiti dodatnu pažnju, posebno kada je u pitanju inspekcijski nadzor i svaka vrsta pooštravanja kaznene politike u vezi sa transportom opasnih roba.
Naravno, da podržavamo i zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, o međusobnom ukidanju viza. Smatramo da je okretanje geopolitičkim alternativama, kao što su strateške saradnje sa Rusijom ili Kinom, velika i važna stvar za spoljno političku orijentaciju Srbije i uvek kada se, da kažem, dovodi u pitanje ovaj bez alternativni put Srbije u EU, mi ćemo to podržati.
Dakle, dosta nam je ucena iz Brisela, diktata iz EU, i te prazne priče da je zapad jedina strana sveta, kao što evo i vi ste shvatili, posle mnogo godina, zapad nije jedina strana sveta, postoji istok, sever, jug, i evo, naravno, da na delu potvrđujemo ono što smo uvek i govorili, da ćemo podržati svako okretanje Srbije ka drugim strateškim partnerima koji nas nisu bombardovali, koji nam ne otimaju KiM, koji nas ekonomski ne ucenjuju i ne izrabljuju, već sa kojima upravo imamo raznih koristi od strateške saradnje, bilo da je u pitanju politička, ekonomska, ili vojno bezbednosna saradnja, pored Ruske Federacije, naravno, i Narodna Republika Kina je jedna takva država.
To bi dakle bilo sve što možemo da vas podržimo, a sada da vidio šta nameravate u nekim drugim zakonskim rešenjima, koja su naravno, problematična po više osnova, i koji govore o jednom novom talasu vašeg uplitanja u neke stvari, koje su naravno diktati iz Brisela, a koji su problematični iz ugla interesa građana Srbije.
Dakle, naša logika je interes građana Srbije, tamo gde vi poštujete interes građana Srbije, bez obzira što smo vam ljuta opozicija, uvek ćete imati podršku, ali tamo gde vi radite protiv interesa građana Srbije, mi naravno moramo biti žestoka opozicija.
Evo, konkretno zakona koji vi ovde predlažete i o kojima danas raspravljamo, vi donosite bez ikakve javne rasprave. Dakle, govorimo o stvarima koje su od najvišeg javnog interesa, a za takve stvari vi ne dozvoljavate čak ni javnu raspravu. Dakle, ja razumem da vi sve što postoji u zakonodavnoj delatnosti u Srbiji morate da uskladite sa standardima EU, ali ja vas opominjem, važnije od usklađivanja sa standardima EU, je usklađivanje sa interesima građana Srbije. znači, važnije od toga što brinete o EU i Centralnom komitetu u Briselu koji vam izdaju direktive, jeste šta kažu građani Srbije.
Građani Srbije nisu imali prilike ništa da kažu, jer nije bilo javne rasprave. Dakle, ako nema javne rasprave, onda ne znamo šta je javni interes. Naravno, kako vi utvrđujete javni interes. Za vas je javni interes ono što vam kažu gazde iz Brisela. Znači, kako Brisel pošalje putem faks demokratije direktivu ujutru u Vladu Republike Srbije tako vi pišete zakone. Često i bukvalno prevodite zakone iz EU, uopšte ne usklađujući ih sa javnim interesom Srbije, sa javnim interesom građana Srbije, sa našim nacionalnim državnim i ekonomskim interesima.
To je već jedna karakteristika koja nije izum SNS, to potiče još od DOS-ovskog režima koji je pokrenuo taj pogubni put Srbije u EU, a vi naprednjaci ste samo vrhunac te politike DOS-a, evrofanatizma. Praktično ste vi u ovom trenutku, ja vas time proglašavam najvećim evrofanaticima u čitavoj Evropi.
Ono što ću reći idući od jednog do drugog predloga zakona je sledeće, komunalne delatnosti, mislim da je preče od donošenja izmena i dopuna Zakona o komunalnoj delatnosti da se izvrši konačno analiza učinka i kvaliteta usluga vršilaca komunalnih delatnosti.
Hoćemo li konačno jednom u Srbiji da utvrdimo, oni koji rade komunalne delatnosti da li ih dobro rade? Da li dobro rade naša komunalna preduzeća, da li dobro rade naše komunalne inspekcije, da li dobro radi naša policija koja se bavi tim delom posla?
Dakle, vi idete u izmene i dopune zakona pre nego što ste uradili analizu postojećeg kvaliteta usluga u sferi komunalnih delatnosti. Naravno, ovde otvarate i prostor za nešto što je potencijalno ogromna opasnost, a to je privatizacija komunalnih preduzeća u Srbiji i preostalih naših prirodnih bogatstava naših javnih dobara koje i na ovaj način na koji vi ovde predviđate, u perspektivi mogu biti privatizovani.
