Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku da ponovim ono što ste ranije čuli, da će poslanička grupa JS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima SPS i PUPS, podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS.
Pre nego što bih naveo razloge zašto ćemo podržati ovaj zakon, morao bih da se osvrnem sa par rečenica na izjave mnogih dušebrižnika, sa ove ili one strane granice, a naročito ovih domaćih, koji već liju suze, zašto će biti promenjen zakon i zašto će biti promenjen njihov miljenik, sadašnji guverner NBS. Ne vidim razlog, neka oni sami odgovore zašto toliko brinu za to, a takođe i onima koji brinu o Srbiji i njenom pravu da menja postojeći zakon i eventualno sutra iznađe drugo kadrovsko rešenje za guvernera NBS, oni koji se nalaze, da li u Briselu, Londonu, Berlinu itd, da im kažem da je ovo najviše zakonodavno telo Republike Srbije po Ustavu, da su predstavnike ovde birali svi građani Republike Srbije i da imaju valjda pravo, zato što su poslati od građana Srbije da donose onakve zakone u skladu sa postojećim i važećim Ustavom Republike Srbije, za koji oni procene da će biti za dobrobit građana Srbije. Toliko o tim uticajima iznutra i sa strane.
Kada govorimo o tome zašto treba promeniti postojeći Zakon o NBS, najbolje je da oni koji se protive tome uđu malo u narod u Srbiji, da ne skupljaju mišljenja samo u krugu dvojke u Beogradu, nego da idu malo u Trgovište, u Rekovac, u Knić, neka odu u druge delove Vojvodine i da vide kako žive oni građani u Republici Srbiji koji su pre godinu, dve ili tri uzeli kredite za kupovinu kola na lizing, koji su uzeli kredite za kupovinu malih stanova za sebe ili za svoju decu, oni mali privrednici koji su uzeli kredite za svoje porodične prodavnice ili male firme, preduzeća, kako oni danas žive, kako se snalaze, da li se uopšte snalaze da vrate kredite, ako je kurs dinara u ovoj zemlji samo za poslednjih šest meseci porastao za više od 15%. Valjda je neko kriv za to. Nisu krivi građani, nisu krivi poslanici, nego oni koji kreiraju monetarnu politiku ove zemlje, a monetarnu politiku ove zemlje kreira guverner NBS, viceguverneri i savet.
Da li tu treba da ima uticaj i Narodna skupština Republike Srbije, Vlada je izabrana od Narodne skupštine Republike Srbije, da i ona može, a ja kažem da mora da kontroliše šta radi NBS i šta rade rukovodeći ljudi u toj NBS.
Samo da napravim jedan iskop – da li je tačno ono što piše štampa, da je samo za poslednjih mesec ili dva, u NBS gde su plate izuzetno velike, primljeno 90 novih radnika? Dok se svuda otpuštaju radnici, NBS povećava broj zaposlenih kod sebe. Govorim ako je to tačno. S druge strane, čuli ste kolike su prosečne plate u Republici Srbiji, ali te prosečne plate ili zarade u drugim delovima, kad se izuzme nekoliko gradova u Srbiji, su daleko ispod tog proseka. Dolazimo do toga da guverner i njegovi saradnici i viceguverneri imaju plate koje se graniče sa trogodišnjim zaradama običnog radnika ili službenika u nekim manjim opštinama itd. Postavlja se pitanje o nezavisnosti NBS. Normalno da bih se i ja borio da budem toliko nezavistan, da mogu da radi u toj svojoj firmi šta hoću.
Mora Skupština Srbije da uspostavi kontrolu nad NBS, da bi se znalo ko šta radi i kako radi. Koji su to novi proizvodi koji izlaze iz NBS, da bi mogle plate u NBS da budu tolike?
Kada govorimo o pravu Narodne skupštine Republike Srbije da propisima uređuje određene oblasti, valjda ova Narodna skupština, koja je dobila poverenje od građana Srbije, preko svojih poslanika formirala vlast, valjda ima pravo da uređuje i oblast monetarne politike, finansijskih institucija itd.
