Poštovani građani, uvaženi ministre, Srpski pokret Dveri je dao jedan amandman na član 33. po pitanju sastava Nacionalnog prosvetnog saveta, koji ima 35 članova. Naš je predlog bio da u Nacionalni prosvetni savet treba da uđe po jedan predstavnik srpskih obrazovnih institucija iz regiona i rasejanja.

Obrazloženje koje ste nam vi dali jeste da se amandman ne prihvata, jer nije u skladu sa konceptom Predloga zakona u pogledu sastava izbora članova Nacionalnog prosvetnog saveta. Ne znam zašto od 35 članova Nacionalnog prosvetnog saveta po jedan predstavnik nije mogao biti iz institucija koje imaju autoritet, iz rasejanja i regiona?

Kao što znate, mi imamo slučajeve da su ugrožena prava očuvanja jezika u državama regiona, a to nisu ljudi koji su otišli, gospodine ministre, u inostranstvo i ulaze u njihov obrazovni sistem, to su ljudi koji su članovi srpske zajednice, koji su autohtoni na tim prostorima. Da navedem samo primer Crne Gore gde 46% građana se izjašnjava da su srpskog porekla, nemaju pravo da izučavaju ćirilicu u osnovnim školama.

Takođe bih vam naveo i primer jednog ozbiljnog društva prosvete iz Beča, Srpsko-kulturno društvo „Prosveta“, koje je osnovano 1902. godine, u čijem članstvu su izuzetno obrazovani ljudi, koji se bave prosvetom i obrazovanjem.

Zašto od 35 članova nije mogao po jedan da bude iz tih institucija? A znamo da samo u regionu ima dva miliona predstavnika srpskog naroda, a procenjuje se da u celom svetu četiri miliona, znači to su dve trećine. Ovo obrazloženje apsolutno nema smisla, a u skladu je sa državnom strategijom koju promoviše Vlada Republike Srbije po pitanju kulturnog objedinjavanja Srba iz celog sveta, a pogotovo iz regiona, gde se planira da se donese deklaracije o integrisanju prvenstveno na obrazovnom i kulturnom polju između Srba u regionu, prvenstveno Srba iz Srbije i Republike Srpske.

Ako država Srbija vodi takvu politiku, zašto vi niste bili preteča po pitanju primenjivanja te politike u ovom zakonu, a imate mogućnosti da to uradite sada? Hvala.

Gospodine ministre, meni je žao što nisam dobio odgovor po pitanju prethodnog člana i našeg amandmana.

Smatram da ćete vi uzeti u razmatranje tu našu sugestiju, jer ovim predlogom zakona na taj način se ceo kulturno-obrazovni prostor svodi na centralnu Srbiju, što apsolutno smatram da je nepotrebno i pogrešno, jer i Srbi iz Baranje i Srbi iz Kumanovske oblasti pripadaju našem obrazovnom prosvetnom identitetu. Biće prilike da o tome pričamo i u amandmanima koje smo predložili iz ovog zakona.

Što se tiče člana 34. Srpski pokret Dveri smatra da odredbe koje su važile u prethodnom propisu treba da ostanu iste, a vi ste na ovaj način razvlastili Nacionalni prosvetni savet i on sada, po ovom predlogu zakona, daje samo svoje mišljenje po pitanju Strategije obrazovanja. Smatramo da će se na ovaj način urušiti sam kvalitet Strategije obrazovanja na svim nivoima, jer bukvalno se kontroliše sve, od čistačice u javnim preduzećima, do najviših naučnih institucija.

Ovakvim zakonom će se opet dovesti do toga da ljudi koji imaju autoritet i integritet po pitanju univerzitetskog obrazovanja podnose ostavke ili da budu smenjeni, kao što je smenjen predsednik Nacionalnog saveta za prosvetno obrazovanje, uvaženi akademski profesor Aleksandar Lipovski. Zato smatramo da je predlog ovog zakona nepotreban i da se politika stavlja iznad struke.

Suština amandmana koji je podnela poslanička grupa Dveri je ista kao i kod člana 34. da je postojeće zakonsko rešenje bolje. Zato smo u amandmanu koji smo predložili na član 36. predložili da ostane da ministar predlaže da Savet za stručno obrazovanje predlaže ministru konkretne mere, a ne kao što ste vi stavili u Predlogu zakona da Savet daje mišljenje.

