Pozdravljam ministra sa saradnicima. Ja bih pre svega o zakonu o udžbenicima. Ono koliko sam ja imala prilike da razgovaram, struka kaže da je Predlog zakona dobar.
Posebno hoću da pohvalim i član 12. u kojem se kaže da će se udžbenici štampati na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
Sa druge strane, verujem da vama kao profesionalcima neće smetati ni neka konstruktivna kritika, jer koliko god da imamo postignuća, verujem da se slažete da uvek može bolje.
Mi ćemo ovde, usvojiti ovaj zakon i time prestaje onaj deo posla koji se tiče narodnih poslanika, ali na samom ministarstvu ostaje veoma važan zadatak, a to je primena ovog zakona. To je najčešće u praksi najveći problem.
Pozdravljam, pre svega, što će kvalitet udžbenika biti kontrolisan sa nekoliko instanci, počev od samog ministra, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, pa sasvim sigurno više nećemo imati skandal. Podsetiću na jedan konkretan primer, kada su učenici šestog razreda osnovne škole imali u ponudi udžbenik Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, kada je autor udžbenika za istoriju, Rade Mihaljčić, napisao da su Srbi uzeli Kosovo od Albanaca. Navodno je Stefan Nemanja još to uradio tada Albancima, a svi znamo kada je ta država uopšte nastala i na koji način.
U svakom slučaju, verujem da se u buduće takve stvari neće dešavati. Verujem da Rade Mihaljčić više neće imati priliku da piše udžbenike za našu decu. S obzirom da sam se zaista potrudila da čujem ljude iz struke, hoću da vam prenesem još neke stvari iz primene zakonom, a možda se ne odnosi sada konkretno na Zakon o udžbenicima, ali vezano je za elektronske dnevnike.
Pošto se teži da papira više nema, da se sve vodi elektronskim putem, profesori nakon časa moraju da žure u zbornicu, da bi na jednom do dva računara koji koriste svi profesori mogli da unesu ko je od učenika bio odsutan i da obave sve ono što se zahteva od njih, unesu ocene itd. Dakle, uz primenu ovog zakona prosto mora da ide paralelno i sve ono što se uz to zahteva.
Mi smo pre koliko godina uveli inkluzivno obrazovanje, a ti učenici, deca, još uvek nemaju pedagoške asistente.
Što se tiče besplatnih udžbenika i tu se nećemo u potpunosti složiti. U redu je, pokrivene su i siromašne grupe i mnoge osetljive grupe i porodice sa više dece, ali ako istovremeno pričamo o podršci porodicama, o populacionoj politici, onda sam sigurna da će ministar prosvete naći način da nagovori kolegu ministra finansija i ostale u Vladi da nađu novac za to, u vidu rebalansa budžeta. Ako ministarka Slavica Đukić Dejanović baca novac na kojekakve konkurse, na neuspešne konkurse, da dodam, vezano za slogane ili ne znam kakve nabeđene marketinške stručnjake, onda je bolje da ona to vrati u budžet i da se to usmeri za besplatne udžbenike.
Sigurna sam da ima još mnogo stavki odakle se to može obezbediti. Nažalost, u Srbiji nema mnogo dece. Ako je osnovno obrazovanje osnovno, onda bi zaista bilo dobro da nađemo način da i udžbenici budu besplatni.
To zaista nisu nikakvi jeftini politički poeni. Neka ministar prosvete to sam sprovede i nađe način. Opozicija je tu samo da uporno predlaže, sve dok ne dođe do konačne realizacije.
Neke sitne izmene smo ipak predvideli, kako bismo mogli da u Danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Tu bih se osvrnula na član 27. koji se tiče sukoba interesa i o tome smo razgovarali. Dakle, ako je direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja ranije pisao udžbenike, onda neka on odluči da li će i dalje ti udžbenici biti u opticaju i on nastaviti da prima novac zato što ih je pisao, a neće više biti direktor ili će biti direktor, a ti udžbenici će biti povučeni i on neće imati dodatna primanja sa te strane. To je vrlo jednostavno rešiti.
Drugi član na koji bih imala primedbe je član 38. po kojem Zavod za udžbenike treba da štampa niskobudžetne udžbenike, a da se menica kao garant plaćanja za to, ne daje njima kao izvršiocu, već ministru.
Dakle, ministar tu ima neko diskreciono pravo da odluči da li će sutra dan biti, ukoliko se dođe do prinudne naplate, da li će biti izvršeno ili ne, što takođe mislim da nije u redu i vrlo lako to možemo ispraviti, ali pričaćemo o tome u raspravi u pojedinostima.
Ja samo još na kraju želim da se kao roditelj, kao narodni poslanik zahvalim svim prosvetnim radnicima koji savesno vrše svoj posao, jer smatram da ova struka kao i lekari, zapravo trpi najveći teret stanja u društvu. Imamo sasvim dovoljno slučajeva koje treba pohvaliti gde su učitelji, nastavnici, profesori zaista privrženi svojoj profesiji, okrenuti su ka đacima na najbolji mogući način, ne osvrću se na to koliko su niska njihova primanja i koliko su malo plaćeni za svoj posao.
Eto, nadam se da i ovo nećete shvatiti kao kritiku, već kao jedan dodatni podsticaj, gde se sve mogu popraviti svi ovi veoma važni aspekti svakodnevnog života svih građana Srbije. Hvala.