Znači, vi ćete krenuti da privatizujete i vodovode, vi ćete sve da stavite na rasprodaju i prosto ovo malo što je ostalo do sada, a da niste poklonili strancima to pretpostavljam planirate u narednom periodu vladavine SNS, jer SNS nije ništa drugo nego direktni eksponent MMF, Svetske banke, Centralnog komiteta iz Brisela i NATO pakta. Dakle, vi ovde služite interesima zapadnih centara moći i očito je da morate da vratite ono što vam je EU čestitala pobedu Tomislavu Nikoliću tri sata pre zatvaranja birališta u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine.
Sada na naplatu gospodine predsedavajući, na naplatu stižu obaveze kojima ste se obavezali kada ste došli na vlast. Evo da konkretizujem. Zakon o upravljanju aerodromima, evo prosto pitanje za naprednjačku ekonomsku logiku, vi tvrdite, javno se hvalite kako je porastao broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“, kako aerodrom sve bolje, kako je aerodrom ostvario profit, a onda šta radite, prodajete taj aerodrom. Ko na svetu može da objasni logiku prodaje aerodroma koji donosi profit?
Naravno, da tu logike nema, naravno da su to opet neki vaši dogovori sa ko zna kojim partnerima, sa ko zna kojim logikama, sa ko zna kojim dugovima i repovima koje vi imate prema onima koji su vas doveli na vlast. Dakle, pet godina vi preko džepa građana Srbije i preko interesa države Srbije plaćate dugove onima koji su vas doveli na vlast 2012. godine.
Dakle, vreme je da se sa tim prestane. Ne možete vi vaše dugove plaćati preko države Srbije. šta je još veliki problem u Zakonu o upravljanju aerodromima? Veliki problem su tzv. mešoviti aerodromi. To znači aerodromi koji su istovremeno i u civilnoj i u vojnoj funkciji.
Vi ste tamo ispravno postupili kada ste rekli da na koncesiju ne mogu biti dati aerodromi koji imaju funkciju u okviru Ministarstva odbrane, ali i ovi mešoviti aerodromi imaju funkciju vojnu, dakle, funkciju u okviru sistema bezbednosti države Srbije. Šta mi kažemo? Mi kažemo da i mešoviti aerodromi ne mogu ni na koji način biti davani u koncesiju i to smo uostalom i određenim amandmanskim predlozima i predvideli.
Dakle, pozivamo vas da, u interesu bezbednosti države Srbije i nesmetanog funkcionisanja Vojske Srbije, ne dozvolimo da privatna lica, dakle, da bilo ko, a posebno neko sa strane, van ove države, može da ima uticaj na rad mešovitih aerodroma koji su istovremeno i u vojnoj funkciji.
Naravno, na kraju dolazimo do najzanimljivije tačke Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Pošto je sve drugo uređeno u Srbiji, pošto Srbija cveta, pošto je stanje sjajno i u privredi i u poljoprivredi, i vladavina prava funkcioniše, i sudovi sjajno rade, i sve je toliko savršeno organizovano, da vi sada nemate šta drugo da radite, nego ste rešili da upadate u naše zgrade i da uređujete kako ćemo mi da živimo u našim zgradama gde stanujemo. Dakle, ta vrsta vašeg upliva u privatnost, u stanarska prava i u kolektivna prava nas stanara u zgradama, govori o tome da vi jednostavno želite da se mešate i ono što nije vaš posao.
Pretpostavljam da ako idemo ovom vašom logikom, svi stanari zgrada u Srbiji dobiće samo nove troškove koje treba da plaćaju, i to ne vodeći računa uopšte tome ko tu može šta uopšte da plati, ako ne može ništa da plati. Budući upravnici ili profesionalni upravnici bi bili sjajno mesto za novo stranačko zapošljavanje kadrova SNS. Pošto ste ih zaposlili po kompletnoj državnoj administraciji, evo, sada niste imali šta novo da smislite, pa ste smislili profesionalne upravnike preko kojih ćete zapošljavati stranačke kadrove SNS po našim zgradama.
Naravno, tu mogu da određene stambene zajednice osmisle i kreditno zaduživanje i to sa dve trećine glasova. Dakle, mogu nekoga da obavežu na kreditnu obavezu, a da taj nije ni dao saglasnost na tako nešto. Takođe, investiciono održavanje kao neka vrsta novog oporezivanja, o kome će određivati lokalna samouprava. Dakle, lokalna samouprava će sada smisliti novi porez kroz investiciono održavanje zgrada, opet bez saglasnosti svih stanara.
