Zahvaljujem, predsedavajuća.

Čitajući ovaj član građani Srbije mogli bi se osetiti bezbedno i pomisliti da država zaista brine o njima, međutim u praksi se dešava nešto drugo. Država brine o njima isključivo ako su članovi SNS ili postoji mehanizam da budu naterani, da budu glasači SNS, što centralni registar svakako jeste.

Imali smo primer u Sečnju gde je na primer direktorka centra za socijalni rad ucenjivala primaoce socijalne pomoći da će im to ukinuti ukoliko ne glasaju za SNS, a taj slučaj svakako može da se nađe u svakoj pojedinačnoj lokalnoj zajednici.

Drugo, što vi kažete u obrazloženju ovog zakona jeste ušteda u administraciji. To gospodo nećete postići sve dok ne otpustite kadrove SNS koji su neadekvatni, neefikasni i primljeni u javna preduzeća opet samo zato što su članovi SNS, a naknadno su dobili iole adekvatna zvanja na privatnim fakultetima, ali možda je neprijatno da o tome pričam pred gospodinom Sinišom Malim, o lažnim diplomama i doktoratima.

Dalje, vi kažete da će poreska uprava biti bolje povezana sa centralnim registrom i biti efikasnija. To takođe ne mogu da vam verujem jer ne bismo imali i poslanike koji ovde sede a dugu strahovito velike cifre za poreze, ne bismo imali „Zeka kompanije“ ili druge stanovnike farme, koji su ušli u nazive preduzeća koja ovoj državi duguju ogroman novac za porez.

Na kraju, ne mogu a da ne odgovorim na neka prethodna izlaganja gde je Srpski pokret Dveri i ostali članovi opozicije optuženi da žele neke nerede. Ne, nije tačno i te kako brinemo o onome što se dešava na Kosovu i Metohiji.

Reč je sve vreme kada je ovaj zakon u pitanju, o Centralnom registru, ali mislim da mi zapravo gubimo vreme, jer centralni registar u Srbiji koji je na snazi jeste registar članova SNS. Dakle, ako ste član SNS vi ništa drugo ne morate da imate, ni od dokumenata, ni diplome, ni doktorate itd, a sada vidimo da i medijski prostor se potpuno centralizuje, da je vlasnik Kopernikusa, koji je inače, rođeni brat predstavnika SNS iz Niša, sada kupio i Prvu televiziju i O2, i da praktično Pink dobija konkurenciju. Sada nijedna televizija nacionalne frekvencije neće biti slobodna za glas opozicije, za glas svih onih građana koji ne žele da ih vodi Aleksandar Vučić. Ja vam i na tome čestitam, i zato nemojte svaljivati krivicu na …

Za ovih 50 sekundi ja stvarno, s obzirom da smo imali problem sa električnim napajanjem, mogu samo da vam kažem tako se to dešava kad vam Nikola Petrović prodaje struju proizvedenu onim cevima u koje je smestio reke koje pripadaju čitavom narodu. Dakle, čitave reke smestio je u cev.
Mini hidroelektrane su zlo koje mi moramo da sprečimo i ja ne mogu ni o čemu drugom da vam pričam kad se ovakve stvari dešavaju. Sprečite mnogo veće katastrofe, sprečite izgradnju mini hidroelektrana. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Vi sve vreme kršite Poslovnik, član 100. Ako želite da polemišete sa narodnim poslanicima, da pomažete poslanicima SNS…

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja sam bila prinuđena, kao i svi ostali narodni poslanici opozicije, da predložim amandman koji se bavi naslovom zakona.

Malo je teško građanima Srbije uopšte predočiti kakva se ovde opstrukcija vrši i da smo mi prinuđeni da prihvatamo neka pravila koja ovde nameće režim, kako bi opstruisao rad opozicije.

Takođe sam predložila da se u naslovu zakona doda – Republika Srbija. I smatram da bi režim, ukoliko iole razmišlja o svom dužem opstanku na vlasti, trebao da u svaki naziv zakona stavi – Republike Srbije, jer biste tako barem deklarativno dokazali da vam je stalo do ove države. U suprotnom, evo, vi čak i ovo malo poštovanja prema državi kojoj pripadate i čiji režim vi rušite sami, čije institucije sami urušavate, ne poštujete, čak ni tako što ćete dodati u naziv zakona – Republika Srbija.

