Neophodno je da zaštitimo svoje banje, da zaštitimo svoje prirodne resurse, jer potpuno je jasno da će se i u budućnosti, kao što se sada već na Bliskom istoku i u Africi vode ratovi za hranu i za pijaću vodu, Srbija ima svoje resurse, ali se oni, nažalost, zbog loše vladavine ovog režima, krčme i nedomaćinski se njima posluje.

Posebno sam zabrinuta zbog najavljene privatizacije banja. Ministar Rasim LJajić je već najavio da će početi od Sijarinske, Vranjske i Kuršumlijske Banje, što dodatno poziva na oprez, zbog svih onih dešavanja i u našoj južnoj pokrajini. Tu bih svakako dodala i PIO fond, koji je država bukvalno preuzela u svoje ruke, iako je on vlasništvo svih zaposlenih, svih građana Srbije, koji svojim radom pune ovaj fond. Imovina PIO fonda je preko 10 milijardi evra i mi ne smemo da se igramo sa ovim.

Takođe, pijaća voda nije resurs koji je obnovljiv, koji možemo u bescenje da prodajemo i koji možemo da krčmimo tek tako. Ono što posebno zabrinjava u poslednje vreme jesu i mini hidroelektrane. Ja ne znam koliko su građani upoznati sa tim da je država Srbija, da je ovaj režim, konkretnije, dozvolio privatnicima da čitav tok reke smesti u cev, kako bi dobio ubrzanje, kako bi proizvodio struju koju onda prodaje i od toga se bogati, uništavajući živi svet, onemogućavajući građane koji imaju svoju zemlju, svoja imanja pored tih reka, onemogućavajući im da žive tu.

Zbog toga je neophodno da mi počnemo da razgovaramo o tome kako ćemo zaštititi svoje reke, svoje resurse pijaće vode, imovinu PIO fonda i kako da obogatimo tih 10 milijardi evra, a ne da ih tek tako prepustimo SNS javašluku. Hvala.

Da, neophodno je da utvrdimo da li ima smisla da mi subvencionišemo strana preduzeća, da po pet do deset hiljada evra plaćamo za radno mesto proste radne snage, koje zarađuje po 25.000 dinara. Iznos ukupnih sredstava koji je odobren, odnosno ukupan iznos sredstava koji je isplaćen kao podrška stranim investitorima u Republici Srbiji u periodu od 2012. do 2018. treba precizno utvrditi i, naravno, naći ko je odgovoran za toliko rasipanje novca.

Evo, danas možete u listu „Danas“ pročitati lični stav Predraga Mitrovića, odbornika u Skupštini grada Beograda koji je jednostavno objasnio – strane investicije koje donose znanje, tehnologiju i visoke plate, nikada nisu, i neće, dolaziti zbog subvencija. Umesto što plaćamo pet ili deset hiljada evra za jedno radno mesto na kome radnim mota kablove za platu od 25.000 dinara, moramo da temeljno promenimo sistem u kom živimo i radimo. A, ja bih dodala – moramo da se okrenemo sebi, svojim resursima i da finansiramo domaću proizvodnju, jer jedino to nam garantuje opstanak na duže staze. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Zaista je veliki broj naučnih skupova širom sveta o počinjenim zločinima NDH, a održano je i šest međunarodnih konferencija o Jasenovcu. I, prošlo je, nažalost, više od 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, a da mi nismo utvrdili detaljne činjenice i broj žrtava.

Devetog decembra 1948. godine usvojena je i Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju genocida od strane Generalne skupštine UN, a mi eto, pravu istinu o obimu zločina genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima još uvek tačno ne znamo. Šta više, evidentni su pokušaju da se cifre dvadesetostruko umanje. Nezavisna država Hrvatska je bila jedina zemlja tokom Drugog svetskog rata u kojoj su postojali koncentracioni logori za istrebljenje dece: Jastrebarsko, Stara Gradiška, Uštica, Jasenovac, Jablanac, Rijeka kod Jastrebarskog, Gornja Rijeka kod Križevca, Lovograd.

Prema još nedovrešenim istraživanjima tu je stradalo 42.791 srpsko dete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece. Zločin genocida u NDH je ravan holokaustu koji je nacistička Nemačka izvršila nad Jevrejima. Takođe je nepobitno utvrđeno da su u logorima namenjenim za sistematsko uništavanje Srba, Jevreja i Roma ubijani i Hrvati i Muslimani, isključivo zbog njihove ideološke pripadnosti antifašističkom pokretu.