Postavlja se pitanje – zašto se unapred govori da će ovaj zakon, kada bude usvojen, a ja vam tvrdim, gospodo koji se protivite tome, da će on biti usvojen velikom većinom i da posle toga vidimo kakve će on doneti rezultate svojom primenom i novim kadrovskim rešenjima u NBS, zašto unapred govorimo da nešto neće biti dobro? Da li smo mi neki proročnici, pa znamo da unapred neće nešto valjati zato što će se izmeniti. Menjali smo zakone i u prošlom sazivu i po hitnom postupku i po redovnom postupku, pa su ti zakoni, neki doneli boljitak, neki su izazvali dosta negativnih reakcija u Republici Srbiji njihovom primenom, znate na koje zakone mislim. Kad bude došlo na dnevni red na nekom od narednih zasedanja Narodne skupštine, govorićemo o tome.
Prema tome, mislim da se nepotrebno diže prašina, stvara jedno nespokojstvo i neizvesnost kod građana Srbije. Pravo je ove Skupštine da izmeni postojeći zakon za koji ova vladajuća većina smatra da nije najbolji, da ga treba urediti, da ga treba izmeniti ili dopuniti itd, pa da vidimo kakvi će rezultati biti.
Zato još jednom ponavljam i apelujem na sve poslanike ove Narodne skupštine Republike Srbije koji su dobili mandat od građana Srbije na izborima od pre tri meseca da glasamo za ovaj zakon, da pokušamo i učinimo sve što je u našoj moći, da stvorimo bolje i monetarne i finansijske i svake druge uslove, da nam privreda u Srbiji oživi, da građani mogu bolje da žive, da se nadaju lepšem sutra. Zato, ponavljam, poslanička grupa JS sa svojim koalicionim partnerima SPS i PUPS daće podršku i glasaće za ovaj predlog zakona.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo konkretno pitanje za predsednika Skupštine, odnosno za predsednicu Skupštine Republike Srbije, a to je - da li će u narednom periodu preduzeti neke mere da se poslanici drže poslovnika i da postavljaju pitanja, kada je to određeno  da se postavljaju pitanja, koja su od interesa za bolji život građana Srbije, a ne da koriste dnevno političke događaje da bi skupili jeftine političke poene radi njihove bolesne ambicije, da jednog dana uđu u vlast.
Uzgred, budi rečeno, pre nego što dobijem odgovor na to pitanje od predsednika Skupštine, da odgovorim nekim kolegama iz neke poslaničke grupe koje toliko brinu šta se desilo juče u Jagodini, da kažem da je najnovija informacija od jutros, da su sva deca izašla iz bolnice, da imaju vrlo lake telesne povrede i da će deca već sutra biti u školskim klupama. Toliko za taj događaj.
Još nešto, juče je bio u Jagodini Dan oslobođenja Jagodine od fašizma, i valjda je bio, i uvek su se i pre, ranijih godina, održavale neke manifestacije u znak tog istorijskog događaja za grad Jagodinu i uopšte za Srbiju, jer je i Srbija oslobođena od fašizma, najvećim delom, u oktobru mesecu 1944. godine.
Ove godine, na žalost, dogodio se jedan laki incident, koji nije ostavio nikakve posledice koji su se našli na gradskom stadionu u Jagodini. Hvala Bogu, da su deca živa i zdrava i da će nastaviti da idu u školu.
Još nešto želim da kažem. Mnogi ovde pričaju, a naročito iz jedne poslaničke grupe o tome, kako se navodno zloupotrebljavaju deca u neke političke i verske običaje, a ne zloupotrebljavaju se deca, kada u nekim gradovima gde živi većine neke druge veroispovesti, idu i nose skute nekim velikodostojnicima drugih vera, onda se deca ne zloupotrebljavaju u verske potrebe ili u neke druge potrebe.
