Završiću. Kako vi te milijarde nalazite. Vi ćete 14 da uzmete zato što ide tamo nekim opštinama za neke njihove lokalne potrebe. Koje su to potrebe? Čudite se što 15 milijardi ide javno komunalnim preduzećima. Hoćete da vam kažem koja su to preduzeća? To su preduzeća koja su se raspala, koja ne mogu elementarno svoje obaveze da izvršavaju, ne mogu da naplate svoje dugove, potraživanja. To su ta preduzeća.

Molim.

Dobro, dešava se.
Nema tu ničeg drugog osim toga. Kažem vam, kako možete da dođete sa idejom da imate za svaku opštinu u promil vrlo precizno proračunato povećanje lokalnog budžeta? A ovde, kao mletački trgovac, po rashodnoj strani budžeta sa svih strana udarate, ne uzimate taoce. Kažete – ovaj lokalni put ne treba. Zakon o tome postoji, Zakon o putevima koji kaže šta je regionalni put, šta je lokalni put. Ne može to tako. Putevi Srbije nisu zbog toga zaduženi, oni su zaduženi zato što nema novca.
Ako govorimo o decentralizaciji, hajde da govorimo o suštini, dajte prava opštinama. Prenesite na njih neke obaveze. Ako se na ovakav način kompromituje fundamentalno važno pitanje za modernizaciju zemlje, kompromituje se uopšte ideja njene reorganizacije. Kako ćemo je sprovesti sutra? Vi ste seli i onako kako znate krenuli svojim putem, pa sada svako računa. Kao i Zakon o informisanju. Kakvi su efekti tog zakona danas? Ne primenjuje se. Zakon o podeli besplatnih akcija, ne primenjuje se. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, neće se primenjivati od 1. januara naredne godine. Zato o tome ne možemo da ćutimo.
Jedino što je tačno, tačno je da ste isključivo lično politički motivisani kao lider jedne stranke koja pokušava politički da opstane. Nije ona uništena zbog LDP, nego zbog toga što ste prethodni deset godina radili. Ali ne mislim da treba da tolerišemo vašu nameru da zbog opstanka jedne vladajuće koalicije koja od vas zavisi mi pristanemo na nešto što će potpuno urnisati ovu zemlju. Dužnost je da se staramo o tome. Izvolite, pa nam recite – kako se obezbeđuje fiskalna neutralnost, onako pedantno kako ste nam rekli, u kojoj meri će se pojačati budžeti lokalnih samouprava.
Naravno da smo bili vrlo kritični prema budžetu i za ovu godinu i za prethodne tri godine, svaki put kada je oštećena lokalna samouprava i lokalna samouprava i Vojvodina i Republički zavod zdravstvenog osiguranja i čitav niz drugih institucija koje su samo na papiru imale definisana prava, a pri tom nikako nisu mogle da ih ostvare. Da ste bili ovde na raspravi, čuli bi nas.
Ovo što danas radite jednako ima smisla kao i rasprava o Zakonu o privrednim komorama od pre dve godine, kada smo po hitnom postupku 2009. godine morali da usvajamo zakon koji će stupiti na snagu 2013. godine. Dosta više tog besmisla, uz očekivanje da mi na tako nešto pristanemo.
Kao što vidite, u ovome nema ničeg lično. Uopšte mi ne smetate. Cenim vašu energiju. Žao mi je samo što ta energija ne može da bude iskorišćena na opšte dobro, nego ta energija po pravilu kompromituje svakoga ko se nalazi u vašem okruženju. Zbog toga ne možemo u ovome da budemo partneri.
Ako želite da nas podržite, izvolite, podržite nas uz zahtev koji smo vam vrlo jasno uputili. Dogovorite se u okviru institucija koje postoje u ovoj zemlji. Savet za decentralizaciju republičke Vlade, Komisija za finansiranje lokalne samouprave, Stalna konferencija gradova i opština, Odbor za lokalnu samoupravu i ustavna pitanja, u okviru tih institucija dijalog, formulisanje platforme, rasprava u svakoj opštini u Srbiji, eto dobre decentralizacije, eto prilike da ljudi mogu da utiču na svoj život. Sve drugo je podela novca kojeg nema u predizbornoj kampanji koja će trajati kako tako narednih šest meseci, a onda Srbija treba da ode u Stečaj, kao što sutra odlazi "Bor", e to ne može da prođe uz saglasnost LDP.

Gospodine Dinkiću, opet čitav niz besmislica.
Prvo niste bili tri godine ovde u parlamentu kada se razgovaralo o budžetu. Da ste bili, čuli bi ministarku Dragutinović koja se sa nama i našom kritikom slagala uz ogradu da je kao ministarka finansija dužna da učini ono što može sa novcem koji stoji na raspolaganju.
Čak su i neke stranke vladajuće koalicije uslovljavale svoju podršku, poštovanjem zakona ili Ustava, pa recimo, za Vojvodinu tražili tri sedmine a onda pristali da sami sebe lažu kroz analizu zapravo tog novca koji nije obuhvatao kada je formulisan transfer novca iz Republike, nego u pravo Vojvodine da raspolaže tolikim novcem, pa da sama odluči kako će ga trošiti.
Nikada nismo podržali ni jedan budžetski zakon. Bili smo, naprotiv, vrlo kritični. Posebno smo bili kritični kada se štedelo kroz suspenziju prava lokalnim samoupravama na transfer tog novca.
Jedino što je nas razlikovalo od nekih drugih koji su podnosili i krivične prijave, bile su prateće inicijative kojima se išlo u onom smeru u kome se država mora kretati ako želi da, s jedne strane, u potpunosti servisira prava koja je utvrdila prema svima, građanima, privredi, lokalnoj samoupravi i, sa druge strane, obaveze koje nalaže njeno reformisanje. Ni jednu reč niste rekli o pozicijama tih rashoda zato što je i vama jasno da tog novca nema.
Koliko znam, gospodine Dinkiću, bili ste protivnik podizanja poreza na dodatnu vrednost kao jednog od izvora prihoda, a kojim bi se pokrio taj minus i uz ogradu, s obzirom da nisam učestvovao u tim razgovorima, jedan od ljudi koji je upravo bio kreator ideje da se uskrati novac lokalnim samoupravama, jer će se one snaći, onako kako danas predlažete i da se snalazi Republika, a kada govorimo o Republici mi govorimo o Republici koja nije u stanju da danas sa ovim budžetom i minusom od milijardu i 400 miliona servisira obaveze koje ima prema ljudima.

