Ne, ovlašćeni, član 5. Ja sam ovlašćeni i pričam amandman. Znači, član 27e stav 34, o tome pričamo sada.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, BIA … (Isključen mikrofon.)

Poštovani ministri, narodni poslanici, građani Republike Srbije, što se tiče budžeta za 2018. godinu i što se tiču ekonomskih i privrednih mera koje su u budžetu predviđene, smatramo da nikakvih poboljšanja neće biti, jer se i dalje sprovodi neoliberalna politika koja je karakteristika svih vlasti od 2000. godine do danas.

Narod Srbije je upao u kolektivnu depresiju već odavno, što se vidi po tome koliko mladih ljudi odlazi iz Srbije i koliko mladih ljudi ne vidi perspektivu života u Srbiji, tako da sve ono što određeni magovi za statistiku, kao što je direktor Zavoda za statistiku, gospodin Kovačević, rade, teško da će ubediti nekoga da se stanje u Srbiji može popraviti sa ovim budžetom i zato mi ne vidimo ovde entuzijazam kod predstavnika Vlade kao što je bio slučaj prošle godine.

Neke stvari iz budžeta bi mogli ovako da oslikavaju kakav je odnos Vlade prema pojedinim institucijama Republike Srbije. Jedan od primera je da je budžet za Skupštinu Srbije smanjen za skoro milijardu i 300 miliona dinara, a budžet za Vladu i u odnosu na prošlu godinu povećan za pet milijardi dinara, što očito govori da predstavnicima Vlade nije stalo kako će funkcionisati najviše zakonodavno telo, nije im stalo što radnici koji rade u Skupštini Srbije imaju izuzetno male plate, koje su duplo niže od republičkog proseka, nije im stalo što je dnevnica vozača kada idu na teren 150 dinara, a nekad je bila tri hiljade. To su stvari koje pokazuju da u suštini ova Vlada ne interesuje se posebno za srednji sloj i za niže slojeve stanovništva, nego uglavnom za elitu.

Jedna stvar koja je takođe zapala za oko, to je Kancelarija za saradnju sa Rusijom i Kinom. Mi trenutno imamo Ministarstvo spoljnih poslova, koje se bavi diplomatskim odnosima sa državama u inostranstvu, imamo Ministarstvo privrede, koje u svojoj nadležnosti ima saradnju sa Rusijom. Imamo Privrednu komoru Republike Srbije, koja treba da razvije odnose sa Rusijom, koja nažalost nije uspela da otvori u zadnjih 10 godina ni taj famozni distributivni centar za naše proizvođače. Mi sada iz ovoga budžeta izdvajamo 50 miliona dinara za Kancelariju za saradnju sa Rusijom i Kinom.

Nažalost, ta Kancelarija do sada ništa nije uradila, osim što je 20 ljudi koji su deo Ministarstva spoljnih poslova isprašila iz zgrade u ulici Vase Čarapića, koji se sada nalaze u zgradi MUP-a i koji su jedan organ koji je trebalo da se bavi sa pet miliona Srba koji žive van Srbije, smestila u prostorijama MUP-a, a zgrada u ulici Vase Čarapića je pripala gospodinu Tomislavu Nikoliću, da bi se on, pretpostavljam, bavio nekim ličnim svojim poslovima sa poslovnim partnerima iz Kine i Rusije. To se vidi iz stavki u budžetu gde je skoro 40 miliona dinara predviđeno ili za plate radnika u toj kancelariji ili za putne troškove.

Znači, nikakvi konkretni projekti ne postoje po pitanju saradnje Kine i Rusije, nikakvi pozitivni efekati se neće desiti. Ja ne znam zašto Vlada Republike Srbije nije ispunila obećanje da će otvoriti Kancelariju za saradnju sa Ruskom Federacijom, pa da ćemo mi imati mogućnost da preko jedne ozbiljne institucije poboljšamo privredni razvoj sa Rusijom. Onda zato ne treba da nas čudi što je saradnja, govorim o privrednoj saradnji Srbije i Rusije, na tako izuzetno niskom nivou, kada se za saradnju sa Rusijom i Kinom izdvaja 50 miliona dinara, a za Ministarstvo za evropske integracije se izdvaja milijardu i 136 miliona dinara.

Znači, Ministarstvo za evropske integracije funkcioniše na još jednom većem nivou, u prošlom mandatu je to bila Kancelarija za evropske integracije sa manjim budžetom, a sada je budžet još veći i toliko se ulaže u tu famoznu saradnju sa EU i u naše pridruživanje EU, mada ovde verujem 90% ljudi čvrsto veruje da do prisajedinjenja Evropskoj Uniji nikad neće ni doći.

Jedna stvar kojom se pokret Dveri već duže vremena bavi i mogu slobodno da kažem da smo jedini politički pokret u svetu koji je temu porodice, demografije i populacione politike stavio u političku arenu. O tome postoje i zvanična priznanja Svetskog kongresa porodica, da je grupa mladih ljudi uspela da temu porodice, problema bele kuge nametne srpskoj javnosti.

Meni je ovde žao što ministar bez portfelja, koga predstavlja jedna ozbiljna gospođa Slavica Đukić Dejanović, će morati da sluša kritike od strane pripadnika Srpskog pokreta Dveri, jer ne bih želeo da ispadnemo kao nasilnici, kao ljudi koji se iživljavaju nad ženama, kako smo predstavljeni u javnosti, ali moram da kažem neke stvari po pitanju ovog Ministarstva bez portfelja, koje po meni ne radi na pravi način na koji bi trebalo, jer nažalost, nije uspostavilo prioritete kojima treba da se bavi ovo Ministarstvo.

Krenuo bih, i to sam juče govorio o tome, krenuo bih od pretpostavke velikog ruskog pisca Aleksandra Solženjicina, koji je rekao da se jedino razvija ona država čiji se broj stanovnika povećava. Ako uzmemo da je to istina, a pretpostavljam da se svi sa time slažemo, činjenica je da se Republika Srbija unazad 15, 20 godina degradira u svakom smislu, i demografskom i privrednom i ekonomskom, a nažalost, i političkom.