Naravno da ne vidim ovde da nešto država preuzima od troškova. Komunalna preduzeća, koja mi neprestano plaćamo i koja nikada ništa nisu uradila za naše zgrade, ne vidimo da preuzimaju na sebe neku dužnost u uređivanju i održavanju zgrada.
Ima tu i dve dobre stvari. Prvo je pravilnik vlasnika kojim ćemo, nadam se, svi mi vlasnici stanova iskoristiti da mi odredimo kako ćemo funkcionisati u našoj zgradi, a ne da nam vi iz SNS određujete kako ćemo mi funkcionisati u našim zgradama. Dakle, hvala vam na toj odredbi o pravilniku vlasnika, kojom ćemo nadam se moći da izigramo vaš zakon kojim vi mislite da nam određujete kako mi treba da živimo, radimo i funkcionišemo u našim zgradama.
Druga stvar je stambena podrška, za koju se nadam da će zaista završiti kao vid mere podrške socijalno najugroženijim porodicama, a posebno porodicama koje su prezadužene, koje su samohrane, koje nemaju nijednog člana zaposlenog, koje recimo imaju više dece itd, a nemaju rešeno stambeno pitanje, računajući i mlade bračne parove. Dakle, te dve stavke još gaje malu nadu da se ovaj zakon može preusmeriti u nekom dobrom pravcu u odnosu na onaj koji ste vi zamislili.
U tom smislu, ja imam za vas jedan amandman koji mislim da je presudan za uspeh ovog vašeg zakona, onako kako ste ga vi zamislili. Dakle, kada mi u stambenim zajednicama, mi u nekadašnjima skupštinama stanara u zgradama širom Srbije, ne budemo sposobni da se dogovorimo, ne želimo da se dogovorimo oko toga ko će nam biti upravnik u našoj stambenoj zajednici, ja predlažem da onda profesionalni upravnik svih zgrada u Srbiji bude Aleksandar Vučić, pošto je pokazao izuzetan kapacitet da bude ministar u svim ministarstvima, da bude predsednik svih opština, gradonačelnik svih gradova. Mislim da on ima vremena i da ima kapaciteta da bude i profesionalni upravnik u svim zgradama u Srbiji. Zato bih vas zamolio da se jedan takav amandman donese, jer zaista ne vidim bolje rešenje od Aleksandra Vučića, jer takav supermen kakvog smo mi dobili u liku predsednika Vlade Republike Srbije zaista do sada nije viđen ni u jednom crtanom filmu. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, član 104. član 107. jasno govore o dostojanstvu Narodne skupštine i o pravu na repliku. Ako dozvolite, ja bih vas podsetio da kada neko u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine ili se uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku ili, što je u mom slučaju učinjeno, pogrešno protumači njegovo izlaganje, ja nikada nisam rekao „podržavam sve zakone koji su ovde predloženi“, rekao sam da će Dveri podržati dva od osam zakona u jedinstvenom pretresu, dakle, pogrešno sam protumačen i imam pravo na repliku
Druga stvar po kojoj se takođe javljam je dostojanstvo Narodne skupštine, koje kršite vi kao predsedavajući u ovom trenutku Narodne skupštine, time što na moju skupštinsku, da kažem, debatu, komentarišete moje zdravstveno stanje. Dakle, gospodine predsedavajući, ja sam veoma tolerantan čovek, ali imam veoma nisku toleranciju prema nepravdi. Juče ceo dan nismo dobili repliku, a prozivani smo gotovo u svim govorim predstavnika vlasti. Danas ponovo počinjete sa istim principom da ne dajete pravo na repliku i još brinete o mome zdravstvenom stanju.
Ja bih vas podsetio da sam samo, evo, za prethodnih nekoliko dana ovde nazvan „kafanski pevač sa ibarske magistrale“, „jedna polupismena bitanga“, „siledžija koji bije žene“, da sam nekome psovao majku i mrtvoga oca, a to nikada u životu nisam uradio, i vi sada, na kraju svega toga, kao predsedavajući, sve to začinite time što aludirate na moje zdravstveno stanje. Dakle, gde je kraj uvredama od strane vladajuće koalicije? Ako imate argumente, odgovorite argumentima. Ministarka je odgovorila. Dajte meni mogućnost da ja njoj odgovorim. Ona nije mene vređala. Vi ste me uvredili. Dajte mi pravo da odgovorim na ministarkino pogrešno tumačenje moga izlaganja.

