Zahvaljujem predsedavajući.

Podsećam vas na član 100. ovog Poslovnika koji ste prekršili. Ukoliko želite da učestvujete u raspravi, izvolite, siđite u klupe pa pomažite svojim partijskim kolegama da rasprave o ovim istinama koje je izneo ovde Boško Obradović, predsednik poslaničke grupe Dveri.

Mi smo već navikli na to da kada on iznese konkretne stvari, vi u nedostatku argumenata krenete da vređate porodicu. Vi sa govornice zloupotrebljavate svoj položaj i u tome im pomažete.

Ja ne znam, taj objekat na vrhu Kopaonika je jedna vrlo konkretna stvar. Možete da nam govorite o tome, možete da nam govorite o bespravnoj gradnji ili da odgovorite direktno na prozivke. Pošto to ne umete jer nemate argumente, vi krećete da vređate porodicu.

Mislim da vi svojim ličnim primerom treba napokon da uvedete red u ovaj parlament i da kada vi prestanete da spominjete članove porodice, kažem, date svoj lični primer i preuzmete odgovornost za svoje ponašanje i za svoja dela, onda građani Srbije zaista mogu da imaju svoj pravi parlament i imaće šta da gledaju u ovim prenosima. Hvala.

(Marijan Rističević: Poslovnik.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Za Srpski pokret „Dveri“, a verujem i svakog svesnog građanina Republike Srbije, srpska dijaspora je izuzetno važna i jedan od najvećih naših nacionalnih resursa.

Mi smatramo da bi deklaracija koja bi se ograničila samo na pitanje zaštite prava na jezik, pismo i kulturni identitet Srba, a koja bi, pritom, ćutke prešla preko prava srpskog naroda na državnost, odnosno konstitutivnost i na političko-teritorijalno samoorganizovanje u onim državama u kojima su Srbi autohtoni i državotvorni narod, zapravo bi degradirala Srbe u manjinsko pitanje. Ovde pre svega mislim na Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i deo Makedonije, tzv. Stara Srbija.

Uzimajući u obzir činjenicu da od 12 miliona Srba, koliko nas živi u svetu, pet miliona živi van Srbije, da je veliki broj naših sunarodnika nakon raspada SFRJ protiv svoje volje ostao van granica Srbije, emigrirao i privremeno napustio svoju matičnu državu, te da je time Republika Srbija oslabljena u demografskom, ekonomskom i u svakom drugom smislu, takođe prepoznajući činjenicu da Srbi u rasejanju i regionu pružaju ogromnu intelektualnu, finansijsku i moralnu pomoć državnim institucijama Srbije, koje im ona, znamo, ne uzvraća, i konstatujući da se u zemljama regiona ponovo manifestuju pojave neonacizma, fašizma, ksenofobije i rasne netolerancije, a posebno prema pripadnicima srpskog naroda, kao i da se sve ove pojave prećutkuju, glasno prećutkuju u EU i u državnim organima nama susednih zemalja, mi smo predložili da Narodna skupština Republike Srbije na dnevni red uvede raspravu o deklaraciji koja bi se pozabavila pitanjima Srba u rasejanju.

Ono što bismo, pre svega, morali da obezbedimo, jeste da država Srbija i njene institucije, u skladu sa obavezama koje i proizilaze iz Ustava Republike Srbije, zaključivanjem bilateralnih sporazuma sa svim državama u kojima Srbi danas žive, insistiraju na zaštiti ličnih i kolektivnih prava naših sunarodnika, u skladu sa međunarodnim pravnim aktima.

Državne institucije Srbije su dužne da podstiču, finansiraju i na drugi način… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Dakle, tema ovog anketnog odbora bila bi pijaća voda, privatizacija banja u Srbiji i PIO fond.

Pošto su banje u Republici Srbiji od izuzetnog značaja, kako za građane Republike Srbije tako i za ekonomsko jačanje čitave države, postavlja se pitanje ko je i zbog čega dao odobrenje da se po očajnom modelu privatizacije naše banje privatizuj?

Osnovna teza za sprovođenje otimanja i urušavanja banja bila je da su banje siromašne, da ne mogu same sebe da obnove i da bi bilo dobro da ih privatizujemo. Međutim, mi smo umesto toga da država dozvoli da oni koji su pravi vlasnici banja, a to su svi korisnici PIO fonda i oni koji ga i dan danas pune. Dakle, svi građani koji su zaposleni, svi penzioneri, invalidi rada itd, koji su pravi vlasnici banja, ne mogu o tome da odlučuju zato što je država podržavala PIO fond, a privatizovala banje.