Stanje u kome se danas Srbija nalazi je takvo da u zadnjih 10 godina imamo 385 hiljada stanovnika manje. Već je neko ovde rekao da je u proteklih godinu dana rođeno 1.000 beba manje. Godine 1920. u Srbiji se rodilo 126 hiljada beba, a prošle godine oko 65 hiljada.

Stopa rodnosti po ženi je 1,46. Da bismo ovu državu usmerili tako da se prosto obnavlja po pitanju reprodukcije, nama je potrebno dva deteta po ženi, a posebno bi bilo dobro kada bi se natalitet povećao da svaka porodica u Srbija ima prosečno tri stanovnika i onda bismo mi mogli da razmišljamo o pozitivnom prirodnom priraštaju.

Kako stići do tih mera, gospođo ministarka? Bojim se da sa ovakvim budžetom vašeg Ministarstva i sa ovakvom strategijom teško da ćemo šta moći uraditi. Ja apsolutno vas razumem kada ste vi pre godinu, dve izjavili da je ovo za vas nova tema, da se niste bavili, iako ste lekar po struci, ovom temom. Ali, nažalost, to je odgovornost Vlade u kojoj sedite i odgovornost svih vlada u proteklom periodu od 2000. godine koje se temom demografije nisu ozbiljno bavile. Zato imamo ovakve pogubne rezultate.

Posebno je poražavajuće da se u javnim medijima i na nacionalnom servisu Republike Srbije i medijima koji su na nacionalnoj frekvenciji konstantno degradira brak, konstantno degradira porodica i svedoci smo ogromnog broja nasilja u porodici, što je upravo posledica ovakve medijske slike koja se stvara u srpskoj javnosti.

Još jedan podatak koji ide u prilog tome jeste da od 1986. godine do danas jedna trećina brakova se danas manje sklapa nego pre 30 godina. Znači, brak više nije institucija kakva treba da bude, brak nije institucija onakva kako su UN definisale brak kao osnovnu ćeliju društva i to je sve posledica zbog čega mi imamo ovakvo stanje u društvu, po pitanju kriminala, po pitanju maloletničke delikvencije, a nažalost, po jednom od najbitnijih pitanja, a to je odlazak mladih ljudi iz Srbije, koje Bog zna kako ćemo mi uspeti da rešimo taj strašan problem.

Što se tiče konkretno budžeta i finansijskih sredstava koje ste vi predvideli u okviru vašeg Ministarstva za populacionu politiku i demografski problem, ovde je navedena stavka od 600 miliona dinara. Pozdravljamo što je više u odnosu na prošli budžet, ali treba navesti da je pola od ovih sredstava namenjeno za operativni rad Ministarstva, a samo 300 miliona je navedeno za podršku sa konkretnim merama. To je u okviru nekih evropskih standarda skoro 10 puta manje od dozvoljenih evropskih država, po pitanju odnosa na BDP.

Ove mere teško da će moći doneti poboljšanje po pitanju populacione politike, jer ovo su u stvari socijalne mere. Ovo nisu pro-porodične mere, znači, ovo su socijalne mere za ugrožene slojeve stanovništva.

Ja mogu da pitam sada vas ovde kakvu ja pogodnost kao otac troje dece imam, a s obzirom da mi je najmlađe dete staro šest godina? Nikakvu. Znači, ja od ove države nikakvu pomoć konkretnu nemam za razvoj svoje porodice i za poboljšanje nataliteta naše države.

Žao mi je što nije tu ministar sporta gospodin Vanja Udovičić, jer smo mi ovde čuli kako se naš sport razvija. Ja njemu postavljam pitanje – koje su to mere koje Ministarstvo sporta može da donese, a da moji prijatelji i kumovi koji imaju troje, četvoro dece ne plaćaju za svako dete 2.000 dinara mesečno npr. za trening fudbala? Šta je to država Srbija uradila da omogući deci da se kolektivno bave sportom? Ništa. Ovo sve što se dešava po pitanju uspeha naših sportista je sreća da smo mi talentovan narod, sreća da ima ljudi koji su odvojili svoja privatna, porodična sredstva da bi njihova deca uspela u sportu. Ja mogu to da kažem pošto sam se bavio sportom, vidim kakvo je stanje sporta u mome gradu i mogu slobodno da kažem da je stanje katastrofalno, što se vidi po broju olimpijaca koji dolaze iz naših gradova.

Takođe, odnos Vlade i budžeta u odnosu na porodičnu politiku, navešćemo samo neke mere, da se i dalje nastavlja finansiranje stranih kompanija, 12 milijardi dinara se odvaja za strane i domaće firme, što je 20 puta više od budžeta za Ministarstvo za porodicu, 1,3 milijarde se odvaja za sistem stalne pomoći migrantima, 450 miliona dinara se u okviru Ministarstva pravde odvaja za nevladine organizacije, a znamo svi da polovina tih nevladinih organizacija se finansira još dodatno iz inostranstva i da radi u srpskom interesu i da su većina nevladinih organizacija, ne svi, bili veliki faktor političke nestabilnosti od 2000. godine do danas.

Možemo pomenuti i dva miliona evra za fontanu koju su građani Beograda i Srbije dali za fontanu u centru Beograda. To je skoro isto koliko se odvaja za populacione mere u okviru vašeg Ministarstva.

Neke konkretne stvari koje pokret Dveri predlaže, da ne bude samo da kritikujemo stanje po pitanju demografije, mada slobodno možemo reći da je stanje izuzetno loše što govore i ovi podaci, jesu neke konkretne mere kojima su se određene države EU pozabavile i sprovele ih u delo.

Mi smo ovde u Skupštini Republike Srbije predali jednu deklaraciju o zaštiti porodice koja je ušla u proceduru 17.10.2017. godine i za koju smo od Ministarstva zdravlja, od gospodina Lončara, mene je to posebno iznenadilo da je on pozitivno ocenio ovu našu deklaraciju i rekao da je predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti porodice u Srbiji u saglasnosti sa važećim propisima i strategijama Ministarstva zdravlja. Sigurno da postoji svest o tome koliko je ova stvar ozbiljna, ali postoji sigurno i izuzetno mnogo prostora da se mere po pitanju katastrofalnog demografskog stanja u kojem se nalazi Srbija popravi.