Hrvatski narod nikada nije prihvatio odgovornost za genocid koji je u njegovo ime počinjen, kao što je to učinio nemački narod za holokaust. A Rimokatolička crkva nije osudila NDH zločine, kao što je umela da osudi zločine učinjene širom sveta. Ne treba izgubiti iz vida da se u poslednje vreme u Republici Hrvatskoj u javnosti vode ksenofobične rasprave kojima se satanizuje sve što je srpsko u ovoj državi, a da niko od zvaničnika iz EU ne reaguje na rastuću ugroženost srpskih nacionalnih i statusnih pitanja, iako je Hrvatska članica EU.

Smatramo da su narodni poslanici u obavezu da podrže rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, kako bi se utvrdile konačne i nepobitne činjenice o stradanju srpskog naroda u 20. veku i kako nikome, ni u Londonu, ni u Vašingtonu ili Berlinu, ne bi palo na pamet da Srbe naziva … (Isključen mikrofon.)

Hvala predsedavajući.

Predložila sam da mi zvanično zaštitimo porodicu s obzirom da sam deo porodičnog pokreta Dveri i to i jeste problem onim ljudima koji su neprijatelji porodice i koji prosto ne brinu o svojoj časti i dozvoljavaju sebi da sve govore. No, uvek treba gledati ko govori, a ne šta govori, tako da sam uvek za sve anketne odbore i za utvrđivanje istine.

Porodica, prirodna porodica utemeljena na bračnoj zajednici muškarca i žene su naš najvažniji nacionalni resurs. Porodica je i osnovna jedinica ekonomske bezbednosti, prosto i nacionalne bezbednosti. Nije ništa danas ugroženo tako kao porodica.

Zbog toga je neophodno da donesemo rezoluciju, da napokon u ovom visokom domu počnemo da razgovaramo o zaštiti porodice, ali na pravi način, jer smo svedoci da i Ministarstvo bez portfelja, koje se, navodno, bavi demografskim pitanjima, Demografski savet, koji vodi Ana Brnabić, sada čujemo nedavno je i neko novo radno telo oformljeno koje bi trebalo da brine o porodici, to je sve, prosto, zavaravanje građana. Evo, imamo i Zakon o finansijskoj podršci nakon čije primene su majke prinuđene da na ulici traže svoja prava.

Zbog toga je važno da se mi makar deklarativno izjasnimo da je Srbija država koja je prijatelj porodice i koja će zaista sve da čini da podržava porodični model društva i da u tome učestvuju i ministarstva i mediji i Vlada Republike Srbije, a ne da imamo slučaj da je premijerka, mislim da je to bio Beogradski bezbednosni forum, izjavila da nije moguće da mi zakonski uvedemo da se zabrani poslodavcu da ženu pita da li će rađati.

Molim vas, vi pričate neprestano o govoru mržnje. Ja smatram da je to što je premijerka izjavila, da poslodavac može da pita ženu da li će da rađa, da je to govor mržnje. Usvajanjem jedne deklaracije o zaštiti porodice, prosto bismo promenili klimu i napokon bi se stekli pravi uslovi. Dakle, ne za licemerno zapomaganje, već za iskreno podržavanje borbe protiv bele kuge, a ja vas sve ovde upozoravam, da sprski narod… (Isključen mikrofon.)

Važno je da formiramo anketni odbor koji bi se bavio imovinom zaposlenih u Studiu B, koji su 1992. godine otkupili 80% imovine Studia B, ali im je Agencija za privatizaciju 2015. godine, prosto, otela imovinu.

Dakle, Studio B je prodat privatnom preduzeću „Maksim medija“, koje je, između ostalog, bilo dužno da uloži i 350 hiljada evra u unapređenje ovog medija.

Svi smo svesni da Studio B ne da nije unapređen, nego je prosto uzurpiran kao jedna propagandna mašinerija SNS, kao jedna bleda kopija „Pinka“.

Ovaj anketni odbor mora da obezbedi da to prestane, da zloupotreba Studia B prestane i da se akcionari Studia B iz 1992. godine obeštete.

Naravno, kada je REM u pitanju, prosto, moram da uzmem reč, jer smo imali slučaj da smo, uprkos tome što smo na nacionalnoj frekvenciji, mogli da čujemo skaradno spominjanje Milice Rakić, devojčice ubijene od strane NATO bombardovanja, NATO neprijatelja. NJeno ime se spominjalo u vicevima u rijaliti šouu.

