Dve godine, gospođo predsedavajuća, nije došlo KiM na dnevni red Narodne Skupštine Republike Srbije. Sada kada je došlo u fusnoti nekog tamo međunarodnog, međudržavnog sporazuma, vi ga ubacite u jednu zajedničku pretresnu tačku sa pet zajmova. Znači, pustite nas da govorimo o KiM i da put kojim ste krenuli nije dobar, da je to put odustajanja od srpskih nacionalnih i državnih interesa, da je to put kojim vi, zbog ovog katastrofalnog, pogubnog puta u EU, žrtvujete mnogo naših nacionalnih i državnih interesa.

Dakle, ja vas molim ako nije bio dobar bivši režim Borisa Tadića nemojte ići putem Borisa Tadića. Ako je taj režim bio loš, pa radite suprotno od tog režima, nemojte nastavljati putem koji je zacrtao taj režim, nemojte uzimati kadrove tog režima. Dakle, morate jednostavno se opredeliti.

U tom smislu očekujem da će ministri dati detaljan odgovor na ovo pitanje i da će nam pokazati zbog čega, zapravo, mi treba da uzmemo te zajmove, gde ćemo da ih uložimo, da će da poraste domaća proizvodnja u Srbiji ili ćemo da podignemo na mnoge domaće banke? I gde ćemo to da imamo interes od Fonda za zapadni Balkan koji će da reši bilo koje srpsko pitanje na Balkanu, koji će da pomogne bilo kom Srbinu na Balkanu? Mi da pomažemo u stvaranju nezavisnog Kosova, i da pomažemo stvaranju velike Albanije nećemo. Hvala vam.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

(Vladimir Orlić, s mesta: Poslovnik.)

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, nekoliko pitanja za različite ministre u Vladi Republike Srbije.
Počevši od predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, koga bih želeo da pitam – zašto je sebi dozvolio takav odnos u podređenom i ponižavajućem položaju u odnosu na predsednika Vlade Albanije Edija Ramu, koji se direktno, prilikom boravka u Beogradu, založio za stvaranje i priznanje tzv. nezavisnog Kosova od strane države Srbije? Da li bi to ijedna druga nezavisna država sebi dozvolila da u diplomatskoj poseti ima predstavnika druge države koji negira njenu celinu, odnosno teritorijalni suverinitet i integritet? Kako bi bilo da je predsednik Vlade Srbije u poseti Albaniji zatražio da Skadar, kao drevni srpski grad, bude vraćen u okrilje Srbije ili srpske države?
Drugo pitanje se tiče već pomenute tematike Crne Gore i zašto se predsednik Vlade Republike Srbije stavlja na stranu montiranih priča vladajućeg režima u Crnoj Gori, a ne štiti interese državljana Srbije koji su uhapšeni u Crnoj Gori? Zašto se sve vreme priča u interesu zvaničnih priča crnogorskog režima, a ne da se progovori o izbornim krađama u Crnoj Gori ili maltretiranju svega što je srpsko u Crnoj Gori? Mislim da bi to bila mnogo značajnija tema o kojoj bi predsednik Vlade Srbije trebao da se bavi.
Takođe, želimo da znamo imena špijuna koji su otkriveni u Srbiji, inače će sve ovo što radi Biro za koordinaciju službi bezbednosti na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koji je pre pet godina rekao da više neće biti na čelu tog Biroa, zapravo doživeti kao novi rijaliti šou. Ako je zaista bilo hapšenja, hajde da čujemo koji su ljudi uhapšeni u vezi sa crnogorskim slučajem, ko je uhapšen od agenata sa zapada i istoka, ko u Upravi kriminalističke policije radi za strane ambasade, itd. Dajte imena, inače je to novi rijaliti šou Aleksandra Vučića.
Za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije pitanje – da li je moguće da od 61 formirane grupe prijateljstva, poslaničkih grupa prijateljstva u Skupštini Srbije, opozicija ne može da dobije nijedno predsedničko mesto, a to se konkretno odnosi na poslaničku grupu Dveri? Zar nije bilo logično da imamo neku ravnopravnu zastupljenost prema snazi u parlamentu i u predsedničkim mestima u ovim poslaničkim grupama prijateljstva?
Takođe, želim da postavim pitanje u ime akcionara Agrobanke, četiri godine posle, da li možemo da znamo šta je sudbina Agrobanke i svih njenih akcionara? U njihovom saopštenju se jasno kaže da se privatna imovina akcionara Agrobanke prelila u džepove političkih partija i njima bliskih tajkuna, a ono što je preostalo sumnjivim zakonom preneto je u Poštansku štedionicu ili se razvlači krajnje sumnjivi stečajni postupak. Za sve navedeno nema odgovornih među predstavnicima države u Upravnom odboru Agrobanke, u NBS, Agenciji za osiguranje depozita, Ministarstvu finansija tj. kod svih onih koji su bili zaduženi za rad i kontrolu njenog razvoja i poslovanja.
Izuzetno važno obaveštenje koje mi je potrebno jeste upravo od ministara finansija, privrede i pravde o statusu svih srpskih, domaćih, nacionalnih banaka koje su uništene od 5. oktobra do danas, od Beobanke, Investbanke, Jugobanke, do Agrobanke, Privredne banke, Univerzal banke, Srpske banke. Znači, hoćemo da čujemo šta je sa srpskim bankama koje je neko namerno uništio da bi danas strane banke vladale našim tržištem. Te naše domaće banke još uvek postoje, da vidimo na koji način postoje, koja je njihova sudbina i njihov trenutni status.
