Gde? Da se nađemo na kafi, ispred parlamenta?

Nemojte tako, vi tako pravite svoju vladajuću koaliciju. Ne morate da mi date reč. Hvala lepo.
Ovo nije normalna atmosfera, ali nema problema, ništa sporno.

Sa vama ne želim naknadno ništa da rešim. Nemam ništa lično sa vama da bih to rešavao.

Ministar Dinkić je pogrešno interpretirao stav Fiskalnog saveta na isti jedan način na koji je to učinio i poslanik vladajuće koalicije. Na izjavu poslanika vladajuće koalicije koja je netačna, reagovao je poslanik naše poslaničke grupe. Na jednako netačan stav ministra finansija sam reagovao ja.

Da, želim naravno.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, prvo, verujem da vam nije lako gospodine Dinkiću, mada sam siguran da većina ljudi u ovoj zemlji nekako nema razumevanja za probleme u kojima se nalazite. Želeo bih da su tu pored vas i oni sa kojima ste pravili vladajuću koaliciju, jer je ključno pitanje zašto je Srbija ovakva kakva je danas? Zašto je naša država propala? Zašto je, kako ste vi sami rekli, budžetski deficit probio sve istorijske granice, nikada nije bio veći u našoj istoriji? Zašto smo pred bankrotom i zašto vi svoj rebalans budžeta objašnjavate uz poruku građanima Srbije da je rebalans takav kakav je, ali se neće umirati?
Gospodine Dinkiću, to je posledica pogrešne politike, koja se u ovoj zemlji godinama vodi. Unapred je osuđen na neuspeh, bez obzira na dobronamernost, svaki pokušaj ekonomske reforme u Srbiji koji nije praćen i politički. Mi godinama polemišemo oko ekonomske politike. U poslednjih nekoliko godina nam je lakše jer postoje pojedine nezavisne institucije koje nam daju za pravo.
Setite se naše polemike tokom prošle godine oko Zakona o fiskalnoj decentralizaciji, odnosno Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Apsolutno smo za decentralizaciju i tada sam vam to rekao, ali sam vas upozorio da model na kome ste vi insistirali prebacuje sva sredstva na lokalnu samoupravu, a državu ostavlja bez sredstava ali sa obavezama koje ima prema lokalnoj samoupravi.
Fiskalni savet je izračunao da nas to košta 400 miliona eura i MMF je to rekao. U izveštaju Fiskalnog saveta, koji imamo pred sobom, navodi se da je u ovoj godini lokalna samouprava za 40% povećala subvencije, za 30% troškove po osnovu kupovine različitih roba i za 12% podigla zarade. To su direktne posledice zakona koji ste vi doneli, kojem smo se mi suprotstavljali.
Možemo danas da polemišemo o Mirku Cvetkoviću, ali makar našu poslaničku grupu nikada nećete uveriti da je ta maketa od premijera odgovorna za haos u kome se nalazi Srbija danas. Pola vaše vlade je četiri godine ćutalo i međusobno se podržavalo u najbesmislenijim zakonima koji su dnošeni. Ko je u ovom parlamentu 2008. godine rekao da je kriza šansa za nas? Jeste li to rekli vi ili ja, vaša vladajuća koalicija ili mi u opoziciji? Ko je rekao da će nas kriza zaobići, pa se sada suočavamo sa haosom?
Kada ste pravili Vladu mi smo vam rekli da vam želimo uspeh i da smo spremni da vam u tome pomognemo. Danas vam ne guramo prst u oko dok dižete PDV, ali vas podsećamo na ono što ste vi radili u trenutku u kojem se tražilo povećanje PDV-a, a vi bili neko ko se spremao za opoziciju. To ste kritikovali i vi i vaš državni sekretar, koji našu kritiku rebalansa budžeta, ne na ovom ekonomskom planu nego nedostatku političkih reformi, tumači kao trik kojim mi pokušavamo da odgovornost sa prethodne vlade prebacimo na trenutnu vladu. Mi nismo bili ni u prethodnoj ni u trenutnoj, vi ste bili i u jednoj i u drugoj. Besmislica je gospodine Dinkiću.
Iz ove krize možemo izaći jedino ako se dogovorimo oko onoga što mora svako od nas da uradi. Vi nam uskraćujete mogućnost za taj dogovor. Zbog toga je unapred osuđena na neuspeh svaka inicijativa, makar ona bila i ispravna. Naravno da ćemo podržati giljotinu propisa, ali, da li postoji neko u vašem ministarstvu ko može da odgovori na jednostavno pitanje koliko u Srbiji postoji parafiskalnih nameta? Vi ste obuhvatili od 10-15%. Jedan od podataka, na koje smo naišli, je podatak nameta da ih je preko 700. Hajde da postavimo tu stvar u onaj prostor u kom se ona mora nalaziti. Ko je te mere donosio, iako su one pogrešne, iako su stvorile štetu? Kako se za tako nešto odgovara?
Jako je važan način na koji će se u ovom trenutku odgovoriti na ekonomske probleme zemlje. Kakvu šansu mi imamo u društvu koje se raspada u bedi, u svakoj vrsti bede, u političkoj, u moralnoj, koje su posledica ekonomske. Srbija je davno počela da misli stomakom, zbog toga se i desilo sve ono što smo mi osuđivali, a na šta je Srbija pristajala jer je apsolutno zavisila od države.
Ako govorimo o vašim zakonima onda, pre svega, govorimo o odnosu države prema parama građana. Molim vas, odgovorite mi - kako je moguće da se povećaju kroz rebalans budžeta troškovi zarada za 15%? Kako je to moguće? Ko je za to odgovoran? Hoćemo podeliti sudbinu?
Ako povećavamo porez na dodatu vrednost, rekao sam vam da vas ne kritikujem zbog toga što ga povećavate, i mi bi ga povećali. Ne bi se pozivali na iskustvo drugih država. Jasno je da je to jedini način, da se obezbede kakva takva sredstva i priliv više novca u situaciji u kojoj je država bez ikakvog novca. Ali, vi sami ste pomenuli posledice. Smanjenje potrošnje, pad životnog standarda, samim tim pad proizvodnje. Da li postoji procena koliko će ljudi u Srbiji zbog toga ostati bez posla? Zašto ova mera povećanja poreza na dodatu vrednost nije praćena merom smanjenja opterećenja na zaradu?
Ionako znamo u šta se Srbija danas pretvorila. U preklinjanje zaposlenih koji od poslodavca traži da im da platu na ruke, jer ih baš briga šta će biti sa fondom koji je već propao.
Vaša i moja generacija, ona se ne nada penziji iz PIO fonda. Ni vaša ni moja generacija se ne leči tako što troši novac Fonda zdravstvenog osiguranja. Vi to vrlo dobro znate. Zašto lažemo jedni druge?