Kad smo kod samog naziva, ja mislim da bi bilo adekvatno da promenimo i naziv ovog visokog doma. Ovo više nije Narodna skupština Republike Srbije koja predstavlja volju naroda, već je institucija za urušavanje državnih institucija, za nepoštovanje volje građana i za sprečavanje opozicije da predstave sve ono što jeste volja svih građana koji su nama dali glas. Dakle, ovo više nije Dom Narodne skupštine Republike Srbije i čini mi se da biste vi rado čak i iz tog naziva izbacili „Republika Srbija“, pa me ne čudi što vam smeta da i u naslovu zakona stoji „Republika Srbija“. Hvala.

Da, zahvaljujem.

Dakle, ovim zakonom koji je prvi na dnevnom redu i objedinjen sa 62 preostale tačke dnevnog reda se bavi obaveznim socijalnim osiguranjem. To bi nekom površnom posmatraču moglo i da znači da država brine o zaposlenima i da brine o obaveznom socijalnom osiguranju, a mi nažalost, zato što nećemo moći da raspravljamo o budžetu onako kako to zaslužuje i Narodna skupština i građani, možemo samo da pretpostavljamo da li vi zapravo želite da osigurate punjenje budžeta.

S tim u vezi, takođe pozivam sve i građane Republike Srbije i stručnu javnost i sve zainteresovane da i u narednim mesecima isprate najavljene aukcije emitovanja državnih obveznica, jer smo početkom 2018. godine mogli da se uverimo koliko se država još dodatno zadužila i kako zapravo ovaj režim puni budžet.

Dakle, kada kažete obavezno socijalno osiguranje, to nažalost u vašem slučaju ne znači brigu o zaposlenima, brigu o radnicima, jer to svakog dana vidimo i u praksi, vidimo kako se završava sudbina svih zaposlenih u stranim kompanijama koje su dobile subvencije, ali nisu kontrolisane od strane države, pa ti zaposleni završavaju na ulici.

Bojim se da je i ovaj zakon samo jedan vaš manifetluk, a to ćemo ubrzo videti u praksi i samo da dodam eto, vašom odlukom, odlukom vladajuće stranke, na ovoj sednici, po svakoj tački dnevnog reda, po svakom zakonu imamo otprilike po 20 sekundi mogućnosti da raspravljamo, pa tako i o najvažnijoj tački o budžetu. Vašom odlukom, to je vaše lice. Hvala.

Po amandmanu, pošto bih se i ja pridružila čestitkama Aleksandru Vučiću, jer je uspeo da ostvari san Bate Santosa i „teleprontuje“ se na dva kanala uživo, istovremeno. Ali bih takođe da obojici, i Aleksandru Vučiću i Bati Gašiću, prenesem poruku žene iz Srbije, koju mu je nedavno iz Kruševca prenela i Dragana, odbornik iz Vršca, da žene u Srbiji ne kleče.

Što se tiče mržnje koju sve vreme spočitavate i pokušavate da nas koji nemamo ništa sa Briselskim sporazumom nazovete izdajnicima, evo, ja predlažem da skratimo priču – hoćete li potpisati pravno obavezujući sporazum sa nepostojećom državom Kosovo ili nećete? Da završimo priču i da tačno znamo ko je u Srbiji izdajnik.

Mržnja koju nama spočitavate u stvari je vaša. Vi, u stvari, mrzite sebe. Ja ne znam šta je vama to zajedničko zbog čega vi svi sebe mrzite, a vi razmislite. Mi u opoziciji se borimo za opstanak Srbije, a ne da srušimo Aleksandra Vučića, a sad što je to jedna te ista stvar, nažalost, to je na žalost i opozicije i svih građana Srbije i naša je obaveza da srušimo Aleksandra Vučića i Srbiji damo mogućnost da preživi. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Moje prvo pitanje je za vas, Maju Gojković, za predsednika Aleksandra Vučića i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i odnosi se naravno na izbore koji su raspisani u Lučanima, Kuli, Doljevcu i Kladovu.

Naime, da li je tačno da u Doljevcu, Kladovu i Kuli nije ni bilo krize vlasti, ali da tamo SNS ima apsolutnu većinu, da tamo nema lokalnih medija i da je veoma lako sprovesti rijaliti šou koji sprovodite na nivou čitave države? To što imate apsolutnu većinu daje vam za pravo da se igrate sa ljudima i sa narodnim parama.