Poštovani građani Srbije, poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima. Ja bih želeo danas da postavim pitanje predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i Ministarstvu privrede, u vezi sa jednim veoma karakterističnim slučajem stečaja koji govori o pljački imovine naših preduzeća i govori, naravno, o radnicima koji nisu obeštećeni na pravi način. To je slučaj čuvene Industrije kotrljajućih ležaja a.d. iz Beograda IKL, koji inače gotovo svakodnevno protestuje ispred Vlade Republike Srbije. Red je da se, evo, čuje njihov glas i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Naime, oni govore i podsećaju premijera na njegovo obećanje da će pregovarati sa Izraelcem da on isplati suvlasnicima akcionarima Industrije kotrljajućih ležaja srazmerni deo njihove imovine od lokacije u Beogradu, ulica Knez Danilova 23 do 25, na kojoj se gardi poslovno stambeni objekat i, naravno, unapred naplaćuju kvadrature po ceni od 3000 evra, a radnici nisu dobili svoje zarade od 2001. godine i nadoknadu za vrednost akcija od imovine čiji su zakoniti vlasnici više od jedne i po decenije.
Šta je ovde karakteristično? Ovo je ko zna koji slučaj u Srbiji da postoji sudska presuda u korist radnika, a da radnici ne mogu da ostvare svoja prava iako postoji pravosnažna presuda. Naime, izvršna presuda Višeg suda u Beogradu, posebnog Odeljenja za organizovani kriminal, za koju su se akcionari sami izborili tako što su skupili dokaze i podigli krivičnu prijavu, koja je rezultirala osuđujućom presudom, od 12. juna 2015. godine do danas nije primenjena.
Tražili su postupanje po presudi i stavljanje van snage Ugovora o kupoprodaji IKL-ove imovine u centru grada, ali je premijer na sastanku sa njima zatražio, citiram ga – da vidimo da Izraelac isplati makar pola kupoprodajne cene, pa će biti dobro.
Tom prilikom je dao obećanje da će delegaciji akcionara IKL-a biti ponuđen pravni okvir za rešenje problema imovinskog zahteva u roku od mesec dana. Evo, prošlo je godinu i po dana. Akcionari nisu dobili ni obećani premijerov pravni okvir, ni neisplaćene zarade od 2001. do 2010. godine, kada je IKL oteran u stečaj, niti povezan staž od 2004. do 2010. godine, što im sve sleduje po Zakonu o privrednim društvima i Zakonu o stečaju, u koji su namerno gurnuti da bi im interesne grupe opljačkale imovinu.
Zato postavljam pitanje – ko je uzeo 11 miliona evra za IKL, tj. za izgradnju stambenog kompleksa „Central garden“ koji je na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu? Zašto godinu i po dana predsednik Vlade nije ispunio svoje obećanje akcionarima, bivšim radnicima IKL-a?
Drugo pitanje se takođe odnosi na predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Da li Vučić sme osoblju Ruskog humanitarnog centra u Nišu da dodeli diplomatski imunitet, na šta imaju pravo, ili je ucenjen i mora da ispunjava naloge isključivo NATO-a i Brisela? Da li je Vučiću dozvoljeno da uradi bilo šta što je u interesu naših građana ili isključivo mora da radi u interesu zapadnih centara moći? Kako je moguće da osoblje ovog humanitarnog centra, koje je rešilo toliki problem naših tada neaktiviranih mina koje su očišćene u Srbiji, preko 1.500 eksplozivnih naprava, koji su učestvovali u raznim vanrednim situacijama, koji humanitarno pomažu građane Srbije i državu Srbiju, ne mogu da dobiju diplomatski imunitet koji je, recimo, dobio NATO, koji su dobili vaši zapadni prijatelji, vaši, Vučićevi NATO prijatelji?
Dakle, da li Aleksandar Vučić, koji se ponizno zahvaljivao generalnom sekretaru NATO-a i amnestirao NATO za zločine koje je počinio nad našim građanima, našom decom, da li on planira da uvodi Srbiju u NATO? Zašto nema kancelarije za Rusiju, a ima Kancelarije za evropske integracije, koja dobija novih 200 miliona dinara u budžetu za iduću godinu? Zašto nema pregovora o povoljnim ekonomskim aranžmanima sa Evroazijskim ekonomskim savezom? Zašto nema našeg boljeg statusa u organizaciji za dogovornu kolektivnu bezbednost i, sveukupno gledano, zašto ne smemo da poboljšamo stratešku saradnju Srbije sa Rusijom u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, već moramo da trpimo dalje ucene i pritiske iz Brisela?
Ono što je posebno važno, pitanje za ministra poljoprivrede Nedimovića, koji je izjavio da je 11 hektara zasejano GMO sojom, nas interesuje – ko je vlasnik te parcele, kako je GMO seme dospelo u Srbiju i kada će počinioci koji uvoze zabranjeno genetski modifikovano seme i hranu u Srbiju konačno biti kažnjeni?