Gospođo Čomić, radi se o članu 97. i prosto taj član Poslovnika kojim se uređuje naš rad ostavlja mogućnost meni kao predlagaču ispred LDP odnosno podnosioca zahteva za produženje vremena predviđenog za raspravu, tako nešto obrazlažem. Ukoliko vi mislite da ja na to nemam pravo, naravno ja ću vaše mišljenje prihvatiti, ali mislim da bi bio elementarni red da mi se omogući da obrazložim zbog čega smo tražili da se udvostruči vreme predviđeno za raspravu. Ne radi se o nikakvoj opstrukciji mislim da nam je potrebno to vreme da bi mogli malo odgovornije da razgovaramo o tako važnom pitanju, kao što je pitanje ove delimične fiskalne decentralizacije. Naime, ni u jednoj drugoj instituciji dijalog nije vođen i mislim da nema razloga ovde bežati od jedne ozbiljne rasprave u kojoj bi svako dobio priliku prvo da kaže ono što misli, a potom i da prihvati mišljenje ukoliko je argumentovano sa kojim se ovog trenutka nije složio.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ste bili dužni da u skladu sa članom 27. opomenete predlagača ovog zakona, gospodina Mlađana Dinkića, s obzirom da je uvredio instituciju našeg parlamenta.
Fiskalni savet, gospođo Čović, formirali smo kako bi nam pomagao u radu. Potpuno je prihvatljivo za nas različito tumačenje Predloga ovog zakona. Ali, neprihvatljivo je takvo ponižavanje tih ljudi, vređanje i očekivanje da će baš svi u ovom parlamentu na to pristati.
Od vas očekujemo da zaštitite elementarni red u današnjoj raspravi, a elementarni red nas obavezuje na poštovanje činjenica i argumentovanu raspravu. Slušali smo 35 minuta predlagača zakona, gde se najmanje bavio činjenicama i argumentima, a najviše neuverljivim insinuacijama koje su potrošili njegovo inače do sada beskrajno samopouzdanje.
U ime naših poslanika ovde, a verujem i u ime nekih drugih kolega i koleginica, ja mislim da smo dužni da štitimo Fiskalni savet. U suprotnom vam predlažem da u skladu sa svojim ovlašćenjima na narednoj sednici stavite tačku dnevnog reda – Stavljanje van snage zakona na osnovu koga deluje Fiskalni savet, pa ćemo onda moći ovde, onako kako se to radilo pre, da organizujemo raspravu u kojoj je sve moguće i gde niko nikog ne obavezuje za ono što je uradio i za šta je preuzeo odgovornost.
Ne možemo tako da razgovaramo i mi na to ne pristajemo.

Gospođo Čomić, nisam zadovoljan vašim obrazloženjem. Jasno mi je kako se ponašate kao predsedavajući, ali, ukoliko izvršite uvid u stenografske beleške, videćete da je gospodin Dinkić govorio potpuno drugačijim rečnikom od onog koji ste vi ponudili kao interpretaciju.
Ne radi se tu o neslaganju sa stavovima Fiskalnog saveta, nego o optužbama da Fiskalni savet obmanjuje parlament. Mi se sa tim ne slažemo.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, hajde da pokušamo gospodine Dinkiću da vodimo ovaj razgovor tako što ćemo govoriti jezikom činjenica i argumenata i biti otvoreni. Jedino tako možemo da razgovaramo sa vama.
Prvo, hajde da krenemo od onoga što je pozitivno u svemu. Energija koju ulažete nastojeći da po svom mišljenju afirmišete jedan važan politički problem je za respekt. Bez vas verovatno bi naša stranka morala da sačeka da dođe na vlast kako bi se otvorilo pitanje decentralizacije u Srbiji. Ovako smo sada u situaciji da o tome ozbiljno razgovaramo.
Problem je što mi želimo ozbiljan razgovor, u ponižavajućoj atmosferi, i što ste vi i svoju ličnu energiju, ali i energiju društva, koju merite sa 500.000 potpisa koje ste dobili, zloupotrebili i potpuno dezavuisali kroz Predlog zakona o kojem danas razgovaramo.
Niste za to isključivi krivac. Smatramo da tako nešto ne bi bilo moguće da na to nije pristala vladajuća koalicija i to ne neka vladajuća koalicija bez imena i prezimena, nego Tadić, Čanak, Pastor, Ljajić, Drašković, Dačić, Ugljanin, naravno Dragan Marković, Veroljub Stevanović i PUPS, Krkobabić. Oni su odlučili da vama na kraju svog mandata, kupujući nedelje i mesece do izbora, žrtvuju javne finansije, užasno opterete privredu i kompromituju jednu od najvažnijih ideja bez koje mi ne možemo da promenimo društvo, a to je ideja reforme države.
Gospodine Dinkiću, nigde nećemo stići ako se Srbija bude pravila, a onakva je kako ste je opisali, jadna, siromašna, ponižena, ako se ona bude pravila u petosatnoj raspravi u kojoj će većina da ćuti, a vi da polemišete sa nekoliko poslanika opozicije.
Sa zadovoljstvom sam pristao sa vama da razgovaram kada ste to od mene tražili i svakom članu naše stranke rekao da treba da podržimo vašu borbu za decentralizaciju zemlje. Uopšte nam nije bilo važno to što je rekao, recimo, naš gradonačelnik Novog Bečeja, komentarišući vašu posetu uz rečenicu da kucate na otvorena vrata, ali sam vas isto tako zamolio, gospodine Dinkiću, da unutar svoje vladajuće koalicije pronađete podršku za tako nešto da bi onda zajedno kroz institucije ove zemlje koje još uvek postoje došli do kvalitetnog rešenja i organizacije zemlje koja će nam omogućiti da počnemo da rešavamo užasne probleme. Umesto svega toga, dobili smo vaše stavove o predsedniku Stalne konferencije gradova i opština Srbije, koja ima tradiciju 60 godina, koje ovde ne želim da ponovim jer su uvredljivi i to ne može da bude politički jezik jedne normalne, demokratske Srbije, jezik ličnih uvreda upućenih gradonačelniku Paraćina. Nakon toga, jezik uvreda upućen predstavnicima Fiskalnog saveta koji su vaše rešenje samo kritikovali i ništa više.