Postavlja se pitanje koji je smisao ovog Saveta za stručno obrazovanje? Ono je bez ikakvih nadležnosti. Ono u suštini treba samo da potvrdi ono što Ministarstvo dostavi.

Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, gospodine Nedimoviću, apsolutno je normalno da poslanička grupa opoziciona ima stav da se član 2. briše. Znači, tu ne treba niko da se čudi zašto, zato što mi imamo jasan stav po pitanju procesa Srbije pristupanju EU i što Srpski pokret DVERI takav stav ima već pet godina. Znači, naš politički stav se nije promenio ništa i to pokazuje jednu doslednost da postoje ljudi koji znaju šta hoće i kako treba da izgleda poljoprivredna politika u Srbiji.

Mi danas ovde imamo različita mišljenja u okviru vladajuće koalicije, koja ni sama ne zna da li je ove izmene zakona donela da prevari EU ili da se nastavi SSP i pristupanju EU. Znači, ministar za zaštitu životne sredine je juče izjavio da svi državni resursi pijaće vode koji su prodati treba da se vrate u vlasništvo države Srbije. A mi donosimo zakon kojim prodajemo državnu zemlju strancima. Imamo opozicione partije koje su za to da ovaj zakon valja. Sprski pokret DVERI smatra da ne valja i da ovaj član 2. Ne pogađa suštinu.

Znači, mi smo već govorili o tome šta će biti sa društvenom zemljom koja je u vlasništvu privatnih kombinata? Šta će biti sa onom zemljom koja je prodata strancima u proteklom periodu? Da li će biti pokrenut neki proces preispitivanja privatizacije, gde vi danas imate jedan „Agrokor“ koji je u dugovima, koji je u stečaju. Šta će biti sa šest hiljada hektara zemlje „Agrokora“? Šta će biti sa pet hiljada i 200 hektara društvene zemlje PKB? To su stvari koje je ovaj zakon trebalo da reši. Ovaj zakon nije ništa novo doneo po pitanju zemljišne politike. Zato su predstavnici mnogih poljoprivrednih asocijacija prozreli ovu vašu nameru. Vi od subote imate nekoliko predsednika poljoprivrednih asocijacija koje su se izjasnile da je ovo štetan zakon po poljoprivrednike Srbije. Imate člana SANU, Odbora za poljoprivredu koji je protiv ovog zakona. Imate predstavnike Asocijacije poljoprivrednika, imate analitičare iz PKS, znači, vi niste dobili podršku ni od jedne poljoprivredne asocijacije za ovaj zakon. To je možda samo od nekih vaših stranačkih partnera kojima odgovara ovo. Isti oni tajkuni iz vremena DS, danas su vaši tajkuni. Danas vas finansiraju, upadaju u zemljišne posede u opštinama Sombor, Kula i Vrbas.

Znači, trebali ste da se osvrnete na srpskog poljoprivrednika, na poljoprivredna gazdinstva, da date besplatno ljudima zemlju na deset godina, a ne dajete stranim tajkunima koji će doći, a to će se narod ubrzo uveriti sa prodajom PKB i prozreće smisao ovoga vašeg zakona. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, gospodine Nedimoviću, dosta stvari se ovde čulo, ne bih hteo da se ponavljam, iako čvrsto stojim iza stava naše poslaničke grupe da je glavni uzrok ovakvog zakona SSP. To će vreme pokazati, sigurno da postoji način, iako se ovde čulo od mnogih pravnika da ne postoji način da se SSP suspenduje. To je jedna neistina koja se ovde provlači već nekoliko puta.

Smatramo da je u suštini ovaj zakon jedan marketinški trik prema dve grupe ciljne. Jedna je prema EU, a jedna je prema seljacima i narodu u Srbiji. Zbog čega ovo tvrdim? Vi ste ovde u stavu 3. člana 72. rekli da državljanin države članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, polazeći od Sporazuma, može steći pravnim putem. Šta je sa ostalim državljanima drugih država? Šta je sa državljanima Rusije? Šta je sa državljanima Turske? Šta je sa državljanima iz Azije, Afrike? To je jednostavno jedna nedoumica koja stvara sumnju da su ove izmene zakona pravljene samo da bi se ugodilo EU i da bi se nastavile obaveze koje vi redovno i zdušno ispunjavate prema EU. To je jedna stvar koja nikakvog smisla nema ovde u zakonu.