Poštovani građani Srbije, želim pre svega da izrazim jedno veliko zadovoljstvo što se u Narodnoj skupštini Republike Srbije konačno razgovara o poljoprivredi i selu, dvema temama koje su ostale toliko zanemarene, rekao bih čak i ponižene, u interesovanjima naših političkih elita u nekom prethodnom periodu.
Dveri su, naravno, u potpunosti spremne za ovu temu. Mi u našoj poslaničkoj grupi imamo dva stručna lica, počevši od prof. dr Miladina Ševarlića, jednog od naših najpoznatijih agroekonomista, do njegovog mlađeg kolege mr Ivana Kostića, koji će, naravno, imati priliku da, uz mene, govori o ovoj izuzetno važnoj temi.
Moja uloga je, da pre svega, otvorim ovu temu na politički način i ukažem na to šta je problem aktuelnog trenutka srpske poljoprivrede i sela, a onda da vidimo i da li su ova rešenja koja predlaže Vlada Srbije prava, ili potpuno promašena i pogrešna rešenja.
Ova rešenja, da odmah to kažem, izgledaju kao kada na jednu duboku ranu i jednu gangrenu koja je zahvatila čitav organizam, jedan kancer koji vam razjeda organizam, zalepite flaster i kažete – evo, ovaj flaster će pomoći i rešiti problem oboljenja koje vaš organizam ima. Dakle, nećete, gospodine ministre, ovim ništa rešiti, ovo je samo jedna u nizu foliranja i gubljenja vremena u pogrešnim i promašenim poljoprivrednim politikama u poslednjih 16 godina.
Pogrešno bi bilo da kažem da ste vi jedini odgovorni za slom srpske poljoprivrede i sela, vi ste samo grobari srpske poljoprivrede. Neko drugi je krenuo da ubija srpsku poljoprivredu i selo još od 5. oktobra 2000. godine, danas vi, gospodine ministre, Vlada Aleksandra Vučića, završava ovaj grobarski posao, bukvalnog uništenja, završno, srpske poljoprivrede i sela. Dokaz tome je bezidejnost ministara u prethodne četiri, ili sada već pet godina vlasti SNS-a. Za četiri godine vlasti, četiri različita ministra. Vi kao da sledite taj vegetacioni niz da svake godine zasejete po jednog novog ministra poljoprivrede. To govori da vi nemate nikakav dugoročni plan, to govori da vi nemate nikakvu dugoročnu ideju šta sa srpskom poljoprivredom, jer niko normalan sa ozbiljnom idejom, ne bi menjao ministra poljoprivrede na svakih godinu dana.
U poljoprivredi je najvažnije dugoročno strateško planiranje i sigurnost koju vi dajete poljoprivrednicima takvim planiranjem. Kakvu im vi sigurnost dajete tako što svake godine menjate ministra poljoprivrede, što svake godine menjate, izmenjujete i dopunjujete zakon koji se tiče poljoprivrede?
Ono što želim, najpre, da kažem jeste stanje našeg sela. Pod jedan, čak i u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji države Srbije, vi nemate Spomen sela. Postoje gradska mesta i ostala naselja. Sela se ne pominju kao da ih nema, bez obzira što pola Srbije još uvek živi u selu i bavi se poljoprivedom, čak i ako živi u gradu.
Druga stvar koja boli naše selo jeste iseljavanje iz sela u manje gradove, iz manjih gradova u veće gradove, iz većih gradova u Beograd, pa u inostranstvo. Dakle, sela nam se prazne, posebno ona granična, na granicama naše države, posebno ona u pasivnim krajevima. Posebna su tema Domovi kulture i uopšte kulturni život naših sela. Posebna tema su žene na selu, koje su ponižene i uvređene od svih prethodnih vlasti, jer kada su i kako dobile bilo kakvo ozbiljno pravo kada su majke, kada su trudnice, kada su porodilje, kada su penzionerke na selu. Ono što je naravno najdramatičnije, uz ovo pražnjenje srpskog sela, jeste podatak da smo između dva popisa izgubili 150.000 porodičnih gazdinstava. Dakle, svako peto porodično gazdinstvo u Srbiji više ne postoji, i vi to nemo posmatrate i gledate propast srpskog sela.