Konkretne mere koji je pokret Dveri predložio… Navešću i vama i građanima Srbije neke mere kako bi znali da stanje može da se popravi. Prva mera je poreska reforma u korist porodica, druga mera je više mere direktne i indirektne finansijske pomoći i treća mera je sticanje porodičnog doma.

Što se tiče prve mere - poreska reforma u korist porodica, mi smo u svojoj deklaraciji stavili da je neophodno smanjenje poreske osnovice za izračunavanje poreza na zaradu. LJudi koji su u braku, 25% bi im se skidalo osnovice od bruto plate, za prvo dete 50%, za drugo dete 75% i za treće dete 100%, što znači da zaposleni roditelji troje i više dece ne bi plaćali porez na zarade.

To su neke konkretne mere koje su mnoge države u Evropi i svetu već primenile, da ne navodim Mađarsku, da ne navodim Rusiju, znači, može. Što bi značilo da bi, ako bračni parovi imaju u proseku 48.000 platu, oni na ime poreza i doprinosa uštedeli 17.880 dinara svakog meseca. Znači, naša Vlada sa konkretnim merama treba da ubedi i da uveri građane Srbije da oni ljudi koji imaju višedetne porodice, ovo nisu mere samo za višedetne porodice, ali znači da se za svako dete smanjuje stopa poreza, da će bolje živeti, da će im ostati više para u njihovom kućnom budžetu. To su konkretne mere.

Zašto bi se mladi ljudi odlučili da uđu u brak, da stvaraju porodicu i da budu onaj faktor koji će popraviti demografski položaj srpskog naroda? Imali ste izveštaje američke obaveštajne agencije, koja odlično prati stanje u državi, znaju šta nam se dešava u svakom ministarstvu. Šta će nam se desiti 2050. godine? Šta će nam se desiti 2050. godine i koliko će nas biti? Znači, to su izveštaji američke obaveštajne službe, a to nam se već desilo po pitanju KiM, o tome smo juče i pričali, ali na svu sreću danas je najveći natalitet na KiM među srpskim življem i danas svaka mlada kosovska porodica ima troje ili četvoro dece. To je perspektiva i to je budućnost da Kosovo nikad neće biti šiptarsko i albansko.

Druga mera, više mere direktne i indirektne finansijske pomoći, govorili smo o dečijem dodatku koji ne sme da bude mera za socijalno ugrožene porodice. U Rusiji postoji materinski kapital u iznosu od 10 hiljada evra mesečno, a koji se daje porodicama koje imaju dvoje i više dece. Ta mera traje od 2007. godine i u tu meru je ušlo osam i po miliona ruskih porodica. Zamislite sada koliko je Putin i koliko je ruska država izdvojila novca iz svog budžeta, uzela od Deripaske i ostalih tajkuna, bankara da bi se natalitet u Rusiji popravio.

Znači, postoji mogućnost i to treba da uradi Vlada. Ako ne ova, sigurno će uraditi neka buduća koja bude razmišljala o tome. Na taj način bi se u kontinuitetu, ne samo dve godine, o tome sam već pričao da ljudi, čije najmlađe dete, pet godina nikakvu pomoć od države nemaju, finansirale porodice dece do 18 godine i za to se moraju naći sredstva u budžetu. Ovde smo pokazali u primeru, kada se daje za neke strance, za Fijat, za Etihad, koji su nam uništili domaću proizvodnju, a ne daje se za ono što će nam doneti budućnost i u privredi i u državnom planu.

Treća mera – sticanje porodičnog doma. Postavljam pitanje svim narodnim poslanicima ovde koji žive od jedne plate, poslaničke, kako mogu da dođu do mogućnosti da kupe stan u Novom Sadu ili Beogradu na pošten način? Da li neko može danas od plate, da li je ta plata 90 hiljada, 50 hiljada, da kupi stan, osim ako ne upadne u kredit i u problem sa bankama koje su uništile i izbacivale mnoge porodice iz stanova? Znači, neophodna je i ta mera sticanja porodičnog doma za sve mlade bračne parove, jer je to pokazatelj da je to osnovni problem zašto mladi ljudi neće da se odluče na taj korak, zbog tih sumnji po pitanju finansija, da uđu u bračnu zajednicu.

Neophodno je subvencionisati kamatu od strane države u prve tri godine otplate kredita, te će u tom periodu mladi bračni par otplaćivati samo ratu koja se odnosi na glavnicu stambenog kredita. Po dinamici datoj u tabeli, bračni par će biti oslobođen plaćanja kamate za stambeni kredit za svako novorođeno dete, za drugo dete još dve godine, za treće dete još tri, za četvrto još pet godina će biti oslobođen tih stavki. To su konkretne mere koje mogu da dovedu do toga da se mladi bračni parovi odluče da uđu u priču kupovine stanova i da rađaju decu, naravno, a ne da budu robovi bankara, da budu robovi stranih firmi kod kojih se radi za 25 i 30 hiljada dinara.

Zbog svega toga pokret Dveri, koji je došao u Skupštine Srbije na glasovima porodičnih ljudi, na glasovima mladih i obrazovanih ljudi srednje generacije, mora da zastupa ove ideje u Skupštini Srbije, da ih brani i da budete sigurni da se možda neće ispuniti procene nekih političara, konkretno vladajućih ljudi u ovoj državi, koji kažu da će Dveri na sledećim parlamentarnim izborima biti izbačeni iz parlamenta. Dokle god je mladih ljudi koji žele da žive u ovoj Srbiji, pokret Dveri će biti uvek u Skupštini Republike Srbije. Hvala vam.

Narodni poslanici, građani Srbije, da je sreće mi danas ne bismo ni razmatrali jednu deklaraciju o zaštiti ćirilice. Međutim, pošto mi od 1945. godine još nismo nacionalno formirali svoj identitet, nismo napravili strategiju po pitanju očuvanja nacionalnih vrednosti pokret Dveri je u obavezi da predlaže ovakve deklaracije, deklaracija o zaštiti ćirilice i očuvanja književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici.