Takođe, na ovaj način vi želite i našim biračima i ljudima koji se bave poljoprivredom da kažete kako ste vi u stvari uveli restriktivne mere, što je istina i to vidimo prema nekim poslanicima koji su proevropske orijentacije, koji se protive ovakvom načinu prodaje zemlje strancima. Međutim, vi na ovaj način nikakve promene nećete doneti trenutnom stanju na tržištu zemljišta, jer dve osnovne stvari koje niste uspeli da rešite pre donošenja ovoga zakona su problem restitucije i problem zadružne zemlje. Vi se stalno ovde pozivate da je SSP i da su neke odluke donete u proteklih sedam-osam godina kada vi niste bili na vlasti. Ja vam sada kažem da za vreme vaše vladavine postoje pravosnažne presude kojima se određenim zadrugama u Vojvodini vraća zemlja, a oni ne mogu da je upišu u katastar. Ko je za to odgovoran, da li prethodna vlast ili ova vlast koja ništa nije uradila suprotno od onoga što je radila vlast DS-a?

Slažem se ovde sa narodnim poslanicima koji su kritikovali način kako je prodavano zemljište, kako su prodavani poljoprivredni kombinati, ali šta je urađeno u proteklih pet godina da se te stvari isprave? Ništa. Znači, konkretno nijedna mera od kada je SNS na vlasti nije urađena da se preispitaju loše privatizacije. Sada dolazi na tapet prodaja PKB-a. Tu je u pravu gospodin Živković koji kaže - kome će pripasti opet 5.400 hektara društvene zemlje koja je trenutno u vlasništvu PKB-a? Da li će opet doći neko strano privatno lice pod nekom firmom koja je registrovana u Srbiji i postati vlasnik tog zemljišta?

Znači, suštinski se nikakve stvari ne menjaju. Vi nastavljate politiku, što vidimo i po prodaji Energoprojekta, tako će se prodati i PKB i mi naše državne resurse rasprodajemo i dajemo da li tajkunima ili stranim vlasnicima, a ne dajemo našim poljoprivrednim proizvođačima. Ovde smo imali i jedan predlog. Da li će taj predlog poslanička grupa SPS dostaviti? Zašto se na određeni vremenski period bez zakupa ne da zemlja poljoprivrednim gazdinstvima? Da li ćete vi to uraditi i na taj način dokazati da se zaista zalažete da zemlju dobiju naši poljoprivredni proizvođači da se subvencioniše njihova proizvodnja i da oni jednoga dana postanu jak srednji sloj?

Što se tiče „Tenisa“, u Rumuniji su 2017. godine najavljivani kao veliki investitori, dobili su 46.000 hektara zemlje, nisu utovili nijednog tovljenika, iako su zbog toga dobili državnu zemlju u Rumuniji, a dobijali su ogromne subvencije za organsku proizvodnju pšenice i na taj način su sticali ogromno bogatstvo. Tako da, politika koju SNS vodi u proteklih pet godina, a po ovome što sada vidimo i u ovom zakonu, neće doneti nikakav dobrobit za srpske poljoprivredne proizvođače. Hvala.

Povređen je član 107. stav 2.

Poslanik je govorio o dostojanstvu, a ja govorim o vređanju narodnih poslanika. Predsedavajući vi i dalje nastavljate sa starom praksom da se gospodin Boško Obradović konstantno vređa, ovaj put od predstavnika vladajuće koalicije i ne reagujete na to. Znači, pričane su priče o Tuti Bugarinu, o Srebrenici, a upravo je vladajuća koalicija i njen sadašnji predsednik, predsednik države finansirao to.

Pokret Dveri neće glasati za izmene i dopune Zakona. Nije floskula, nego se suštinska politika Dveri ne slaže sa izmenama Zakona o ministarstvima. Smatramo da su ove izmene ekonomski štetne i politički nepotrebne u današnjoj situaciji.

Mi smo danas imali prilike ovde da čujemo od mnogih poslanika da je Srbija zemlja koja ima najbolju ekonomsku saradnju sa zemljama Evropske unije. Sa neke strane, to je tačno i to je istina, po pitanju brojki.