Poslednji put ste samostalno na izborima nastupali uz slogan "Stručnost pre politike", a danas umesto argumentovanog odgovora na argumentovanu kritiku bacate prašinu u oči ovom narodu stavom da to govore tamo neke akademske ličnosti. Pa, ko treba da raspravlja o fiskalnoj decentralizaciji, đilkoši sa ulice ili oni koji su se školovali čitavog života za taj posao?
Šta se dešava sa Komisijom za finansiranje lokalne samouprave koja postoji pri Vladi Republike Srbije? Ni ona se o tome nije izjasnila, ni Odbor za ustavna pitanja.
Evo nas sada ovde u raspravi u kojoj treba da govorimo o 10 članova Zakona o fiskalnoj decentralizaciji. Šta je ono što smo od vas čuli tokom 35 minuta dok ste govorili? Zanemarimo statistiku, videli smo da zapravo ne razumete prošlost ove zemlje ili je pogrešno tragično tumačite. Bio bih srećan kada bi u mandatu buduće Vlade lokalne samouprave ostvarile onaj stepen prava, sloboda i odgovornosti koji su imale u toj jednopartijskoj državi do 1991. godine ili 1989. godine, kada je stupio na snagu novi Ustav. Gospodine Dinkiću, tada su opštine birale prvog čoveka policije, prvog čoveka zdravstvenog centra, predsednika suda. Tada su opštine imale pravo na međunarodno vođenje međunarodne politike. Tada su konačno imale pravo od koga su bežale, a koje ih je obavezivalo da, recimo, organizuju teritorijalnu zaštitu i kupuju oružje i plaćaju rezervni sastav, pravo na svoje objektivno lokalno informisanje i da ne nabrajam,o dalje.
Ako govorimo o ovom trenutku, gospodine Dinkiću, ni jedan argument nije održiv u vašem obrazlaganju zakona za koji tražite podršku. Prvo, vrlo jasno od vas tražimo da nam kažete gde je taj novac koji će se proslediti opštinama? Mi smo u ovu godinu ušli sa prihvaćenim minusom od 1.400.000.000 evra. U narednu godinu, tu je Fiskalni savet u pravu, a ne vi, moramo ući sa manjim budžetskim deficitom od onog sa kojim smo ušli u ovu zbog toga što smo se tako nešto dogovorili sa MMF, koji vas takođe kritikuje, a vi te kritike olako odbacujete, kao da MMF od Srbije traži novac a ne Srbija od MMF.
Antagonizujete bez ikakvog razloga siromašne opštine sa onim opštinama koje su navodno bogate. Nije tačno da je gradonačelnik Dragan Đilas podneo bilo kakav amandman ovde u Skupštini na zakon, kojim on galantno lišava Beograd 10% novca koji bi dobio po osnovu poreza na zarade, u ime siromašnih opština. To je mogao samo da uradi zamenik predsednika DS, jer smo mi stranka koja pruža većinu njegovoj vlasti u Beogradu i ne bi nam palo na pamet da gradu, koji je u ovom trenutku dužan 590 miliona evra, koji se juče zadužio 30 miliona evra jer ne može ništa da uradi, oduzmemo ta sredstva.
Hajde da vratimo stvari u politiku iz demagogije u koju se vi previše dugo zadržavate. Zašto je za nas važna decentralizacija? Zato što bez efikasne decentralizacije nema modernizacije zemlje. Vi ste svojim projektom, koji je održiv kao što je bila održiva i ona vaša lepa želja i plan o 1.000 evra za jednu akciju javnog preduzeća, najveća pretnja za taj naš plan modernizacije zemlje i reći ću vam zbog čega. Zbog toga što je nacionalnu demagogiju, koja je pojela prethodnih 20 godina ovog društva, u međuvremenu zamenila socijalna demagogija, a vi toj socijalnoj demagogiji i demagozima danas dajete sve neophodne argumente za kompromitovanje i organizaciju države bez koje ova Srbija, kakva je takva je, ne može da se promeni na bolje.
Gospodine Dinkiću, da li ste makar jedan zakon izvukli iz tih naših zajedničkih 12 godina političkog delovanja u kojem se, po pravilu, nismo slagali u ključnim pitanjima? Po pravilu, na kraju ste bili ti koji su okretali glavu od poražavajućih efekata politike na kojoj ste insistirali. Od 1999. godine i onog skandaloznog mitinga koji smo organizovali krajem avgusta meseca kako bi se promovisala neka nestranačka Vlada, jer ste tako nešto zamislili, preko projekta na kome ste insistirali kroz dvogodišnji konflikt sa našom Vladom u periodu mandata Zorana Đinđića, kroz rušenje Vlade Zorana Đinđića, da bi onda od 2004. godine do danas čitavim nizom političkih poteza koje ste povukli potpuno kompromitovali ideju reforme ove zemlje. Kako možemo da modernizujemo zemlju na ovakav način?
Ako govorimo o efektima vaših zakona prvo je jasno da će se 43 milijarde, jer je to onaj procenat od 80 milijardi, koliko se ostvaruje u jednoj godini na osnovu poreza na zarade, da će se prebaciti na nivo lokalnih samouprava. Sa koje pozicije, gospodine Dinkiću? Pa, iz republičke kase, one kase u kojoj već imamo minus od milijardu i četristo miliona evra. Tačno je da to može da se uradi, ali tako nešto treba da prate i obaveze ili možda mislite da ćete da prebacite sa pozicije na kojima novca nema, neki novac koji ćete pronaći ko zna gde i ko zna kako, verovatno kroz zaduživanja koja su planirana i očekivana u septembru mesecu, nove kredite države da prebacite na nivo lokalne samouprave neki novac do izbora, a da pri tom Republika i dalje bude jednako obavezna prema tim lokalnim samoupravama? To je neodrživo i to vrlo dobro znate.
U pravu je i Fiskalni savet i u pravu je MMF kada ovom parlamentu skreću pažnju na činjenicu da će time deficit, koji u ovom trenutku probija dogovoreni deficit za narednu godinu za 20%, a dogovoreno je 3,1 ili 3,2, da će biti povećan za 2,5 poena, za 60% zbog toga što, gospodine Dinkiću, u narednoj godini treba da smanjujemo javnu potrošnju, treba da smanjujemo subvencije sa 0,8 na 0,3, govorim o privredi, treba da smanjujemo stimulisane kamate i subvencionisane kredite.