Ministru privrede veoma važno pitanje o nečemu o čemu je Srpski pokret Dveri govorio godinama unazad, a to je višegodišnja korupcija i kriminal u jedinicama lokalne samouprave i teritorijalne autonomije i nenamensko trošenje novčanih sredstava građana Republike Srbije, a sve to je sada dokazano informacijom DRI koja tvrdi da je u periodu od 2008.-2014. godine nenamenski potrošeno neverovatnih skoro šest milijardi dinara ili oko 59 milijardi evra. Dakle, duplo više nego što je spoljni dug Srbije, neko je nenamenski potrošio u prethodnih šest godina. Podnete su 1364 krivične i prekršajne prijave, čiji epilog ne znamo, pa nas interesuje epilog tih krivičnih i prekršajnih prijava i da li su one slučajno zastarele.
Dakle, duplo više nego što je spoljni dug Srbije, neko je nenamenski potrošio u prethodnih šest godina. podnete su 1364 krivične i prekršajne prijave, čiji epilog ne znamo, pa nas interesuje epilog tih krivičnih i prekršajnih prijava i da li su one slučajno zastarele.
Takođe me izuzetno zanima da li je tačna informacija da je predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, u svoj tim saveznika pridodao izvesnog Zakarija Herisa, koji će u Vladi Republike Srbije biti zadužen za specijalne projekte, koji je ranije radio u Turskoj, Saudijskoj Arabiji i Bosni i Hercegovini? Dakle, Montgomera i Tonija Blera, da li smo dobili još jednog američkog savetnika u Vladi Republike Srbije? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, računajući naravno da treba imati razumevanja za objedinjavanje određenih tačaka dnevnog reda u zajednički, načelni jedinstveni pretres kada one zaista obrađuju slične teme, što uostalom i predviđa Poslovnik o radu Narodne skupštine, mislim da u ovom slučaju jednostavno nije imalo nikakvog osnova da se jedna izuzetno važna tema, a to je Zakon o potvrđivanju sporazuma o osnivanju fonda za zapadni Balkan, koja ima ozbiljne geopolitičke reperkusije stavlja u kontekst drugih tema koje se tiču oblasti međunarodnih zajmova i potpuno druge tematike.
Smatram da ova tema jednog i te kako važnog fonda koji Vlada predlaže, treba da bude praktično, posebna tačka dnevnog reda i da za nju imamo potpuno odvojeno posebno vreme za raspravu.
Jednostavno, ako ona bude utopljena u šest drugih tema koje se tiču raznih međunarodnih zajmova, ni jedna poslanička grupa neće imati dovoljno vremena da obrazloži svoj stav po ovom izuzetno važnom pitanju. Tu mislim naravno, i na poslaničke grupe vlasti i na poslaničke grupe opozicije, bez obzira ko šta misli o formiranju fonda za zapadni Balkan, red je da ima vremena da se to njegovo mišljenje čuje.
Zato vas molim i apelujem da obratite pažnju da ova tačka nikako nema logike da bude u okviru zajedničkog jedinstvenog pretresa sa pet drugih tačaka koje se tiču različitih ugovora, sporazuma i, da kažem, zajmova, koji su potpuno druga vrsta tematike.
Moglo bi se čak možda govoriti i mnogo šire da su sve ove tačke dnevnog reda trebalo da budu posebne tačke dnevnog reda i da ih nije trebalo na ovaj način spajati, ali evo mi smo želeli makar da apelujemo na vas, da usvojite ovaj naš predlog da se ova izuzetno važna tačaka, koja je i te kako bitna za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, i za dalje geostrateške planove države Srbije odvoji i bude posebna, kako bi se omogućilo vreme za razgovor na tu temu.
Nadam se da će vladajuća većina imati razumevanja za ovaj naš predlog, jer mislim da prosto Skupština Srbije zaslužuje da ima dovoljno vremena da razgovara o ovako važnoj temi. Ako ste vi toliko uvereni da je formiranje fonda za zapadni Balkan prava stvar za Srbiju i vi ćete imati više vremena da to obrazložite i ubedite i nas narodne poslanike iz opozicije i čitavu javnost zbog čega je važno formirati fond za zapadni Balkan sa sedištem u Tirani, itd, itd.
Mislim da svi mi iz opozicije koji se tome žestoko protivimo, a mi iz Dveri, svakako se tome žestoko protivimo, dobijemo takođe vremena da obrazložimo i vama i široj javnosti, zbog čega treba odbiti ovakav zakon o potvrđivanju sporazuma o osnivanju fonda za zapadni Balkan. Zato, još jednom vas molim da uzmete u obzir ovaj predlog o drugačijem rasporedu dnevnog reda od onog koji je predložen od strane poslanika vladajuće većine.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pozivam se na član 97. Poslovnika Narodne skupštine iz razloga što mislim da smo nastupili kao opozicija, govorim o poslaničkoj grupi Dveri, na jedan krajnje korektan način. Iako sam ustvrdio da nije imalo razloga ni da druge tačke dnevnog reda budu spajane na način kako ste to predložili, samo smo jednu sitnu korekciju da jedna jedina tačka bude izuzeta iz zajedničkog pretresa i stavljena u posebnu tačku tražili kroz naš predlog različitog dnevnog reda, znači, veoma korektno, i to nije ispoštovano sa vaše strane.