Dakle, pravi vlasnici banja i čitave imovine PIO fonda koja, podsetiću, iznosi oko 10 milijardi evra, ne mogu da odlučuju o sudbini naših banja, a takođe ne mogu da odlučuju ni o sudbini sopstvenih izvora pijaće vode. Šta je država uradila? Država privatizuje izvore pijaće vode, a podržavala je PIO fond i onemogućila građane da o svemu tome zajednički odlučuju.

Pijaća voda je jedan od razloga za ratove u Africi i na Bliskom istoku, a mi ovim resursom obilujemo, ali on nije beskonačan. Dakle, treba ga sačuvati. Zbog toga smo i predložili da jedan anketni odbor zapravo dovede u red sva ova pitanja, da se odgovorni za sadašnje stanje prikažu javnosti imenom i prezimenom, jer ovde još uvek imamo šanse da sve te banje sačuvamo i da uvedemo neki red.

Moram da kažem da sam izuzetno zabrinuta izjavom ministra LJajića, koji je rekao da će prve banje, koje će biti privatizovane, biti Vranjska banja, Sijarinska banja i Kuršumlijska banja. Nije mi odgovorio na moje pitanje, da li on to pravi nekakvu zelenu transferzalu i zašto se privatizuju banje na krajnjem jugu Srbije.

Dakle, jedno obrazovanje anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica vezanih za privatizaciju banja, izvora pijaće vode i imovine PIO fonda još uvek nam može sačuvati tih deset milijardi. Hvala vam za vreme.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zadatak ovog anketnog odbora bio bi da sagleda činjenice i okolnosti u vezi sa efektom subvencionisanja stranih preduzeća na teritoriji Republike Srbije, te s tim u vezi da utvrdi iznos ukupnih sredstava koji je odobren, odnosno ukupan iznos sredstava koji je isplaćen kao podrška stranim investitorima u Republici Srbiji u periodu od 2012. do 2018. godine, popis svih preduzeća i iznosa koje su dobili i iskoristili za ovu vrstu podsticaja datu od strane Vlade Republike Srbije i, naravno, da se utvrdi i efekat dodeljivanja ovih sredstava. Podsetiću, upravo taj period od 2012. do 2018. godine je i period kada je javni dug Republike Srbije porastao oko 10 milijardi evra, za ovih šest godina.

Dakle, Srpski pokret Dveri zaista nije protiv investicija. Naravno da su nam potrebne razvojne investicije i da su strani investitori dobrodošli da investiraju u Srbiju, ali bilo bi normalno da posle šest godina tolikog ulaganja Srbija vidi neki pozitivan efekat. Koliko mi je poznato, mi ne znamo kolika su to sredstva koja smo mi uspeli da uštedimo, da pričuvamo, standard građana Republike Srbije nije se popravio, strane kompanije ne uplaćuju profit ovde, prikazuju poslovanje sa gubitkom. Dakle, prosto nešto nije u redu. Možda Srpski pokret Dveri nije u pravu.

Dajte da formiranjem jednog anketnog odbora utvrdimo da li je tačno da su subvencije stranim kompanijama izuzetno štetne za domaću privredu Republike Srbije ili mi možda još više novca treba njima da damo. Dakle, kada to bude transparentno, mi ćemo pozdraviti sve ove mere koje SNS ovde preduzima, ali to bi značilo da se i javni dug smanjuje, a ne povećava. Hvala.

Predložili smo deklaraciju o zaštiti porodice u Srbiji, prosto zato što smatramo da to jeste ključ uspeha Srbije, to je način da izađemo iz ove situacije nezavidne u kojoj smo sada u pogledu demografske politike, ekonomske i svake druge.

Mi se danas pridružujemo i koleginici Macuri, podržavamo i akciju „Mame su zakon“. Zašto? Zato što je danas porodica ugrožena, zato što barem deklarativno Srbija mora jasno da kaže da je prijatelj porodice. Porodica u Srbiji morala bi biti zasnovana na bračnoj zajednici muškarca i žene i osnovna ekonomska jedinica. Na taj način mi ćemo odgojiti zdravo potomstvo, mi ćemo imati i ekonomsku sigurnost i tvrdim da je porodica najveći nacionalni resurs Republike Srbije.