Moramo da isplatimo trinaestu penziju. Nećemo u MMF. Nema zamrzavanja plata i penzija, a onda indeksiramo rast za 2% u zemlji u kojoj je inflacija 10%, pa se desi sve ono što mi navodno nećemo. To će videti ljudi u svom novčaniku, već sutra. Izgubiće poverenje, ukoliko ga je uopšte i malo preostalo u ovu državu, u ovaj parlament, u nas. Nije važno da li ste vi vlasti ili opozicija sutra, a ja danas opozicija, sutra vlast. Dogovor. Gde je predsednik Vlade? Mikrofon postoji u Skupštini, ili on može samo da peva sa mikrofonom. Gde je vaša vladajuća koalicija, drugi ministri? Ostavili su vas tu na brisanom prostoru da se sami snalazite kako znate i umete.
Šta je problem ovih zakona? Šta će biti sa lokalnom samoupravom? Šta će biti sa 4.500 kilometara puteva koje smo preneli obavezu održavanja tih puteva, preneli na lokalnu samoupravu, a ostavili smo je bez njenih izvornih prihoda. To su te firmarine i takse.
Šta će biti sa centralnim budžetom, pošto citirate i pominjete podatke koji praktično potvrđuju da vi niste usamljeni ministar finansija u merama koje predlažete, već je tako nešto manje ili više nužan odgovor i svake druge evropske države. Ja vam postavljam dva pitanja. Recite mi jednu evropsku zemlju u kojoj nije postignut onaj dogovor koji mi tražimo u Srbiji 2008. godine, vlasti i opozicije, penzionera i mlade generacije, onih koji rade i onih koji su bez posla, o načinu na koji će se zemlja izvući iz krize u kojoj se nalazi. Srbija je jedina, jedina zemlja.
Drugo pitanje. Recite mi jednu evropsku zemlju u kojoj je porez na zarade lokalni prihod? Ovo već postaju manje ili više stručne rasprave. To nema nikakve veze sa ljudima koji prate naš razgovor.
Sledeće godine pet milijardi evra moramo da pronađemo kako bi servisirali naš dug, plus ili minus, ali gornja granica je pet milijardi. Da li sam u pravu? Do kraja godine milijardu i 700 miliona. Želite da spustite deficit na 3,5%. Što je apsolutno neophodno. Slažemo se sa tim. Da bi 2016. godine uspostavili neku ravnotežu ili pokušali da imamo suficit.
Mi smo pre nego što smo saznali da smo lagani, a svi smo znali da nas vlast laže imali procenu da će desetogodišnji prosek rasta bruto društvenog proizvoda biti između 2 i 3,5%, na nivou rasta EU. To praktično znači da nema novih radnih mesta u Srbiji, jer je potrebno mnogo dinamičniji rast BDP da bi ljudi bez posla pronašli svoj posao. Da li to znači da mi onda koji stojimo na nogama još nešto radimo?
Da smo osuđeni da čitavog života na svojim leđima nosimo one koji su izgubili to pravo zbog neodgovorne politike države. Zato su potrebne političke reforme.
Ne samo zavaravanje da je jedna poseta Briselu dovoljna garancija naše evropske budućnosti, nego ona vrsta unutrašnjih i političkih i svih drugih odnosa u društvu koja će biti u funkciji razvoja ove zemlje.
Mi smo predložili da vratite ovaj rebalans budžeta i da razgovarate onako kako se nikad do sad u Srbiji nije razgovaralo, nikada, jer nećete ovim rebalansom i zakonima koje menjate usrećiti ni poslodavce, ni zaposlene, ni nahraniti one koji su danas gladni, ni vratiti dostojanstvo onima koji su u Srbiji poniženi. Ne kažem da to ne želite, ali ovo neće dati taj rezultat.
Šta je ono što nam je potrebno? Red u zemlji. Izvesnost. Govorite o subvencionisanim kamatama. Slažem se u svako normalan u zemlji da je likvidnost, osnovna likvidnost ključni problem naše privrede. Ali to ima svoje uzroke. U nekonkurentnosti, u neefikasnosti državnih institucija, u pogrešnim propisima. Mi se danas zadužujemo da bi subvencionisali kamatu sutra, zbog toga što je novac u Srbiji skup, a juče ste izmenili Zakon o izboru guvernera NBS, srušili time kreditni rejting zemlje i taj novac učinili skupljim nego što je do tog trenutka bio. Zato su kamate tolike u Srbiji. Zbog toga što je rizik veliki. Šta utiče na taj rizik? Pa i vi i ja znamo istinu. Jel može neko od nas ovde u parlamentu da kaže šta ova zemlja hoće, šta je njen cilj, kako misli do njega i u kom vremenu. Zajedno smo kritikovali u poslednjoj fazi privatizaciju NIS. To smo zajedno radili. Lepo, dižemo PDV, dižemo akcize na tečni naftni gas i na dizel, odnosno na lož ulje. Ali šta ćemo sa predsednikom države, koji se u istom trenutku žali direktoru NIS, da je gorivo u Srbiji mnogo skupo. A ko ga čini skupim? Vlast, koju je on formirao, i koja ja nigde u Evropi, opterećuje cenu naftnih derivata. Kolika je rudna renta u Srbiji? Zbog toga što mogu da kupe, za kusur, politikante u ovoj zemlji, u Srbiji rade ono što je nezamislivo u njihovoj Rusiji. 3% je rudna renta, 800 miliona dolara je naftni gas izvađen u ovoj zemlji i na to plaćeno 25 miliona dolara.
Jel možemo da imamo prosek rudne rente koji je karakterističan za ovaj region? Da budemo dostojanstvena zemlja, da cenimo privatni kapital? Ne da ih varamo. Mi šaljemo predsednika koji dva i po sata moli predsednika Rusije za novac, a ovde donosimo direktno zakone koji su suprotni interesima kompanije do koje je Rusiji veoma stalo. Šta ćemo sa defakcijom za tečni naftni gas i za naftne derivate? Koliko će privatnih pumpi nastati u Srbiji zbog očiglednih zloupotreba koje se omogućavaju na takav način? Šta će biti posledica toga?
Govorite o pomoći građevinskoj industriji, kroz činjenicu da će investitor plaćati PDV, a ne više izvođač radova. Promenite zakon koji je katastrofalan i tražimo to od vas četiri godine. Nigde ga nema na svetu. Dizalice u Beogradu nema. Govorimo o poljoprivredi, shvatite da nema efikasnog agroindustrijskog kompleska, nema efikasne poljoprivrede u zemlji u kojoj 40% ljudi živi na selu sa prosečnim posedom od tri hektara.
Želimo da se razvijamo, a vodimo kampanju protiv poslovnog sveta. Jel postoji jedan poslovni čovek u Srbiji, koji nije oklevetan, koji nije etiketiran kao lopov, makar jedan.
