Zahvaljujem.

Pre svega, želim kolegama narodnim poslanicima, građanima Srbije i svim Srbima širom sveta da čestitam Svetski dan porodice. Želim da u Srbiji svaki dan bude praznik porodice, a da Srbija postane prijatelj porodice.

Još jedan naš veliki današnji praznik jeste jubilej 170 godina od stvaranja Srpske Vojvodine. Na današnji dan pre 170 godina održana je Majska skupština, na kojoj su Srbi iz Ugarske proglasili Srpsku Vojvodinu. Sedamdeset godina nakon toga još jedan jubilej – 100 godina od prisajedinjenja Matici Srbiji.

Dakle, ova godina 2018. srpskom narodu i građanima Srbije donosi velike jubileje, a danas, evo, obeležavamo 170 godina stvaranja Srpske Vojvodine.

U tom smislu, ja bih pozdravila sve aktivnosti koje vlade Srbije i naše pokrajine Vojvodine preduzimaju u tom smislu, ali imam pitanje za upravo vlade Srbije i AP Vojvodine, za ministarstva državna i pokrajinska Ministarstva prosvete i Ministarstva kulture – da li i kada će u nastavni program biti uvršteno podrobnije proučavanje stvaranja Srpske Vojvodine i prisajedinjenja Matici Srbiji, jer svi smo mi svedoci da se danas u javnosti malo zna o tome.

Ne slažem se da je Majska skupština i Srpska Vojvodina samo praznik Vojvodine. To je praznik svih državljana Srbije i svi mi smo kroz naše obrazovanje veoma šturo dobijali informacije o tome. U redu je da imamo filmove, serije, da to obeležavamo prigodnim svečanostima, ali to prosto generacije moraju da proučavaju kako bismo na dostojan način pamtili svoju istoriju. Ja se slažem da to jeste prošlost, ali je veoma važna za razumevanje sadašnjosti i za odlučno reagovanje u ovom veoma osetljivom političkom trenutku.

Kada građani Srbije steknu svest o tome šta smo mi dobili pre 170 godina stvaranjem Srpske Vojvodine i pre sto godina prisajedinjenjem sa Srbijom i koliko je jedinstvo Srba tada bilo važno za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, sigurna sam da će u ovom trenutku svi građani Srbije da shvate koliko nam je sada jedinstvo potrebno kako bismo sprečili otcepljenje naše južne pokrajine, kako bismo sprečili potpisivanje obavezujućeg pravnog sporazuma, sprečili da se krivica za eventualnu izdaju i eventualno potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa kvazi državom Kosovo, a pod pritiskom EU, kako bi se krivica prebacila na narod, ne znam, nekim lažnim referendumom ili nekom drugom vrstom pritiska.

Dakle, mi znamo da u ovom trenutku jedine osobe koje mogu biti odgovorne za izdaju Kosova i Metohije jesu potpisnici Briselskog sporazuma, sadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i sadašnji predsednik države Srbije, kao i premijer Srbije Ana Brnabić.

Ja ću se vratiti na današnji jubilej Majsku skupštinu i proglašavanje Srpske Vojvodine, kao i na taj kontinuitet prisajedinjenja sa Srbijom, gde je svim narodima koji nisu Srbi ili nisu Sloveni garantovano svako pravo da sačuvaju svoje nacionalno biće na način na koji oni to žele. To je tada pre 100 godina njima bilo obećanje, a danas, na današnji dan se podsećamo da je to obećanje njima u potpunosti ispunjeno.

Završiću rečima vojvode Stevana Šupljikca, koje je izgovorio na samrti, čekajući u pomoć 3.000 Srba iz drugih krajeva. „Neka vidi Evropa, neka ceo svet vidi kako brat bratu u pomoć ide“. Dakle, na taj način i mi danas treba da se ophodimo i prema Srbima u Crnoj Gori i prema Srbima u okupiranom Kosovu i Metohiji i svuda gde ih ima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. stav 3. da je zabranjeno dobacivati narodnim poslanicima dok izlažu svoju diskusiju. Takođe ste sad dozvolili repliku pod maskom Poslovnika, tako da ste prekršili u više navrata Poslovnik.