Kada vi kažete, gospodine Arsiću, da Narodna skupština naravno ima suverenitet da odlučuje šta hoće, morate biti malo precizni - vladajuća većina u Narodnoj skupštini. Znači, mi nismo odlučili ovo što je sada upravo odlučeno.
Nije sporno, vi imate to pravo, postoji vladajuća većina. Vi samo to konstatujte – vladajuća većina je odlučila to i to i vladajuća većina ima pravo da odluči to i to. Zato se ja pozivam na član 97. Poslovnika, stav 3. koji kaže – predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana, i dalje, o tom predlogu, naravno, odlučuje Narodna skupština.
Želim onda da sve prve tri tačke dnevnog reda, a posebno 2. tačka dnevnog reda, za koju sam i ukazivao da je spojena na jedan način koji je apsolutno ne odgovarajući, dobije mogućnost produženog vremena za pretres i molim vas da se oko toga izjasnimo i da na taj način makar korigujemo ovo što je zaista protivno Poslovniku i pomalo nategnuto sa strane vladajuće većine.
Vladajuća većina ima mogućnost da usvoji šta god hoće. Pitanje je samo da li je to po Poslovniku ili ne, i koliko je korektno prema opoziciji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pre svega bih želeo da pozdravim dolazak ministarke Mihajlović u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Drago mi je da je izdvojila svoje dragoceno vreme iz predsedničke kampanje u kojoj se već duže vreme nalazi i da danas bude sa nama ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
(Vladimir Orlić, s mesta: Predsedavajući, šta je ovo?)
Šta sam sada uradio? Ne valja ni kada se zahvališ što je ministar došao, ne valja ni kada kritikuješ ministra.
Predsedavajući, ja ne znam šta da radim.

Ja razumem da vladajuća većina ne može da podnese prisustvo opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali morate gospodo da se naviknete. Niste navikli, ali navići ćete se sa vremenom, ide to polako.

Dakle, ja bih pozdravio dolazak ministarke koja je prošli put izbegla da se pojavi kada je njena resorna tema kašnjenja autoputa Ljig-Preljina bila na dnevnom redu, čisto da to konstatujemo, ali ovoga puta nije izbegla da se pojavi, i to je za pohvalu.
Mi ovde želimo da ukažemo na neke sporne stvari koje postoje u ovoj temi, jer načelno govoreći, poslanička grupa Dveri smatra da nije svaka privatizacija i svako ukidanje državnih monopola dobra stvar. Znači, to je ključna tema oko koje se mi sporimo sa svim neoliberalima od 5. oktobra 2000. godine do danas. Znači, ključna ideja neoliberalizma jeste da država ne treba da se meša u svoj posao, da državu treba eliminisati iz svih tržišnih, privrednih i ne znam kakvih drugih aktivnosti, da je tržište zapravo bog, da je tržište najbolji regulator privrednih aktivnosti i da države treba da bude što manje u privredi i što manje na samom tržištu. To je ključna mantra neoliberalizma koja je upropastila ovu državu.
Od 5. oktobra 2000. godine do danas mi smo takvim idejama, a slična ideja se nalazi i u ovom predlogu izmena i dopuna zakona, praktično doveli u pitanje funkcionisanje ove države, ukinuli smo sve carine na uvoz strane robe, privatizovali smo brojna državna preduzeća, na svaki drugi način smo favorizovali strani kapital, stranog investitora, strane firme i ubili konkurenciju domaćeg privrednika i uopšte domaćih kompanija. Država se jednostavno odrekla svojih monopola u brojnim oblastima i time omogućila razne vrste zloupotreba državnih, privrednih i prirodnih resursa, dakle, strateških bogatstava ove države. Ovih dana inače to kulminira ovom genijalnom idejom prodaji lekovitih banja, što je tek tema koja je besmislena.
Ovde se nalazi jedan takav pokušaj tzv. demonopolizacije direkcije za vodne puteve u Srbiji. Dakle, klasično je objašnjenje, država ne zna da radi svoj posao, Državna direkcija za vodne puteve nema pojma da se bavi svojim poslom, mnogo će bolje to privatnik. Niko ne postavlja pitanje – izvinite, što ta Direkcija za vodne puteve ne radi svoj posao, ko je bio tamo direktor, ko je bio tamo godinama na vlasti i decenijama unazad, ko je onesposobio to preduzeće da radi svoj posao? Tome ono čuveno obrazloženje koje otprilike glasi – Telekom ima loš menadžment zato treba Telekom da se privatizuje, a niko ne postavlja pitanje – zašto ne popravimo menadžment Telekoma, pa da ostane naš, pa da sve pare ostanu naše? Otprilike takva je logika ovde u Direkciji za vodne puteve. Ne valja menadžment Direkcije za vodne puteve, ona nije dobro radila svoj posao i zato se ovde lepo kaže u članu 2. zakona – predviđena je mogućnost da se pojedini poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepusti privatnim preduzećima na tržištu, a navodno u cilju smanjivanja troškova i efikasnijeg obavljanja ovih poslova.