Takođe su pojedini mediji učestvovali u crtanju mete na čelu pokojnog Olivera Ivanovića i nakon svega toga savetnica REM-a, Olivera Zekić se usudi da rad REM-a oceni ocenom – odličan, 10.

To je samo jedan od skandala na medijskoj sceni. Jasno je da REM odavno ne radi svoj posao, da oni prosto ne žele da se mešaju u svoj posao i da su samo jedna produžena ruka režima, da je REM samo deo koalicije Pink, SNS, REM.

Zbog toga je važno da mi stanemo na put ovoj zloupotrebi, jer zašto biste se bojali istine, da utvrdimo da li sam ja u pravu što sve ovo tvrdim. Hvala vam.

Ja sam predložila male izmene Zakona o zabrani diskriminacije, kojima bi zapravo bila sprečena zloupotreba ovog zakona.

Naime, pod pritiskom EU mi smo 2009. godine dobili Zakon o sprečavanju diskriminacije. Nažalost, svi nagomilani problemi osoba sa invaliditetom dece koja su sve siromašnija u Srbiji, problemi Roma, nisu bili dovoljni da mi taj zakon dobijemo ranije, već je on izglasan lobiranjem pripadnika LGBTI populacije, odnosno profesionalnim, takoreći plaćenim, borcima za ljudska prava.

Ja sam tražila da se onemogući proizvoljno tumačenje i da se iz zakona izbaci seksualna orijentacija zbog toga što smo svedoci da su lobisti LGBTI populacije sve agresivniji. Zapravo su oni ti koji diskriminišu onaj tradicionalni deo stanovništva, koji, po Ustavu, ima pravo da svoju decu odgaja u skladu sa sopstvenim, moralnim i verskim načelima, a mi smo svedoci da nama sada LGBTI menja udžbenike, u vrtiće podmeće nekakve slikovnice i druge stvari, a poseban dokaz je i slučaj profesora Ristivojevića koji je, prosto, tužen od strane Poverenice za rodnu ravnopravnost i prosto je dobio kaznu i morao je da o svom trošku na sajtu objavi demant. Nije mu više dozvoljeno da promoviše porodične modele društva, jer to ugrožava osećanja LGBTI populacije.

Mislim da je nedopustivo, da mi još uvek nismo skliznuli u te krajnosti i da jednom malom izmenom Zakona o zabrani diskriminacije možemo da sačuvamo porodice u Srbiji i da sačuvamo elementarnu pristojnost i primenu Ustava za sve one koji žele da svoju decu odgajaju u sopstvenim, moralnim i verskim načelima, bez nametanja LGBTI sadržaja. Hvala.

Mnogo je važno da utvrdimo šta se dešavalo u toj izbornoj noći.

Ovde se često Dverima spočitava da smo na ne znam kakve nepoštene načine ušli u parlament, a potpuno je jasno da ovaj saziv u odnosu na prethodni prosto ne liči, prosto možete da čujete i druge teme, možete da čujete istinu o životu građana a ne da im se samo serviraju laži o tome kako im je sjajno i kako im je sve bolje.

Najveće dostignuće je to što vi uporno nama pričate da smanjujete nezaposlenost a nikako da se poveća broj zaposlenih. To su vaši marifetluci, vaše matematike, pa je tako bilo i u toj izbornoj noći, kada ste pokušali da pokradete građane i da prekrojite izbornu volju građana.

Mi smo za to da se utvrde činjenice i istina, pa vas pozivam da podržite ovaj anketni odbor a ne da vam sve ovo služi samo da biste mogli da širite laži i klevete, a kad treba da pričamo o tome i da utvrđujemo činjenice i istinu, onda ćutite, onda nema zvona da se prihvati nešto da se glasa.

Molim vas, predsedavajući, pritisnite zvono, da mi utvrdimo jednom kako su Dveri ušle u parlament, da utvrdimo da nikakvog nasilja nije bilo u toj noći, da je Maja Pejčić, član RIK-a nasrnula na poslanika Ivana Kostića, da je poslanik Boško Obradović u svakom trenutku od nje bio udaljen minimalno dva metra, da je sve to zabeleženo sa pet različitih mobilnih telefona. Snimci postoje. Da jednom utvrdimo ko je pravi nasilnik nad ženama.