Mi smo prošli put ovde govorili o značaju ćirilice. Samo bih pomenuo koliko je ćirilica važno obeležje očuvanja našeg identiteta i da su upravo svi okupatori koji su došli na prostore Srbije i Crne Gore i 1916. godine i 1941. godine prvu meru koju su radili jeste da je bilo zabranjeno srpskoj deci da pišu na ćirilici. To je samo dokaz koliko je ćirilica važna i za nas, a koliko je važna i za naša pokolenja.

Ovde ima jedna stvar koja možda stvara zabunu, pa je neophodno prezentovati građanima Srbije o čemu se radi, a to je očuvanje kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici.

Mi smo prošli put govorili o tome šta je Austrougarska uradila sredinom 19. veka time što je stvorila latinicu gde smo mi ovde već rekli da latinica nije izvorno srpsko pismo i upravo zbog toga pokret Dveri smatra da je neophodno zaštiti sva ona dela koja su srpski pisci pisali na latinici jer u međunarodnim standardima među jezicima koji koriste latinična pisma ne navodi se srpski jezik zbog čega se sve što je do sada napisano latinicom na srpskom jeziku u svetskim bibliotečkim fondovima knjiži u hrvatsku kulturnu baštinu.

Znači, sve ono što su srpski pisci sa prostora Austrougarske krajem 19. veka pisali na latinici danas se u svetskim bibliotekama formuliše kao da su to pisali hrvatski pisci i pesnici. Zato je neophodno da se sve ono što je napisano na latinici zaštiti i zato je jedna od tačaka ove deklaracije da je Narodna skupština u obavezi da od nadležnih državnih organa hitno sabere i sačuva sveukupno književno blago srpskog jezika nastalo na latinici koje treba preneti na osnovno pismo srpskog jezika – ćirilicu i tako ga sačuvati za budućnost.

Znači, mi to moramo uraditi da ne bismo i danas doživljavali i to da nam se krade Nikola Tesla, da nam se kradu svi velikani naši sa prostora nekadašnje Austrougarske. Ni to da nam se krade Nikola Tesla, da nam se kradu svi velikani naši sa prostora nekadašnje Austrougarske. Hvala.

Mi smo ovde dosta puta govorili o položaju Srba u regionu i naše dijaspore i možemo doći do zaključka da položaj nije idealan ni u regionu, a takođe ni u dijaspori.

Ono što je važno reći jeste to da srpski građani treba da znaju da jedna trećina celokupnog srpskog naroda živi van granica Srbije. Po procenama Ministarstva spoljnih poslova, oko pet miliona naših sunarodnika živi van granica naše zemlje. Kakva su prava tih ljudi i kako su oni tretirani od 1945. godine do danas ne treba govoriti, osim što bi bilo, možda, važno naglasiti da su do 2000. godine pripadnici srpske dijaspore bili tretirani kao državni neprijatelji i da mi nismo ni mogli očekivati ozbiljnije uključivanje tih ljudi u političke društvene tokove Republike Srbije.

Mi i dalje čekamo da vidimo kada će Deklaracija zaštite srpske nacije doći na dnevni red. Opet ponavljamo, bilo je obećanja da će to biti u novembru, međutim još se ništa nije desilo po tom pitanju.

Takođe je važno reći da državna strategija po pitanju očuvanja srpskog identiteta i Srba u regionu u svome planu nije predvidela otvaranje srpskih kulturnih centara u državama regiona i žalosno je da mi sada trenutno u svetu imamo samo jedan Srpski kulturni centar i to u Parizu.

Plan i strategija koju pokret Dveri predlaže jeste da u svakom velikom gradu u kome živi srpska zajednica, Ministarstvo spoljnih poslova i Republika Srbija treba da otvore srpske kulturne centre. I u Budimpešti i u Beču i u Trstu i u Podgorici i u Skadru i na taj način da ta mesta budu centri okupljanja naših sunarodnika koji, nažalost, uživaju izuzetno mala i niska ljudska i kolektivna prava u državama regiona.

Ono što bih još hteo reći iz ove deklaracije, a to je član 8. koji kaže – diplomatska konzularna predstavništva Republike Srbije u svetu su dužna da rade na pomirenju i integrisanju svih srpskih organizacija, kao i na otvaranju novih dopunskih škola za učenje srpskog jezika u našim ambasadama i konzulatima.

Nažalost, danas u dijaspori ne postoji jedinstvo među srpskim organizacijama. Svedoci smo da su mnoge organizacije podeljene, da između mnogih organizacija u dijaspori, čiji su osnivači srpski građani, nema jedinstva, nema kolektivnog odlučivanja. Zato je neophodno da Ministarstvo spoljnih poslova formira i organizuje u svakoj državi po jednu nacionalnu organizaciju Srba gde će svi Srbi biti dužni da se uključe i da daju zajednički doprinos. Ko ne bude hteo da bude deo te nacionalne organizacije, neće moći da učestvuje ni u jednom …

Predsedavajući, žao mi je što mi niste dali još 15 sekundi vremena i pokazali malo strpljenja, jer izuzetno je ozbiljna stvar kakav je položaj naše dijaspore i kako su nesložni u inostranstvu. Jedino sam to hteo da poručim, da Ministarstvo spoljnih poslova mora da radi na tome.

Što se tiče rezolucije o genocidu nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom u Drugom svetskom ratu, zašto srpski pokret Dveri predlaže da se ova rezolucija nađe na dnevnom redu? Zato što ni danas posle 75 godina ni naši istoričari, a pogotovo međunarodna javnost nisu došli do konkretnih stvari šta se to dešavalo u nezavisnoj državi Hrvatskoj.

I dan danas imamo hrvatske istoričare koji izlaze u njihovim glasilima i tvrde da je u Jasenovcu stradalo 40.000 ljudi. Takođe imamo konstantne neistine o stratištima srpskog naroda u Drugom svetskom ratu koje do dan danas nisu istražene, koje su postojale između dva svetska rata, zatrpane su opet devedesetih godina sa dolaskom neustaške vlasti na čelu sa Franjom Tuđmanom. Danas imamo prilike da vidimo da je i međunarodni sud nepravde u Hagu ipak dao do znanja da je i vlast u Republici Hrvatskoj učestvovala u zlodelima u Herceg Bosni za vreme devedesetih godina. Tako da je neophodno da se jedna ovakva rezolucija napokon nađe na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije, jer se o ovome nije govorilo unazad 75 godina, ni u jednom zakonodavnom telu ni SFRJ, a ni Srbije.