Vi gladnoj Srbiji obećavate novac. Moramo da pokušamo sve to da stavimo u neki sistem. Ako govorimo o decentralizaciji, vaš najveći doprinos decentralizaciji u ovom trenutku može biti povlačenje ovog zakona. Prestanak kompromitacije jedne velike ideje.
Gospodine Dinkiću, u svakom poslu, pa i u poslu organizovanja vlasti, novac je posledica neke aktivnosti. Omogućite opštinama i gradovima, kao vladajuća koalicija, veći stepen prava i jasno definisane obaveze. Nemojte da nudite milostinju onima koji su žrtve politike koja se vodila prethodnih godina. Dajte im prava i obaveze. Dozvolite Čačanima, Valjevcima, Kragujevčanima pravo da naprave gimnazije kao što su imali pre 150 godina, pa ćete biti najbolji u Srbiji. Dozvolite ljudima da mogu da vode svoje katastre, da se staraju o zaštiti životne sredine, da mogu da biraju prvog čoveka policije. Pomirite se sa činjenicom da u 21. veku Vojvodina može samo da nestane u ovako organizovanoj Srbiji. I ništa više. Da je prvi put od kad postoji ova zemlja prosek vojvođanske plate ispod proseka plate u preostalom delu Srbije.
Neodrživo je sa stanovišta makroekonomske stabilnosti vaše rešenje, apsolutno neodrživo. Ja samo mogu da citiram stavove MMF, Fiskalnog saveta i da uradim ono što mi se čini logičnim. Naravno da je neodrživo kad mi novac koji nemamo nameravamo da trošimo u većoj meri i naredne godine nego ove, a dužni smo da se ponašamo suprotno tome po obavezama koje smo preuzeli – da štedimo. Za privredu je pogubno.
Neću da citiram vaše izjave iz prošlosti. I sami ste za neke od tih projekata rekli da ste svesno bili neiskreni zbog toga što ste očekivali političku korist za ta obećanja. Ali, podsetiću vas, gospodine Dinkiću, da ste u poslednjih nekoliko meseci više puta rekli, ja se sa tim stavovima slažem, da je potrebno smanjiti porez na zarade i da je potrebno povećati onaj iznos neoporezivog dela zarade sa pet hiljada na 16, što je tada bio minimalni iznos zarade u Srbiji. Ne možemo stimulisati privredu, a istovremeno obećavati lokalnim samoupravama novac po isključivom osnovu oporezivanja zarada u toj istoj privredi. Već sada, i to ne u bilo kojim mestima, u Čačku, u Užicu, u Valjevu, lokalne samouprave traže od Vlade da im Vlada da novac koji nisu u stanju preduzeća da im uplate a da po osnovu duga preuzima deo vlasništva u tim preduzećima koja to nisu u stanju. To su činjenice.
Dajte da postavimo ovu raspravu u one okvire u kojima će ona dati efikasan rezultat. U pravu ste. Sistem ne valja. Ali, ne valja iz osnova. Taj sistem se ne može promeniti sa 10 članova jednog zakona. Vi ste rekli da je suština decentralizacije u više novca koji će doći lokalnoj samoupravi, u vraćanju imovine i direktnom izboru gradonačelnika. Nije tačno. Nijedan od tih vaših principa nije tačan.
Suština decentralizacije je u novom konceptu prava i obaveza. U fiskalnoj decentralizaciji. Ali i u svakoj drugoj decentralizaciji. Vi tako nešto ne pominjete. I oni koji vam dopuštaju da se na ovakav način ponašate, za nas su odgovorniji od vas. Vi samo pokušavate politički da preživite. Ali, mi mislimo da je važniji opstanak svih tih fragmenata normalnog, razumnog stava u politici Srbiji od opstanka jedne koalicije u kojoj su svi protiv svih. Ne možete da otvorite pogon za štrikanje čarapa a da na vama ne vise svi oni članovi koalicije koji pokušavaju o tako nešto da se ogrebu.
Ko vas danas podržava u tome? SVM kritikuje. Druge članice vladajuće koalicije pišu amandmane na vaš zakon. Ko vas podržava u tome što radite? Niko. Zbog toga što su oni već pronašli način na koji će anulirati očiglednu štetu od koje ni oni ne mogu da pobegnu. Stupiće na snagu u oktobru, do nove godine, od nove godine novi budžet, stavlja se van snage ovaj zakon, idemo na izbore – i vuk sit i ovce na broju.
U čemu je problem onda? Još jednom smo polomili kičmu ovoj zemlji. Vi ste, gospodine Dinkiću, uz saglasnost vaših koalicionih partnera, članova vaše izborne koalicije, prevarili pet miliona ljudi u ovoj zemlji.
Nemam ništa protiv uspešnih poteza vlasti. Mislim da nam je bila obaveza da vas štitimo tri godine, u svakom nastojanju da nešto pozitivno uradite. Kako smo se ponašali čak i kada je pucalo preko naših leđa, kao u slučaju recimo Zakona o informisanju? Vi u svojoj koaliciji niste onda imali onaj nivo saglasnosti koji bi garantovao ovom društvu normalan razvoj, nego ste se posvađali na jednom zakonu pa ste doveli društvo do ivice provalije iz koje smo vas mi iz LDP-a povlačili. Ako smo tada bili u pravu, da ne navodimo druge primere. Onda malo pažljivije slušajte argumentaciju koju vam iznosimo.
U ovom trenutku vaš zakon je direktna pretnja za one privredne aktivnosti na kojima se bazira koncept razvoja ove zemlje a koji su zasnovani na stavu da treba povećati konkurentnost Srbije. Između ostalog i tako što će se nuditi fiskalne olakšice i pozitivnija i povoljnija fiskalna klima od one u okruženju. Ne možete da učinite zavisnim opštine i gradove od poreza na zarade a da pri tom obećavate sindikatima da ćete povećati nivo neoporezive zarade na 16 ili 17 hiljada i da razmišljate o spuštanju poreza na zarade sa 12 na 10%. To je nemoguće, apsolutno nemoguće.
Drugi problem – ovo je pretnja za javne finansije. Ugrožava makroekonomsku stabilnost. Od jutros nas zovu ljudi u poslanički klub i pitaju da li je zbog Dinkićevog zakona dinar otišao 3%? Možete da se smejete, ali u ovom društvu koje sluša i MMF koji kaže da će biti inflacija i da se moraju zamrznuti plate i penzije, tog novca koji vi želite da trošite nema. Sve je moguće, pa i ta vrsta socijalne demagogije koju će drugi iskoristiti, a ne mi. Oni koji leže ovde na stiroporu dok vi sa njima planirate koalicije jer vam tako nešto u ovom trenutku odgovara. U tom slučaju, ne možete da računate na naše razumevanje.