Ne znam čemu ovo dobacivanje, zašto ne može da se otrpi istina. Svedoci smo da iz sednice u sednicu imamo problem početka kašnjenja sednice, jer vladajuća većina ne može da ima kvorum. Tada niste tako glasni, tada je ovde jedan opšti muk. Toliko o stabilnosti koalicije.

Što se tiče izborne krađe, ponoviću ono što je rekao predsednik Boško Obradović, vi ste 2012. godine došli na vlast upravo protestima protiv izborne krađe, a to što ste usavršili sve ono što je DS radila pogubno u ovoj državi, to zaista jeste naš najveći problem, problem građana Srbije. Hvalite se tolikim procentima, a gde su ispunjenja vaših obećanja i nemojte se zavaravati da će taj procenat da raste, čak ni pretnjama, krađama, sendvičima, izbornim turizmom po Srbiji. Dakle, krenite sa ispunjavanjem svojim obećanja i nemojte optuživati one koji kritikuju vaše postupke da je to mržnja. Ako se neko ne slaže sa vama, ne znači da vas mrzi. Ako pogledate transkripte iz naših izlaganja videćete da su samo SNS, njihovim narodnim poslanicima i predstavnicima Vlade puna usta mržnje. Mi samo ukazujemo na ono što nije dobro za sve nas. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Radi se o još jednom od zakona, od onih u nizu koji su doneti na brzinu, pod pritiskom EU i određenih lobija. Jer, mi smo u Srbiji i ranije imali probleme osetljivih grupa, kao što su to bile osobe sa invaliditetom, Rome i decu, ali, eto, u vreme kada je pojačan pritisak za održavanje Parade ponosa, donet je i Zakon o zabrani diskriminacije.

Želela sam da ga popravim u tom delu koji je apsolutno neustavan, koji nije u skladu sa članom Ustava 43. stav 5, kojim se roditeljima omogućava da svoju decu podižu u skladu sa sopstvenim moralnim i verskim načelima.

Otuda je bila i onolika galama oko slikovnica koje će navodno biti ponuđene našoj deci u vrtićima, u kojima se promovišu istopolni brakovi i mogućnost da takvi parovi usvajaju decu, gde će dečak imati dve mame ili devojčica dva oca.

Ja ipak mislim da su deca najugroženija grupa u ovoj državi, to je potvrdilo i istraživanje UNICEF-a. Mi imamo samo 17% u populaciji dece, što je oko milion i 220 hiljada dečice, od čega je, verujte, sto hiljada dece u apsolutnom siromaštvu, 8,4% dece je gladno svaki dan, a 370 hiljada dece u Srbiji su na ivici siromaštva i to je 30%. Dakle, ovo su zvanična istraživanja UNICEF-a.

Pri tom su, nažalost, najviše diskriminisana deca obolela od raka. To je jedan od razloga zbog čega će Dveri rado podržati formiranje komisije koja će istražiti posledice NATO bombardovanja. Dakle, naša deca se od raka leče SMS porukama i milostinjom dobrih ljudi i da nije Udruženja roditelja dece obolele od raka „Nurdor“, njihov položaj u Srbiji bi bio još strašniji.

Drugi vid diskriminacije, baš ovih dana kad će deca raditi završni test, veoma neobičan, da ne upotrebim neku težu reč, jeste uredba, Pravilnik o radu, merilima i postupku za upis učenika pripadnika romske nacionalne manjine u srednju školu pod povoljnijim uslovima, radi postizanja pune ravnopravnosti. Dakle, ovoj deci će se broj bodova ostvarenih na testu uvećati za 30%, da bi postala ravnopravnija sa tipičnom decom.

Dakle, ja se slažem da mi treba … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Evo da odmah podsetim kolege i sve građane Srbije, sutra je međunarodni dan porodice. Dakle, danas je idealna prilika da, ne samo verbalno, već i na konkretan način pokažete svi zajedno da podržavate porodicu.

Srpski pokret Dveri od 2009. godine redovno održava porodične šetnje, okrugle stolove, kongrese, sve posvećeno podršci porodici. Nakon deset godina mi smo zaista i dočekali da i druge političke partije, drugi političari, počev od samog predsednika države, govore o neophodnosti zaštite porodice. Ako ništa drugo barem sada imamo konsenzus o tome da je bela kuga najveći problem u Srbiji.