Takođe, treba naglasiti da su u izradi ove deklaracije učestvovali izuzetno eminentni stručnjaci kao što je prof. dr Kosta Čavoški, Smilja Avramov, Vasilije Krestić i da sigurno ti ljudi sa svojim dugogodišnjim naučnim stažom imaju pravo da učestvuju u pisanju ove deklaracije i da upravo srpskoj javnosti stave do znanja koliko je ova stvar bitna za budućnost srpskog naroda.

Prošli put sam rekao i opet ponavljam da je možda upravo sada politički momenat da srpska diplomatija krene u jednu ofanzivu, da u međunarodnoj javnosti, u međunarodnim krugovima predstavi ovu rezoluciju i da napokon u UN se ova rezolucija stavi kao tačka dnevnog reda.

Kada dokažemo da su Hrvati, NDH u Drugom svetskom ratu činili genocidnu politiku tada ćemo napokon sprati ljagu sa srpskih državljana, sa srpske politike u proteklih 20 godina. Hvala.

Koliko je ovo ozbiljna tema za opstanak srpske nacije najbolje govori to da je i Vlada u budžetu za sledeću godinu namenila više sredstava za pitanje demografije i za neke mere koje se tiču popravljanja demografskog položaja srpskog naroda. Takođe, treba reći ovde pred svima da je i ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, pozitivno ocenio deklaraciju Srpskog pokreta Dveri o zaštiti porodice i o tome poslao i zvaničan dokument.

Ovo je jedna izuzetno važna stvar i smatramo da je apsolutno ispravna misao velikog ruskog pisca Aleksandra Solženjicina, koji je rekao da jedino napreduje ona država čiji se broj stanovnika povećava. To su potvrdili mnogi ljudi, to je činjenica i jedino te države napreduju i ekonomski, privredno i politički. Na žalost u Srbiji, u proteklih deset godina broj stanovnika se smanjio za 385 hiljada. Imali smo prilike da čujemo da je od Prvog svetskog rata najmanji broj beba rođen prošle godine. To su sve podaci koji govore da država Srbija mora ozbiljno da se pozabavi konkretnim merama po pitanju rešavanja demografskog problema u Srbiji.

Trenutna rodnost po jednoj ženi u Srbiji je 1,45 po detetu. Da bi smo mi uspeli da očuvamo ovakav trend rasta srpske nacije, svaka žena u proseku mora da ima 2,1% po detetu. To je nemoguće uraditi sa ovakvom državnom politikom, a tek sa troje dece mi bi uspeli da izađemo iz ovog negativnog prirodnog priraštaja. Zato je potrebno sprovesti mnoge konkretne mere, koje nisu vezane samo iz sfere socijalne politike, nego moraju biti konkretno proporodične mere za koje se zalaže pokret Dveri i koje se nalaze u ovoj deklaraciji.

Konkretno, porodica mora Ustavom da se zagarantuje, da je garant nacionalnog opstanka osnovna ekonomska jedinica bez koje nema održivog razvoja i napretka društva i države. Nama ono što se desilo proteklih 50 godina na Kosovu upravo je razlog da mi sada imao problem sa našom južnom teritorijom. Da je politika države tadašnje bila da se što više podstiče rađanje dece na KiM, mi danas ovde ne bismo dolazili u situaciju da postavljamo pitanje da li je KiM srpsko ili nije. Ali, za sve narodne poslanike mogu da kažem jednu pozitivnu stvar, da je trenutno najveći priraštaj među srpskom populacijom na KiM. Da svaka mlada porodica ima troje, četvoro dece i da je to perspektiva koja nam može nešto pozitivno doneti po pitanju državotvornosti na KiM. Hvala.

Predsedavajući, narodni poslanici, građani Srbije i gospođo Mihailović, opet niste izdržali da sednicu vodite na način kako ste vodili u proteklih pola sata i sat vremena. I zašto niste, gospodinu Vesoviću dali pravo na repliku? A, juče takođe po Poslovnika dva puta niste davali poslanicima Dveri da pričaju.

Naravno da ću da govorim.

Samo da vam kažem kakvi su vam aršini.

Da li mogu da nastavim?
(Dragan Vesović: Bio sam prvak iz matematike.)

