Evo šta kaže jedan od članova ovog zakona. U poslednjim verzijama spominje se uvođenje još jedne apsolutno nepravne kategorije kao što je ekonomsko nasilje. Ono će se odrediti kao oblik psihičkog nasilja koje predstavlja uskraćivanje, kontrolisanjem pristupa novcu, odnosno nejednaku nedostupnost zajedničkim sredstvima.
Šta to znači? Na koga se ovo odnosi? Da li to predlagač propisuje kako će članovi porodice da dele svoja primanja? Hoće li deca imati pravo da odlučuju o raspodeli porodičnih sredstava a ako im roditelji to ne daju da ih i zato prijave kao porodične nasilnike? Šta je ovde problem, gospođo ministre? Problem je definicija nasilja.
Gospodin Božović ne razume, jedno je nasilnik, dokazani nasilnik, a drugo je sumnja na nasilje zbog koga vi nekoga možete da izbacite iz sopstvenog stana. Dovoljno je da ga neko prijavi komšija, žena, bilo ko i vi na osnovu te sumnje jednostavno nekoga možete da uhapsite, da ga pritvorite, da mu oduzmete imovinu, da mu oduzmete dete. Gde je granica zloupotrebe ovako novog pravnog instituta koji vi ovde uvodite? Gde je granica vašeg uplivisanja u porodičnu i privatnu stvar? To je tema koju Dveri ovde postavljaju, a naravno da smo svi za to da se ograniči bilo kakvo nasilje, da se kazne nasilnici, da se ne dozvoli nasilje nad bilo kim, ne samo nad ženama, nad starijim licima, nad decom, nad bilo kime.
Dakle, poenta je priče, nemojte da dozvolimo da zakonom ostavimo mogućnost za zloupotrebu pravnog instituta, za preširoku definiciju nasilja i da onda neko to može da zloupotrebi za razne obračune sa onima kojima se ne sviđa.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministre, koju zaista pozdravljamo kao jedno novo i sveže lice na našoj političkoj sceni, međutim, ne možemo se nikako složiti sa vašim zakonskim predlozima.
Evo, šta vi kažete na jednom mestu u Predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Kažete da će ministar nadležan za poslove porodične zaštite, zajedno sa drugim ministrima, sporazumno donositi pravilnik o saradnji kojim se bliže uređuju međusobna prava.
Gospođo ministre, Vlada Republike Srbije nema ministra zaduženog za porodičnu zaštitu, i to je tragedija Vlade Republike Srbije. Govorili smo mnogo o značaju osnivanja, formiranja ministarstva za brigu o porodici i ako je ovo vaša želja da jednog dana dođemo do tog ministarstva, to je velika i važna stvar, ali ako je vaša ideja da sada formirate nekakav fantomski demografski savet u kome ćete ponovo Aleksandra Vučića da stavite na čelo, po toj neverovatnoj ideji Slavice Đukić Dejanović, onda ćemo proći onako kako smo prošli sa Biroom za koordinaciju službi bezbednosti.