Premijer nam je napravio svoj privredni savet. Ko sedi u savetu? Sede ozbiljni ljudi, sede predsednici banaka, direktori banaka. Premijer sa njima razgovara na sastanku, a onda ih optužuje za propast Srbije kad sa sastanka izađe. Jesu li raščistili to između sebe? To je ta konfuzija i haos koja je unapred osuđena na neuspeh, i neke ispravne mere.
Moramo politiku da promenimo. Ako se ovakvim tempom bude živelo, za 100 godina Srbija neće biti na onom nivou na kom je bila pre 20 godina. I šta još treba da se desi da bi se uvažile neke inicijative, bez obzira što dolaze sa ove naše "protivničke strane"?
Smanjite opterećenje na zarade, makar po cenu većeg PDV. Napustite populizam i demagogiju. Uvedite red u Penzioni fond. To ne može da bude vlasništvo jedne partije, ni moje, ni bilo koje druge. Rešite problem preduzeća u restruktuiranju, umiru ljudi u njima. Sto hiljada ljudi radi u preduzećima koja ne postoje, ali to niko ne sme da im kaže. Završite privatizaciju. Vi ste se nekad za to borili.
Šta ćemo da radimo sa zemljom u kojoj je 50% ljudi nepismeno? Kako ta zemlja misli da postoji u 21. veku? Govorim o "IT" tehnologiji. Moramo istinu da kažemo ljudima. Vi ste sve sveli na procente i na citiranje taksi i parafiskalnih nameta koje ukidate. Nije to sporno, ali to nije odgovor na ono što je fundamentalna potreba Srbije danas. Da li želimo modernu Srbiju, demokratsku, sa jakim institucijama? Onda morate te institucije da poštujete. Vaša vlada to ne radi. Kao što je rekao poslanik naše poslaničke grupe – premijer izaziva na dvoboj predsednika Fiskalnog saveta. Pa, taj predsednik može da ode kući, ne mora da ide na dvoboj sa premijerom, ali problem ostaje pred nama.
Mi ne možemo da glasamo za rebalans budžeta. Možemo od vas da tražimo da ga ponovo povučete. Ko to podržava? Sindikati to ne podržavaju, poslodavci to ne podržavaju. Pomenuli ste Asocijaciju malih i srednjih preduzeća. Oni kritikuju vaše mere. Dobro je što ste uveli mogućnost plaćanja PDV po naplati usluge, ali sami ste rekli da je gotovo 90% naše privrede u toj zoni do 50 miliona dinara.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
Završavam. Kakvi će biti efekti toga za tri, četiri ili šest meseci? Oni odmah moraju da plate svoj repromaterijal, a neko će im reći - sada je valuta šest meseci a ne 90 dana. Država mora momentalno da plaća svoje obaveze. To je odgovor na jedan od najvećih problema privrede. Ako država ne duguje i privreda će biti efikasnija i moraće da sledi taj primer.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Znate kako, gospodine Dinkiću, zato i tražim od vas da se o ovako ozbiljnim pitanjima razgovara na mnogo ozbiljniji način. Možda je vaša impresija vladajućom koalicijom vaše pravo, ali je ona jako daleko od stvarne slike. Četrdeset pet dana ili četiri dana?
Onog trenutka kada je ovde govorio predsednik Vlade on je definisao namere svih vas koji ste iza te vlade stali. U tom govoru nema vizije, a ima previše populizma i demagogije. Ne očekujem od vas da vi za 45 dana rešite pitanje spoljnog duga ove zemlje koji je prešao sa 10% BDP kada se dugu države doda i dug naše privrede, ali očekujem da vrlo jasno kažete da je došao kraj ovakvom načinu vođenja ekonomije.
Bio sam vrlo jasan kada sam govorio o vašem zakonu. Nije transfer 400 miliona evra iz republičkog budžeta na lokalne budžete uticao na rast deficita i duga, nego rupa u republičkom budžetu koja je popunjena kreditima, jer transfer novca nije pratio i transfer obaveza i znalo se da će se sve na kraju završiti u nekoj predizbornoj kampanji.
Ako govorimo o potrebi Srbije da sa svima sarađuje, slažemo se u tome, ali ne mogu da se složim sa ambicijama vaše vladajuće koalicije da Srbija bude na svakom mestu, jer tako nešto nikome pa ni nama neće uspeti. Nemam previše razumevanja za predsednika Republike, niti sam zadivljen činjenicom da nas je zadužio u dolarima po 3,5% kamate. Koliko je to u evrima? Mnogo više. Je li tako? Pošto evro pada u odnosu na dolar. Ali, taj čovek je došao na vlast uz obećanje da će dovesti investitore sa 100 milijardi dolara. Hajde jednom da stavimo tačku na takvu vrstu ponašanja.
Tačno je da je zemlja u velikoj krizi, ponavljam, i to je cena pogrešne politike. Mi o toj pogrešnoj politici ne razgovaramo. Kada se postavi pitanje ličnog komfora onoga koji su na vlasti, zaboravimo na fus notu, na narod koji smo ostavili na barikadama i tako ponavljamo greške iz 90-tih godina, kada smo probleme rešavali ne raspravljajući o uzroku. Gde je sledeća kriza, ako smo zadržali isti model ponašanja?
Naravno da je ovde mesto predsedniku Vlade, jer je on taj koji pored vas treba da odgovori na ona pitanja na koja vi nikako ne možete da odgovorite. Ako su odnosi sjajni, koga kriminalizuje? Ako je DS opljačkala Srbiju, šta je on radio kao ministar policije u tom periodu? Ako nije mogao da radi svoj posao, što to tada nije rekao?
(Predsednik: Molim vas, vreme, gospodine Jovanoviću.)
Ponavljam još jedanputa, mi vam želimo uspeh i ne možemo biti sebični u ovom poslu, ali ne mislimo ni da tolerišemo očigledne slabosti koje već sada vrlo jasno i vas i vašu vladu opisuju kao vladajuću koaliciju koja će biti neuspešna na račun čitavog društva. Zato moramo da se borimo protiv vas političkim sredstvima, pristojno i sa argumentima, što nije karakteristika onih koji su danas na vlasti, ni dok su na vlasti, ni dok su bili u opoziciji.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade. Pitao bih vas gospodine Dačiću, kao premijera, šta je cilj vaše Vlade? Vrlo dobro pamtim ono o čemu smo razgovarali nakon vašeg ekspozea – moderna Srbija, evropska Srbija, nacionalno odgovorna Srbija, ujedinjena oko krupnih problema koje ne možemo da rešimo podeljeni. To su bile najkonkretnije tačke vašeg ekspozea. Kritikovao sam nešto drugo.