Dakle, hoću tačan izveštaj šta je razlog za nove izbore? Kada su raspuštene zakonite skupštine u Kladovu, Doljevcu i Kuli i da li je uveden privremeni organ u tim mestima? Da li je sve urađeno po zakonu?

Drugo pitanje se odnosi na Medveđu. Postavljam ga takođe Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, ministru energetike i koordinacionom telu za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Da li je tačno da su tamo nastavljena ispitivanja rudnih bogatstava i da je predstavnik preduzeća „Dunav minerals“ objavio da su rudna bogatstva tamo čak i preko, pročitaću – direktno, dakle, preko 547 miliona tona rude?

Menadžer istraživanja, gospodin Fil Hoks je sa oduševljenjem izneo koliko tamo ima rude, a moje pitanje je na koji će način država da zaštiti ovo naše blago ili je sve to deo prevare sa nepostojećom preševskom dolinom, sa planom da se menja naše za naše i sa nekakvim planovima o razgraničenju.

Dakle, zbog čega je uopšte Medveđa svrstana u tu grupu sa Preševom i Bujanovcem od koga je udaljena čak i 100 kilometara? Zbog čega do sada niko nije reagovao na to što ljudi iz Medveđe odlaze, što ima preko 7.000 lica u biračkom spisku koja ne žive ovde već su zapravo sa KiM i čak i iz Albanije.

Ono što me posebno, konkretno interesuje, zbog čega načelnica uprave, Svetlana Todorović, iz Medveđe naravno, prisiljava zaposlene u opštini da uče albanski jezik? Ja imam nalog, koji je ona poslala zaposlenima u opštini, kojim im se nalaže da su dužni da uče albanski jezik. Pitam se da li albansko stanovništvo tamo mora da govori službeni jezik koji je u upotrebi, odnosno srpski jezik ili je samo ovo neko vršenje pripreme za te vaše planove da se Medveđa prosto prepusti Albancima?

Posebno pitanje za predsednika opštine Medveđa, Nebojšu Arsića, i tražim od nadležnih da se istraži to što on proganja predsednika opštinske uprave Dveri u Medveđi, Radeta Kulića, od njegovog poslodavca traži da mu da otkaz i na svaki mogući način i verbalno i na druge načine vrši nasilje nad predstavnikom Dveri u Medveđi?

Sledeće pitanje je ministru zdravlja. S obzirom da ste mi jednom već odgovorili da niko ne vrši evidenciju koliko je lekara specijalista otišlo iz Srbije, da li ste možda počeli da vodite računa koliko je lekara i medicinskih sestara dalo otkaz u državnoj službi i koliko ih je otišlo u inostranstvo?

Na kraju, postavljam pitanje MUP i Komesarijatu za izbeglice i raseljena lica, da li je tačno da u Svilajncu planirate da naselite preko 3.000 migrantskih porodica i da li ste svesni koliko je to ogroman broj za jednu tako malu opštinu, nažalost, ovakve primere planskog naseljavanja migranata….(Isključen mikrofon)

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poseban problem nalazimo u višedecenijskom izostanku adekvatne kulturne politike naše države. Naime, državne institucije koje su u obavezi da poštuju ustavne i zakonske norme, da rade na očuvanju i zaštiti srpskog jezika, svoj posao jednostavno ne obavljaju.

Za mnoge političare zaštita srpskog jezika je marginalno pitanje, a neki se čak stide da pričaju o tome. Zato smatramo da su državne institucije dužne da poklone daleko veću pažnju ovom pitanju i da podstiču, finansiraju i na druge načine omoguće izradu naučnih projekata, čiji bi cilj bio zaštita srpskog jezika, ali i srpske kulturne i duhovne baštine u celini, kako u matičnoj državi, tako i u regionu i rasejanju.

Predloženom deklaracijom stvaramo osnov da državne institucije pruže bolju zaštitu srpskom jeziku, a da Narodna skupština Republike Srbije napokon formuliše nesumnjiv i jasan politički stav da su sva književna i naučna dela napisana na srpskom jeziku deo srpske, duhovne i kulturne baštine, te da ovaj deklaracija posluži kao svojevrsni pokretač stvaranja nove srpske kulturne politike, kulturne politike koja nam je danas potrebnija nego ikad. Hvala.