Premijerka Ana Brnabić smatra da ova deklaracija Srbiji nije potrebna. Nisam primetila da je ona nešto pametno i novo uradila u demografskom savetu. Tvrdi se da će uskoro da krene i promocija istopolnih brakova. Dakle, jasno je meni zbog čega poslanici SNS ne smeju da glasaju za ono što i sami intimno osećaju, da glasaju da Srbija bude država prijatelj porodice. Ja sada apelujem na savest svih vas i nadam se da ćete podržati, da kažem, barem deklarativno, da prihvatate da Srbija treba da bude zaštitnik i prijatelj porodice. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ono što Srpski pokret Dveri želi jeste da se anketnim odborom utvrdi da li su javni servisi građana Srbije zaista javni servisi, da li zaista izveštavaju u interesu građana Srbije ili prosto služe režimu za obmanu, a posebno u vreme izbora za učešće u izbornoj krađi.

Mislim da je svima jasno da RTV isključivo štiti interese režima, obmanjuje građane i ne radi ono za šta je građani Srbije i konkretno AP Vojvodine, plaćaju. Lično bih bila veoma zahvalna svima urednicima na RTV-u ako bi barem kada govore o južnoj pokrajini naglasili kada govore o Kosovu i Metohiji – kvazidržava Kosova, lažno proglašena država Kosova, a ne kada o njoj govore da se ponašaju onako kako se danas ponaša Kajl Skot ili Skat, ne znam kako ste se dogovorili da ga zovete.

Dakle, kada bi svi učesnici u izveštavanju sa medija svakodnevno barem dva puta ponovili kvazidržava Kosovo, lažna, samoproglašena država Kosovo, klima u našem društvu bi se promenila i ljudi ne bi bili tako apatični i veleizdaja Kosova i Metohije ne bi bila moguća i ne bismo bili na ivici kao što smo sada.

Hvala svim novinarima koji će me poslušati i koji će učestovati barem na taj simboličan način u borbi za očuvanje Kosova i Metohije. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Kada je Studio B u pitanju, stvar je veoma jasna. Dakle, 1992. godine zaposleni u Studiju B otkupili su 80% ovog studija i njihova imovina je oteta. Izopštena je na sednici Skupštine grada Beograda iz imovine grada i ostavljena na milost i nemilost privatnicima. Dakle, država je omogućila pljačku pravih vlasnika Studija B, a to su oni koji su bili zaposleni 1992. godine. Jednim anketnim odborom makar bi bili obeštećeni, makar bi čitava javnost bila informisana da država javno pljačka i da gradske vlasti to odobravaju.

Predsedavajući zahvaljujem.

Anketni odbor koji bi se uopšte bavio REM-om zapravo bi imao jedna logičan zadatak da konstatuje da REM ne postoji, da je REM sam sebe proglasio nevažnim, nebitnim i da jedino što čine jeste zagađivanje javnog medijskog prostora tako što štite Pink i štite sve emitere rijaliti programa.

Rijaliti jeste glavni generator ove pošasti u Srbiji, jeste glavni čuvar režima i REM je njihova produžena ruka. To jednostavno treba konstatovati. Treba konstatovati da nisu kontrolisali rad Pinka od 2014. godine do 2017. godine kada su oni poreze i sve ostalo plaćali Republici BiH, a zapravo sve protivzakonito snimali u Srbiji, ali doći će vreme da se neko time i pozabavi i da se naravno pozabavi savetnicima REM-a koji su o svemu ovome ćutali, koji redovno primaju platu koju im uplaćuju emiteri i građani Republike Srbije. Dakle, tome jednostavno mora doći kraj. Ako njih već nije sramota da ne rade ono za šta su pozvani, onda ih jednostavno treba ugasiti i oformiti telo koje će zaista da se bavi kontrolom medijskog prostora i koje će sprečiti izborne krađe i omogućiti u vreme izbora pravilno informisanje građana Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Radi se o veoma važnom zakonu o sprečavanju diskriminacije, koji je u suštini Srbiji zaista bio neophodan, ali nažalost on nije donet u vreme kada je bilo evidentno da su deca, romska populacija, osobe sa invaliditetom u Srbiji diskriminisane, već je trebalo da se umeša EU i da pod prisilom usvojimo Zakon kada je to zahtevala LGBT populacija.

Oni su se, naravno, nekako uklopili u te osetljive grupe iako nikako nisu mogli da dokažu gde su to tačno bili diskriminisani, i nakon uvođenja ovog zakona, negde su oni dobili najviše satisfakcije.