Prirodna porodica, kako je mi vidimo, je zajednica muškarca i žene utemeljena u braku. U našem društvu je, priznaćete, nekako sramota pričati o svetinji braka. Priča se o raznim zajednicama, ali najmanje o prirodnoj porodici koja obezbeđuje deci da normalno odrastaju.

Uverena sam da prirodna porodica nama obezbeđuje zdravo potomstvo. U kom smislu? U ovakvom problematičnom sistemu obrazovanja, u potpuno urušenim sistemima vrednosti, još jedino porodica deci omogućava da ostanu nezavisna, mentalno i fizički zdrava i čak istraju i sve ono loše što nam i trenutni režim i režimi od 2000. godine pa nadalje donose.

Dakle, neophodno je zaštititi porodicu kao najveći resurs ovog društva, ona nam je garant nacionalnog opstanka, ona nam je garant ekonomskog prosperiteta, jer bez jake porodice mi ne možemo da održimo ni ekonomiju niti da se nadamo nekom napretku, a da ne pričamo dalje o nekoj nadogradnji u smislu obrazovanja i kulture.

Zbog toga je, evo, sada idealna prilika da podržite deklaraciju o zaštiti porodice koju je predložio Srpski pokret Dveri, a mi ćemo sasvim sigurno podržati sve druge inicijative, svih stranaka, čak razume se i onih koji dolaze od onih koji su obavezni da o ovom brinu od strane Vlade Republike Srbije i tog, tzv. saveta za demografiju kojim rukovodi premijer Ana Brnabić, koja je inače dala mišljenje da ne treba usvojiti ovu našu porodičnu deklaraciju.

Na kraju samo da podvučem koliko je važno da usvojimo deklaraciju koja je iznad svake ideologije, svake politike iznad svakog režima i hvala vam unapred na tome.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Trajanje srpske vojske i poverenje srpskog naroda u svoju vojsku meri se vekovima. Meni veoma smeta kada kažu da treba vratiti dostojanstvo vojsci, treba vratiti poverenje, pa to nikada nije bilo sporno i nije bilo pitanje. Bilo je pitanje samo da li političari hoće da shvate i da prihvate, a narod je to uvek znao.

Dakle, sva kadrovska politička rešenja su kratkog daha i naše je samo da pružimo zakonske okvire da vojska može da radi ono što najbolje ume i zna, da čuva državu, da čuva srpski narod.

S tim u vezi naši amandmani i jesu više bili popravka u nekom nomotehničkom smislu. Zbog toga se ja uvek držim one ključne stvari, da političari ne smetaju vojsci, već da samo ove zakonske okvire najbolje što umemo i znamo pružimo i njima na dalji rad.

Na kraju, toliko smo polemisali i o samom ministru, ali i on je razumeo koliko je vojska i za njegov politički rad kvalitetan instrument, pa na sajtu „vulin.rs“ imamo mnogo dobrih priloga vezanih za vojsku, a jedan od njih je sa svečane akademije, koji u pozdini ima kao muzičku podlogu zvaničnu himnu Srpskog pokreta Dveri „Za život Srbije“ od reči do reči. Ja se zahvaljujem ministru Vulinu što je prepoznao značaj srpske vojske, ali i značaj rada Srpskog pokreta Dveri u očuvanju i ugleda Vojske i naše države.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, poštovani gosti visoki oficiri, možemo mi ovde pisati i govoriti sve i svašta, naša dela govore o nama. Mislim da smo svi duboko svesni, priznali to ili ne, da su crkva i vojska poslednje linije odbrane ove države u kojoj se sve državne institucije urušavaju, i to veoma brzo. Prema tome, Vojska i naročito vojno obrazovanje je u stvari naš spas.