Milošević je 1992. godine, slušajući predstavnike Beogradskog univerziteta rekao – dobro, to ste vi, akademci, ali mene interesuju seljaci. Onda ste vi u 2011. godini isto tako nešto rekli. Na kritike ozbiljnih ljudi, vi ste odgovorili tako što ste ih dezavuisali. Nema ničeg od činjeničnog prihvatljivog u vašim obrazloženjima na kojima ste tako puno insistirali.
Primeri iz sveta koje navodite su neodrživi. Visok nivo fiskalne decentralizacije je nezamisliv u zemljama koje se nalaze u tranziciji. To je činjenica. Dobro razvijene i stabilne zemlje mogu sebi dopustiti tu vrstu slobode i od nje imati koristi. Ako vam treba bilo kakav primer, pogledajte primer mera koje su preduzimale Grčka, Irska, Francuska i Nemačka kao odgovor na krizu sa kojom su se suočile pre dve godine. Suspenzija fiskalne decentralizacije. Suspenzija prava lokalnih samouprava. Jer, to ima svoju cenu.
Nama veoma smeta, gospodine Dinkiću, to što vi stalno bežite od politike i što se sve završava u nekim tabelama koje niko od ljudi ne može da razume. Vašu poruku da treba da dobiju više novca prihvatiće i birači LDP, s tim što imajući u vidu prethodna iskustva i činjenicu da tog novca ne može u zemlji biti bez drugačije organizacije, između ostalog i razvoja političkih ciljeva, oni će napraviti distancu prema vama.
Umesto svega toga, najveći doprinos decentralizaciji je – vratite zakon nazad, vratite ga u institucije. Moći ćete da računate na našu podršku ukoliko decentralizaciju gradite na konceptu prava i obaveza. A ukoliko je presipanje iz šupljeg u prazno, bićemo vam najveći protivnici.

Gospođo Čomić, član 27.
Zaista je neprihvatljivo da mi vodimo raspravu tako što će neko da interpretira ono što sam ja rekao, a vi to da tolerišete. Nije mala razlika između stava kojim se moja diskusija tretira tako što se kaže da ja smatram da je nebitan prihod lokalne samouprave od poreza na zarade, sa stavom da je taj prihod nestabilan i nesiguran, pogotovo imajući u vidu druge projekte i planove republičke Vlade o kojima je i predlagač svojevremeno govorio, kao ministar, a danas kao predlagač.
Postoji jedna činjenica – flagrantno kršenje. Druga činjenica koja govori o tome da će se, znači, u svojoj raspravi sam vrlo jasno rekao da tog novca nema, ali da će se uzeti tamo negde. Nema ga!

Izvinjavam se, mislim da je bila gospođa Tabaković prijavljena, tako ste pomenuli malo pre.

Pokušaću da odgovorim na primedbe i gospodina Pastora i gospodina Milenića.
Gospodine Pastor, nas interesuje vaše koalicija, jer vaša koalicija kupuje vreme tako što, pre tri godine, pristane na ucene PUPS i 400 miliona evra kojih inače nemamo, strovali u Penzioni fond, u linearno povećanje penzija za 10% i kao posledicu toga dobijamo odnos evro-dinar. Ne jedan prema 75, nego jedan prema 100. Na kraju mandata kupuje vaša koalicija svoje vreme tako što otprilike, istih tih 400 miliona evra usmeri, ali ne ka Krkobabiću, nego prema Mlađanu Dinkiću.
Pošto ljudi imaju neko prethodno iskustvo i pošto znaju u kakvoj zemlji žive, nije im potrebno da im padne nebo na glavu, da bi znali kakve će biti posledice ekonomske politike koju kritikuje MMF, koji nas održava kako tako u ekonomskoj stabilnosti. To što se toga tiče, zaista u pravu ste, niste potpisali ovo i mislim da vi unutar vaše koalicije treba da rešite te odnose.
Gospodine Mileniću, obmanuti su ljudi, obmanuti, zato što se ne vodi projekat decentralizacije na tezgama, nego u institucijama, kroz dijalog, kroz sednice lokalnih parlamenata gde se o tome razgovara, u stalnoj konferenciji gradova i opština, u Komisiji za finansiranje lokalne samouprave, ovde u Skupštini na pripremnim sednicama. Vi sami sada kažete prihvatićete amandman koji će zabraniti Republici da u narednoj godini finansira neke lokalne projekte. Kako će se ti projekti finansirati ako je novac obezbeđen kroz međunarodne kredite? Da li Crna Trava može da dobije kredit neke međunarodne finansijske institucije? Kakve će biti posledice svega toga, ako su projekti započeti koja je vrednost tih projekata? Dođite sa rebalansom budžeta i recite, građani Srbije ove obaveze Republika više neće poštovati, te obaveze prenosimo na lokalnu samoupravu. Predlagač vaše inicijative kaže, nema novih prava, nema novih obaveza, Republika će i dalje da vas drži građani Srbije na kazanu, vi ćete misliti stomakom, mi ćemo vas zapošljavati i davati vam plate do izbora u aprilu, a posle toga, e posle toga ćemo videti šta ćemo, možda ćemo reći da smo to uradili zato što je to nalagala politička nužda, jer se samo tako mogu dobiti izbori. To više tako u Srbiji ne može da funkcioniše.

Gospođo Čomić, očigledno je da smo mi u pravu i da zapravo sve ono što je trebalo da bude predmet, razgovora pre nego što se uđe u Skupštinu, opterećuje ovu diskusiju, pa sada vi gospodine Mileniću, nama objašnjavate da li sam ja u pravu kada kažem da su građani obmanuti, i da je to najobimnija inicijativa, imajući u vidu neku našu političku istoriju. Dakle, pet miliona ljudi je otišlo i prijavilo se po poštama Srbije, računajući na 1000 evra po akciji. Tada smo rekli, super ako može, ali kako se utvrdila vrednost akcije, i to je naš problem, ne samo problem jedne stranke ili njenog lidera, jer ti ljudi koji su toliko ljudi toliko puta u životu prevareni, treba danas da veruju LDP, kada govorimo o slobodnom tržištu, o decentralizaciji, o pravu, o obavezama, neće više ništa i sami su se sebi smučili, i sami su sebi preko glave, a kamoli mi kada stanemo naspram njih. Zato je decentralizacija posao u kome mora mnogo odgovornije da se ponašamo, od samog početka, toliko možemo da pričamo o zakonu o poljoprivrednom zemljištu, treba ga vratiti i u pravu ste, dajte da ga vratimo opštinama.