Takođe, vi ne primećujete poraznu činjenicu da različiti podaci, različito govore, ali da više stotina hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, ostane neobrađeno. Neko kaže, pola miliona hektara, neko kaže milion hektara. Koliko tačno stotina hiljada hektara, gospodine ministre, u Srbiji, obradivog poljoprivednog zemljišta ostane neobrađeno? Kako mogu svi ministri u prethodnim Vladama da gledaju neobrađeno obradivo poljoprivredno zemljište, a da ništa nisu učini da podstaknu obradu tog obradivog poljoprivrednog zemljišta.
U vreme DOS-ovskog uništavanja poljoprivede, koje vi dovršavate, kao grobari srpske poljoprivede i sela, uništeno je 65 poljoprivedno-industrijskih kombinata. Šta su bili poljoprivedno-industrijski kombinati? Ona ključna tačka poljoprivedno-prehrambene industrije Srbije, koji imaju sve od proizvodnje, preko prerade do trgovine osnovnim životnim namirnicama. Dakle, čitav lanac proizvodnje, prerade i trgovine ostaju u ovoj državi, samim tim i sav profit ostaju ovoj državi. To ste vi od 05. oktobra 2000. godine do danas uništili.
Vi biste sada da uništite i prodate i PKB, poslednji ostatak te nekada moćne industrije poljoprivedno-industrijskih kombinata, jedan od najvećih poljoprivedno-industrijskih kombinata u Evropi, koji se nalazi nadomak grada od dva miliona stanovnika, koji ima ogromne površine, koji ima neverovatnu perspektivu. Umesto da država stane iza PKB i da kaže – ovo je strateška grana srpske prehrambeno-prerađivačke industrije koja će da poveže sve drugo što ćemo da pokrenemo u poljoprivedi, vi hoćete i to da prodate.
Uostalom, svaka četvrta privatizacija u poslednjih 16 godina koja se tiče poljoprivede i prehrambeno-prerađivačke industrije je propala, a niko nije odgovarao za uništene potencijale srpske poljoprivede. Ono što želim posebno ovde da vam istaknem, jeste vaša katastrofalna ideja dolaska velikog nemačkog proizvođača mesa Tenisa u Srbiju. To jeste nemački ekonomski interes, ali to nije srpski, to nije domaći ekonomski interes. Nama ne treba još jedan veliki evropski tajkun koji će da uništi konkurenciju naših malih domaćih proizvođača, nama treba podrška našim malim domaćim proizvođačima, nama treba udruživanje naših proizvođača u zadruge, nama treba podrška države zadrugarstvu, nama treba obnova poljoprivedno-industrijskih kombinata, nama treba obnova domaće industrije i poljoprivredne mehanizacije. To je ono što vi treba da podržite parama i hektarima koje poklanjate Tenisu, kao da je nama ovde potrebna nova ekonomska nemačka okupacija.
Ono što ste vi već prekršili, kao vaše obećanje, gospodine ministre, jeste da ćete do kraja ove godine da uvedete nezavisnu laboratoriju za kontrolu mleka. I evo, nema je. Nema je, gospodine ministre. Već ste, posle četiri meseca na vlasti, prekršili vaše obećanje. Dakle, nema nezavisne kontrole mleka. I dalje se izrabljuju naši proizvođači mleka od, ne znam kakvih otkupnih stanica i varijanti.
Ono što želim posebno da alarmiram građane, jeste, da od 01. septembra 2017. godine stranci mogu da kupuju poljoprivedno zemljište u Srbiji, po, pogubnom, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji su počeli oni pre vas, evrofanatici, a nastavljate vi, najveći evrofanatici u istoriji DOS-a. Dakle, vi želite da od 2017. godine stranci mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.
Ne vidim da ste išta uradili da to zaustavite i sprečite, a pet godina ste na vlasti, gospodine Nedimoviću. Pet godina ste na vlasti, što niste promenili ovu pogubnu stavku SSP, kao što su uradile sve evropske države koje su ušle u EU. Pogledajte šta je uradila Mađarska i vidite kako su ozbiljne države zaštitile svoje poljoprivredno zemljište od prodaje strancima. Naravno, avgusta 2012. godine, jedna od prvih velikih mera SNS na vlasti bilo je otpuštanje 1.658 agronoma, odnosno asistenata savetodavaca jednom SMS-om porukom. Još uvek ste im dužni neke pare, pa vas i to pitam, gospodine Nedimoviću, kada ćete da platite ljudima ono što ste dužni kada ste ih otpustili jednom SMS-om porukom? Šta ste sve uradili za ovih pet godina vaše vlasti, nadovezujući se na ovu katastrofalnu politiku DOS od 5. oktobra 2000. godine do danas?
Pod jedan – vi ste drastično smanjili subvencije poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, vi ste ojadili ove godine poljoprivredne proizvođače sa ovim taksama za navodnjavanje, odvodnjavanje koje naplaćujete i za 2015. i 2016. godinu.
