Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što smo ipak uspeli da se vratimo svom poslu, mada je deo, sasvim sigurno, parlamentarnih obaveza i suprotstavljanje i međusobno osporavanje, koje, nažalost, često ode i u pravcu u kome se možda ne želi, kojim ne treba previše da se ponosimo.
Pokušaću da uradim i sada ono što sam uradio, čini mi se, više puta, dakle, da se bavim činjenicama. Moj prethodnik, predstavnik poslaničke grupe SPS-a, stranke koja je prethodnih 10 godina kreirala karakter našeg društva, pozivao se na činjenice, ali sam siguran da te činjenice ni u jednom od slučajeva nije pomenuo, ni jednu jedinu činjenicu, ni u detalju, samo jasne političke stavove, ali apsolutno neargumentovane.
Vi ste optužili Vladu i poslaničku grupu DOS-a da ovim predlogom zakona ona praktično želi da obezbedi preduslove za rasprodaju društvene i državne svojine. Društvenu svojinu ste, gospodine Ivkoviću, kao predstavnik stranke koja je 10 godina bila na vlasti u ovoj zemlji, vi pokušavali da transformišete 10 godina, i kada danas napravimo analizu uspele transformacije, videćete da su upravo predstavnici vaše stranke u vlasti omogućili ono za šta vi danas optužujete DOS.
Optužujete, ponavljam, bez ijedne činjenice, i optužujete potpuno neosnovano, s obzirom da ne znam na osnovu čega vi možete da donosite takvu vrstu zaključka o nama, jer ste nas upravo vi, pre dva meseca, kritikovali kao one koji sputavaju reforme u društvu, stopirajući postojeći Zakon o svojinskoj transformaciji, koji je doveo do nezamislivog paradoksa, da se poslednjih dva meseca vaše vlasti u proces privatizacije uključi 100 puta više društvenih preduzeća, nego što je to bio slučaj za prethodnih 10 godina.
To je veoma jasna činjenica. Sto puta više preduzeća se uključilo u periodu prelazne vlade u proces privatizacije, nego što je to bio slučaj za prethodnih 10 godina. Po kojim cenama i na kakav način su direktori tih preduzeća, koji su po pravilu, ne uvek, ali po pravilu članovi SPS-a, započeli taj proces privatizacije.
To ne ide u prilog socijalnoj pravdi, za koju se vi ovde formalno zalažete. Kada govorimo o pravu na rad i postojećoj zakonskoj regulativi, kojom se građanima ovog društva takvo pravo definiše, ja ću vas podsetiti da je u periodu vaše vlasti 14.000 preduzeća u ovoj zemlji propalo, da je 1.100.000 ljudi bez posla, da je 60% radno sposobnog stanovništva ili na prinudnom odmoru, ili na plati od 200 dinara, ili bez posla, da živimo u zemlji koja je po pitanju unutrašnjeg duga, ne spoljnjeg, nego unutrašnjeg, preduzeće - preduzeću, društveno preduzeće - društvenom preduzeću, preduzeće - državi, i država preduzeću, dužno preko 800 milijardi dinara.
I kada konačno, govorimo o socijalnoj pravdi, onda moramo da se osvrnemo na činjenice koje vašu vlast predstavljaju u bitno drugačijem svetlu.
Mi smo u svakom trenutku spremni da položimo račun za ono što radimo i da između ostalog i pred Skupštinom i pred građanima ukažemo na način na koji smo stekli svu imovinu, ukoliko je imamo. Ovo ne može biti Ä45. godina, niti je zakon čiji je nacrt prosleđen javnosti, pokušaj da se ovo društvo vrati u Ä45. godinu, već naprotiv zakon o porezu na ekstra dobit jeste naš pokušaj da se uspostavi ponovo u ovom društvu princip socijalne pravde, koja nas obavezuje na to da predstavnike, po pravilu stranke koju vi danas predstavljate ovde u Skupštini, oporezujemo s obzirom da su samo oni mogli da raspolažu sredstvima iz zajma za preporod Srbije, da su samo oni mogli da raspolažu sredstvima iz primarne misije, da su samo oni mogli da imaju monopolski položaj, a na osnovu monopolskog položaja da privređuju, da su samo oni mogli da kupuju devize od NBJ po zvaničnom kursu, koji je 5. oktobra bio pet puta niži od onog realnog.
To su osnove za oporezivanje ekstra dobiti, a nikako naša želja nije da se vraćamo u Ä45. godinu, da ljudima preturamo stanove i kuće, novčanike, torbe, ispostavljamo račune samo za situacije u kojoj su oni eventualno naši politički neistomišljenici. Dakle, bavljenjem činjenicama mi ćemo doći do toga.
Vi podržavate princip bruto plate i minimalnu zaradu, ali istovremeno vi niste spremni da prihvatite i ono što je logična posledica bruto principa i minimalne zarade, a to jeste otpremnina koja je drugačija u formalnom smislu od one postojeće do sada, ali i u onom suštinskom. Ona je veća od 13 do 25%. Možda nismo želeli da se bavimo matematikom za skupštinskom govornicom. To možemo da radimo na nekom drugom mestu u Skupštini, ali ovde možemo samo da raspravljamo na osnovu činjenica i da se na njih pozivamo kada smo spremni da ih saopštimo.
Niko u parlamentu ispred DOS-a nije želeo da smandrlja zakon, niti da se ratosilja odgovornosti koja nas prati kao predlagača zakona. Mi smo sasvim svesni da su potezi koje mi vučemo nepopularni. Nepopularni zbog toga što mi moramo da izmenimo desetogodišnje ili čak poluvekovno nasleđe jedne države i jednog društva koje samo po sebi nema nikakvu perspektivu. Tačno je da će radnik dobiti platu ili će njegovo preduzeće biti sprečeno u daljem radu. Nema smisla držati radnika u preduzeću, u situaciji ako on prima 200,00 dinara i pri tom tako definisati njegovu budućnost za narednih 10, 15, 20 godina, kao budućnost bez elementarnih uslova za život.
Kroz budžet ste imali priliku da vidite da smo mi pripremili budžetska sredstva sa kojima ćemo raspolagati u onim trenucima u kojima je potrebno dotirati određene socijalne programe, a pogotovo u situacijama u kojima se jave očekivana i realna socijalna nezadovoljstva. S obzirom da će neki radnici morati da ostanu bez posla, ali kako vi mislite da 35.000 radnika "Zastave" radi na programu koji je sam po sebi program koji nema nikakvu perspektivu.
Kako mislite da rade radnici u tekstilnoj industriji sa tehnologijama koje su prevaziđene pre 20 i 30 godina, sa proizvodima koji su nekonkurentni, sa cenama koje su s obzirom na uloženi rad sasvim sigurno veće od onih cena sa kojima se suočava njihova konkurencija. Dakle, ako razgovaramo o ovom predlogu zakona i ako razgovaramo o onome što Vlada pokušava da uradi, kao izvršna vlast, koju smo mi ovlastili za nešto tako, razgovarajmo na osnovu činjenica, a činjenice su teške. Mi ih prihvatamo kao odgovorni ljudi, jer smo svesni da su ovo potezi koji će u Srbiji napraviti društvo, za koje verujem da ga i vi želite. Društvo do toga ne može stići politikom koju ste vodili vi i politikom koju mi nismo spremni da vodimo. Dakle, socijalna pravda, opterećenje onih koji se mogu opteretiti, pošteni zakoni i čista rasprava u parlamentu sa argumentima i činjenicima. (Apaluz.)