Mislim da sam apsolutno u temi, gospodine predsedavajući.
Šta je ovde problem? Problem je, dakle, što se svi mi ovde slažemo da se mora zaustaviti nasilje u porodici i uopšte u društvu, ali se ne slažemo oko toga kako da se to učini.
Vi uopšte ovde ne govorite o suštinskim stvarima, o prevenciji nasilja u našem društvu. Da li je bilo ko ovde danas rekao šta je problem naših porodica danas? Alkoholizam, droga, nezaposlenost, nasilje koje se reklamira na medijima. Pogledajte rijaliti šoue koje vi podržavate. Pogledajte nasilje koje se odvija u rijaliti šouima. Što, gospodo naprednjaci, ne zabranite rijaliti šou, pa ćete time da smanjite nasilje u ovome društvu? Zašto ne utičete da bude manje nasilja na našim medijima, pa ćete time da smanjite nasilje u našem društvu? Koliko su porodice danas preopterećene prezaduženošću, otimanjem porodičnog doma od strane privatnih izvršitelja, bankarskim derikožama? Da li je bilo ko pomenuo te probleme sa kojima se suočavaju naše porodice i da li to može biti izvor raznih frustracija, porodičnih svađa, pa i koren možda nekog nasilja u porodici?
Vi želite ovakvim nametanjem, usklađivanjem sa EU, usklađivanjem, usaglašavanjem sa nekakvom Istanbulskom deklaracijom prepisivanjem stranih zakona da veštački rešavate nešto što je trebalo da rešavate međuresorno saradnjom raznih ministarstava, što ste već imali po postojećim zakonima. Zašto pet godina niste rešavali taj problem?
Ono na šta mi ovde ukazujemo, nećete ga rešiti ni na ovaj način. napravićete nove probleme, napravićete mogućnosti zloupotrebe. Da vam navedem konkretan primer. Moja supruga radi u centru za socijalni rad, kao pedagog socijalni radnik. Ona će biti suočena sa ovom situacijom da je poziva policijski službenik kome je neko prijavio neku potencijalnu mogućnost nasilja u nekoj porodici. Šta će ona da uradi? Ona će naravno da donese hitnu meru i da pošalje potencijalnog nasilnika u pritvor. Zašto? Da skine odgovornost sa sebe. Neće da bude odgovorna za bilo šta drugo, ne zanima je šta se desilo. Policijskog službenika ne zanima šta se desilo. Oni će preventivno da hapse, da šalju ljude u pritvor, jer je neko rekao da postoji mogućnost nekog nasilja.
Čekajte, vi ste pravnik, vi valjda znate šta je optužba, šta je presuda, šta je nasilje koje je dokazano, šta je nasilje koje je procesuirano, šta je nasilje koje na svaki drugi način zaista dokazano krivično delo, a šta je optužba za nasilje, koja je nedokazana, koja možda ne postoji, koja je možda nečija zloupotreba, koju možda neko koristi da bi nekome namestio nešto, da bi se okoristio, da bi nekoga oklevetao, da bi nekome namestio neko suđenje.
Dakle, iznova imamo onu situaciju u kojoj je genijalno definisano u ovom drugom zakonu koji je ovde predviđen da će se zakon primenjivati od 2018. godine, a vi ga sada donosimo po hitnom postupku. E, to vam je politički futurizam SNS. Evo, samo što nije, evo za dve, do dve i po godine će se bolje živeti i onda donosite zakon po hitnom postupku…