Da li je to premijerka koja kaže da poslodavci imaju prava da pitaju žene da li će rađati? Da li je to Aleksandar Vučić, koji žene nudi Turcima, svojim prijateljima na tržištu rada? Da li su to manijaci u tramvajima? Da li su to članovi SNS koji kidaju grkljane i gutaju ih i nude betonske cipele?

Zato pozivam vas, dajte da oformimo anketni odbor i utvrdimo činjenice jednom za svagda, a ne da vi lažima i klevetama zloupotrebljavajući svoje medije širite laži i propagandu o Dverima.

Zahvaljujem predsedavajući.

Nikad nije bio ovako važan momenat za rešavanje sudbine KiM. Nikada nije bilo važnije naglasiti da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN još uvek na snazi, koliko god da je to kost u grlu SAD, koliko god da režim izbegava da ostvari svoja prava koja mu ova Rezolucija daje, i zbog toga, evo, nakon godinu dana ponavljanja Predloga rezolucije o KiM, ponovo prilike da vas još jednom zamolim da pričamo o KiM, da građani budu obavešteni o čemu se radi i šta je plan režima, šta su te platforme o kojima se u medijima priča, a nikada nismo saznali njihov sadržaj.

Podsetiću vas, pre samo nedelju dana, možda i manje, tu su sedeli ministri, njih 10 i predsednica Vlade. Boško Obradović je pitao jasno, da kažu da ili ne.

Da li će potpisati pravno obavezujući sporazum sa tzv. državom Kosovo. Niko se nije izjasnio.

Mi smo prosto u opasnosti i ja sam dužna da još jednom ponovim i stav Srpske pravoslavne crkve, da ono što je oteto, silom oteto, jednom će biti vraćeno, a ono što poklonimo svojom voljom, odnosno voljom veleizdajničkog režima, nikada neće moći da bude vraćeno.

Ja neću da prejudiciram, još uvek postoji šansa da mi o tome pričamo, barem u javnosti, nismo saznali da se neko usudio na taj konačni izdajnički korak, pa vas pozivam da nas uverite kroz raspravu o ovoj Rezoluciji, da to nećete ni učiniti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Samo bih pred kraj ove rasprave da podsetim još jednom da građani Srbije nakon donošenja ovih zakona neće osetiti boljitak. Boljitak će osetiti tajkuni koji će sada moći da legalizuju svoju imovinu, a što se tiče kvaliteta građevinskih proizvoda i dalje ćemo imati sumnjivi kvalitet, provera se neće vršiti pre njihove ugradnje. Dakle, postoji i dalje opasnost da imamo i smrdljive zgrade i rušenje zgrada i interesi građana nisu zaštićeni.

Pošto sam već dobila jednu opomenu u ovom istom okruženju pre neki dan kada sam prozvala ministra Zoranu Mihajlović zbog onakvog ponašanja kada je Kajl Skot rekao da KiM nisu deo Republike Srbije, već su nezavisna država. Evo, daćemo šansu ministru Zorani Mihajlović da ona sama kaže šta je njen stav, da li su KiM deo države Srbije i da li će ona, makar naknadno da to objasni ministru, da objasni ambasadoru SAD, i moja lična molba da se Ministarstvo koje ona vodi, ubuduće zalaže za gradnju puteva unutar Srbije, da se povezuju istočni i zapadni deo, da neko iz Pirota može lako da dođe u Požegu, Užice, Prijepolje, a ne da gradimo put prema Draču i da Srbija finansira interese Albanije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pohvalila bih iskrenost ministra Zorane Mihajlović sa kojom nam se obratila kada smo počeli raspravu. Naime, ona je sama priznala da su ovo pitanje građevinskih proizvoda rešile sve države u okruženju, a da je haos kod nas trajao, evo, do sada. Međutim, zaboravila je da kaže ko je odgovoran što se, evo, barem za ovih šest godina vladavine SNS, niko nije udostojio da uvede red u ovu oblast.

Takođe, nismo mogli da primetimo nikakav ozbiljan plan države da se podrže domaći proizvođači i da taj izvoz o kojem se govorilo zaista bude sinhronizovan, podržan od strane ove države.

Meni je posebno oduvek smetalo što su domaće građevinske firme u podređenom položaju, što znamo dobro da su najčešće podizvođači, a reference za dobro izvršene poslove koriste strane firme, a vrlo dobro znamo koliko su reference važne za dobijanje velikih tendera.