Da li ste ikada obezbedili ozbiljne otkupne cene, sigurnost otkupa, sigurnost visine cene? Uništili ste domaću poljoprivrednu industriju mehanizacije. Imamo li da kupimo naš srpski traktor ili će da kupujemo hrvatske koje su oni napravili u fabrici koja je nastala na ledini, a mi smo imali našu fabriku i samo je trebalo da u nju uložimo i da nju osposobimo? Sada mi ne znamo više da pravimo ni traktore, ni motokultivatore, ni svu priključnu mehanizaciju, ni kombajne, ni sve ono što smo donedavno znali da pravimo. Ko je to uništio? Ko sada ne ulaže u obnovu domaće industrije poljoprivredne mehanizacije? To su prava pitanja.
Šta je sa zadrugarstvom? Kako to ulazi genetski modifikovana hrana i seme? Sami ste rekli da ste nedavno 11 hektara pronašli. Čekajte, kako to uđe, gospodine Nedimoviću? Ko je to zasejao? Recite ime vlasnika parcele koji seje GMO proizvode. Recite, da li je kažnjen krivično, da li je procesuiran, da li je ko odgovarao za uvoz, promet genetski modifikovane hrane i semena do sada? Ko, kada, gde? Navedite ta imena i te brojke.
Ukinuli ste carine na uvoz strane poljoprivredne robe, ubili ste domaćeg proizvođača. Sada razmišljate da ukinete i ove carinske zaštite koje se tiču uvoza mleka, koji takođe ubija konkurenciju domaćeg proizvođača. Sami kažete genijalnu misao, koju građani Srbije treba još jednom da čuju, da nama SSP sa EU, koji je poguban po našem ekonomske interese, ne brani da carinskim i van carinskim merama zaštitimo našu domaću robu. Konačno da neko to kaže. Čestitam vam. Zahvaljujem vam se što je neko otkrio tu istinu da mi imamo pravo da carinskim i van carinskim zaštitnim merama zaštitimo domaću robu od nelojalne konkurencije, od mleka u prahu, od smrznute robe iz robnih rezervi EU, smrznutog mesa. Na to imamo pravo u SSP, i to ne činimo već osam godina. Osam godina sve evrofanatične vlasti od DS do SNS ne štite domaće tržište, domaćeg proizvođača, puštaju uvoznički lobi da divlja, da uništava konkurenciju domaće proizvodnje.
Gde je kraj? Kada je kraj? Kada je kraj subvencionisanja stranih firmi koje vi ovde podržavate? Kada je kraj hrvatizacije našeg tržišta? Kada je kraj Todoriću koji je pokupovao sve trgovinske lance u Srbiji i ubio sve domaće trgovine?
Odlično, bravo Vučiću – dosta mi je hrvatskog iživljavanja. Dobro si se setio posle pet godina vlasti. Što ne kažeš Todoriću – dosta mi je hrvatskog iživljavanja? Nema dosta mi je hrvatskog iživljavanja u slučaju Todorića i hrvatskih tajkuna koji vladaju Srbijom.
Sada, gospodine ministre, šta vi brišete iz zakona u članu 3? Jednu sjajnu formulaciju koja je tu postojala, koja je program Ministarstva poljoprivrede, vi brišete. Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje preduzimaju nadležni organi u cilju: 1) jačanja konkurentnosti poljoprivrednog proizvoda na tržištu, 2) obezbeđivanje kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane, 3) obezbeđivanje podrške životnom standardu za poljoprivrednike koji ne mogu svojom proizvodnjom da obezbede ekonomski opstanak na tržištu, ključna stvar, 4) obezbeđivanje podrške ruralnom razvoju i 5) zaštita životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje. Brišete ovih pet stavova člana 3. koji su program ozbiljnog nacionalnog Ministarstva za poljoprivredu, a šta radite?
Dovodite državu Srbiju u zavisnost od EU lažnim obećanjima koja traju od 2012. godine. Pet godina lažete građane Srbije da će dobiti EU fondove. Pet godina nema akreditacije Uprave za agrarna plaćanja. Pet godina nema nijednog dinara iz evropskih fondova, vaših praznih priča o našem putu Srbije u EU, koja samo što nije usrećila Srbiju. Što pet godina ne dođe jedan dinar iz tih evropskih fondova? Videćemo za koliko godina će doći ova procedura koju vi sada pokrećete, koja nije ništa drugo, nego novo ucenjivanje iz EU. Oni su pametni ljudi, oni štite svoje domaće porizvođače. Mi ne štitimo svoje domaće proizvođače. Oni će naći 1.000 prepreka da akreditujete Upravu za agrarna plaćanja i 1.000 prepreka da mi izvezemo na njihovo tržište ono što je njima konkurencija, a mi puštamo na naše tržište sve da uđe, bez ikakve kontrole ispravnosti hrane, bez ikakvih prepreka koje štite našeg domaćeg proizvođača.