Sada želim da vas pitam – zašto ste odustali od tih ciljeva? Ili vi mislite niste, jer gde je moderna Srbija ako vi 30 dana gradite Srbiju svoje koalicije, od Narodne banke preko svakog javnog preduzeća, do poslednje opštine u ovoj zemlji. Gde je evropska Srbija? Ako ste zadržali kontinuitet u neuspešnoj evropskoj politici i pri tom iskoračili u odnosu na sve greške prethodne Vlade kroz izjave za koje verujem da ih ne bi tako rado ponovili, a obeležili su vaš poslednji nastup.
Gde je nacionalno odgovorna Srbija i Vlada koja nas vodi ka njoj? Nacionalno odgovorno reći da ćemo se izjasniti o najkrupnijem problemu ove zemlje kada otkrijemo šta je prethodna Vlada odlučila po tom pitanju, a većina Vlade u kojoj ste vi predsednik je bila u sastavu prethodne Vlade. Mislim na dogovore koji su postignuti u Briselu i koji u ovom trenutku direktno utiču na evropsku budućnost zemlje. Pri čemu ne sumnjam u želju da Srbija jednog dana bude evropska zemlja i zbog toga ovo govorim. Ujedinjena Srbija? Oko čega da se ujedinimo gospodine Dačiću. Možemo da se ujedinimo oko zajedničkih ciljeva. Gde je prostor za to?
Nisam delio vlast sa Borisom Tadićem, ni sa DS. Mene interesuje, ako vi nama danas nudite ujedinjenu Srbiju, da li je preduslov tog jedinstva da svi postanemo deo neke vladajuće koalicije ili ćemo se složiti da više ne treba da se delimo na četnike i partizane, pa ćemo se podeliti po nekim novim osnovama. Niko u ovoj zemlji nije ostao bez vlasti, i vi to dobro znate, i članovi vaše vladajuće koalicije. Saldo, dosta vlada i malo države. Ovo je poslednji trenutak u kojem mi možemo da početi da gradimo svoju zemlju i zbog toga je cilj vaše politike, u ovom trenutku, presudno važan, makar za našu poslaničku rupu. Da li na tom putu…

Gospodine Dačiću, bili smo vrlo jasni. Skrenuću vam pažnju, recimo na ono što smo juče rekli kao komentar najave nekih promena u odnosu prema predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima. Mi smo podsetili ljude šta su sve mogli da čuju od vas i dela vaše vladajuće koalicije u prošlosti o tome. Rekli smo, važno je uvažiti život. Preskupu cenu smo plaćali do sada zbog pogrešne politike.
U LDP-u nikad nećete naći ljude koji prvo misle na sebe a potom na zemlju u kojoj žive. To što vi govorite sada, ne potvrđujete svojim gestovima i svojom politikom. Vi ne pravite od Srbije državu. Vi od Srbije pravite sliku svoje vladajuće koalicije. Od svakog javnog preduzeća, svake koliko-toliko nezavisne institucije ili institucije koju je prethodna vlast zloupotrebljavala, vi joj niste dali neophodnu slobodu nego ste nastavili da radite ono što zamerate onima koji su do juče bili na vlasti.
Na šta liči danas Srbija? Jesmo li mi ukinuli lokalne samouprave? Hajde onda da imamo samo izbore za republički parlament, a da onda delegiramo u skladu sa vladajućom koalicijom lokalne samouprave na svakom mestu. Imam razumevanja ako nešto ne funkcioniše, ali, ključno je poverenje, gospodine Dačiću. Nijedan opštinski odbor LDP-a nije dobio direktivu sa kim može a sa kim ne može da sarađuje, nijedan. Vi to vrlo dobro znate. Mi ne trpimo štetu zbog onog što se danas dešava u Novom Sadu, štetu trpi ova zemlja. Bez elementarnog poverenja u našim međusobnim odnosima nijedan od krupnijih problema neće biti rešen.
Da li vam je potrebna podrška kod poreske reforme? Ili demonstracije na koje mi možemo da pozovemo ljude? Da li vam je potrebna podrška, gospodine Kneževiću, oko agrara ili guranje prsta u oko poniženim i uništenim seljacima? To što je sve ostalo nakon više od 20 godina pogrešne politike je naše zajedničko, ali ne može da bude deo vaše vladajuće koalicije po svaku cenu i apsolutno.
Zbog toga vas pitam – šta je cilj? Ako je cilj demontaža svega onoga što je urađeno, a što prevazilazi širinu postojeće vladajuće koalicije, onda to recite. Nemojte da se pozivate na argumentaciju koju ste koristili kada ste smenili guvernera. Smenila bi ga i DS. Da se kandidujete za novog Borisa Tadića, ili nešto više od toga treba da dobijemo? Kada je Mlađan Dinkić izabran za potpredsednika G 17, mi smo odlučili da ga smenimo sa mesta guvernera jer smo smatrali da političarima nije mesto u centralnoj banci.
(Predsednik: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
Cilj. Samo to. Iskreno. Ako se Vučić složi.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 19. stav 5. povreda Poslovnika, koju ste izvršili, gospodine Stefanoviću.
Vi ste dužni da se starate o redu u ovom parlamentu. Loše je to što ovakvu značajnu sednicu zakazujete na tako neodgovoran način. Ne mislim da se bilo kakav ozbiljan posao može uraditi tako što ćete nekoga pozvati u 23,00 časa, a vi ste to učinili preksinoć, kada ste u 23,00 časa poslaničkim grupama prosledili poziv za današnju sednicu.
Sada ste nam sarkastično, a ne duhovito sugerisali, pošto vam se gospodin Dačić obrati, mi u pauzi proučimo njegov ekspoze.
Zašto ste sazivali onda Skupštinu, ako je suština ove Skupštine obesmišljavanje onoga što Skupština treba da bude? Zemlja je u krizi. Nikada nije bilo manje poverenja i među nama, u čitavom društvu, a najmanje u odnosu prema institucijama koje svojim autoritetom treba da usmeravaju život u zemlji.
Na ovakav način vi samo ponavljate greške svojih prethodnika. Poslednja ponoćna Vlada je trajala šest meseci. Nikom ništa dobro nije donela, ni onima koji su je pravili, ni onima koji su od nje zavisili.
Mi svoju sreću nismo našli u kritici te Vlade, koja se ni po čemu ne razlikuje od prvih kritika koje upućujemo novoj parlamentarnoj većini. Na takav način se ne odnosi odgovorna institucija prema onima od čijeg grada presudno zavisi.
Obraćam vam se sa uvažavanje i od vas očekujem da poštujete 260.000 glasova koje mi ovde predstavljamo.
Nemamo mi šta da tražimo u polusatnoj pauzi u prosleđenom ekspozeu gospodina Dačića. Ako je želeo odgovornu raspravu, bio je dužan kao mandatar, a posebno vi kao predsednik parlamenta, da nam omogućite da se mi za nju pripremimo, a ne da sve svedemo na intrige i spletke. To je ponižavajuće, makar za nas. Povredili ste Poslovnik, član 19. stav 5.

Predsednik odnosno predstavnik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana.