Da li imaju opštine pravo da čiste kanal? Nemaju, eno u Novom Bečeju, pola opštine je potopljeno zbog toga što je izraslo drvo od 12 metara u primarnom kanalu. Nemaju pravo da čiste opštine, nego čiste Vojvodina vode, a oni moraju da plaćaju i samo jedno, toliko je paradoks svemu ovome i najpametniji potez bi bio povlačenje zakona, pa red u vašoj koaliciji, dogovor o prioritetima i onda ovde da razgovaramo i da vidimo ko koliko može da pomogne da se taj posao uradi.
Ne pada mi na pamet da držim bilo kome moralne lekcije, apsolutno tako nešto nisam mislio. Ne bih da se vraćam na vreme kada smo mi bili na vlasti te dve godine. Mislim da svako sa ove istorijske instance zna koliko je to bilo teško vreme, i koliko su velike i duboke promene tada makar pokrenute. Ono što je činjenica jeste da je obaveza svakog ozbiljnog poslanika u ovoj skupštini da argumentovano raspravlja o ovom predlogu zakona, kako se ne kompromitovala ideja koja je fundamentalno važna za modernizaciju zemlje. Ovo vrši pritisak na javne finansije, i gospodine Dinkiću, ponavljam još jednom, ovo vrši pritisak na privredu, koja jedinu šansu da ispliva na površinu vidi u fiskalnim olakšicama, koje sada praktično prestaju da postoje kao opcija.

Gospođo Čomić, staviću tačku na ovu seriju replika, a nadam se da će i drugi imati toliko razumevanja. Potrebno je da se vratimo na samu raspravu.
Što se tiče te teze da smo mi liberalna stranka koja toliko deklarativno radi na decentralizaciji, ali onda u praksi ne želi da podrži, to ne može biti tačno u ovom slučaju. Upravo zbog toga što proces decentralizacije podrazumeva transfer prava sa centralnih vlasti na opštine i gradove i obaveze. Ovde ni prava ni obaveza nema. Ovde se govori redistribuciji novca, pri čemu se na takav način ugrožavaju svi oni projekti koji su u funkciji održavanja makroekonomske stabilnosti i, sa druge strane, dovode u pitanje projekte koji treba da utiču na privredni razvoj ove zemlje. Uskraćivanjem transfera i budžeta, koji se formira tako što se uzima 1,7% BDP za lokalne samouprave, uskraćuje se izvor stabilnog novca i uskraćuje se budžet koji će se uvećavati u godinama koje su pred nama, jer jedino BDP u Srbiji raste, zarade sigurno neće rasti.
Što se tiče vaše primedbe, gospodine Pastor, i na to želim da stavim tačku, u pravu ste, tada se nije glasalo o Zakonu o borbi protiv diskriminacije. Tačka dnevnog reda koja je nama bila važna bila je produženje roka važenja putnih isprava. Ta tačka je bila na dnevnom redu. Vi ste insistirali na usvajanju vašeg amandmana, ne na stavljanju van snage čitavog zakona. Vodili ste računa o mađarskim opštinama i tih šest opština na severu Vojvodine. Mi smo smatrali da je važno izbeći štetu koja bi proistekla iz činjenice da nisu produžene te putne isprave. Omogućili smo glasanje o putnim ispravama, glasali protiv zakona koji smatramo lošim iz istih razloga iz kojih smatrate vi i efekti su potvrdili da ste i vi i mi bili u pravu. Što se vaše pozicije tiče, nije sjajna, teška je, ali je prati odgovornost. Unutar svoje koalicije to morate da rešite.

Gospođo Čomić, javio sam se da bih replicirao gospođi Grubješić i gospodinu Seniću, koji je ponovio njene stavove.
Prvo, ovde ne možemo da govorimo o fiskalnoj decentralizaciji. Tačno je da nema decentralizacije bez fiskalne decentralizacije, ali ovo nije fiskalna decentralizacija. Ovo je redistribucija novca. Fiskalna decentralizacija bi zapravo bila ona decentralizacija, i mislim da ćete vi to potvrditi gospodine Dinkiću, jer je to toliko očigledno, koja bi dopustila lokalnim samoupravama u Srbiji da oni sami procenjuju nivo poreza kojim će se opteretiti zarade, da država proceni neku gornju tačku, a da ispod nje opštine počnu da se takmiče između sebe i da tako pokušaju da budu konkurentne.
Ovo nije fiskalna decentralizacija. Izvorni fiskalni prihodi, porez na imovinu, on je vašim inicijativama ugrožen. Taman je lokalna samouprava počela da realizuje taj porez, prihodi su postali veći. Dok je to bilo u republičkoj nadležnosti, svega 40% imovine je bilo oporezovano, tu je svojevremeni direktor poreske uprave. Kada su opštine to počele da rade, naplata poreza je postala efikasnija. Vaša vlada, gospodine Dinkiću, ove godine je tri puta menjala poresku politiku u oblasti poreza na imovine. Porez na takse na firmarine, vi svojom inicijativom one koji imaju novac oslobađate obaveze da plaćaju, a pri tom limitirate prihode lokalnih samouprava koji su izvorni po tom osnovu. To je činjenica.
Životna sredina koja je pomenuta, od totala novca koji se ostvari po osnovu eksploatacije životne sredine i taksi koje lokalna samouprava propisuje, 60% tog novca ide u Republiku, 40% ostaje lokalnoj samoupravi. Da li to završi na bilbordu "Očistimo Srbiju" ili nekom drugom projektu, to više nije važno. Ako govorimo o konceptu životne sredine, onda smo mi da apsolutno sva sredstva ostanu na nivou lokalne samouprave ili pokrajine. Isti je slučaj i sa svim drugim elementima decentralizacije koja ne može biti ostvarena bez ovog koncepta prava i obaveza.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zanimljiva rasprava, veoma zanimljiva, a mislim da će na trenutke biti i smešna zbog toga što ste, gospodine Ugljanin, dovedeni u neverovatnu poziciju. Vi ne možete da budete sagovornik parlamenta na ovoj tački dnevnog reda. To se videlo, između ostalog, iz onog što ste rekli. Kakve vi veze imate sa ovom besmislicom koja je parlamentu prosleđena u junu, šest meseci pošto smo mi sugerisali da se ne prave ovakve flagrantne greške i ne ugrožava ionako ugroženo tržište u Srbiji, a sve na štetu ljudi koji u ovoj zemlji žive?