…koji se primenjuje 2018. godine. To vam je slika SNS.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima.
Želeo bih, pre svega dva pitanja za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Prvo pitanje je, kada će biti zakazane posebne sednice, na aktuelne teme, prva tema je, bezbednosna i ekonomska socijalna situacija u Srbiji u vezi sa migranskom krizom, i druga tema je, međunarodni pritisci na državne organe Republike Srbije u vezi sa pregovorima i situacijom na KiM. Obe sednice na aktuelnu temu, poslanička grupa Dveri predložila je još 6. oktobra 2016. godine, a po članu 9. Poslovnika Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom.
Mi na žalost, u mesecu oktobru nismo imali nijednu sednicu na aktuelnu temu i time je prekršen Poslovnik, pa nas interesuje kada će ove dve teme koje je poslanička grupa Dveri kandidovala doći na dnevni red, pa smatramo da su više nego aktuelne i dalje.
Drugo pitanje, je za predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića i tiče se uloge šefa misije EU u Srbiji Majkla Devenporta u Vladi Republike Srbije. Dakle, da li je Majkl Devenport član Vlade Republike Srbije, po kom osnovu prisustvuje sednicama Vlade Republike Srbije i da li recimo, ambasador Republike Srbije u Velikoj Britaniji može da prisustvuje sednicama Vlade u bilo kojoj drugoj državi i da li je to diplomatska praksa da sednicama Vlade prisustvuju strane diplomate?
To je za nas od izuzetnog značaja, u vezi sa sledećim pitanjem koje postavljamo, a tiče se, pored predsednika Vlade Aleksandra Vučića, postavljamo ga i ministru Rasimu LJajiću i ministru Ivici Dačiću, a to je - dokle su stigli pregovori o saradnji sa Evroazijskim ekonomskim savezom? Jer, dobro znamo da imamo poziv predsednika Rusije Vladimira Putina da iskoristimo dodatno sve povoljnosti koje nam daje ogromno rusko i sada evroazijsko tržište. Postavljamo pitanje - zašto te povoljnosti ne koristimo? Dakle, dokle su stigli ti pregovori, kakva je naša pregovaračka pozicija u tome pravcu, jer nas ta pregovaračka pozicija mnogo više interesuje nego ova pregovaračka pozicija u vezi sa EU, koja nam ne nudi takve vrste pogodnosti?
Zato želimo da dobijemo informaciju u kom smislu i dokle su stigli razgovori o povećanju obima ekonomske saradnje sa Evroazijskim ekonomskim savezom?
Ono što takođe želim da pitam predsednika Vlade Srbije jeste upravo ovaj spoljno-politički kontekst u kome se danas nalazimo, kada je EU jednostavno jedna prevaziđena ideja, kada EU više nije moderna, ni aktuelna u samoj EU i kada širom evropskih zemalja pobeđuju političke opcije koje su veoma kritične prema EU i ovakvom briselskom konceptu nametanja svega iz EU evropskim narodima. To je posebno aktuelno posle najnovijih predsedničkih izbornih rezultata i u Moldaviji i u Bugarskoj, pa zašto da ne i u SAD, gde vidimo da pobeđuju kandidati koji žele saradnju sa Rusijom i gde smo mi sada u celoj toj priči.
Dakle, gde mi, koji dalje idemo tim evrofanatičnim putem u EU po svaku cenu idemo? Dakle, da li se nastavlja taj put Srbije u EU po svaku cenu, ili ćemo konačno preispitati taj pogubni put? Tu podsećam i to želim da postavim pitanje da se pozovem na obećanje predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, da ćemo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije na plenumu imati posebnu sednicu na aktuelnu temu - kojim putem Srbija dalje treba da ide, da li treba zaustaviti poguban put Srbije u EU i okrenuti se geopolitičkim alternativama?
Dakle, to je još jedno od niza obećanja predsednika Vlade Aleksandra Vučića koje nije ispunjeno i zanima me, odnosno postavljam mu pitanje - kada će ta tačka doći na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije? Jer, za poslaničku grupu Dveri je od izuzetnog prioritetnog interesa da se konačno ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije problematizuje tema EU, kao jednog pogubnog koncepta kojim mi pogrešno i sa katastrofalnim posledicama idemo već punih 16 godina, a postavlja se pitanje koliko će još taj put trajati i kakve ćemo sve ucene i pritiske na tom putu imati, a da nikada nećemo ući u EU i da će se ona raspasti pre nego što mi u nju uđemo. Hvala.

Hvala predsedavajuća.
Poslanička grupa Dveri želela je da ovim predlogom jedinstvenog pretresa zapravo sugeriše da izmene i dopune Krivičnog zakonika bi morale biti posebna tačka dnevnog reda, a ne da kažem stavljena u jedan mnogo širi kontekst više predloga zakonskih rešenja.
Mi smo smatrali, prosto, pošto se radi o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji obuhvata materijalno pravne odredbe u okviru opšteg dela Krivičnog prava, kao i posebnog dela kojim se popisuju konkretna posebna krivična dela, imati u vidu ulogu, domet i značaj krivičnog i materijalnog zakonodavstva na celokupni pravni saobraćaj i državne i društvene vrednosti koje se njime štite. Time smatramo zapravo da je ovom aktu neophodan načelni pretres kao posebnoj tački dnevnog reda.
Imamo sličan problem koji smo imali prošli put da se četiri tačke dnevnog reda koje su izuzetno ozbiljne, koje zaista zaslužuju da svaka od njih bude posebna tačka dnevnog reda, da bismo imali više vremena za raspravu na neki način nasilno guraju u zajednički pretres i time svima nama smanjuje mogućnost debatovanja i rasprave o ovako složenim i ozbiljnim zakonskim inicijativama.
Uvažili smo da, eto, malo i uštedimo vreme parlamenta i tri tačke smo spojili u zajednički pretres, ali smo za ovu jednu, izmene i dopune Krivičnog zakonika, smatrali da bi morala biti odvojena u posebnu tačku dnevnog reda.
Mislim da je to jedan izbalansiran i korektan predlog od strane opozicije i da bi vladajuća većina trebalo da ga uvaži. Zato još jednom apelujem na vlast da omogući duže vreme za raspravu o ovim tako bitnim zakonskim rešenjima. Hvala.