Predlažem da produžimo vreme rasprave, pošto je ovo vrlo važna tema i da je mnogo bolje da razgovaramo na jedan normalan način, nego da kroz debatu koja već ovim što smo sada mogli da čujemo i vidimo, sasvim sigurno neće biti onakav kakav mora da bude, uz sve ono što je neophodno reći kako bi iz ove skupštine izašli kao odgovorni političari koji vode računa o ovoj zemlji. Dakle, predlažem vam da sa pet sati povećate raspravu na deset. To je uvek predlagala opozicija i ovaj predlog nema nikakve veze sa novom parlamentarnom većinom koja je formirana pre gotovo mesec dana. Ovo je sada pitanje spremnosti većine da učestvuje u dijalogu na jedan normalan način.
Izvolite, izjasnite se.

Hvala gospodine Predsedniče, dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine Dačiću.
Nije ovo pravo vreme za ovu raspravu, ali ste sami to izabrali. Mi na tako nešto nismo mogli da utičemo. Puno toga ste rekli u svom ekspozeu. Moram da vam kazem šta je ono što je meni najvažnije.
Jedna polurečenica, dilema. Šta hoćemo mi Srbi? Šta je cilj naše generacije i kako ćemo ga ostvariti?
Ne mislim da ste rekli nešto što je epohalno novo. Sam sam to toliko puta rekao i mnogi pre mene i pre vas. Postoji razlika između toga što smo, između ostalog i mi govorili u kampanji i toga što govorite vi kao mandatar.
Vi gospodine Dačiđu, kao ni mi, nemate pravo na tu dilemu. Vi ste dužni da date odgovor. To je ono što niste uradili. Ne mislim da je vaša namera da izbegnete odgovornost, ali mislim da je najveća greška, zapravo, u toj polurečenici i tom pitanju bez odgovora.
Ako sada nemate snagu da Srbiji kažete istinu ili ako pretpostavljate da ćete ostvariti svoj plan tako što ćete društvo poštedeti istine, onda pravite grešku, jer od istine Srbija ne može i ne treba više da beži i stalno ćemo se, koliko god to vama ili meni, vama Miloševića, meni Šilerove ili Hag, vraćati u tu prošlost, ukoliko iz rasprave u raspravu o novoj vladi ne odgovorimo na to jednostavno pitanje – što je ova zemlja i mi sa njom ovako kakva je.
Na pamet mi ne pada da učestvujemo u toj otužnoj ostavinskoj raspravi između vas i vaših dojučerašnjih koalicionih partnera. Svako ko pokaže spremnost da preuzme odgovornost za vođenje ove zemlje u ovakvom vremenu, poštujem, ali ne mogu da vas poštujem više nego što vi sami sebe poštujete.
Kada ćete biti jači ako ne ove noći? Kada će doći ta prilika da Srbiji kažete istinu? Pustite priče o srpskoj duši. Ako idemo na tu stranu ove rasprave, nemojte da citiram sve one koji su objašnjavali kada se i zašto Srbi pozivaju na Boga. Jasan plan, a na prvom mestu poverenje. To je ono što nam je potrebno. Tog poverenja večeras ovde nema, manje ili više vrcavosti, duhovitosti, prepucavanja, svega onog čega je prepun naš politički život zbog čega je Srbija u političkom smislu ovakva kakva je danas.
Koji je to važniji posao za političare u Srbiji od izbora vlade? Pa, što sami sebe srozavamo u tom poslu, raspravljajući o vladi, dok društvo na pola programa gleda nas a na drugoj polovini gleda fudbalsku utakmicu? Skratili smo raspravu kao da je ovo trivijalna tema i onda, naravno, zakoračili u atmosferu koja je takva kakva je.
Gde je poverenje, gospodine Dačiću, prvo vaše međusobno? Niko u ovoj sali nije od juče. Svako ima vrlo jasnu političku prošlost i svoj stav o njoj i to je potpuno ljudski. Sa nekim motivima sa kojima članovi vašeg kabineta ponovo ulaze u Vladu Srbije na nekom ljudskom planu čak i mogu da se složim. Ni ja nisam pristajao da savijam kičmu, da se povlačim pred pritiscima i nerazumevanjem na koje sam nailazio i nailazim i danas. Mogu da razumem zašto Mlađan Dinkić posle 12 godina misli da je sad trenutak da dokaže da je ipak bio na kraju u pravu. Mogu da razumem zašto se Goran Knežević vratio u politiku kroz SNS, a bio je sa mnom u DS. Ne mogu sada, zbog toga što je on naspram mene, da zaboravim sve one prijateljske odnose koje sam sa njim imao, jedan fer politički stav. Nema tih razlika među nama, ali postoje one koje su mnogo ozbiljnije. Ključno pitanje za naše društvo danas, gospodine Dačiću, nije ono koje ste vi naveli. Možemo se složiti da je demografski problem Srbije ozbiljan problem, da je svakako vrlo emotivan, ali on ima svoje uzroke. Oni su delom u korenu našeg društva, činjenici da je i ono samo po sebi staro kao i kontinent kome pripadamo, ali svakako i u neodrživosti života u kojem mi očekujemo od ljudi da pored sebe na patnju osuđuju i svoje porodice.
Održivost našeg sistema je tema o kojoj treba da razgovaramo. Ravnoteža između naših potreba, koje su velike, i sposobnosti da na te potrebe odgovorimo. Šta će vaša koleginica i naša koleginica Slavica Đukić sutra na mestu ministra zdravlja sa rupom od 800 miliona evra? Šta će kada joj se obratimo i kada je zamolimo da organizuje operaciju, a nema materijala za operaciju, a lekar ne može da primi od nas na crno, a neko nam umire a od njega nam je stalo?
Šta će vaš kolega, potpredsednik Vlade, gospodin Krkobabić, koji se bori za penzionere, a 15% našeg BDP dajemo za penzije koje su takve kakve su, da vi morate 13 penziju da isplaćujete iz četiri dela? U četiri dela podelimo 15.000 dinara. Da li možemo u četiri dela da podelimo ratu za struju?
Šta ćemo sa našom školom? Tehnički i funkcionalno je nepismeno 30% đaka. Ne može ministar da ide od jedne do druge porodice, pa da ih uči. Pročitaju, a ne znaju šta su pročitali. To je Srbija u kojoj danas živimo. To nije samo po sebi nastalo tako, to ima svoje duboke korene i uzroke i o tome mi treba da razmišljamo i da razgovaramo.
Sve probleme koje ste spomenuli morao bi da pomene svako ko se obraća Skupštini tražeći podršku za sebe i teško stanje u poljoprivredi i energetika i infrastruktura itd, itd. Ali, ako se slažemo da to svako može da ponovi, da li to znači da svako može da bude predsednik Vlade? To to ne znači.