Što se tiče Ugovora o Transportnoj zajednici, ja bih prvo postavio pitanje ministarki - na koga se odnosi naziv ugovora? Znači, Ugovor o Transportnoj zajednici se ne odnosi ni na jednu državu, ni na jedan region, nego samo piše Ugovor o Transportnoj zajednici.
Zašto je to tako? Zašto se ne kaže da je Ugovor o Transportnoj zajednici Zapadnog Balkana? Možda mi možemo da pomislimo da je Ugovor o Transportnoj zajednici Evroazijske unije srpskih zemalja u regionu, jednostavno se stvara prostor za nešto što tek treba da se desi. Prvi put da čujemo da ovakav međunarodni ugovor u nazivu nema na koga se odnosu.
Što se tiče uvoda, pre članova piše nastavljajući obavljani posao u okviru Memoranduma o razumevanju o razvoju osnovne regionalne transportne mreže Jugoistočne Evrope, potpisanog u Luksemburgu 11. juna 2004. godine, i primajući k znanju, velikim slovima, da ovaj Memorandum o razumevanju više neće biti relevantan. Znači, velikim slovima u uvodu se kaže – ugovor koji je potpisan 2004. godine, više nije relevantan.
Gospođo ministarka, nemojte se smejati. Imajte malo razumevanja. Vaša dobacivanja su uvek pretenciozna. Malo saslušajte i druge ljude.
Mnoge stvari su se promenile od 2008. godine, od kako su separatisti na KiM proglasili nezavisnost. Ovde u fusnoti je stavljena jedna pravna neistina koja kaže – naziv bez prediciranja stavova o statusu i u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, što nije tačno. U nastavku ste dobro rekli, ali zamajavate javnost i zamajavate narodne poslanike i mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti, Međunarodni sud pravde.
Ovaj ugovor nije u skladu sa Rezolucijom 1244. Da je u skladu sa Rezolucijom, mi ne bi imali potrebe danas da ovaj ugovor i Memorandum iz 2004. godine stavljamo u novu formu, a mnogi poslanici su govorili zbog čega je to, a to je zbog novog subjekta u ovom ugovoru, a to je država Kosovo, takozvana država Kosovo. Svi ugovori do 2008. godine, koji su se odnosili na teritoriju AP KiM, u ime te teritorije potpisivao je UNMIK, a sada prvi put potpisuju predstavnici vlade Kosovo.
Gospođo ministarka, 2007. godine, Ugovor o Cefti je potpisao UNMIK umesto sadašnjih lažnih institucija na KiM. Znači za građane Srbije ovaj ugovor je i pravi se i potpisuje se da bi se KiM na mala vrata uveo u Međunarodnu zajednicu, u međunarodne institucije i ja neću ovde da kažem i tu ima i deklaracija na kraju pred obrazloženje da i vi obećavate da to neće biti, kako mnogi sumnjaju da se Kosovo ne priznaje kao nezavisna teritorija, ali svi narodni poslanici, ako ovaj parlament i ovaj saziv potraje, videće u narednih godinu dana šta će se desiti, u kom smeru ide ovaj put Srbije.
Da li je ovo nastavak od 2000. godine, gde se svaki korakom KiM stavlja u formu nezavisne države? Mi ćemo biti svi prisutni, uskoro, da vidimo kako će predsednik države, posle ovih unutrašnjih dijaloga odlučiti da reši to pitanje, a treba svi da znaju, počevši od vas, a počevši od narodnih poslanika u ovom sazivu da ćemo svi snositi odgovornost po iznošenju svoga stava po tom pitanju.
Niko neće moći da se opravda jer je i tema ovoga ugovora i tema na kojoj se spotiče i Vlada i država Srbija tema Kosova i Metohije i mi ne možemo da izuzmemo tu činjenicu, a kako kaže najveći srpski pesnik: „O Kosovo, grdno sudilište, nasred tebe Sodom zapušio“, svaki poslanik će snositi odgovornost po pitanju stava svog, po pitanju Kosova i Metohije vrlo brzo, kao što su snosile odgovornosti prethodne Vlade, a neki premijeri su izgubili glavu zbog stava o Kosovu i Metohiji.
Srpski pokret Dveri, gospođo ministarka, smatra da ovaj ugovor nije u srpskom interesu, počevši od ubacivanja subjekta Kosovo i Metohija, počevši od lažnog objašnjenja da je sve u skladu sa Rezolucijom, počevši od toga da pokret Dveri smatra da je Kosovo i Metohija privremeno okupirana teritorija i da se s njom ovakvi ugovori ne mogu potpisivati.
Takođe, ovaj ugovor je u interesu samo države Albanije. Ja ću vam konkretno reći, evo, u aneksu ugovora postoji mapa. Inače, ono što je interesantno jeste da od ove četiri mape po pitanju vodnih tokova, po pitanju železničkih puteva, ni jedna mapa nije izmenjena. Samo je izmenjena mapa koja se tiče drumskog saobraćaja.
Na ovoj mapi su ucrtana tri nova puta. Neka pažljivo slušaju i narodni poslanici i građani Srbije. Ucrtan je novi put koji se planira, a to je put od Kosova i Metohije prema Crnoj Gori, dve trase. Jedna trasa ide od Prištine i izlazi na Rožaje, a druga trasa ide od Peći prema Plavu. To svako može da vidi ko ispred sebe ima ovaj ugovor. Takođe, ucrtana je i treća trasa, nova, ja pričam o novim trasama, a to je trasa Podgorica-Drač-Tirana i naravno trasa o kojoj Vlada non-stop priča i vi zajedno sa njima, trasa Tirana-Priština-Niš i sad ja postavljam pitanje kada ovo vidim – u čijem interesu mogu biti ovakvi planovi?
U ovom ugovoru, pošto ste spočitavali gospodinu Vesoviću da se ne razume u ekonomiju, u ovom ugovoru nema ni jedna ekonomska stavka. Mi moramo da pričamo o ovom ugovoru iz političke perspektive, jer mi ne znamo koji su planovi i koji je petogodišnji plan, koji su prioriteti vezani za ove projekte? To nigde ne piše, ali po ovome što možemo da vidimo jesu prioriteti ti da se prave novi putevi da se Kosovo i Albanija povezuje sa Srbijom i Crnom Gorom. U čijem interesu? Znači, možemo slobodno reći da je ovo samo u interesu Velike Albanije, stvaranje nekog novog prostora, nove teritorije na prostorima Balkana ili možda da je u interesu NATO, jer njima trebaju ovi koridori da spoje Crnu Goru, Podgoricu sa Tiranom i Dračem, luka Drač, a takođe da spoje Albaniju preko Kosova i Metohije sa Nišom. Znači, to je ono što se jedino zaključuje i što je novo vezano za ovaj ugovor i za ove mape. Vi recite ako to nije tako.