Deca, Romi, osobe sa invaliditetom i dalje su izloženi diskriminaciji, dok su LGBT aktivisti profesionalni, dobili čak i to da imaju svoju premijerku, ali ni time oni nisu zadovoljni, idemo dalje, vrši se veliki pritisak da oni uđu u udžbenike i da deca čak i u predškolskom uzrastu budu izložena seksualizaciji.

Predložila sam izmene ovog zakona o sprečavanju diskriminacije, tako da budu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da roditeljima omoguće da svoju decu vaspitavaju kako im to Ustav i garantuje, u skladu sa svojim moralnim, verskim i tradicionalnim načelima.

Upravo te sitne izmene koje sam predložila, garantovaće da naša deca neće biti izložena preranoj seksualizaciji, niti promociji LGBT ideja.

Zbog toga vam hvala što ćemo mi ovim izmenama i dalje imati zakon o sprečavanju diskriminacije, ali na takav način da ne bude diskriminisana ni ona tradicionalna Srbija i ja vam zahvaljujem na podršci.

Zahvaljujem.

Obrazovanje anketnog odbora kojim bi se utvrdilo šta se sve dešavalo u izbornoj noći aprila 2016. godine je od izuzetnog značaja za sve nas.

U toj noći, Aleksandar Vučić je pokušao da prekroji izbornu volju građana i da osvedočenu opoziciju, znao je on šta ga čeka, sva dešavanja u ovom sazivu su dokazala čega se to on plašio i zbog čega mu nije nikako odgovaralo da Srpski pokret Dveri bude parlamentarna stranka.

On je doduše, obećao da mi to više nikada nećemo biti, ali o tome se ipak neće pitati on, već će se pitati građani Republike Srbije.

Kako – tako, mi ćemo omogućiti da jednog dana i Srbija ima prave izbore i da može da bira u skladu sa voljom građana a ne sa torturom, lažima, obmanama i čemu sve nismo i dan danas izloženi.

Ono što je za mene kao ženu izuzetno važno, jeste da se dokaže da niko iz Srpskog pokreta Dveri, nikada nije bio nasilan ni prema kome, a naročito ne prema ženama.

Mi ćemo pažljivim posmatranjem snimaka iz te noći moći da vidimo da je Maja Pejčić nasrnula na narodnog poslanika Ivana Kostića, da je gospodin Kovačević pretio Bošku Obradoviću, a da su mediji pod pritiskom Aleksandra Vučića, izvestili kako je Boško Obradović napadao fizički žene.

Niko to nikad nije dokazao. Maja Pejčić je nakon toga dobila nagradu, još jednu funkciju, predsednik Skupštine deoničara hotela „Slavija“, ako se ne varam, dakle nikada se niko dubinski nije ovim bavio.

Bilo je dovoljno da se laž, da je Boško Obradović nasilnik nad ženama, dovoljno puta ponavlja kako bi postala istina.

Zbog toga je za Srpski pokret Dveri sve žene u Dverima, ali i sve žene u Srbiji izuzetno važno da se suštinski dokaže da su jedini nasilnici nad ženama u Srbiji, u Srpskoj naprednoj stranci.

Zahvaljujem.

O pitanju genocida nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima, neophodno je govoriti sa posebnim pijetetom. Ono što je najstrašnija činjenica da 70 godina niko nije popisao sve žrtve. Mi ne znamo imena svih koji su stradali, a samo je preko 700.000 Srba.

Ono što je takođe strašno jeste što vlasti u Republici Hrvatskoj sada pokušavaju a i mnogi istoričari izvan Hrvatske pokušavaju da minimalizuju broj žrtava, da se to čak prikaže na nekih 40.000 što je strašno.

Ali mi zaista nemamo pravo ni na kog da se ljutimo, na nama Srbima je da popišemo svoje žrtve i da nateramo ceo svet da ih poštuje, da se nikada nikome više ne ponovi takvo stradanje kakvo su Srbi imali u 20. veku i da nikome na ovom svetu, počev od Londona pa nadalje ne padne napamet da Srbe naziva genocidnim narodom. Samo ovakve rezolucije i samo naša odlučnost će nas od toga sačuvati. Nikakvi prijatelji sa zapada, nikakvi lažni prijatelji Aleksandra Vučića, samo srpski narod sam sa sopstvenim snagama.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, pri kraju rasprave o izmeni Zakona o zaštiti životne sredine prava je prilika da konstatujemo da se za građane Srbije neće promeniti ništa. Meni je drago da su upravo poslanici iz vladajuće stranke priznali da mi u 21. veku nemamo rešeno ni pitanje kanalizacije i vodovoda, a kamoli nešto drugo, da se problem plastičnih kesa rešava o trošku građana Srbije, a ne o trošku niti države, niti velikih trgovinskih lanaca. Poljoprivrednici teško da će, nakon što im Ministarstvo propiše nova dodatna pravila, moći da nešto urade kod Zelenog fonda ili IPARD-a, a znamo da će teško moći da dobiju regresiranu naftu, da će akcize na naftu da ostanu iste. Dakle, od svega ovog što smo raspravljali gotovo 10 dana jedino što se menja jeste da će sredstva moći da se dodeljuju na netransparentan način, bez javnih konkursa.