Dajte odgovore na ta pitanja, pa onda tražite podršku. Ako hoćete da nas vodite, budite sposobni za to liderstvo u većoj meri nego što je to bio slučaj do sada, jer nije liderstvo ono što je u korenu vladajuće koalicije koja trenutno nastaje. Zbog toga vi i završavate svoj Ekspoze bez i jednog objašnjenja zašto je Dinkić ministar finansija, zašto je Verica Kalanović ministar za regionalni razvoj, zašto je Velimir Ilić ministar, zašto je Milutin Mrkonjić ministar u drugoj polovini Ilićevog ministarstva i šta ćemo sa trećim ministrom, koji je dobio prostorno planiranje, a jedno i drugo ministarstvo nezamislivi su bez toga. Kakvu mi Vladu onda zapravo dobijamo? Vladu koja je sama sebi svrha. To je ono što je poražavajuće. Tu najmanje treba da vas brinu naši stavovi.
Svako ko nas poznaje, a mislim da je malo ljudi u ovoj zemlji koji nisu bili u prilici da nas upoznaju, zna da ćemo mi u svakom trenutku voditi računa o nečemu što smatramo javnim interesom.
Vas treba da zabrinjava činjenica da ulazite u tu vladu u periodu najteže krize koja se manifestuje na ekonomskom planu, a zapravo je mnogo dublje na onom suštinskom, u nesposobnosti i nemoći našeg društva da uspostavi ravnotežu između onog što su njegove potrebe i onoga što su njegove mogućnosti.
Lepo je govoriti o besplatnom zdravstvu, ali gde ono danas u Evropi postoji? Lepo je govoriti o tome da se neće zamrzavati plate i penzije, ali gde ćemo naći te tri milijarde o kojima vi govorite, gospodine Dinkiću? Kada ih nađemo, one će biti dovoljne da možemo da isplatimo tih 15.000 u jednom mesecu, a ne u tri.
Gospodine Markoviću, neće tu biti novca, recimo, za školovanje onih kojima je dodatno školovanje potrebno, za usavršavanje profesora, za razvoj univerziteta, srednjoškolskog obrazovanja, osnovnog obrazovanja. Neće biti, jer nismo spremni da se suočimo sa istinom.
Zašto da osuđujemo na način na koji smo to toliko puta čuli ovde u poslednjih nekoliko dana? Da li mi bi bili u istoj vladi da vi niste odlučili da iskoristite svoju istorijsku šansu? Pa bili bi, jer mi ne bi mogli da pobegnemo od te vrste odgovornosti.
Da li bih ja bio u toj Vladi, sada više nema smisla o tome govoriti. Svakako mislim da ovo što danas nastaje, da je makar ravnopravno u nemoći sa onim što je moglo da se napravi. Na šta bi ličila Vlada DS, SPS i LDP? Pa, ja bih morao da ćutim o ovome što sada govorim i ona bi isto govorila o krizi na način na koji govorite vi, ali ne bi dala odgovor ni na jedno pitanje.
Nema nove Srbije, gospodine Dačiću, bez nove politike. Ta nova politika, u našem slučaju, više nije stvar izbora, nego spremnosti da se preuzme teret odgovornosti koja je veća upravo zbog toga što smo napravili greške onda kada smo mogli da biramo. Kakav je konsenzus u nacionalnoj politici? Više nismo sagovornik koji je ravnopravan sa drugom stranom u bilo kom otvorenom nacionalnom pitanju. Zbog čega bi bilo ko od vas danas kada smo poraženi na svakom planu, prihvatio kao ravnopravne sagovornike? To nismo bili ni u Rambujeu 1999. godine.
Zato posle ove retorike u izbornoj kampanji, očekujemo od vas više od jedne i po rečenice o Kosovu. Tamo ste dobili puno glasova. Ti ljudi su glasali za vas. Vi ste odgovorni za njih. Za nas nisu. Sećam se vrlo dobro kada su nosili Koštunicu na svojim rukama, ali i Kosovske Mitrovice, kada su tog Koštunicu kamenovali zbog Miloševića. Ne idite tim putem. Istinu pred ljude, istinu. Ne stereotipe i fraze – mi ćemo poštovati sve ono što je dogovorila prethodna Vlada. Možemo li da čujemo da li to znači da će Kosovo dobiti svoj telefonski broj? Nemojte na telefonskom broju da dokazujete da je Kosovo deo Srbije, nego sklanjajte sve te prepreke koje su postale fatalne za budućnost ove zemlje.
Za nas je fundamentalno važno da do kraja godine dobijemo datum početka pregovora. Fundamentalno. Nije tačno, koliko god to nekome smetalo, da imamo tako puno izbora pred sobom. Vrlo dobro znate da to nije tako. Postoji samo jedan put ukoliko želimo da razvijemo ovo društvo.
Sami smo sebi, u greškama koje smo činili godinama u kontinuitetu, od tog puta napravili minsko polje. Lepo je govoriti o dvostruko većem budžetu. Ali, evo ga vaš kolega iz Ministarstva poljoprivrede, budući ministar poljoprivrede. Šta će on sutra? On je čovek sam rekao – biće subvencija onoliko koliko ima para. Para nema. Šta to znači? To znači da krećemo od nule. Budite i vi Vlada koja će reći – dajte da stegnemo taj kaiš. Sto rupa, sto rupa, pa da znamo za šta se patimo.
Mogu sindikalni lideri da pričaju šta god hoće o privatizacijama. Da li znate neku zemlju koja danas funkcioniše u ekonomskom smislu, a u kojoj država permanentno 12 godina zagovara privatizaciju, vodi kampanju protiv privatizacije? Takva zemlja ne postoji.
Možda je to žongliranje zanimljivo u izbornim kampanjama, ali ode Marković u Italiju da traži privrednike. Šta ćemo sa onima u Srbiji? Hoćemo li njih da stvaramo? Koliko je nekada ljudi u Zrenjaninu radilo? Danas je bez posla 35-40 hiljada. Je li tako? Na jednog penzionera, jedan zaposleni u Srbiji. Stopa nezaposlenosti je 25%. To su teme.
Reforme. Kada će reforma Penzionog fonda? Da li možemo tu da biramo ili ne možemo? Ne možemo ništa da biramo. Odložili smo je pre dve godine i za 2013. godinu, računajući da će kriza proći. U našem slučaju, to je samo pogoršalo krizu.
Da li je reforma poreskog sistema nužna? Jeste. Hoćemo li naći pare tako što ćemo dodatno oporezovati one super bogate? Nećemo. Na prste jedne ruke mogu da se nabroje. Neposredni i direktni porezi. Možda oporezivanje udela u firmama. Dajte da o tome nešto čujemo, da vidimo kako ćemo dalje.