Ali, ja postavljam pitanje i narodnim poslanicima i građanima Srbije – koliko je godina unazad energije, finansijskih sredstava, ulagano u saradnju sa zemljama EU i koje su dobiti za srpsku privredu? Osim što smo im predali tržište, osim što smo otvorili granice za uvoz strane robe, mi nikakve druge koristi nismo imali.

Postavljamo pitanje Vladi Republike Srbije – dokle se stiglo u formiranju kancelarije za saradnju sa Ruskom Federacijom?

U srpskoj politici jedno se priča a drugo se radi. Predstavnici vladajuće koalicije su deklarativno za saradnju sa Rusijom i Kinom i za otvaranje istočnog tržišta. Međutim, u praksi se jako malo uradilo da ta saradnja postane bolja, da postane efikasnija. Ja ću vam samo reći po pitanju poljoprivrede i agroindustrije, da sva ona obećanja koja slušamo od 2014. godine kada je bio predsednik Rusije Vladimir Putin se nisu ostvarila. Ne želim ovde da glumim velikog Rusofila, sigurno ima i dosta ljudi narodnih poslanika vladajuće stranke, a pogotovo birača, koji su za tesniju saradnju sa Rusijom, ali, konkretne stvari na ovom polju se nisu ništa popravile.

Smatram da je formiranje ministarstva za evropske integracije apsolutno bespotrebno, ekonomski štetno i da nema smisla formiranje tog ministarstva kad smo ovde čuli nekoliko perjanica vladajuće koalicije koji su izjavili da ni oni sami ne veruju i nisu sigurni da će Srbija ući u EU.

Zato postavljam pitanje ovde – zašto vladajuća koalicija obmanjuje narod, zašto ulaže u neke stvari koje su nepotrebne za srpsku privredu, za srpsku poljoprivredu i zašto teži ka tome i na taj način Republiku Srbiju, njenu privredu i ekonomiju dovodi u jedno stanje isključivosti, gde smo mi sada trenutno okrenuti i ulažemo samo u saradnju sa zemljama EU. Pričam prvenstveno po pitanju ekonomije, po pitanju agroindustrije.

Možda će se uskoro na geopolitičkoj sceni doživeti određene stvari, koje će usloviti to da mi budemo izloženi momentu kada nećemo moći da se organizujemo za brži i bolji izvoz srpskih proizvoda na istočno tržište. Imali smo prilike već nekoliko godina da postanemo članovi i da uđemo u pregovore sa Evroazijskim ekonomskim savezom, ali ništa nismo uradili. Po pitanju otvaranja distributivnog centra u Moskvi, ništa nije urađeno. Ovo su vam samo konkretni dokazi. O ovome je govorio i predsednik Privredne komore Srbije, gospodin Miloš Bugarin, koji za vreme svog mandata nije uspeo da otvori distributivni centar za srpske proizvode u Moskvi.

Zato pozivan i narodne poslanike i građane Srbije da ne veruju u priču o ekonomskoj saradnji sa Evropskom unijom, da je ta saradnja štetna po srpsku privredu, da možda sada i sa otvaranjem Poglavlja 29 srpska Vlada bude primorana da ukine bescarinsku saradnju sa Rusijom i da će uskoro i građani Srbije i narodni poslanici biti u prilici da vide kako će nas Evropska unija stisnuti uz zid po pitanju saradnje sa Rusijom, prvenstveno ekonomske saradnje. O tome smo mogli čuti u ovome domu pre nekoliko dana, kada su bili predstavnici Parlamentarne skupštine NATO-a, koji su se posebno interesovali za saradnju sa Rusijom, koji su se posebno interesovali za bescarinski izvoz srpske robe u Rusiju i koji su sami u svom izveštaju, ko je imao prilike da pročita taj izveštaj Parlamentarne skupštine NATO-a, rekli da Evropska unija nema nameru da proširuje na zapadni Balkan svoje članstvo.