Iskreno, ja sam se pitala zašto nema pobune u Vojsci zbog svih poniženja koje ste morali da otrpite, počev od kadrovskih rešenja, NATO lobista, finansijskih problema u koje ste svi dovedeni i onda sam shvatila da ste vi zapravo odgovorni, svesni kao i ja da se svakom zlu zna mera i kraj i zapravo posvećeni upravo svom poslu, da istrajete i da obezbedite da ova država ima kontinuitet, kako u Vojsci i njenim obavezama prema narodu, tako i u obrazovanju. Ja vam odajem duboko poštovanje zbog toga.

Ja se nisam konsultovala ni sa kakvim ambasadorima, bilo kime iz inostranstva, dobila sam za svoj poslanički rad instrukcije od jednog generala i ja mu na tome zahvaljujem. Znam da prati redovno sva skupštinska zasedanja, pozdravljam ga i zahvaljujem i njemu i svima vama.

Hoću da naglasim da smo 2014. godine u poplavama videli koliko je zapravo vojska predana, koliko su bili odgovorniji čak i od samih građana koji su bili ugroženi. I za to jedno veliko hvala.

Dakle, ja sam uverena da ćete vi sami, jer vi ste u ovom zasedanju i shvatili da ste prepušteni sami sebi, naći pravi put da sačuvate svoje dostojanstvo, da nam obezbedite podmladak u Vojsci koji će moći da nastavi ono što ste vi do sada radili, i više i bolje. Još jednom vam hvala na tome.

Replika, da ne bude zabune, zbog vremena.

Po Poslovniku, pošto ste vi odlučili da, iako sam spomenuta imenom i prezimenom, nemam pravo na repliku. Ja sam sasvim sigurna da smo se sasvim dobro razumeli. Drago mi je što me ne razumeju oni koji su odavno prestali da razumeju svoj narod…(Isključen mikrofon.)

Možda je najzgodniji član 108. – vi se starate o redu na ovoj sednici. Molila bih da ne budete tako stidljivi kada treba da opomenete poslanike da se ne obraćaju direktno. Već je bilo do sada nekoliko puta da se obraćaju poslanici direktno jedni drugima, a ne vama, kako nalaže Poslovnik, pa bih vas molila da radite svoj posao onako kako treba i da ne budete uplašeni ili stidljivi, jer ja treće obrazloženje zaista ne mogu da nađem. Razumem se sa svojim narodom, razumem se i sa vojskom, a žao mi je ako to nekome smeta.

Zahvaljujem predsedavajući.

Verujem da ćete se složiti sa mnom da porodica utemeljena na bračnoj zajednici muškarca i žene čini osnovnu i prirodnu jedinicu našeg društva. Kao takva, ona mora imati podršku svih nas, mora biti izvan svake ideologije bilo kakvog tipa, izvan verskih pitanja ili državnog uređenja. Ona je prosto osnov od kojeg zavisi i naša nacionalna bezbednost i naš nacionalni kontinuitet.

Depopulacija predstavlja naš najveći problem, jer porodica, prirodna porodica, kao takva je naš najveći resurs. Država Srbija nema veći resurs od porodice i zbog toga od opstanka i položaja porodice zavisi i nacionalni opstanak države.

Napomenula bih da je ona ujedno i ekonomska jedinica našeg društva, jer obezbeđuje održivi razvoj i napredak ove države.

Mi smo, naravno kao jedina stranka u Srbiji koja se u kontinuitetu bavi problemima porodice i ima trajna rešenja kratkoročna, srednjoročna i dugoročna za bolji položaj porodice, predložili jednu deklaraciju u kojoj je sadržano sve ono najosnovnije što bi usvajanjem učinilo ovo društvo i državu Srbiju barem deklarativno prijateljem porodice.

Meni je iskreno žao što kolege narodni poslanici većine, pa i sama Vlada, nisu iskoristili pruženu šansu, da kažem, barem deklarativno dokažu da im je zaista stalo do porodice. Pri tome se i u našim medijima i u nastupima političara nekako svi stide da spomenu brak i bračnu zajednicu i važnost odrastanja dece u zdravoj porodici u dobrom braku.

Mi smo posle šest meseci dobili mišljenje Vlade koja smatra da ovu deklaraciju ne treba usvojiti. Obaveštava nas da su reformisali, da su promenili raniju nacionalnu strategiju za podsticanje rađanja, a ja sam u tim reformama na primer, naglašavam, u nacionalnoj strategiji za podsticanje rađanja, eto pronašla marginalizovane grupe koje žive u institucijama, migrantkinje, azilantkinje i lica koja žive sa infekcijom HIV-a.