Bankarski sektor. Vi direktno utičete na finansijsku stabilnost kritikama guvernera Narodne banke. Nije Šoškić kriv za ono što se dešava sa dinarom, vi to vrlo dobro znate. Ko god dođe na to mesto, sutra će biti u istom problemu, a vi ga nećete kritikovati jer je vaš. Moramo poštovati nezavisnost te institucije. Postoje razlozi zbog kojih se smenjuje guverner. Mi smo Mlađana Dinkića smenili 2003. godine zato što je bio i političar i guverner. Konstituisana je državna zajednica, konstituisana je Narodna banka, Dinkić je smenjen sa mesta guvernera tada, postojali su jasni uslovi zašto je to urađeno. Zašto je otišao Radovan Jelašić? Sada odlazi Šoškić. To povećava nesigurnost.
Koji je prvi zakon o kome se raspravlja u ovom parlamentu? Opet Udba. Opet fascinacija policijom i silom. Jel to najvažnije pitanje u Srbiji? Zbog čega? Mi ćemo biti jedina zemlja u Evropi u kojoj sve partije koordinira Služba bezbednosti, a pri tom je diletant za taj posao, kao što sam ja ili bilo ko drugi ovde u ovoj sali.
(Predsednik: Gospodine Jovanoviću, molim vas samo da birate reči.)
Šta vam se tu ne dopada, gospodine Stefanoviću?
(Predsednik: Ne bih ulazio u raspravu sa vama.)
Kako mislite da budete predsednik Skupštine a da ne ulazite sa mnom u raspravu.
(Predsednik: To ću uraditi kada budem imao šta da vam kažem iz poslaničke klupe.)
Siđite onda u poslaničku klupu, naučite se. Vi ste novi u parlamentu. Ja razumem vašu partiju koja je na drugo mesto u državi stavila čoveka koga je na svojoj listi stavila na sedmo mesto, to je odnos prema Srbiji. Ali, da bi naišli na naše razumevanje i respekt koji je, recimo, imala prethodna predsednica Skupštine, morate izbegavati greške koje ste upravo napravili.
Da, mislim da je Aleksandar Vučić diletant za posao koji sada preuzima. Nikada u životu nije ušao ni u jednu službu bezbednosti, a treba da koordinira sve. Na šta to liči? U kojoj se zemlji to još radi?
To su činjenice i to nije dobro, gospodine Dačiću. Vi ćete da imate policiju, Vučić će da koordinira službe bezbednosti, Nikolić će da postavi sve šefove i onda ćete tako, sve će biti kako treba. Zato je ovo u startu greška sa kojom mi ne mislimo da se pomirimo.
Propuštate veliku priliku. Ja nisam poznavao Miloševića tako dobro kao vi, ali sam u specifičnim okolnostima imao priliku da se uverim u njegov karakter u meri koja mi dozvoljava da nešto o njemu kažem. Vi danas postojite zbog toga što je stranka koju vodite bila ozbiljna organizacija, koja je vodila računa o državi, koliko god to izgledalo paradoksalno, sa svim greškama koje je činila. Kod vas se Ustav nije krao, nego se prvo narod indoktrinirao da za taj ustav glasa, uveravao da je to ispravno i dobro. Ustav se nije pisao preko noći, nego su ga pisali ozbiljni i kompetentni ljudi koji nisu pravili gramatičke greške, ako ništa drugo.
Vodite računa o državi, to je ono što nam je potrebno. Ni jednu reč niste rekli o Ustavu. Ni jednu reč niste rekli o haosu u koji se pretvorio naš politički sistem. Nemojte da kupujete poslanike. To nije stena na kojoj ćete izgraditi svoju vladu. Svako ko kod vas dođe, izgubićete sutra kao što smo izgubili mi. Ako želite normalne odnose, dogovarajte se sa onima čija vam je podrška potrebna. Nema podrške vašoj vladi zbog toga što ni vi sami u nju ne verujete.
Lično iskazujem kolegijalno poštovanje i respekt, posebno prema ljudima koji prvi put ulaze u politiku.
(Predsednik: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
Hvala, gospodine Stefanoviću.

Gospođo Tabaković, vi ste me stvarno gotovo dirnuli. Da vas ne poznajem sve ove godine i da upravo u ovom trenutku, tako promenjeni i preokrenuti, istovremeno ne pišete zakon o Narodnoj banci kojem ćete čoveku bez ikakvog razloga odseći glavu da bi se dokopali njegove fotelje, što je jedina fasciniranost u ovoj sali u ovom trenutku bilo ... onda bih možda mogao sa vama da se složim...
(Predsednik: Molim narodnog poslanika da se ne obraća drugim narodnim poslanicima direktno i molim druge narodne poslanike da omoguće narodnom poslaniku da završi ovo što je rekao. Izvolite.)
Mislim da je dijagnoza kada se neko obraća nekome a ne pogleda ga u oči. Tako da ja ne mislim da ovde postoji bilo šta što bi bilo neprikladno mojoj replici.
(Predsednik: Poslovnik definiše da se ne možete obraćati drugom narodnom poslaniku direktno.)
Da li mogu vas onda da gledam? Još uvek ste u mojim očima podeljena ličnost, malo pravda, malo šef parlamenta. Želim samo nešto da vam kažem, da nema ničeg ličnog u kritici funkcije Aleksandra Vučića, samo mislim da je potpuno neprikladno, zaista diletantski ponavljati greške DS.
(Predsednik: Samo vas molim, gospodine Jovanoviću, kada govorite o drugim narodnim poslanicima da birate reči, pošto, ako očekujete poštovanje prema vama i vašoj poslaničkoj grupi, vi to isto poštovanje morate pružiti prema ostalima.)
Hvala vam, birao sam reči. Samo vam predlažem da to pokušate da razumete. To nisu lične kvalifikacije, to su činjenice i ne mora neko da bude Džems Bond da bi shvatio koliko je to besmisleno. Razumete to? Znači, u slučaju primedbe zaista ne mogu da se složim sa konstatacijom da to može da kritikuje samo neko ko je šef BIA, inače mi ne bi imali razloga da učestvujemo u bilo kakvoj raspravi. Smatram da je potpuno neprikladno u ovom vremenu na takav način prvo ponavljati greške prethodne vlade, a potom zaista bacati senku na sve ono što je zapravo napor vladajuće koalicije koja je formirana. Srbija ne treba da bude političko-policijska država. A kada šef partije preuzme kontrolu nad svim službama bezbednosti u ovoj zemlji, a pri tom nema nikakvog iskustva u rukovođenju tim poslom, rezultat će biti onakav kakav je bio i 90-ih godina, kada su iz Dačićeve partije, odnosno iz JUL-a to pokušali da rade. A što se sa tim vladajuća koalicija slaže, to su teme o kojima oni trebaju između sebe da razgovaraju.