Ja vas pitam, gospođo ministarka, zašto Direkcija za vodne puteve nije sposobna da smanji troškove i efikasnije obavlja ove poslove? Da li ste se možda sa nekim privatnikom dogovorili da mu date ove poslove? Da li je to poenta ove priče? Da vlast namešta tendere svojim partijskim drugovima? To se ne dešava u Srbiji nikada, da li je tako? Da li je nekada Čume asfaltirao puteve, a sada možda asfaltira vaš prijatelj Zvonko Veselinović? I to je cela razlika između DS i SNS, da li asfaltira vaš čovek ili njihov čovek.
Znači, to je ključno pitanje za ovu tačku dnevnog reda. Koja su to privatna preduzeća? Kome će da ide ovaj novi monopol? Pazite, vi ako uzmete državi monopol, gospođo ministarka, kome dajete monopol? Privatnim preduzećima. Čak se odričete i nadzora nad izvođenjem određenih radova. Ne vidi se u vašem predlogu zakona kada date nadzor trećem licu ko će da nadzire to treće lice i kako je ono izvršilo zadatak.
Dakle, mi nismo mala deca i dobro znamo da svako gubljenje državnog monopola u ovoj državi ide ili u tajkunske ruke ili ide u partijske ruke ili ide u ruke stranih multinacionalnih kompanija. To je praksa pokazala od 5. oktobra 2000. godine do danas. Nikada ili gotovo nikada vaša neoliberalna ekonomska dogma nije donela nikakav dobitak za srpsko tržište i za domaće kompanije. Ili su pare prebačene tajkunima ili su pare prebačene vašim partijskim firmama ili je monopol za obavljanje određenih delatnosti dat stranim firmama, kao što je slučaj u trgovini, u bankarstvu ili u slučaju privatnog obezbeđenja, koje predajete u ruke, strane četiri firme koje imaju monopol nad privatnim obezbeđenjem u Srbiji. Čekajte, da li ostaje bilo šta u Srbiji srpsko? Da li ostaje bilo šta da će ova država da vlada time, kada prodate Telekom, kada prodate EPS, kada prodate lekovite banje, kada razvlastite Direkciju za vodne puteve?
Dakle, postavlja se pitanje – koje je vaše obrazloženje, zašto dalje razvlašćujete državu Srbiju? Postoje monopoli države koji se ne mogu privatizovati. Slično ste uradili sa vodoprivrednim preduzećima. Imali smo haos na terenu. Jedan od glavnih razloga onakvih poplava jeste neuređena oblast delovanja zaštite priobalja i rada vodoprivrednih preduzeća koji su sada nigde, niti su državna obaveza tj. republičkog nivoa vlasti, niti su obaveza lokalne samouprave, niti su privatizovani, pa je odgovornost privatnika. Hoćemo li sada i u slučaju Direkcije za vodne puteve, odnosno Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama da dobijemo sličan haos, da se više ne zna nadležnost, šta je nadležnost države, šta je nadležnost privatnika i ko tu šta kontroliše i vodi? Dakle, na vreme vas upozoravamo da ovakvo demonopolizovanje državnih resursa može da vodi ili u haos ili u korupciju.
Dakle, nemojte više razvlašćivati državu Srbiju, nemojte više dozvoljavati da ova država pada u ruke tajkuna, partijskih drugara i stranih multinacionalnih firmi. Osposobite državu da može da se bavi svojim resursima. Ne valja menadžment Direkcije za vodne puteve, promenite ga, dovedite sposoban menadžment koji će da smanji troškove i efikasnije obavlja poslove, obučite radnike tamošnjih preduzeća da mogu da vrše funkciju obezbeđenja, a ne da predajemo obezbeđenje u ruke monopola privatnih obezbeđenja koji su opet u funkciji stranaca.
Dakle, imamo i pohvalu za zakon, da vidite da smo mi veoma, da tako kažem konstruktivni kada nađemo nešto dobro u vašim predlozima zakonskih rešenja, a to je ovo sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza iz člana 10. kojim se propisuje prevoz lica jahtom, posebno iznajmljivanje, gde ste veoma precizno naveli da se može obavljati samo jahtom domaće državne pripadnosti koja je u svojini domaćeg, fizičkog ili pravnog lica.
Na taj način Predlog zakona sprečava izbegavanje plaćanja poreza za privredna društva koja iznajmljuju jahte i plovila za rekreaciju koja su registrovana u inostranstvu. Ovim predlogom zakona plovila moraju da se upišu domaći upisnik plovila, pa će time biti obavezna da plaćaju poreze koji se odnose na jahte. Pohvaljujemo, jer samo mali krug najbogatijih ima mogućnost da kupi, registruje, iznajmljuje jahtu te da na osnovu toga stiče prihod. Zato i treba da plati porez na upotrebu jahte sa motornim pogonom i troškove pregleda. Svaka čast. Znači, ništa nije sporno.
Kada nešto valja, bez obzira što smo mi opozicija i to žestoka opozicija vašoj vlasti, mi ćemo to da pohvalimo, mi nemamo taj problem. Ali, imamo problem kada vi nastavljate kontinuitet loše vlasti 5. oktobra, DS ili ne znam koga drugog ko je do sada bio na vlasti.