Praktično se nadovezujem na prethodnu temu. Dveri smatraju da postoji realna opasnost da će se ćirilica kao osnovno pismo srpskog jezika istisnuti i potpuno izgubiti iz upotrebe u javnoj sferi, što smatramo nedopustivim.

Nažalost, deluje da oni koji bi ponajviše trebalo da dele ovu našu brigu, to ne čine. Pitanje zaštite ćirilice, kao osnovnog srpskog pisma za državne institucije, nažalost nije prioritet, već sasvim sporedna tema koja ne zavređuje veću pažnju.

Ovakva situacija u Srbiji vlada već decenijama, tako da je donošenje ovakve deklaracije početni korak u pravom smeru. Takođe, veoma je važno da ovom deklaracijom zaštitimo i sva blaga srpskog jezika koja su nastala na latinici. Tražimo od nadležnih državnih organa da se književna dela, nastala na latinici, u međunarodnoj naučnoj javnosti, zaštite kao deo kulturne istorije Srba, jer se radi o književnim delima nastalim na srpskom jeziku. Hvala.

Narodna skupština Republike Srbije bi trebalo da se saglasi sa nama, da napravimo kompletan popis svih građana nesrpske nacionalnosti, koji su dali svoje živote u otadžbinskim ratovima, kako njihova imena ne bi bila zaboravljena.

Deklaracijom osobitom želimo da skrenemo pažnju domaćoj i svetskoj javnosti na odsustvo svake vrste ksenofobije, netolerancije, šovinizma i nacionalne netrpeljivosti većinskog srpskog naroda prema pripadnicima nesrpskog naroda kroz primere i odavanje počasti brojnim pripadnicima srpske vojske nesrpske nacionalnosti, koji su se kroz istoriju isticali po svojoj hrabrosti, požrtvovanosti u ratovima za oslobođenje od okupatora.

Evidentno je da su u balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i u otadžbinskim odbrambenim ratovima od 1991. do 1999. godine ratujući i žrtvujući se za Srbiju, stradali brojni građani nesrpske nacionalnosti, čime su se upisali u večnu knjigu heroja, prema kojima Republika Srbija ima obavezu da razvija kulturu sećanja, a sve u cilju razvijanja mira i sloge pripadnika različitih nacionalnosti koji su građani Republike Srbije.

Smatramo da se usvajanjem deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu čini prvi korak u posvećivanju pažnje ovoj temi, kako bi se kroz zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine i naporima državnih institucija Republike Srbije odredio poseban državni praznik pod nazivom – dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva, kojim bi se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije. Hvala.

Postoji otvoreno kršenje važećeg zakona iz oblasti boračko invalidske zaštite na štetu korisnika, a posebno u vezi primene člana 28. Zakona o osnovnim pravima boraca vojnih invalida i porodica palih boraca, kojim je propisan osnov za utvrđivanje prava i načina usklađivanja prava.

Primenom Pravilnika o ortopedskim pomagalima vojnih invalida je takođe nezadovoljavajuća, jer se ortopedska pomagala koja koriste vojni invalidi ne realizuju u skladu sa zakonom i sa pravilnikom. Takođe se ne rešavaju problemi u vezi korišćenja stanova izgrađenih iz sredstava japanske donacije i sredstava NIP, s obzirom da su mnogi stanovi neuseljeni ili u njima neosnovano stanuju oni koji nisu u vezi boračkom invalidskom populacijom, a ne daje se mogućnost otkupa ovih stanova itd.

Ne postoji čak ni kriterijumi za finansiranje boračko invalidskih udruženja. Raspodela sredstava se realizuje bez odgovarajućeg pravnog osnova. Veliki je broj boraca koji nemaju zdravstveno osiguranje i zapravo mogla bih da nabrajam čitav dan sa kakvim se problemima ovi ljudi suočavaju. Zbog toga treba učiniti poseban napor na poboljšanju odnosa države i društva prema ratnim veteranima, ratnim vojnim invalidima, civilnim invalidima rata, porodicama palih boraca i ostalim pripadnicima ove populacije.

U ovom cilju, anketni odbor koji predlažemo, bio bi preteča donošenja skupštinske rezolucije o karakteru ratova od 1990. do 1999. godine i statusu boraca učesnika ovih ratova što smatramo veoma važnim. Nadam se da ćete ovo podržati. Hvala.

S obzirom da stalno govorimo o slobodi medija i fer izborima, smatram da zapravo treba krenuti od RTS i da, pre svega, utvrdimo da li RTS javni servis svih građana Srbije, radi u skladu sa zakonom.