Na kraju ono što je za mene lično i za Srpski pokret i građane koji nas podržavaju najvažnije, ministar je spremna na kompromise kada su u pitanju veliki građevinski poslovi, velike investicije. Mi smo nedavno imali priliku da čujemo da nije upozorila ambasadora Kajla Skota kada je rekao da KiM nisu deo Srbije, već je to suverena država. Mogli smo da se uverimo da je ona prodala Kosovo… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Želim da ispoštujem domaće proizvođače građevinskih proizvoda koji su nam se obratili, pa ću pročitati. Dakle – smrdljive zgrade, ispucali zidovi, neravnomerno sleganje, otpale pločice, ispucao kolovoz, otpala fasada. To su naši realni problemi i naša svakodnevica.

Na tržištu je opšti haos sa ovim vrstama građevinskog materijala koji su veoma često iz uvoza. Atesti, standardi i ostalo kao da ne važe za strane proizvođače koji prodaju svoje proizvode u Srbiji, i prosto nema dovoljne kontrole i kvaliteta, a najveći problem su hemikalije i aditivi.

Neophodno je uvesti red i zabraniti svaki vid mešetarenja i favorizovanja takvih proizvoda i svi proizvodi prosto moraju proći proveru pre ugradnje u objekte, a ne uveravati se u njihov kvalitet kada već dođe do problema. Posebno treba izvršiti zaštitu i afirmaciju domaćih proizvoda i zakonom regulisati nekontrolisani uvoz, kada kod nas postoje dovoljno dobri proizvodi.

Cena nije presudna kada su takvi materijali u pitanju. Dosta stranih kontraktora gradi po Srbiji, mnogo je slobode pri izboru materijala i sve to bez ikakve kontrole. Ugovorom se mora tačno predvideti vrsta i kvalitet materijala i opreme za taj proizvod, tražiti garanciju za dobro izvršen posao i pokrenuti je ukoliko dođe do problema. Razne vrste materijala na gradilištima za nasipe moraju biti ispitani, odobreni pre ugradnje, da se ne desi katastrofa kao na deonici Lajkovac-Ub, gde se gotov auto-put ruši, krpi se nasip zbog glinovitog materijala punog vode, nekontrolisano vađenje šljunkovitog materijala po vodotokovima i narušavanja obala i eto nam poplava.

Nekontrolisana seča po šumama, pa taman i za ogrev, a da ne pričam o drugim razlozima, eto nam klizišta. Srbija mora da zaštiti svoje proizvode od keramike, od geo-kompozitnih materijala, mogu pločice iz uvoza da sačekaju jer imamo domaće.

Treba uvesti odgovornost izvođača i obavezu da investitor mora da ima odgovornost za sve manjkavosti i nekvalitetni materijal koji koristi. Samo u tom slučaju, gradiće se na opšte zadovoljstvo i investitora i nadzornog organa, u ovom slučaju države Srbije.

Postoji bojazan da se i na ovaj način ugrožava poslovanje brojnih domaćih preduzeća koja nemaju sredstava da isprate nametnute standarde novim zakonima koji se selektivno primenjuju i da će se na taj način favorizovati inostrane kompanije.

Daleko od toga da ne treba uvesti standardizaciju, ali pre toga neophodno je omogućiti i konkurentnost domaćih preduzeća.

Iskoristiću još samo da zamolim predsedavajućeg da povuče opomenu koju mi je dao, jer građani ovo gledaju i ispašće da i vi podržavate da KiM nisu deo Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povredili ste član 104. Imala sam pravo na repliku, a da ne pričam i o tome da…

Na repliku ministarki, zaboravili ste, jer ministarka je rekla da ja nisam u pravu.

Povredili ste i član 27. Dozvoljavate da se povrede Poslovnika koriste kao replike. Dozvoljavate ovde da neko ko je iz Subotice, gde se čupaju grkljani i prave betonske cipele, priča o nasilju.
Da jednom budemo jasni, mi ne pozivamo na rušenje objekata, nego pozivamo na uvođenje reda.
Još jedna stvar, hvala vam što toliko govorite o Savezu za Srbiju, sa tolikom histerijom, jer nehotice pokazujete koliki je vaš strah od Saveza za Srbiju, koji će da spreči prodaju Kosova i Metohije, pre svega. Hvala.