Dakle, ključno pitanje – koja je vaša logika da razvlastite još jedan državni monopol? I objasnite mi zbog čega je Direkcija za vodne puteve nesposobna da se bavi tim poslom? To je ključno pitanje. Znači, vi objašnjavate privatizaciju ovih resursa time što ona ne radi svoj posao. Zašto ne radi dobro svoj posao? Jer ne valja menadžment, jer nema mehanizaciju, jer nema dovoljan broj radnika, jer nema dovoljan budžet? Vi, gospođo ministarka niste stručni za ministarstvo koje vodite, nemate te kvalifikacije, niste inženjer, koliko razumem vi ste ekonomista.
Ono što ovde jeste sada ključno pitanje, objasnite mi iz tog ekonomskog ugla šta je bio problem u državnom vlasništvu nad Direkcijom za vodne puteve, odnosno nad njenim monopolom u ovoj sferi? To su strateški resursi, zemljište, vode, banje, druga prirodna bogatstva, rečni tokovi, šume, rude, to se ne prodaje, to se koristi u funkciji domaćeg ekonomskog razvoja. I ne stavlja se u funkciju privatnih partijskih, tajkunskih i stranih interesa.
Znači treba što više možemo da svaki državni resurs privredno i prirodno bogatstvo, stavimo u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja. Evo, ako ne verujete meni možete da se ugledate na zemlju koja je u vezi sa drugom tačkom dnevnog reda, odnosno ovog zajedničkog pretresa, to je Južna Koreja. Evo Južna Koreja je upravo model ovoga o čemu pričam.
Južna Koreja se razvila tako što je carinskim i vancarinskim merama zaštite zatvorila svoje tržište, što je merama zamene uvoza domaćom proizvodnjom podigla domaću privredu i što je zaštitila državni interes u svemu tome. Eto vam primera, pa se ugledajte, proučite malo primer ekonomskog razvoja Južne Koreje. Videćete da su ljudi radili sve suprotno od ovoga što radi od 5. oktobra 2000. godine do danas. Kada kažem vi, mislim i direktno na vas gospođo ministarka, jer vi ste došli od savetnika Miroljuba Labusa do potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.
Dakle nema razlike između G17 plus i SNS, vi ste simbol kontinuiteta.

Zahvaljujem.
Nemam problem gospodine predsedavajući da se vi javite i da polemišete samnom kao narodni poslanik, tako da slobodno ako se ne slažete sa mojim izlaganjem.
Dakle, postoji kontinuitet. Ovde je poenta da ovo nije novi zakon, nije ovo zakon koji je nešto kreativno smislio i dobro doneo. Ovo je kontinuitet razgradnje države od 5. oktobra 2000. godine do danas. Imamo i kontinuitet kadrovski od kadrova G17 plus do kadrova SNS.
Ne razumem zašto se SNS stidi Dinkića. Ako je on vaš partner, recite – volimo Dinkića, to je pravi čovek, svaka čast, uzeli smo njegove najbolje kadrove, uzeli smo Zoranu Mihajlović, uzeli smo Ivicu Kojića. Šta je tu toliko problematično ako su oni dobri kadrovi? Recite svaka čast.
Dakle, ključno pitanje ovde i sa tim ću poentirati i završiti, treba li da prepuštamo državne monopole privatnom sektoru? Objasnite mi, ponavljam po treći put pitanje – zašto državni monopol ne radi dobro, jel loš menadžment direkcije? Promenite menadžment. Koji je razlog zašto to država ne može da radi kako treba, a strateško je pitanje? I kome planirate da predate ove monopole? Jer, ako državi izvučete monopol neko drugi preuzima taj monopol. Ko je to? Tajkuni, vaše partijske firme koje će dobiti na nameštenim tenderima ili strane multinacionalne kompanije sa kojima ste u dilu? Nema četvrtog.
Ako neko u Srbiji veruje u poštene tendere, onda taj živi u bajkama. Jasno je da je većina ovdašnjih tendera nameštena ili za tajkune koji vas finansiraju ili za strane firme sa kojima ste u dilu ili za vaše lične partijske firme kojima nameštate tendere. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa vašim saradnicima, pre svega da pozdravim vaše prisustvo danas ovde i celodnevni boravak sa nama, kao i odgovaranje na pitanja, ja posebno želim to da naglasim iz ugla Poslaničke grupe „Dveri“, jer ste vi prvi ministar u ovoj Vladi koji je odgovarao na naša pitanja i ja sam vam na tome zaista istinski zahvalan. Ostali ministri su se uglavnom oglušavali i izbegavali da odgovaraju na naša pitanja, iz čega sam ja zaključivao da smo bili u pravu u svemu onome što smo govorili – da oni nisu imali odgovor na naša pitanja. Vama hvala.
U vašem odgovoru ste otvorili i nekoliko tema koje sam ja želeo da naglasim u ovom kratkom vremenu koje je preostalo, a te teme su, kako ste vi obrazložili, razlog zašto se određeni deo poslova koji je do sada radila Direkcija predaje u ruke određenih preduzeća koja će konkurisati na tenderima. Vi ste rekli da je u pitanju održavanje tih poslova koje je do sada radila Direkcija i u tom smislu me zanima da mi još jednom pojasnite koji je to motiv bio, jer vi u obrazloženju člana 2. Zakona, predviđajući mogućnost da se pojedini poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepuste privatnim preduzećima na tržištu, u cilju smanjivanja troškova i efikasnijeg obavljanja ovih poslova.