Gospodine Ugljanin, vi možete da budete dobar sagovornik na temu, recimo, izmena zakona o finansiranju lokalnih samouprava kojim se ukida transfer opštinama. Veoma nas interesuje kako vi kao deo vladajuće koalicije možete da pristanete da se Novi Pazar finansira iz prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade, kada 70% radno sposobnog stanovništva u Pazaru nema posao. Na toj temi možete da budete sagovornik. Možete da budete sagovornik na temu subvencija u agraru, jer su subvencije ukinute za brdsko-planinsko područje, ali na temi akcizne politike ne možete da budete naš sagovornik.
Hajde da krenemo od početka. Netačno je obrazloženje. Nikakve veze ovaj zakon nema sa ambicijom Srbije da uskladi akciznu politiku i svoje fiskalne poteze sa direktivama EU. Izmene ovog zakona su, kao i sve druge izmene, nažalost, posledica pritiska EU, koja se više stara o interesima građana Srbije od same Vlade ove zemlje, pa i vas kao njenog ministra. Niste vi, gospodine Ugljanin, došli u parlament zbog toga što građani Novog Pazara plaćaju neopravdano skupo benzin i dizel gorivo, nego ste ovde došli zato što ste na tako nešto bili prinuđeni pritiskom iz Brisela. O čemu se radi? Radi se o favorizovanju "Gasproma" u Srbiji. U decembru su vam rekli da ovakav zakon ne može da prođe, da će on biti oboren u Briselu, zbog toga što je u suprotnosti ne sa evropskim direktivama nego sa SSP, koji smo potpisali i to je vrlo jasno. On krši Prelazni trgovinski sporazum za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u članu 22. i članu 37.
Mi moramo da izaberemo da li ćemo u Moskvu ili ćemo u Brisel. Pošto očigledno vi volite politiku "dobro jutro, čaršijo" na sve četiri strane, ovo je kraj toga i nije tačno da ovo ništa ne košta. Košta, koštaće i vaše glasače u Novom Pazaru, koštaće one poljoprivrednike koji su blokirali Srbiju sedam dana dok ih nije pobedio ministar poljoprivrede tako što je prihvatio sve njihove uslove. Mi na tako nešto ne mislimo da pristanemo, već, naprotiv, želimo da vas kritikujemo i na takav način društvu na vreme pošaljemo poruku da razmišljaju svojom glavom kada na izbore izlaze.
Šta ste vi uradili? Vi ste u decembru odlučili da favorizujete Naftnu industrije Srbije koja nije u vlasništvu Republike Srbije, nego je u vlasništvu Ruske Federacije, tako što ćete uvesti veće opterećenje kroz akcizne mere na sve druge proizvođače benzina i dizela, osim na Naftnu industriju Srbije, na teritoriji čitave Srbije. Do čega je to dovelo? Dovelo je do različitih cena. Veštački je učinjeno skupljim svako drugo gorivo osim onog koje izlazi iz Naftne industrije Srbije. Kvalitetno je bilo skuplje tako što je veštački kroz akcize bilo dodatno opterećeno.
Evo ga predlog zakona koji smo mi u januaru prosledili predsednici parlamenta, posle šest meseci Vlada dolazi sa izmenama Zakona, ali ne na ovaj način na koji smo mi tražili, tako što će smanjiti akcize na ona goriva koja su neopravdano učinjena skupljim, ne, ona podiže akcize i na ovo lošije gorivo.
Po čijem, to, džepu Vlada tim merama udara? Po džepu građana, vaših birača u Novom Pazaru, 60% cene goriva na pumpi jesu poreska opterećenja PDV i akciza. Plaćamo najskuplju naftu i gas u Evropi, 500 dolara je hiljadu kubnih metara interventnog gasa koji mi plaćamo. Zašto plaćamo u interventnoj ceni? Zbog toga što nemamo završeno skladište gasa. Zašto nemamo završeno skladište gasa? Zbog toga što nije u interesu ruskog partnera da ga završi, jer je bolje da ga prodaje po 500 dolara, nego da ga prodaje po 370, koliko inače on nama nudi, dok Nemcima nudi za 150, a Hrvatima za 280. Eto vam problema.
Kako ćete pokrenuti privredu, kada imate tri puta skuplje energente, nego što je to slučaj sa našom konkurencijom? Da li to tako mora da bude? Ne mora. Zašto ste odlučili da uzimate 110 miliona više neopravdano od građana Srbije, a da, recimo, ne uzmete te pare od Naftne industrije Srbije koja u Srbiji eksploatiše naftu i gas uz rudnu rentu od 3%, a u Rusiji je 60. U Rumuniji je pet puta veća. Šta treba da se desi, pa da vaša vlada počne da razmišlja o interesima ljudi koji žive u ovoj zemlji, a ne, recimo, onih koji su u Srbiju došli da bi zaradili ovde uz ekstraprofite koje ne mogu da ostvare ni na jednom drugom tržištu? To su pitanja.
'Ajde da vidimo kolika je na primer akciza u Rumuniji. Akciza u Rumuniji je 38 evro-centi, u Bugarskoj 36, u Makedoniji 37, u Španiji 40, u Crnoj Gori 45, ali zašto kod nas najviše, gospodine Ugljanin? Kod nas je 50 evro-centi. Zašto to? U Austriji 48, u Hrvatskoj 44, u Sloveniji 40. Da li smo mi najbogatiji? Zašto to? 'Ajde to da povežemo sa nekim drugim merama vaše vlade. Ovo razumemo, pre svega, kao posledicu nedostatka drugih izvora sredstava i, sa druge strane, velike obaveze koju Vlada ima prema društvu. Pa, ako je to tako, ako se jedino na ovakav način država finansira, dajte onda neku strategiju, viziju, plan, kako ćemo te probleme rešavati u budućnosti.