Zato ovom prilikom ponavljam da je ministarstvo za ekonomske integracije apsolutni promašaj, da od toga nikakve koristi neće imati ni srpska poljoprivreda, ni srpska privreda. Mi smo samo u proteklih dve i po godine uložili i dali stranim investitorima 860 miliona evra. Zato danas srpski malinari u južnoj Srbiji nemaju hladnjače, zato su uslovljeni da za 80 dinara prodaju malinu, baš zbog toga što smo svu svoju energiju zadnjih 17 godina ulagali u strane investitore, u saradnju sa zemljama koje ovde dolaze da nam uzmu tržište i koje ovde gledaju prvenstveno svoj lični interes. Hvala vam.

Poštovani ministre, narodni poslanici, građani Srbije, poslanička grupa Srpski pokret Dveri apsolutno podržava modernizaciju jednog velikog sistema kao što je EPS. Međutim, suštinski se ne slažemo u načinu na koji će se finansiranje EPS-a vršiti, jer smatramo da to dugoročno neće doneti boljitak u razvoju ovog preduzeća.

Slušajući ministra Vujovića, poverovao sam da se ovaj kredit koji nam daje Nemačka razvojna banka poklanja građanima Srbije ili EPS-u, a poznavajući višedecenijsku velikodušnost nemačkog naroda prema srpskom narodu i u političkom i u ekonomskom smislu, sumnjam da će to biti tako. Građani Srbije moraju da znaju da u proteklom periodu kada su se tenderi raspisivali za slične konkurse naše firme nisu mogle da konkurišu jer nisu bile u mogućnosti da ispune uslove koje su propisivale one finansijske institucije koje su davale kredite.

Navešću vam primer tendera iz 2015. godine, kada je bio tender za obnavljanje brojila. Učestvovala je francuska firma Atos i Erikson, a učestvovala je i naša firma poznatog košarkaša Dejana Bodiroge, koja naravno nije mogla da dobije taj tender, mogla je samo da bude podizvođač. Iako je radila najkomplikovanije radove, kajmak je uzimala francuska firma Atos. Tako da, sumnjamo da će i u ovom projektu većinu glavnih poslova raditi strane kompanije, što se apsolutno ne slaže sa politikom Srpskog pokreta Dveri. Mi se zalažemo da ovakve velike poslove rade srpske kompanije.

Jedan od razloga o kome još treba razmišljati jeste zašto Nemačka razvojna banka daje nama kredit, zašto naša država, evo SNS je na vlasti već četiri-pet godina, nije formirala domaću razvojnu investicionu banku i da mi iz svojih sredstava finansiramo ovako velike projekte, da razvijamo naše preduzetnike, da razvijamo mala i srednja preduzeća, a ne da stalno uzimamo kredite, u šta nas uveravate, da je ovo ista politika koja se vodi od 2000. godine do danas.

Što se tiče drugog problema, dosta narodnih poslanika je danas govorilo ovde o domaćinskom odnosu u poslovanju EPS, ali ne znam kako su oni došli do tog zaključka. Po egzaktnim podacima koji su objavljeni i za koje ste dobili kritiku od vaših prijatelja iz MMF-a, javna i državna preduzeća duguju za struju, a u pitanju je 20 preduzeća, o čemu se ovde već govorilo, sa datumom od 10. januara 2017. godine 22 milijarde dinara, što je sedam milijardi dinara više u odnosu na 2016. godinu. To su podaci koji su javni, a domaćinstava u Srbiji duguju 17 milijardi dinara. Znači, pet milijardi dinara manje duguje 150.000 domaćinstava, koji su napravili reprogram duga sa EPS i koji imaju dobru volju da vrate te dugove, ali ne mogu da vrate i dolazi do utuženja, dolazi do izvršenja, tako da je trenutno u planu da se u 100.000 domaćinstava ulazi u stanove, da im se otimaju stvari, da im se uzimaju penzije, jer to je politika koja je došla od 2000. godine u Srbiju i koju danas vi sprovodite.