Vi, dakle, obmanjujete ne samo svoje građane, već i partnere iz Evropske unije jer, evo, daću i konkretne primere. Ako se iz Evropske unije propiše pravilo da se pitanje otpadnih voda mora rešiti do 2030. godine, na primer, domaći zagađivači koje je ministar priznao da ne može da kontroliše, to shvataju da zapravo mogu slobodno da zagađuju do 2030. godine i da nikome ne odgovaraju za to.

Ministar je takođe u prvom obraćanju rekao da sva ministarstva moraju da koordiniraju sa njegovim ministarstvom i da slušaju upute, međutim, meni se čini da zapravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine služi kao pokriće ostalim ministarstvima, jer svi dobro znamo kakve se zloupotrebe vrše u proceni zagađivanja životne sredine.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovim amandmanom predložila sam da se zapravo preciznije odredi kada se može izuzeti nešto iz javnog konkursa, ali taj amandman je, naravno, odbijen.

Potpuno se slažem sa prethodnim govornikom koji je izrazio sumnju u transparentnost podele budžetskih sredstava, a predlagač zakona time što uporno odbija da tačno precizira kada će to sredstva biti dodeljena po nekim posebnim uslovima, dokazuje da će se nakon usvajanja ovog zakona sredstva iz budžeta Srbije dodeljivati po nahođenju ministra, odnosno po nahođenju jednog čoveka u državi koji zloupotrebljava i režim i budžet i sve ostalo. Vi ste ovde u objašnjenju čak i naveli da je predviđen još jedan izuzetak od propisane obaveze sprovođenja javnog konkursa. Dakle, vi sami propisujete obaveze i sami ih kršite.

Ministre, vi ćete sredstva Zelenog fonda Republike Srbije dodeljivati netransparentno i ovde ste odbijanjem amandmana koji sam predložila to javno i priznali. Mislim da ćemo i u nastavku ove rasprave samo pokazati da je namera otimanje novca građana Srbije, jer smo i u raspravi o amandmanima na samom Odboru razgovarali o tome da biste predvideli neke nepredviđene situacije i meni je koleginica iz Ministarstva tačno nabrojala koje su to moguće situacije, poput poplava, požara itd. Ali, to nismo ovde naveli.

Dakle, ostavlja se neodređeno i ostavlja se mogućnost zloupotrebe. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Predložila sam da se naslov, zapravo naziv ovog zakona promeni i da glasi – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i otklanjanja štetnih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Nažalost, taj predlog nije prihvaćen i Vlada Republike Srbije propustila još jednu priliku da makar deklarativno pokaže da joj je zaista važno kako žive građani Srbije, njihova zdravstvena bezbednost, bezbednost naše životne sredine.

Mislim da nema ni boljeg trenutka da pričam o posledicama NATO bombardovanja u trenutku kada nedaleko od Beograda šeta i vršlja Stoltenberg koji je došao da nam objasni kako su nas bombardovali za naše dobro. To dobro mi, nažalost, osećamo sada, kada nam se deca leče od raka, raka kao posledice NATO bombardovanja.

Iskreno se nadam da ovaj javašluk, da mi tri sata raspravljamo o samo jednom amandmanu, nije bio smišljen upravo zato da ne pričamo o dve ključne stvari u ovom trenutku, u ovoj državi, a to je NATO kao neprijatelj Srbije koji pokušava da nas uvuče i da nam definitivno otme KiM, gde dolazim na ključno pitanje. Ako već pričamo o savezu, da vam kažem, savez pre svega ima za cilj da spreči definitivnu predaju KiM. U tom smislu bih podsetila na sednicu prethodnu, ne ovu…

Hoćete mi nadoknaditi vreme ili kako?