Vi ste tu pomenuli još jednu stvar – budžet, koji je, kao, u problemu da budu izdvojena sredstva za ove troškove i obaveze, ali ja ne vidim šta se tu menja time što to poveravate privatnim preduzećima koji će vršiti taj posao? Znači, vi taj budžet
morate da imate. Neće sigurno privatna ili državna preduzeća raditi o svom trošku održavanje vodnih puteva. Znači, vi taj budžet morate imati, ili ga nećete opet imati, tako da se taj posao svakako onda neće raditi. Znači, ovde se postavlja pitanje – ima li tog budžeta za te poslove ili nema? Ako ga ima, zašto onda taj budžet nije mogla da ko-risti Direkcija za vodne puteve. Ako ga nema, opet ga neće imati i svejedno je kome do-deljujete da radi to održavanje. Dakle, prvo je pitanje ima li budžeta za te poslove ili nema?
Pomenuli ste, takođe, da je jedna od najboljih firmi, to mi je drago da čujem, u oblasti održavanja vodnih puteva upravo jedna državna, odnosno domaća, odnosno državna kompanija, ali to ne znači da će ona dobiti posao na tenderu. Jer, neka kompanija koja za jedan dinar bude povoljnija na tom tenderu će možda dobiti taj posao i tako će državna kompanija ostati bez posla. Da li to nešto znači što je ona najbolja? Ne znači ništa. Imali smo toliko situacija u Srbiji gde su kompanije dobijale nameštene poslove tako što su konkurisale na tenderu za jedan dinar manjom cenom. Mislite da je neko slučajno dao jedan dinar manju cenu? Pa, naravno da je procurela informacija kolika je tenderska ponuda iz državne firme, što znači da neko neprestano cinkari državne firme na tenderima, daje te informacije privatnim firmama i privatne firme postepeno uzimaju poslove državnim firmama. Evo, najveći primer vam je „Lasta“. „Lasta“ je izgubila niz linija svojih prevoznih maršruta koje je imala širom Evrope, pa čak i u domaćem saobraćaju unutar Srbije, upravo zato što su na nameštenim tenderima privatne firme, sad ne ulazim u to da li vaše, partijske, itd, dobijale taj posao za jedan dinar povoljnijom ponudom od „Laste“. Očito je da je neko iz menadžmenta „Laste“ cinkario koja je njihova ponuda i davao tu informaciju privatnim preduzećima koja su tako dobijala na tenderu.
Hoću da vam kažem da nemate model da zaštitite državno preduzeće od propadanja. To je ono što mene interesuje u ovom vašem Predlogu izmena i dopuna Zakona.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, ja bih se pridružio nezadovoljstvu izraženom od strane nekoliko narodnih poslanika iz redova opozicije u vezi sa ovakvim načinom donošenja amandmana o kome zapravo smo svi imali veoma slične predloge.
Zbog čega? Da je Vlada RS, resorni ministar, gospodin Šarčević ili bilo ko od vladajuće većine imao u vidu studente posle diplomskih studija koji su upisali po starom programu, sigurno da bi se jedna ovakva odredba našla, gospodine ministre, u vašem predlogu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Činjenica je, koju želim da konstatujem, da ste vi te studente, kao i bolonjce, o tome ćemo kasnije pričati, upisane 2006, 2007. i 2008. godine jednostavno zaboravili.
Imali ste pritisak određenog broja studenata koji su upisani po starom programu da im produžite i, kao što rekoste, uplašili se njihovih tužbi i drugih stvari i napravili ove izmene i dopune Zakona, zaboravljajući studente koji su na postdiplomskim, magistarskim i doktorskim studijama i zaboravljajući studente koji su upisali Bolonju od 2006. godine.
Sada kada ste, pod pritiskom javnosti i narodnih poslanika opozicije, kroz seriju amandmana, priterani uza zid da praktično prihvatite da i studenti koji su na postdiplomskim studijama, na magistarskim i doktorskim studijama ne budu diskriminisani, vi ste, naravno, poslali gospodina Martinovića da i on predloži isti amandman kao i čitava opozicija, kao i čitava javnost koja se digla protiv takve diskriminacije. I to nije sporno. To je dobra stvar. Zato i postoji opozicija, da vas kritikuje, da uoči nepravilnosti u vašem radu, da uoči ono što ste zaboravili i da vam skrene pažnju amandmanima da ispravite nešto u predlozima zakona. Ali, nije korektno da onda vaša naknadna pamet se ovde preporučuje kao neki amandman koji Vlada prihvata.
Trebalo je naći načina, posebno što ste u obrazloženjima kasnijim odbili sve druge amandmane opozicije zato što je usvojen amandman vašeg šefa poslaničke grupe vladajuće većine. Dakle, apsolutno nekorektno prema narodnim poslanicima iz redova opozicije koji su podneli istovetne amandmane amandmanu šefa vladajuće stranke u Narodnoj skupštini.
Dakle, trebalo je da Vlada, makar jednom rečenicom, makar u fusnoti, napomene da se radi o identičnim amandmanima, da ona usvaja praktično mišljenje svih narodnih poslanika, bez obzira da li su iz vlasti ili opozicije, koji su predložili identičnu stvar, a ne da usvaja amandman narodnog poslanika Aleksandra Martinovića, koji je mogao da se seti i pre toga pa da ode do resornog ministra koji je u Vladi njegove stranke, pa da mu na vreme to sugeriše, pa da to uđe u izmene i dopune Zakona, a ne kroz amandmane.