Sada ja postavljam pitanje zašto vi kao ministar za saobraćaj niste do sada, pre potpisivanja ovih ugovora? Pitanje je da li će ovo uopšte biti prihvaćeno i da li će tzv. vlada Kosova i Metohije prihvatiti ovo sa ovim fusnotama i sa ovim deklaracijama. Zašto ovde nema ni jedan put u interesu građana Srbije? Nema. Evo, nemate ni jedan put prema Republici Srpskoj novi. Jeste li možda nekad putovali do Sarajeva preko Zvornika, Vlasenice u tom pravcu? Koliko se putuje? Jeste li možda nekada putovali preko Bjeljine i Doboja do Banjaluke, gospođo ministarka, pa da vidite koliko se putuje.
Znači, ni jedna nova trasa koja je u interesu srpskih integracija ovde nije upisana. Možete vi klimati glavom koliko hoćete, kad se ovde ne vidi ništa. Znači, ovde nema ni jedna trasa koja povezuje Srbiju i Republiku Srpsku, a svi govorimo o povezivanju, integracijama, specijalnim vezama. Nažalost, ljudi koji vode ovaj projekat, koji predstavljaju Vladu Republike Srbije nisu uspeli da svojim autoritetom na ove mape stave neke nove koridore.
Što se tiče puta prema Crnoj Gori, takođe sve ostaje isto. Pa, evo, pogledajte, ovde ima jedna trasa novog puta koji prelazi preko Golije. Ja ne znam ko je ovde i na koji način je stavio da ova trasa prolazi preko Peštera, a da ne prolazi blizu Zlatibora, kroz Čajetinu i da povezuje region u kome živi više stanovnika nego na prostorima opštine Sjenica-Novi Pazar?
Sada ja postavljam vama pitanje na osnovu čega ovde je ucrtana ta trasa kada, koliko ja znam, Vlada Republike Srbije još nije donela odluku da će trasa autoputa prema Crnoj Gori ići preko Golije? Zvanično nije, a ovde je ucrtano.
Znači, vi već prejudicirate da autoput prema Crnoj Gori treba da pokrije tzv. oblast Sandžaka, koja u suštini nikad nije postojala. To je naziv za vojnu teritoriju. Ne prolazi preko Zlatibora, ne prelazi preko Prijepolja, preko Nove Varoši. Znači, već potencirate da put treba da ide tuda? To su razlozi zašto Srpski pokret Dveri ne može da glasa po ovoj tački, jer ovaj projekat i ovaj ugovor nije u interesima srpskog naroda.
Takođe, što se tiče budžeta, srpski građani treba da izdvajaju određena finansijska sredstva za neki projekat koji nije u njihovom interesu, a po stavkama za budžet o transportnoj zajednici vidimo da EU finansira ovaj budžet i ovu transportnu zajednicu za 80%. Pa što bi oni to finansirali ako to nije u njihovom interesu? Znači, jednostavno, njima je u interesu da isfinansiraju projekte u kojima treba da učestvuje Vlada Republike Srbije, da se prave projekti koji su u cilju i interesu samo građana Kosova i Metohije, građana Albanije i NATO pakta. Recite da to nije tako. Znači, svi putevi su vezani i u interesu su sa privrednim interesima i nacionalnim interesima Kosova i Metohije i Albanije. Znači nijedan put ovde nema novi za građane Srbije.
Takođe, što se tiče železničkih puteva, još 2005. godine, pa 2009. godine su se izdvajala sredstva za projektnu dokumentaciju i studiju izvodljivosti za prugu Beograd – Budimpešta. ništa od toga nije urađeno.
Znate li, gospođo ministarka, koliko voz ide od Beograda do Crne Gore? Četrnaest sati. O tome se priča već sedam, osam godina, a vi ste na vlasti pet godina i niste uspeli, nego je stanje samo još gore. Svake godine železnička pruga i voz do Podgorice i Bara ide sve duže i duže.
Znači, ovaj ugovor nije u interesu ni građana Srbije, ni građana srpske narodnosti u Republici Srpskoj, ni građana srpske narodnosti u Crnoj Gori. Već smo rekli u čijem je interesu.
Ne znam zašto bi građani Srbije izdvajali pare za nešto što tek treba da bude, što ne znamo šta će biti, a što je u interesu nekih drugih naroda sa prostora Balkana? U tom smislu smatramo da je ovaj Ugovor o transportnoj zajednici neprihvatljiv. Naveli smo da nema ništa novo. Ima samo novi putevi koji su vezani za Albaniju i to vi želite da ovde progurate kroz Narodnu skupštinu.
Meni je teško što će za to glasati predstavnici vladajuće koalicije, a možda se nisu dobro upoznali šta predstavlja ovaj ugovor.
Takođe, što se tiče Ugovora o zajmu između KfW banke i Program vodosnabdevanje i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji, ja ću lično glasati za taj predlog zato što se tiče opštine iz koje ja dolazim, opštine Vrbas. U opštini Vrbas treba da se reši pitanje kanalizacije. Nažalost, to nije urađeno u proteklom periodu. Pitanje vodosnabdevanja, pitanje velikog bačkog kanala, znamo kakva je situacija, da je to najzagađeniji tok u Evropi, koje nijedna Vlada nije uspela da reši u proteklih 30 godina. Narod se truje od te vode.
Jedna stvar koja je ovde interesantna – da li postoji i jedna ozbiljna država na svetu koja dozvoljava stranim inženjerima, ako su inženjeri, da ulaze u bezbednosno interesantne objekte i da sagledavaju stanje stvari u opštini Vrbas, a pretpostavljam da je tako bilo i u ovim drugim opštinama?
Da li mislite da bi mogli naši inženjeri da uđu? Samo se vi smejte. Između dva svetska rata, komercijalisti „Simensa“, koji su dolazili ovde po nalogu Vlade i po nalogu Milana Stojadinovića, na kraju se ispostavilo da su svi radili za nemačke tajne službe. O tome imate podatke i o tome govore istoričari.
Vi danas dozvoljavate da nemački inženjeri, možda i nemački novinari, ulaze u visoko bezbednosne objekte Republike Srbije, da sagledavaju situaciju i da možda prave neke planove koji će nekad njima trebati.
Jedino sa te strane smatram da mora da postoji zakonsko rešenje da u ove stvari i u ovakve projekte na licu mesta ne smeju da budu uključeni strani državljani, a kakva nam je situacija u bezbednosnim službama posle 2000. godine, ne treba da se čudi što se i ovo dešava. Tako da smo šuplji na sve strane.
Nadam se da će uskoro doći svest kod pripadnika VBA i kod pripadnika BIA, da napokon sve strane agente i ljude koji rade u stranom interesu, a kojih je puno i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, na kraju da se očiste i da napokon ove službe kontrolišu srpski državni organi. Hvala.