Veliko hvala, predsedavajuća.
Ja bih takođe, pre svega, želeo da pozdravim ministra koji je na svoja nejaka pleća preuzeo da menja ministarku Zoranu Mihajlović koja se, naravno, uvek potrudi, kada god može, da izbegne da bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Što se tiče Luke Beograd i njene privatizacije, možda bi ministar Knežević koji je u to vreme bio u DS mogao nešto da nam kaže o tome i da nas uputi u detalje te privatizacije.
Sa druge strane, zaista ne mogu da razumem dvostruke aršine koje neprestano u ovoj Skupštini primenjuje SNS kada se pominju privatizacije.

Može.
Suština, ne samo amandmana, nego i kompletne priče o ovoj tački dnevnog reda bila je vezana za našu primedbu - da li mi uključenjem privatnog sektora u određene strateške državne teme dobijamo ili gubimo? Pošto je bilo reči o privatizaciji Luke Novi Sad i drugim privatizacijama strateških državnih resursa, uključenjem privatnog sektora, održavanje priobalja, vodotokova, itd, znači ja samo kandidujem ovde tu ključnu dilemu. Dakle, da li je privatni sektor uvek najbolje rešenje za strateške državne stvari? Da li je privatizacija uvek najbolje rešenje za strateške državne stvari? Zašto se država stalno izmiče iz razvojne politike? Zašto država toliko toga prepušta tržištu…

To smo i radili, uvažena predsedavajuća.

To smo i uradili. Znači, trudimo se…

Kada drugi govore o privatizaciji, to može, a kada ja govorim to ne može. Moramo imati neke jedinstvene aršine.
Kolega Marković je detaljno govorio o svemu, sem o amandmanu. Niste ga ni jednom opomenuli.
Ono što želim da zaključim, što je naš problem sa onim zbog čega mi podržavamo veliki broj amandmana koji je, pa i ovaj konkretno, rešio da nešto promeni u ovom vašem zakonskom rešenju jeste upravo iz tog razloga da bismo imali mnogo veću kontrolu nad onim što će biti buduća privatizacija, ako hoćete da pojasnim poentu ove priče i na taj način.
Znači, imali smo problem sa bivšim privatizacijama na taj način. Nećemo da imamo problem sa budućim privatizacijama. Otvorite tu transparentnost do kraja, a hajde da pričamo gde je tu uloga i značaj i korist za državu. Znači, kako će država da zaštiti strateške resurse: vodu, poljoprivredno zemljište, telekomunikacije, a kako će da uključi privatni sektor tamo gde treba da ga uključi, ali ne na štetu državnog interesa.
(Poslanici SNS: Koji je amandman?)
Nisam vas razumeo.

Šta koji je amandman?

Hajdemo sada ovako. Hajde da uvedete izmene i dopune Poslovnika po kojima ćete vi određivati šta će opozicija da govori, a opozicija neće imati pravo da govori ono što misli.

Tako je. Istu tu raspravu treba da vodi kolega Marković, ali nije vodio i njemu ste to dozvolili.

Ja se slažem predsedavajuća i upravo sam rekao da podržavam amandman iz tog razloga.