Gospodine Vučiću, pa ne mislite valjda da vas se bojim sada kada ste naprednjak, kada vas se nismo bojali kada ste bili radikali. Vi ste u međuvremenu postali čovek koji više nije  vest kad pređe granice ove zemlje. Što bih se ja vas bojao? Da li postoji neki razlog? Zbog toga što ste otkrili veliku istinu da je more slano ili kada odete na plažu da pocrnite. Da li je to tema ovog razgovora ili treba da vam ljubim papuču, kao što vam ljubi pola vladajuće koalicije? Šta je sporno u tome što sam rekao da ste diletant za posao koji preuzimate? Po Vujakliji, citiram, diletant je čovek koji se bavi nekim poslom iz ljubavi, a ne zato što …
(Predsednik: Gospodine Jovanoviću, molim vas, nemojte koristiti uvredljive izraze, molim vas da se ponašate dostojanstveno u ovom domu.)
Mislim da ste stavili akcenat na potpuno pogrešne teme. Mislim da bi bilo mnogo značajnije za vas da ste u onome što sam rekao pokušali da pronađete prostor za jednu vrstu saradnje, koja mislim da je vašoj Vladi potrebna. Da je to ono što je svakako bilo značajnije u svemu što govorim.
Što se tiče gospođe Tabaković, kao i uvek imam lično uvažavanje prema njoj, s tim što za razliku od nje, vrlo jasno iznosim svoje stavove. Ona često jedno govori na sednicama poput ove, a drugo zna da kaže izvan skupštinske sale. Meni je lično veoma važno ono što je rekao vaš koalicioni partner, neposredno pre mene, šef jedne poslaničke grupe, najavljujući smenu guvernera Narodne banke. O tome sam razgovarao sa kandidatom za predsednika Vlade. Mislim da je on taj koji o tome treba da prepoznaje neki problem. Svakako ne vi, koji čak niste ni bili u sali.
Samo jedno nemojte da radite. Nemojte da testirate našu upornost. Niste vi taj koji treba da nam govori šta je ono što mi treba da radimo. Da smo mi vas slušali, vi danas ne bi bili naprednjak, bili bi cimer sa vašim bivšim predsednikom u Hagu. Ovako ste danas i vi na toj evropskoj strani Srbije na kojoj smo mi uvek bili. Između ostalog i zbog toga što smo vas preživeli, pa ste u ovoj šarenoj koaliciji, sa onima sa kojima ste juče razgovarali, kako razgovarate danas sa mnom.
Sve je moguće u politici, pa između ostalog i neka naša saradnja u budućnosti, ali ne kroz ovakve odnose. Ozbiljnost gospodine Dačiću, to je ono što nam je potrebno. Državu treba da stvorimo, a u svemu tome mora postojati elementarni red. Ako krenemo putem kojim se ova zemlja kretala u prošlosti, nećemo naći izlaz iz haosa u kome se ona danas nalazi. Uz sve najbolje želje, koje ne mislim da su sporne među onima koji se danas ovde pojavljuju. Vučiću, sada ću izaći iz sale, jer je rasprava postala dosadna nakon tih vaših besmislenih i jalovih pretnji.

Gospodine Vučiću, ne morate vi da budete učtivi i pristojni u odnosu sa mnom. Nema potrebe za tim. Ako vam je to osobina, onda budite takvi u odnosu sa svima, ali dok ulazite ovde u salu sa rečnikom uličara, ne očekujte od mene da u vama vidim gospodina. Kada budete sednicu parlamenta zakazali onako kako zakazuje i svako drugi, onda ću ja kao i svaki drugi moći doći na sednicu.
Cenio bih vas da ste vi činili sve da dođete na sednicu Vlade, na kojoj ja tražim podršku većine u parlamentu. Pustite, zaista ovo više nije Srbija u kojoj bilo kome, šta znače te vaše besmislice. Raduje me činjenica da ćete biti u prilici i vi, kao i mnogi pre vas, ne da testirate naše poštenje, nego da se uverite koliko su besmisleni stavovi na kojima vi gradite svoju politiku.
Kada svaki čovek u Srbiji bude imao vinariju u podrumu svoje kuće, vi ćete moći meni da zamerite zbog toga što za razliku od većine u Srbiji ja mogu da odem sa svojom porodicom tamo gde bi možda želela većina ovog društva, takođe. Postoji razlika između mene i vas. Ova Srbija je ovakva kakva je, zbog toga što je vaš maksimum bio u pružanju otpora politici koju ste vi godinama sprovodili. Neću da se vraćam na tu prošlost, da li je tako gospodine Dačiću?
Objasnite potpredsedniku Vlade da vi kao mandatar od ove Srbije tražite, pre svega razumevanje za poslove koji u budućnosti treba da se učine. Kao što sam vam rekao, prošlost će biti naša večita tema, sve dok ne odgovorimo na pitanje kako je moguće da Srbija bude jedina tačka na planeti na kojoj je moguće društvu polomiti kičmu, a nakon toga promeniti čvor na kravati i tablu na vratima svoje stranke da bi dobio pravo da se opet pojaviš i tražiš podršku za nešto novo. To su već druge teme pošto poštujem volju građana.
U kampanji ni u jednom trenutku nismo rekli ni jednu ružnu reč ni o SNS ni o Tomislavu Nikoliću. Vrlo smo jasno rekli u kojim oblastima možemo da sarađujemo i da nećemo biti koalicioni partneri i to je stav LDP-a. Lično ne mislim da postoji bilo šta sporno u svemu onome što je naša kritika vaše želje da se protiv korupcije i kriminala borite onako kako je to radila DSS Borisa Tadića. Oni su imali svoje žrtve, vi sada na meniju vršite tranziciju pa stavljate neke nove, znate da će već do septembra naći nekog novog ministra koji je zreo za zatvor. O tome ne odlučujete vi, nego institucije. Ako te institucije to znaju a ne primenjuju zakon, onda će se one pridružiti tom ministru zbog toga što su makar u jednom trenutku bili saučesnici.
Jedno vam unapred kažem, Vlada u kojoj ste prvi potpredsednik može da računa apsolutno na naše razumevanje pod uslovom da je spremna da poštuje samu sebe. Sve dok se ponašate onako kako se ponašate ne očekujete od nas da budemo prema vama bolji nego što ste vi sami. Srbija treba da dobije Vladu, da dobije onu vladu u kojoj može da se koncentriše parlamentarna većina. U toj većini su i oni sa kojima smo do juče sarađivali, i Rasim Ljajić bi bio u Vladi u kojoj sam mogao da budem ja i bio bi Dačić, bio bi Krkobabić, Knežević, jedan od retkih ljudi iz Demokratske stranke…
(Predsednik: Gospodine Jovanoviću, četiri minuta.)
… sa kojim sam se razišao na pristojan način. Dakle, ostavite te teme za neku drugu priliku.
Još jedanput da vam kažem, gospodine Stefanoviću, ako hoćete da budete uvaženi predsednik parlamenta, shvatite da ovo nije mesto na kom smo mi dužni da uvažimo strahopoštovanje koje imate vi prema svome šefu.