Ne možete da dozvolite ako na ovakav način deremo kožu sa leđa ljudi koji žive u ovoj zemlji. Pa, ne možete da budete tako galantni zbog toga što tražite neki koalicioni konfor koji vam je potreban, pa plaćate podršku jedne stranke ili nekoliko stranaka, recimo, ''katastrofalnim konceptom decentralizacije''. Na šta to liči?
Ovde ljudi trba da razumeju da država nema novca, osim ovog koji ostvaruje kroz ovako nenormalne prihode i poreska opterećenja a, sa druge strane, ta država koja nema novca pristaje na ''koncept decentralizacije'' koji ničim tu državu ne oslobađa obaveza, ali umanjuje ionako mizerne prihode koji su nedovoljni za njeno funkcionisanje.
Šta će biti sa Novim Pazarom kada vam se ukinu transferi iz Republike? Pa, naravno da se ukidaju, ali o tome ćemo da razgovaramo kada to dođe. Jasno je, i hiljadu evra za ''akciju'', ali to više tako ne može da funkcioniše.
Dakle, gospodine Ugljanin, hajde lepo da razgovaramo o ovom zakonu. Ko će da odgovara? Ko će da odgovara za štetu koju su pretrpeli građani Srbije? Šest meseci su oni plaćali neopravdano visoku akciznu stopu na goriva koja su kvalitetnija. Sada se na nivo kvalitetnog goriva diže nekvalitetno. Pa, što ne pustite tržište da tržište formira jasne kriterijume i onda na tim kriterijumima počnemo da vodimo tu vrstu fiskalne politike?
Gde su nam nadležni ministri? Nemamo ministra finansija, nemamo ga više i u Vladi, nemamo premijera. Premijer je ovde bio u petak. Dakle, imao je vremena za srpski parlament preduzeća, ali za srpske poslanike nema vremena, za nas tada nije imao vremena i nema danas. Ko će da odgovori na ovo?
Šta je ono što treba da uvažite? Prvo morate da definišete metodologiju kojom će se vratiti sredstva ljudima kojima su oduzeta. Pa, ovakvom politikom direktno sebe sputavate u ambicijama koje pri tom ističite. Ako želimo da imamo efikasnu ekonomiju moramo je rasteretiti, a ne gušiti je ovim merama.
Pogledajte obrazloženje u kome se navodi razlog za donošenje ovog zakona. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se Zakonom želi postići, jeste usaglašavanje odredaba koje se odnose na oporezivanje akcizom derivata nafte sa standardima EU. Kada smo saznali za te standarde? Je l' rekao neko u parlamentu da ti standardi postoje kada je usvojen Zakon u decembru mesecu? To smo uradili mi. Pa, koliko ovo društvo košta ta naknadna pamet – od Kosova preko Haga, privatizacije NIS-a, besplatnih akcija, ovoga sada što radite, onog što radite sa Zakonom o finansiranju stranaka, Zakonom o izboru poslanika?! Hajde jednom da se saslušamo pre nego što se donesu neke odluke.
Ceo dan ovde u parlamentu gledamo šta ćemo sa zakonom koji nam je Vlada poslala, sa zakonom o finansiranju stranaka, zakonom koji stranku obavezuje da od banaka uzme 150 jemstava u izbornoj kampanji, što je nemoguće, uz sve druge probleme o kojima smo juče govorili.
Naravno, ne možemo da podržimo ovaj zakon, reći ću vam i zbog čega. Umesto da spustite akcize, vi ste akcize podigli. Benzin će biti skuplji za 4,5 dinara, otići će na 49, dizel na 37 dinara, on je najnekvalitetniji. Umesto da ih spuštate, vi ste ih podigli. Ne možemo ovo da podržimo. I, svako ko sedne u automobil i ode na benzinsku pumpu treba da bude svestan činjenice da finansira nesposobnu vlast. Sa takvom praksom jednom mora da se prekine u Srbiji! Neko treba da odgovara za ovo, treba da odgovara za onu vrstu besmislice koja nas je dovela do prepiske sa Briselom u kojoj pitamo Brisel ono što je unapred savršeno jasno – da li se ovim krše norme slobodnog tržišta ili ne. Naravno da se krše. Ako se prekrše, ko za to odgovara? U Srbiji niko. To je ono što nam se ne dopada.
Ideja da se na ovaj način menja zakon za nas je dodatno neprihvatljiva, zbog toga što smo mi kroz Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama potpuno definisali drugačiju proceduru. Mislimo da je ono u vašem interesu, ne zato što ćete za ovo da glasate, jer je to koalicioni red. Vi unutar svoje koalicije uspostavite neke odnose koji neće na kraju dovesti društvo do činjenice da je vladajuća koalicija vodila koalicionu politiku tako da je samu sebe uništila, jer ovo više niko ne može da podrži, a to nije naš interes. Naš interes, ako govorimo o LDP, jeste stabilna politička scena u Sandžaku. Ona ne može da bude stabilna ukoliko su tamo ugroženi životni interesi ljudi, a ugroženi su svakog dana, pa i ovim zakonom. Ta sirotinja po Sandžaku plaćaće sada skuplje i benzin i dizel, a to ne mora da bude tako. Definitivno ona nema više novca nego Austrijanci ili Nemci, a veća su opterećenja nego u Austriji i Nemačkoj. Zbog toga nema podrške za zakon. Ne znam čime su vas zadužili pa ste pristali da sednete sada tu i istrpite naših 20 minuta, plus 13 kritike, a potom odete dalje u skladu sa svojim obavezama.
Još jednom bih da pročitam strukturu cene goriva i na takav način, ja sam uveren, presudno kompromitujem ovu inicijativu kao potpuno neprihvatljivu. Akcize – u Rumuniji 0,38, u Bugarskoj 0,36, u Makedoniji 0,37, u Španiji 0,42, u Sloveniji 0,41, u Crnoj Gori 0,45, u Mađarskoj 0,45, u Hrvatskoj 0,44, u Austriji 0,48, u Srbiji 0,51. Tri puta je veća prosečna plata u Sloveniji nego u Srbiji, ali i znatno je jeftinije gorivo. Tamo su manja opterećenja i zahvatanja države. Zbog toga ovo ne podržavamo, a biće prilike da razgovaramo o NIS-u, o vrlo lošim efektima privatizacije NIS-a, činjenici da ne možemo iz toga da izađemo, konfuziji i o direktnom konfliktu sporazuma koje smo pravili i sa Briselom i sa Moskvom.