Gospodinu Martinoviću neću ni da odgovaram. Nema smisla da odgovaram, nema šta.

Što se tiče puta u Albaniju, idemo na poziv Srpskog nacionalnog veća iz Podgorice i idemo da obiđemo Srbe u Albaniji koje oni ne priznaju, jer im tamo ova država nije omogućila da imaju svoju školu, ni svoj medij. To je politika Aleksandra Vučića prema Srbima u Albaniji u zadnjih pet godina. Onaj srpski kulturni centar, što je obećao pre tri godine, još nije otvorio sada predsednik države. Takav je odnos vaš prema Srbima u Albaniji, a ja često idem tamo kod njih i znam kako žive, a pitanje je kada ste vi zadnji put išli. Sada će ići vaš narodni poslanik, pa će moći da vas predstavlja tamo.

Što se tiče KiM, čvrsto verujem da mnogi narodni poslanici, pretpostavljam, skoro svi, nisu za to da u ugovoru stoji ovakav naziv Kosovo i Metohija i smatraju da će Srbija ikada priznati Kosovo i Metohiju. Treba da budu svesni da možda ni oni ne znaju šta je u glavi njihovog predsednika i šta on smera. To je druga stvar.

Što se tiče gospođe Mihajlović, pogrešno je protumačila, nadam se da nije namerno, zlonamerno, ja sam rekao da u naslovu ne piše koja je teritorija i na koje države se odnosi, već piše samo ugovor o Transportu, a ne u uvodu i u članovima, jer ni oni sami ne znaju gde će da nas stave. Znači, neće da nas prime u EU, prave neki novi prostor za države zapadnog Balkana.

Što se tiče koridora, nije istina da sam rekao da nisu u interesu građana Srbije. Rekao sam da nema ni jedan novi koridor. Koridori prema Bugarskoj, koridori prema Grčkoj već postoje. Znači, novi koridori, a što se tiče pruge Beograd-Vrbas, često idem njom, putuje se dva i po sata. Što se tiče Vrbasa, 40 na sat ide. Prvi bih bio srećan da se ta pruga sredi i da idemo 120 na sat. To je malo pojašnjenje.

Hteo da vam čestitam vaše kumstvo u Sabornoj crkvi u Beogradu i nadam se da to neće biti samo jedan novi marketinški potez, nego da ćete se malo usaglasiti sa vrhom crkve po pitanju nekih etičkih i nacionalnih tema, kao što je tema KiM. Hala vam.

Da odgovorimo gospodinu Martinoviću, zbog građana Srbije.

Što se tiče ideologije, Srpski pokret Dveri je prvi, mogu slobodno reći, posle 2000. godine prva organizacija, da li nevladina i politička u to vreme, koja je pisala u svome časopisu o zlu fašizma na teritoriji Srbije, o zlu fašizma na teritoriji Evrope i da fašizam i tekovine koje su donete sa strane sada podržava vaša poslanička grupa i vaša stranka, a to su vaši prijatelji sa zapada. Znači, fašizam je nastao u Nemačkoj i Italiji i to su te ideologije.

Lično ne prihvatam podelu na levicu i desnicu, ja prihvatam samo podelu kako su rekli ruski mislioci krajem 19. veka – na slovjenofil evropejce. Mi smo slovjenofili, a da li ste vi evropejci, da li su vaši članovi evropejci, u to čisto sumnjam. Znači, ta podela na levicu i desnicu u srpskom narodu nikada nije postojala i nije autentično naša.

Što se tiče putovanja, mogu slobodno da kažem, a o tome mogu da posvedoče ljudi koji su nekoliko puta išli sa nama, da sam lično, nažalost je tako, sam sebi platio put, kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, dva puta. Naša delegacija kad ode, najponizniji smo od svih delegacija kada se negde pojavimo. O tome pitajte ljude koji voze kola, o tome pitajte narodne poslanike koji idu i kolike su dnevnice, kakvi su dočeci i kako se ponašaju drugi ljudi prema našim delegacijama. Tako da povedite malo računa kada neko ide da predstavlja Republiku Srbiju, da predstavlja u svetlu kako zaslužuje, a ne da idemo kao zadnji bednici. Hvala vam.

Poštovani građani Srbije, postavljamo pitanje ministru prosvete i ministru kulture i informisanja, kako zamišljate da smanjite vršnjačko nasilje u srpskim školama dok ne ukinete rijaliti programe na televiziji koji su prepuni nasilja i prostakluka? Kada će partijskog televiziji SNS, TV „Pink“, biti oduzeta nacionalna frekvencija zbog propagande vladajuće stranke i emitovanja nemoralnih rijaliti šoua?

Drugo pitanje ministru privrede i ministru poljoprivrede, kako ste dozvolili da Skupština grada Zrenjanina izglasa da se nemačkoj firmi „Tenis“ dodeli prvenstvo zakupa 2.500 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta? Zašto se naša zemlja daje strancima i kako domaći poljoprivrednici da prežive u sopstvenoj zemlji? Inače, „Tenis“ počinje da obrađuje zemlju 2019. i 2020. godine, a do tada će oni da rentiraju zemlju domaćim poljoprivrednicima.Treće pitanje predsedniku Vlade, kada će biti smenjena Mira Petrović, kojoj je pre tri meseca istekao mandat na mestu vršioca dužnosti direktora „Pošte“, gde je postavljena po podeli partijskog plena kao sekretarica Milana Krkobabića? Ko je dozvolio da podeli suspenzije za 47 sindikalaca „Pošte“ koji su u štrajku i koji su istakli opravdane zahteve da Mira Petrović mora biti smenjena? Srpski pokret Dveri podržava opravdane zahteve Samostalnog sindikata poštanskih radnika Srbije.Četvrto pitanje predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, ko vam je veći prijatelj, Toni Bler, Bil Klinton, Gerhard Šreder, DŽo Bajden, Edi Rama, Hašim Tači, Ramuš Haradinaj ili DŽordž Soroš? Što je veći ratni zločinac i neprijatelj Srbije u pitanju, to je Vučiću, očito, bolji prijatelj. To se vidi iz dosadašnjeg rada.

O čemu ste razgovarali sa zamenikom predsednika Fonda za otvoreno društvo, sinom DŽordža Soroša? Zar to nije isti onaj Soroš, koji je prema čestom pisanju vaše partijske novine „Informer“, planirao rušenje Srbije? Da li to znači da Aleksandar Vučić zajedno sa porodicom Soroš planira rušenje Srbije? Da li smo konačno saznali pravu istinu, da je upravo Aleksandar Vučić zapravo taj strani plaćenik Soroša o kome piše „Informer“?O čemu je Aleksandar Vučić razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a… (Isključen mikrofon)