Obaveštavaju nas takođe da su formirali Savet za demografiju, koji vodi gospođa Ana Brnabić, što, priznaćete, zaista zvuči kao jedna neslana šala. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Predložila sam da popravimo postojeći Zakon o zabrani diskriminacije, koji je donet 2009. godine, pre svega pod pritiskom nevladinih organizacija i EU, dakle, po direktivi EU. Raniji problemi koje su isticali Romi, koje su isticale osobe sa invaliditetom i problemi naše dece nisu bili dovoljan razlog da se donese Zakon o zabrani diskriminacije, već su to bile nevladine organizacije.

Da bih sprečila zloupotrebu ovog zakona i progon neistomišljenika, ja sam predložila da se on dopuni i izmeni, a kao dokaz o tome da postoji bojazan da će biti zloupotreba pre svega imamo učestale posete gospodina Soroša našem predsedniku Republike, a nema boljeg primera od današnjeg teksta u „Politici“, u kojem Brankica Janković kaže da u udžbenicima ima homofobičnog sadržaja, a sve to na pritužbu Organizacije za lezbejska prava „Labris“.

Šta su to neprihvatljivi sadržaji? Promiskuitet i biseksualnost predstavljaju realne faktore rizika za zdravlje žena, a u istom udžbeniku navodi se da seksualno prenosive bolesti uglavnom se javljaju kod grupa sa rizičnim ponašanjem kao što su intravenski narkomani, homoseksualci i biseksualci.

U knjizi „Interne bolesti sa negom“ za četvrti razred Medicinske škole navodi se da Hepatitis B najčešće mogu dobiti bračni partneri inficiranih osoba, seksualno promiskuitetne osobe, naročito homoseksualci.

Takođe stoji da se nekada i homoseksualnost svrstavala u poremećaj polnog nagona, ali je danas odnos prema toj pojavi u mnogim zemljama tolerantniji, verovatno i zato što je homoseksualnost u mnogim slučajevima urođena pa se ova pojava sve više tretira kao varijacija seksualnog nagona koju, ako ne ugrožava nikoga, treba razumeti i ne treba grubo osuđivati.

Dakle, gospođa Brankica je odlučila da je ovo diskriminišući sadržaj i na taj način diskriminisala struku, diskriminisala pisce ovih udžbenika iz psihologije, a diskriminisala je i nas roditelje koji se slažemo da ovakvi sadržaji treba da stoje u udžbenicima i diskriminisano je naše pravo da svoju decu vaspitavamo u moralnim, verskim i tradicionalnim načelima koje mi smatramo da su ispravni za našu decu. Hvala.

Pozdravljam ministra sa saradnicima. Ja bih pre svega o zakonu o udžbenicima. Ono koliko sam ja imala prilike da razgovaram, struka kaže da je Predlog zakona dobar.

Posebno hoću da pohvalim i član 12. u kojem se kaže da će se udžbenici štampati na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

Sa druge strane, verujem da vama kao profesionalcima neće smetati ni neka konstruktivna kritika, jer koliko god da imamo postignuća, verujem da se slažete da uvek može bolje.

Mi ćemo ovde, usvojiti ovaj zakon i time prestaje onaj deo posla koji se tiče narodnih poslanika, ali na samom ministarstvu ostaje veoma važan zadatak, a to je primena ovog zakona. To je najčešće u praksi najveći problem.

Pozdravljam, pre svega, što će kvalitet udžbenika biti kontrolisan sa nekoliko instanci, počev od samog ministra, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, pa sasvim sigurno više nećemo imati skandal. Podsetiću na jedan konkretan primer, kada su učenici šestog razreda osnovne škole imali u ponudi udžbenik Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, kada je autor udžbenika za istoriju, Rade Mihaljčić, napisao da su Srbi uzeli Kosovo od Albanaca. Navodno je Stefan Nemanja još to uradio tada Albancima, a svi znamo kada je ta država uopšte nastala i na koji način.