Znači, mali obični ljudi će da plaćaju teret dugova koje prave velike firme i velike kompanije koje su, svi znamo, menadžeri iz vladajućih partija. Tako da, ja predlažem da vi utužite i oporezujete ljude koji vode ova preduzeća, da otimate njima stanove, a da ljude koji imaju dobru volju ostavite na miru. Zato smatramo da ovaj način finansiranja obnove EPS-a nije koristan. Dok se finansiranje ovako velikih državnih preduzeća ne bude finansiralo iz domaćih sredstava, kajmak će uvek uzimati strane kompanije. Pošto mnogo ministara odlazi u Kinu, nadam se da je neko imao prilike da se raspita kod kineskog rukovodstva kako funkcioniše organizovanje i rukovođenje u javnim državnim preduzećima. Sigurno da postoji način da javna i državna preduzeća rade onako kako treba i da ne prave ovolike ogromne gubitke, naravno pogotovo kada su izbori u pitanju. Hvala vam.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajuća, narodni poslanici, građani Srbije, apsolutno ne razumem zašto ovaj amandman nije prihvaćen? Ono što su Dveri tražile u članu 7. izmena i dopuna Zakona o podsticajima jeste da se sredstva koja prelaze 10 miliona dinara ne umanjuju domaćinstvima koja imaju dva člana domaćinstva mlađa od 18 godina. Znači, pričamo o podsticajima u poljoprivredi, pričamo o konstantnom, već nekoliko godina od kada je ova Vlada, o želji da se seoska domaćinstva ojačaju, a jedan konkretan amandman ne prihvatamo.
Koje je obrazloženje što vi kažete? Obrazloženje je da EU ne prepoznaje direktna plaćanja nezavisno od broja članova gazdinstva. Kakav je to odgovor? Znači, opet stojimo pri stavu što smo rekli u načelnoj raspravi da ste vi ovaj Zakon doneli da bi ste naše zakonodavstvo uskladili sa nalozima EU, što je za nas apsolutno besmisleno.
Jedina dva resursa koja mogu da revitalizuju ovo državu Srbiju su dijaspora i poljoprivreda, a vi ovakav amandman ne prihvatate? Znači, nije mi jasno o čemu se ovde radi i to je dokaz da je vaša politika samo politika srljanja u EU, koja apsolutno šteti direktno ljudima koji se bave zemljoradnjom u Srbiji.
Ne znam razlog koji je, voleo bih da mi objasnite, ali nemojte onda više pričati da vam je stalo do opstanka mladih ljudi na selu, da vam je stalo do razvijanja ruralnih područja, ako ovakve amandmane ne podržavate.

Poštovani građani Srbije, ovaj zakon bi se mogao nazvati „mrvice za poljoprivredu“ i stvaranje srpske poljoprivrede nekonkurentnom.
Gospodine ministre, nisam zadovoljan sa vašim odgovorom po pitanju prošlog amandmana, ali nema veze. Jednostavno, seoska domaćinstva sa više dece nisu interesantna. Šta hoću ovde konkretno da kažem? Znači, cilj EU je da broj ljudi koji se bavi srpskom poljoprivredom svede na nivo koji je u Evropi, to je 4%. Na taj način će sa ovim zakonom koji vi predlažete uspeti da opstanu samo veliki agrokompleksi.
Na koji način će srpska poljoprivreda biti konkurentna? Ako se pozivate na Mađarsku, vidim ovde da mnogi ljudi spominju Mađarsku, treba da znaju da je Viktor Orban samo 600 miliona evra ubacio u mađarske državljane koji žive u Vojvodini i na taj način nam ojačao i mehanizaciju i finansijske njihove fondove, da oni mogu da budu konkurentni ovde u Srbiji. Zašto to naša Vlada ne radi?
Evo, konkretno, ako se već pozivate na zakone EU, podsticaji za ruralna područja u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj su od 50 do 60%, a to je naš predlog bio da se ovi podsticaji povećaju. Da ne govorim o podsticajima po hektaru zemlje koji su samo u Hrvatskoj 300 evra, da ne govorimo Slovenija, da ne govorimo Nemačka, Holandija, gde su 500-600 evra. Neko je ovde spominjao da neke države daju i 900 evra.
Na koji način vi ministre mislite da naši poljoprivrednici budu konkurentni, mali i srednji? Veliki će biti, koji dobijaju EBRD, iz IPARD, oni će biti, ali mali ljudi neće moći da uspeju da izdrže konkurenciju, pogotovo od kada smo potpisali SSP i otvorili granice za uvoz strane robe. Znači, jednostavno ovaj zakon ide na ruku samo velikim igračima, a malim nikako.