Dakle, jasno je da ste vi ove studente zaboravili, a da se sada pokušavate izvaditi iz svega toga i još pripisati Aleksandru Martinoviću da se on setio studenata koje je njegova stranka zaboravila.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, što bi rekao jedan veliki uvaženi naš kolega – još od prote Matije Nenadovića do danas nije bilo većeg premijera od Aleksandra Vučića. Zašto sam to pomenuo? Ne da bih citirao ovu veliku mudrost, koja je već ušla u anale našeg parlamentarizma, već iz razloga da bih skrenuo pažnju da SNS sve više počinje da liči na bezgrešnog rimskog papu koji nikada nije priznao da je bilo šta u svojoj istoriji pogrešio. Tako ni SNS, makar se ceo dan mi ovde ubeđivali, neće priznati da je bilo šta u svom životu pogrešila, a kamoli da je zaboravila jednu čitavu grupu studenata postdiplomaca, koje je želela da diskriminiše ovim predlogom izmenama i dopuna zakona.

Gospodine predsedavajući, upravo je poenta mog govora ovaj amandman, za koji kao i za sve druge amandmane opozicije koji su se ticali nadoknade onoga što je Vlada zaboravila, a to su studenti postdiplomci, stoji obrazloženje koje takođe može da uđe u anale našeg parlamentarizma i koje glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman na član 1. predloga zakona koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Dakle, vi iz opozicije nema potrebe uopšte da postojite, pošto postoji dr Aleksandar Martinović. Vi iz opozicije, koji ste to predložili i otkrili ono što Vlada nije uvrstila u predlog zakona, nema razloga da budete uopšte spomenuti, ni da postojite, kada postoji dr Aleksandar Martinović, koji će zapravo da se predstavi da je on to otkrio, umesto opozicije, da Vlada eventualno ne bi bila na stubu srama što je zaboravila čitavu jednu kategoriju studenata.
Ja sam danas potrošio dosta vremena da otkrijem zašto baš dr Aleksandar Martinović, ali mislim da to nije slučajno i da ima razloga zašto je prihvaćen njegov amandman. Ja čak mislim da je to s pravom urađeno. Evo, citiraću vam jednu izuzetno važnu rečenicu dr Aleksandra Martinovića, koja o tome govori i koja kaže: „Bolonjski sistem nije uspešan i mi ćemo inicirati njegovo ukidanje. Potrebno je da vratimo tradicionalno obrazovanje“, rekao je potpredsednik SRS Aleksandar Martinović 27. marta 2012. godine.
(Zoran Krasić, s mesta: Šta je tu pogrešio?)
Ništa nije pogrešio, gospodine Krasiću, naprotiv. Ja se slažem sa njim i verujem da je ovaj njegov amandman samo prvi korak ka ukidanju ove katastrofalne bolonjske reforme obrazovanja u našoj državi i da ako je to razlog zašto je Vlada podržala njegov amandman, mi iz opozicije, barem mi iz poslaničke grupe Dveri se povlačimo, podržavamo što je prihvatila Martinovićev amandman i nadamo se da će ministar Šarčević ići tragom uvaženog dr Martinovića i zaista ukinuti bolonjsku reformu našeg obrazovanja, kao katastrofalnu, štetnu po naše visoko obrazovanje.
To je poenta onoga o čemu mi vama ovde govorimo. Zbog čega Aleksandar Martinović? Zbog čega je njegov amandman lepši, pametniji, sposobniji, kreativniji, kvalitetniji od drugih amandmana koji su podjednako tretirali istu temu na isti način? Da li zato što nećete da priznate da je Vlada pogrešila, jer je Vlada bezgrešna? Ona ne može da pogreši, jer je vodi čovek koji je najveći Srbin od prote Matije Nenadovića do danas.

Dobro.
Veoma je za nas važno u ovoj diskusiji zbog čega je Vlada odbila ovaj amandman, a zbog čega je prihvatila amandman Aleksandra Martinovića. To je predmet moje diskusije, jer su svi naši amandmani odbijeni iz jednog istog obrazloženja – nema potreba za vašim amandmanima, jer smo prihvatili amandman Aleksandra Martinovića. Čekajte, mogla je da kaže potpuno suprotno – nema potrebe za amandmanom Aleksandra Martinovića, jer smo prihvatili amandman Marinike Tepić.
Znači, Vlada mora da zadrži oreol bezgrešnosti. Aleksandar Vučić mora da zadrži oreol čoveka koji nikada nije pogrešio ni jednu jedinu stvar u svom životu, izuzev što je promenio ideologiju, izdao kuma, promenio stranku … (Isključen mikrofon.)

Gospodine predsedavajući, ima li prednost povreda Poslovnika, koleginica se javila, ili ne?

  Poštovana predsedavajuća, drage kolege, narodni poslanici, apsolutno podržavam i smatram da treba prihvatiti ovaj amandman kolega narodnih poslanika iz prostog razloga da se ne bi ogrešili o još jednu grupu studenata tzv. bolonjaca koji su se upisali nakon donošenja Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine.
Ispravili smo grešku koju je Vlada napravila diskriminišući studente postdiplomce na magistarskim i doktorskim studijama i bio bi red da ovim amandmanom ispravimo i ovu eventualnu grešku i diskriminaciju prema studentima bolonjcima koji su se upisali 2006. i 2007. godine.