U svakom slučaju, verujem da se u buduće takve stvari neće dešavati. Verujem da Rade Mihaljčić više neće imati priliku da piše udžbenike za našu decu. S obzirom da sam se zaista potrudila da čujem ljude iz struke, hoću da vam prenesem još neke stvari iz primene zakonom, a možda se ne odnosi sada konkretno na Zakon o udžbenicima, ali vezano je za elektronske dnevnike.

Pošto se teži da papira više nema, da se sve vodi elektronskim putem, profesori nakon časa moraju da žure u zbornicu, da bi na jednom do dva računara koji koriste svi profesori mogli da unesu ko je od učenika bio odsutan i da obave sve ono što se zahteva od njih, unesu ocene itd. Dakle, uz primenu ovog zakona prosto mora da ide paralelno i sve ono što se uz to zahteva.

Mi smo pre koliko godina uveli inkluzivno obrazovanje, a ti učenici, deca, još uvek nemaju pedagoške asistente.

Što se tiče besplatnih udžbenika i tu se nećemo u potpunosti složiti. U redu je, pokrivene su i siromašne grupe i mnoge osetljive grupe i porodice sa više dece, ali ako istovremeno pričamo o podršci porodicama, o populacionoj politici, onda sam sigurna da će ministar prosvete naći način da nagovori kolegu ministra finansija i ostale u Vladi da nađu novac za to, u vidu rebalansa budžeta. Ako ministarka Slavica Đukić Dejanović baca novac na kojekakve konkurse, na neuspešne konkurse, da dodam, vezano za slogane ili ne znam kakve nabeđene marketinške stručnjake, onda je bolje da ona to vrati u budžet i da se to usmeri za besplatne udžbenike.

Sigurna sam da ima još mnogo stavki odakle se to može obezbediti. Nažalost, u Srbiji nema mnogo dece. Ako je osnovno obrazovanje osnovno, onda bi zaista bilo dobro da nađemo način da i udžbenici budu besplatni.

To zaista nisu nikakvi jeftini politički poeni. Neka ministar prosvete to sam sprovede i nađe način. Opozicija je tu samo da uporno predlaže, sve dok ne dođe do konačne realizacije.

Neke sitne izmene smo ipak predvideli, kako bismo mogli da u Danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Tu bih se osvrnula na član 27. koji se tiče sukoba interesa i o tome smo razgovarali. Dakle, ako je direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja ranije pisao udžbenike, onda neka on odluči da li će i dalje ti udžbenici biti u opticaju i on nastaviti da prima novac zato što ih je pisao, a neće više biti direktor ili će biti direktor, a ti udžbenici će biti povučeni i on neće imati dodatna primanja sa te strane. To je vrlo jednostavno rešiti.

Drugi član na koji bih imala primedbe je član 38. po kojem Zavod za udžbenike treba da štampa niskobudžetne udžbenike, a da se menica kao garant plaćanja za to, ne daje njima kao izvršiocu, već ministru.

Dakle, ministar tu ima neko diskreciono pravo da odluči da li će sutra dan biti, ukoliko se dođe do prinudne naplate, da li će biti izvršeno ili ne, što takođe mislim da nije u redu i vrlo lako to možemo ispraviti, ali pričaćemo o tome u raspravi u pojedinostima.

Ja samo još na kraju želim da se kao roditelj, kao narodni poslanik zahvalim svim prosvetnim radnicima koji savesno vrše svoj posao, jer smatram da ova struka kao i lekari, zapravo trpi najveći teret stanja u društvu. Imamo sasvim dovoljno slučajeva koje treba pohvaliti gde su učitelji, nastavnici, profesori zaista privrženi svojoj profesiji, okrenuti su ka đacima na najbolji mogući način, ne osvrću se na to koliko su niska njihova primanja i koliko su malo plaćeni za svoj posao.

Eto, nadam se da i ovo nećete shvatiti kao kritiku, već kao jedan dodatni podsticaj, gde se sve mogu popraviti svi ovi veoma važni aspekti svakodnevnog života svih građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dakle, anketni odbor koji smo predložili da bude formiran odnosi se još na predsedničke izbore. Srbija je predsednika dobila, on je zadržao sve svoje funkcije koje je do tada imao, uključujući i onu ministar informisanja, pa nadalje i procesi teku dalje.