Znači, ja ću vama odgovoriti zašto je Hrvatska poljoprivreda doživela kolaps. Zato što se nalazi u EU. Naša sreća je što mi još nismo ušli u EU. Ja sam ovde rekao podsticajima koji oni dobijaju u okviru svoje države. Znači, oni su tu ispred nas pet puta.
Još jedna stvar koja je bitna, rekli smo da se ovde u srpskom Ministarstvu poljoprivrede u proteklih četiri godine promenilo četiri ministra, ja bih voleo da vi dođete ovde 2018. godine, ako vas ne smene, i da vidimo koje su dobrobiti srpske poljoprivrede po pitanju ovog zakona. To bih voleo da vidim za godinu i po dana.

Gospodine predsedavajući, narod je video kako izgleda ponašanje ljudi koji non-stop uništavaju dostojanstvo ove Narodne skupštine. Konstantno se prozivaju ljudi koji su članovi Poslaničke grupe Dveri, a nemaju pravo na repliku. Zašto se to radi? Zbog čega se to dopušta od vaše strane, a ne dajete ljudima pravo na repliku? Garantujemo da će se vama obiti o glavu što trpite to, a već doživljavate od drugih narodnih poslanika da izbegavaju da slušaju članove SNS.
Znači, uvedite red u ovu Skupštinu, dajte ljudima koji imaju autoritet i moralno i intelektualno da odgovore na repliku kad se lično prozivaju.

Poštovani ministre, ako je u strategiji poljoprivredne politike organska proizvodnja izuzetno dobro i dovoljno zastupljena, kao jedna važna grana naše poljoprivrede, a rezultati govore da rast organske proizvodnje u Srbiji nije dao zadovoljavajuće rezultate u proteklih par godina, smatramo da su neophodni drugi načini stimulisanja organske proizvodnje u našoj državi. Zato smo smatrali da su ovi podsticaji od 40% nedovoljni, da trebaju da budu veći.
Naravno, da ima razloga da vi to opovrgnete i da kažete da to nije u skladu sa budžetom. Međutim i u EU cene organskih proizvoda su tri puta veće u odnosu na proizvodnju koja se vrši komercijalnom proizvodnjom. Tako da bih hteo samo da kažem još jednu stvar, da ova mera neće dati dovoljne rezultate i država treba da se zainteresuje, kako poreskim olakšicama da omogući poljoprivrednim proizvođačima, koji se bave organskom proizvodnjom, da se na osnovu tih mera, na osnovu medijske podrške, rad poljoprivrednih gazdinstava poboljša.
Sam način stimulisanja organske proizvodnje kroz subvencionisanje nije dovoljan. Zato smatramo da Ministarstvo poljoprivrede treba da se zainteresuje po pitanju poreskih olakšica, po pitanju medijske podrške, o čemu ćemo govoriti u narednim amandmanima.

Poštovani ministre, ovo je još jedan amandman za koji stvarno ne znamo zašto nije prihvaćen. Znači, u članu 15. Predloga zakona stav 5. glasi – podsticaji za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za građane Srbije poslanička grupa Dveri je dala predlog da amandman glasi ovako: „Podsticaji za specijalne savetodavne i obrazovne televizijske programe, promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju su plaćanja koja se odobravaju za izradu i emitovanje savetodavnih i obrazovnih televizijskih programa u trajanju do maksimalno tri sata dnevno putem regionalnih emitera i Radio-televizije Srbije, a po konkursnim uslovima Ministarstva i poljoprivrede savetodavne službe.
Znači, ovo je amandman koji traže ljudi sa sela. Ljudi nisu edukovani, ljudi nemaju mogućnost ni sredstva da obilaze seminare i ovakav vid promocije poljoprivredne proizvodnje bi bio izuzetno koristan za sve ljude, pogotovo mlade ljude koji žive na selu.
Ja bih vam rekao, ministre, da je ovo praksa u mnogim evropskim državama, da ne spominjem ovde Rusiju, mada ovde više nema ljudi koji se ježe kada se spominje reč Rusija. Za vas je spasonosno da imate državnu televiziju poljoprivrednu koja će emitovati edukativni program 24 sata dnevno.
Mislim da ovaj odgovor koji ste vi ovde izneli je nedovoljan, znači, ne poklapa se sa ovim što smo mi predložili i smatramo da je ovakva jedna stvar neophodna za razvoj srpske poljoprivrede. Hvala vam.