Neophodno je utvrditi da li oni zaista posluju na sledećim principima: istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje, nezavisnost uređivačke politike, poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa, zabrana svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad redakcije i novinara, kao i nezavisnost od izvora informisanja.

Smatram da su građani Srbije izveštavanjem RTS, jednostranim i nesveobuhvatnim izveštavanjem RTS, obmanuti, često dovedeni u zabludu i prosto im je uskraćeno da budu informisani na pravi način. Kao da nije dovoljno režimu „Pink“, „Studio B“ i ostale privatne stanice, za dovođenje građana u zabludu, za širenje laži i kleveta, nego za to mora da se koristi i RTS. Zbog toga je veoma važno da oformimo ovaj anketni odbor i napokon počnemo da oslobađamo medijsku scenu Srbije.

Pogotovo u susret menjanju Zakona u parničnom postupku, zaista je neophodno da napokon u dnevni red uvrstimo i raspravu o kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Naime, ogroman broj porodica u Srbiji je ugrožen. NJihova elementarna bezbednost je ugrožena zbog toga što su prezaduženi i zapravo u ropstvu kod banaka koje su im dale kredite indeksirane u švajcarskim francima. Nažalost, država ništa nije učinila, poput nekih mera koje vidimo da su u najavi u Republici Hrvatskoj ili poput Mađarske koja je zaštitila svoje građane. Republika Srbija nema nameru da zaštiti prezadužene porodice, a u ovom konkretnom slučaju, nema nameru da se bavi ljudima koji su u problemu zbog kredita u švajcarcima, da tako jednostavno kažem.

Naime, Zakon o parničnom postupku, o kojem ćemo već sutra raspravljati, omogućiće bankama da svoje potraživanje prodaju bilo kojoj instituciji ili privatnom preduzeću u svetu, tako da će građani, koji su ionako tri puta više platili stan nego što vredi, moći lakše da se nađu na ulici nego što je to danas. Ovo je skandalozno i mislim da, osim narodnih poslanika koji bi počeli da raspravljaju barem o ovom problemu i sada izglasali da mi to stavimo na dnevni red, niko drugi neće zaštititi ove građane, niko neće pomoći da se spase oko 50 hiljada porodica u Srbiji. Zato vam unapred hvala što ćete podržati moj predlog.

Mislim da ćemo se svi složiti da su Srbi u rasejanju, zapravo naša dijaspora, naš najveći resurs. Od 12 miliona Srba, njih preko pet miliona živi u inostranstvu, a kako je krenulo sa dešavanjima u državi, sa lošom vladavinom ovog režima i odlaskom mladih, uspešnih, obrazovanih ljudi, uskoro će nas biti više van Srbije nego u samoj Srbiji.

Zbog toga je neophodno da donesemo deklaraciju kojom bismo počeli da rešavamo neka praktična pitanja, na početku, na primer, da institucije budu dužne da u skladu sa obavezama koje proizilaze iz Ustava Republike Srbije, zaključivanjem bilateralnih sporazuma sa svim državama u kojima Srbi žive, insistiraju na zaštiti ličnih i kolektivnih prava naših sunarodnika. Zatim, da se bolja pažnja posveti Srbima u regionu kojima se od raspada SFRJ i formiranja novih država na Balkanu onemogućava očuvanje verskog, nacionalnog i kulturnog identiteta, što u Srbiji nije slučaj. U Srbiji je svima to omogućeno.

Državne institucije su takođe dužne da podstiču, finansiraju i na druge načine omoguće izradu naučnih projekata kojima će se domaća i svetska javnost upoznati sa genocidom koji su Srbi doživeli u 20. veku. Još jednostavnije stvari, državne institucije treba po ubrzanom postupku da krenu u rešavanje problema državljanstva, biračkog prava, restitucije, otvaranja arhiva i tajnih dosijea, problema izbeglih, prognanih i raseljenih lica, jer sramota je da mi sada rešavamo probleme migranata, koji zaista jesu u problemu, a da nismo rešili probleme svojih sunarodnika i svojih izbeglica.

Zato je potpuno logično da podržite da počnemo da brinemo o svojoj dijaspori i o svim Srbima u regionu i rasejanju. Ja vam na tome zahvaljujem. Evo, baš verujem da ćete podržati.