Prema tome, ako su deca izašla da pozdrave patrijarha Irineja, koji je posle 80 godina došao u Jagodinu, valjda imaju deca pravoslavne vere pravo da izađu na ulicu i pozdrave svog patrijarha. Zar se to samo onemogućava i sputava deci srpske nacionalnosti, odnosno, pripadnika srpske pravoslavne vere?
Još nešto da kažem. Zamolio bih kolege iz drugih političkih partija, naročito iz jedne koji imaju toliko velike vratove da uvek vide šta se događa u drugim avlijama i brinu šta rade drugi, da oni malo više brinu o tome tamo gde imaju vlast. U Srbiji im skoro niko nije dao pravo da upravljaju lokalnim samoupravama, ali negde gde bar učestvuju u lokalnim samoupravama, da malo više daju oduška sebi, na taj način što će predlagati u tim lokalnim samoupravama da brinemo za decu, da brinemo za socijalno ugrožene, da brinemo za bolesne, da brinemo za sve one koji nemaju dovoljno sredstava da prežive, a ne samo da brinemo šta drugi rade, da kritikujemo uspešne ljude u Srbiji, a oni na taj način da skupljaju političke poene.
Zato bih molio predsednicu Skupštine da se drži Poslovnika. Još nešto moram da kažem. Predložio bih da predsednica Skupštine, kao prva među jednakima, posle sledećih izbora odredi, da sada donesemo zakon i da se odredi da svaki poslanik pre nego što uđe u Skupštinu, prođe jedan alko-test, test na drogu i da ga u neuropsihijatriji pregledaju, da vide da li može da obavlja funkciju poslanika, jer ipak mi ovde donosimo vrlo važne zakone. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, kao što je moj prethodnik gospodin Momo Čolaković rekao, poslanici JS su podneli kao preduslov da bi se usvojio amandman koji smo podneli na član 15. i stvorili uslovi da kod koalicionih izbornih lista ne dođe do oštećenja, da tako kažem, stranaka koje imaju manji broj kandidata na listama za izbor narodnih poslanika.
Šta smo hteli ovim da kažemo? Ako se ne bi usvojili ovakvi principi da kod koalicionih lista koje se predaju RIK, sa utvrđenim paritetima nakon osvojenih određenog broja glasova normalno da se pređe cenzus, ukoliko se ne bi usvojio princip da svaka lista stranaka i grupe građana koje imaju određeni broj kandidata, a prema koalicionom ugovoru koji overen kod nadležnog državnog organa i na taj način proizvodi pravna dejstva, ne bi se poštovale odredbe koalicionog ugovora.
Postavlja se pitanje – čemu svrha i čemu prilagati koalicione ugovore koji predviđaju šta i koliko svaka stranka učesnica u koaliciji učesnika na izborima dobija kao pravo da na osnovu rezultata ostvarenih u glasanju dobije pravo na određen broj mandata? To je jedna, da kažem tako, strana medalje.
Druga strana jeste da u slučaju ostvarenja određenih rezultata i dobijanja određenog broja mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jedna stranka može da ostane iz koalicije iz bilo kojih razloga, neću da polazim od onih najnepovoljnijih, bolest ili daleko bilo nešto teže, bez jednog ili više poslanika, ako bi se strogo držali ovoga što je predviđeno u izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Uzgred budi rečeno, zbog šire javnosti, poslanici JS nisu potpisali ovaj predlog zakona i nisu učestvovali u njegovoj izradi, da smo učestvovali sigurno se ne bi složili sa ovakvim izbornim predlogom koji je dat.
Dakle, da se vratim na ovo, ukoliko bi ostali bez nekog od poslanika, ako bi se strogo držali redosleda prijavljenih kandidata Republičkoj izbornoj komisiji, te stranke bi ostale bez mandata, odnosno ugovor koalicioni ne bi proizvodio pravna dejstva, što znači da se džabe i dostavljao Republičkoj izbornoj komisiji.