Donosite tri zakona o kojima ovde raspravljamo bez javne rasprave, bez mišljenja nauke, bez mišljenja struke. Za tri godine tri puta menjate ovaj zakon. Jasno je da vi nemate nikakav plan za srpsku poljoprivredu i selo.
Godine 2013. smanjili ste sredstva za podsticaj u poljoprivredi ispod 5% koje ste obavezni da iz budžeta izdvojite za to. Godine 2014. smanjili ste subvencije sa 100 hektara na 20 hektara. Godine 2015. smanjili ste subvencije za biljnu proizvodnju sa 12.000 na 4.000. Tri puta manje subvencija od kada je SNS na vlasti u ovoj državi. Vi ste zaista grobari srpske poljoprivrede. Uvozite mleko u prahu, uvozite smrznuto meso iz robnih rezervi EU, ubijate domaćeg proizvođača.
Koji IPARD fondovi? Ko siromašan i ko mali u srpskoj poljoprivredi može išta tu da dobije? Za vaše IPARD fondove – da li je tačno da mogu da konkurišu samo subjekti koji imaju preko pet hektara pod voćem? Ko to ima u Šumadiji? U Hrvatskoj je ta granica dva hektara. Da li će IPARD sredstva iz EU dobijati samo vaši prijatelji tajkuni? To je ozbiljno pitanje.
Na kraju, zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama kojim oduzimate nadležnost Beogradu, a dajete Pokrajini i povećavate birokratiju i troškove pokrajinske štetne, duple administracije. Zanimljivo, dajete Pokrajini Vojvodini, a brišete iz zakona vodno područje KiM. Otvarate prostor za legalizaciju nelegalnih objekata izgrađenih na vodnom zemljištu bez građevinske dozvole, tipa vikendica porodice predsednika Nikolića na Savi.
O čemu ćutite? Ćutite o nezakonitoj eksploataciji šljunka. Ćutite o uništavanju odbrambenih bedema na taj način. Ćutite o neispravnosti pijaće vode. Ćutite o zakupljivanju rečnih tokova od strane stranih firmi.
Dakle, SNS je grobar srpske poljoprivrede i sela. Ne može se lepljenjem ovih EU flastera rešiti gangrena i kancer koji je zahvatio srpsku poljoprivredu od 5. oktobra 2000. kada je oslobođenjem carina za uvoz strane robe ubijen domaći
proizvođač, privatizovani su svi naši poljoprivredno industrijski kombinati, ubijena je konkurencija srpskih trgovinskih lanaca, puštena hrvatizacija i tajkunizacija naše trgovine i na svaki drugi način favorizovan svako ko ima strani ekonomski interes u ovoj državi.
Došlo je vreme da u Narodnoj skupštini Republike Srbije se čuje ekonomski patriotizam, da se čuje da je domaći ekonomski interes prioritet, da je podrška domaćoj privredi, poljoprivredi prioritet. Ne zanima me vaš Centralni komitet u Briselu. Ne zanima me EU. Zanima me naš domaći privrednik i poljoprivrednik. Zanima me naša domaća banka koja će po povoljnim kamatnim stopama da daje povoljne kredite isključivo našem domaćem privredniku i poljoprivredniku. To je ekonomski patriotizam za 21. vek. To je program Srpskog pokreta Dveri.
Pozivam vas da se okrenete od tih lažnih priča o evropskim integracijama, od tog gubljenja vremena, od te pljačke iz EU naše privrede i naše poljoprivrede. Pomozite konkretno mladim bračnim parovima koji hoće da se vrate na selo i bave poljoprivredom. Dajte njima 27.000 evra bespovratno koje ste dali stranim firmama za svako novootvoreno radno mesto. Eto vam novootvorenog radnog mesta za svakoga ko želi da se vrati na selo i bavi poljoprivredom. Što nama, građanima Srbije, ne date pare iz našeg budžeta od naših zarada, nego dajete stranim firmama koje dolaze u Srbiju. To se zove moderni koncept ekonomskog patriotizma. Pozivam vas da konačno počnete da se ozbiljno bavite problemom poljoprivede i sela, jer ovo što vi radite je onaj završni, grobarski posao na konačnom uništenju srpske poljoprivrede iz sela.
(Goran Ješić, s mesta: Replika.)