Nemam ja dilemu da mi sada nešto možemo da promenimo vezano za same predsedničke izbore, ali zaista smatram i verujem da možemo da promenimo buduće izborne procese u Srbije. Anketni odbor koji bi bio obrazovan od svih poslanika iz svih poslaničkih grupa koje se nalaze u parlamentu mogao bi da sagleda kakav je to izborni proces bio, šta su bili problemi i da prosto pokrenemo napokon pitanje biračkog spiska, slobode medija i sve ono što u Srbiji ruži sliku o nama u svetu, a ruži i vaš izborni rezultat, moram da vam kažem. Vi imate nesporno većinu, ali dajte da time nešto i uradimo. Dali ste građanima nadu i to je u redu, oni su tako odlučili, ali dajte da napokon nešto i osetimo u svakodnevnom životu kao poboljšanje.

Imali smo primer da REM ne radi svoj posao, da čak član Saveta REM, Olivera Zekić, javno saopštenjem objavi da je jedina zabrana za koju će se zalagati, zabrana predsedniku Srpskom pokretu Dveri, Bošku Obradoviću da se javno obraća. Niko nije reagovao na ovako skandalozno ponašanje, kao što i niko ne reaguje na to što REM kao da i ne postoji, zapravo i ono što radi jeste da štiti interese TV Bastilje, odnosno televizije PINK.

Nisam dobila odgovor na to kolika je obaveza ove televizije prema REM mesečna i da li je izmiruju. Prosto, ignoriše se sve ono što ne odgovara vladajućoj stranci, pa se tako ignoriše i naš zahtev za obrazovanje ovog anketnog odbora.

Dakle, neka građani Srbije prosto vide da li vi želite pravi birački spisak i slobodu medija i potvrdu svojih glasova da su oni osvojeni na pošten način ili ćete nastaviti sa svojom silom koju ste sada na poslednjim izborima demonstrirali čak, koliko sam čula i vatrenim oružjem. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ovaj anketni odbor je takođe izuzetno važan jer se odnosi na sastav ovog parlamenta. Kada god Srpski pokret Dveri, bilo koji narodni poslanik iz naše poslaničke grupe argumentovano kritikuje određena stanja u društvu za koje je direktno odgovorna vladajuća većina, mi ne dobijemo kontra argumentaciju već jednostavno optužbu da smo ugurani na neki način u ovaj parlament. Naravno, mi smo, baš zato zahtevali da se formiranjem anketnog odbora utvrde sve činjenice od tada, a to je u ono vreme zatražila i SNS, međutim šta se dogodilo.

Mi smo podržali i jedan i drugi zahtev za formiranje anketnog odbora, dok je SNS od svog predloga odustala, nije za njega glasala, a naravno evo već gotovo dve godine ne podržava ni naš zahtev da se prosto sazna istina.

Mada, ja sam uverena da građani Srbije i te kako vide o čemu se ovde radi, jer ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije se po mnogo čemu razlikuje od prethodnog, a iznad svega, razlikuje se po tome što je ovde moglo da se čuje mnogo kvalitetne konstruktivne kritike i kvalitetnih predloga među kojima je i danas bilo mnogo toga, ali na žalost, vladajuća većina za to nema sluha.

Za mene kao ženu je naročito važno da se formira taj anketni odbor, jer se u toj izbornoj noći dogodilo nešto veoma neobično, da je članica RIK nasrnula na poslanika Dveri, a da se kasnije to u medijima prosto pojavilo kao pokušaj nasilja Boška Obradovića nad ženom kojoj nije prišao ni na dva metra.

Ja kao žena nikada ne bih stala uz nekoga ko je nasilan prema bilo kome, a naročito ne prema ženi.

Zato smatram da su kolege narodni poslanici dužni da mi omoguće da se sazna istina i da ja dobijem satisfakciju, da se potvrdi da nisam mazohista i da nisam u stranci koja promoviše nasilje, već naprotiv, promoviše porodičnu politiku.

Hvala.