Zašto smo posebno osetljivi za ovu kategoriju studenata kojim su ovim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju diskriminisani? Zato što je to žrtva eksperimenta bolonjske reforme. Na ovoj generaciji je primenjena bolonjska reforma visokog obrazovanja u Srbiji te 2006. na 2007, 2007. na 2008 i ova generacija je bila eksperimentalna generacija u toj famoznoj i katastrofalnoj bolonjskoj zapadnjačkoj reformi našega školstva.
Mislim da zato bi svi zajedno trebali da imamo malo više razumevanja za ovu generaciju. Postoje dva problema u vezi sa ovom generacijom na koja želim posebno da ukažem. Danas vam, koliko je bilo vremena da diskutujemo malo sa gospodinom ministrom o tome na Odbor za obrazovanje, ali mislim da su od velikog značaja, od interesa ove populacije studenata.
Prva stvar je - zašto se njima ne odobrava produžetak studija, a odobrava se studentima po starom programu koji su upisali nekoliko godina pre njih studije.
Dakle, zašto bi oni bili diskriminisani? Jedino iz tog razloga što su oni, je li, eto, upisali po Bolonji, pa za njih ne treba da važi koje su godine u pisali, iako se zove po starom programu nema veze koliko su godina pre upisali, a evo dobijaju produžetak.
Dakle, to je prvi osnov po kome su oni ovde diskriminisani. Za njih jednostavno treba takođe da važi produžetak, posebno ponavljam, iz razloga što su oni bile žrtve eksperimenta, što su oni bili pokusni konjići nečije tamošnje, tadašnje, ne znam već čije, dosovske, zapadnjačke, soroševske ili ne znam kakve druge gospodine Živkoviću reforme visokog obrazovanja. Red je da neko preuzme odgovornost, pa sada vi se dogovorite koji ste do sada vladali, ko je kriv za katastrofalnu bolonjsku reformu.
Ono što je ovde dodatni problem o kome smo danas diskutovali na Odboru za obrazovanje, što mislim da zaista treba skrenuti pažnju svima vama iz vladajuće većine i siguran sam da ćete razumeti o čemu se radi i da možda ćete promeniti mišljenje i podržati ovaj amandman.
Naime, o čemu se radi? Ovim studentima u vašem obrazloženju, kojim Vlada odbija ovaj amandman, kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što u slučaju kada student upisan u prvu godinu osnovnih studija školske 2006/2007, odnosno 2007/2008. godine prestane status studenta u skladu sa članom 94. stav 1. tačka 4. Zakona o visokom obrazovanju, on ima mogućnost da završi studije u skladu sa članom 85. stav 7. zakona, odnosno članom 94. stav 2. zakona.
Vi ste se ovde izgovorili – on ima mogućnost da završi studije, ali kako? Onim genijalnim izumom koji ste vi osmislili, a to je reupis tzv. Znači, on praktično prekida svoje dosadašnje studije, upisuje ponovo studije po bolonjskom procesu i dobija novih osam, odnosno devet godina za te studije. Šta to konkretno za njega znači? To znači pre svega upisninu, troškove da se iznova upiše, novi indeks i sve druge troškove koje ima i rizik da će mu fakultet raditi novi studijski program, odnosno usklađivati šta je položio od predmeta, šta nije jer se u međuvremenu bolonjski proces menjao, dati mu neke nove predmete da polaže, produžiti mu rok završetka studiranja na taj način?
Nije u istom statusu kao studenti po starom programu kojima je odobreno da produže, odnosno nastave svoje studije bez ikakvih prepreka. Pred ove studente bolonjce vi ste stavili ove dve potencijalne prepreke. Prva je da im fakulteti odrede visoku članarinu, odnosno visoku novu upisninu. Drugo, da ih opterete dodatnim predmetima koji su u međuvremenu iz bilo kog razloga uvedeni i da time oduže i zakomplikuju završavanje studija.
Ovim amandmanom, a isti amandman predložila je i poslanička grupa Dveri, odnosno narodni poslanici Dragan Vesović iz naše poslaničke grupe, mi to sprečavamo. Sprečavamo diskriminaciju prema ovim studentima i njima dajemo mogućnost da i oni mogu da produže svoje studije u naredne dve godine bez nove upisnine, bez promene studijskog programa i svega drugog. Mislim da je to poprilično jasno, poprilično jednostavno, poprilično pošteno. Ne vidim nijedan jedini razlog da svi zajedno ne dignemo ruku za ovaj amandman bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazi.
Ja ga sada branim iako nije amandman Dveri, a imamo i sličan ili gotovo istovetan amandman, jer mislim da je dobar amandman, mislim da sprečava još jednu diskriminaciju, mislim da izlazi u susret, kako se čuje, ne znam da li je taj podatak gospodine ministre tačan, broju od 2000 studenata koji su bili žrtve eksperimenta Bolonje.
Ima još jedan problem sa njima na kojima je skrenuta pažnja u njihovim dopisima. Određeni broj njih je kada je upisao studije te 2006. ili 2007. godine po tzv. Bolonji studirao, a da to često ljudi nisu ni znali, po neakreditovanom programu i dešavalo se da završe svoje studije, da treba da uzmu diplomu i da im fakultet kaže – pa vi ne možete da dobijete diplomu, vi ste studirali po neakreditovanom programu, jer nikada nije akreditovan taj program njihovog bolonjskog studiranja.