Ovde pozivanje na određene preporuke Venecijanske komisije od strane nekih učesnika u diskusiji mislim da je deplasirano, bar onoliko koliko sam imao uvid u tu preporuku. Nije mi jasno, pa bih voleo da ovi mladi pravnici, magistri i doktori nauka koji brane tezu da preporuka postaje izvor prava, kažu gde su to našli? Kao pripadnik stare garde znam da nikada preporuka, uredba, pa čak ni odluka Ustavnog suda ne može da bude izvor prava, nego može da bude samo osnov za uređenje nekih budućih odnosa u nekim novim zakonima.
Dakle, ukoliko bi se prihvatile ove preporuke, mi bismo došli u situaciju da nismo zemlja koja može sama na svoj način, zasnovan na demokratskim principima, da uredi svoje izborno zakonodavstvo. I da ne bih mnogo oduzimao vreme, poslanici JS će glasati za zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika pod, normalno, uslovom, kao što je gospodin Čolaković rekao, da budu prihvaćeni ovi amandmani, odnosno naročito ispravka amandmana na član 15, jer na taj način bi se zaštitili i interesi manjih stranaka, odnosno stranaka koji imaju manji broj kandidata na izbornim koalicionim listama i na taj način bi se zaštitila i izborna volja građana.
S druge strane, kad govorimo o izbornoj volji građana, govorio sam i u raspravi u načelu, vrlo je teško animirati ljude koji su na listi za narodne poslanike, a nalaze se na 150, 200. mestu itd, kad on zna unapred da nema ni teorijske šanse da bude narodni poslanik u NSRS, bez obzira što u svojoj sredini, svom gradu i svojoj opštini može da osvoji 50% glasova, a neko od kandidata na izbornoj listi, koji je 5, 10, 15, može u svojoj opštini, u svom gradu da osvoji 5% ili 10% glasova za svoju stranku, i šta ga briga, on će biti poslanik jer su prešli cenzus.
Deplasirano je držati se redosleda na listi, kao što kaže naš narod – držati se kao pijan za plot. Nigde to u izbornim pravima i u nekim demokratskim načelima visokorazvijenih zemalja ne piše da to mora, da je to obaveza. Mislim da je to samo pokušaj da se na određeni način mandati koji bi pripali manjim strankama gurnuli u drugi plan.

Gospođo predsednice, uvaženo predstavništvo, dame  gospodo narodni poslanici…

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam na spisku prijavljenih govornika prijavljen kao poslanik koji je protiv zakona, odmah da kažem da poslanici Jedinstvene Srbije jesu protiv ovakvog zakona, u načelu, ali ukoliko se koriguje određenim amandmanima sigurno ćemo glasati za ovakav zakon; nećemo da budemo prepreka i da, bože, ne uđemo u EU zato što tri poslanika Jedinstvene Srbije nisu glasala za ovakav zakon.
Međutim, ono što želim da istaknem u svom kratkom izlaganju, s obzirom na vreme koje je preostalo, jeste da smo mnogo vremena potrošili ovde pozivajući se na odluke Ustavnog suda. Imali smo komentare i za i protiv. Samo želim da kažem da u Srbiji postoji jedan Ustav koji je važeći; ima i taj član 102. stav 2. Ustava koji je važeći. Mi u ovom trenutku nemamo bolji Ustav, dok ga ne donesemo. Iz tog Ustava proizilazi način podnošenja ostavki i to sada regulišemo ovim predlogom zakona.
Ono što meni kao pravniku... A verujem da će se i mnogi studenti pravnog fakulteta koji prate ove prenose, koji sada završavaju fakultet, čuditi tome što jedna odredba u Predlogu zakona glasi ovako: poslanik mora, ako lično predaje ostavku, da pre toga kod nadležnog državnog organa overi svoj rođeni potpis na ostavci, gde će napisati – podnosim neopozivu ostavku. Molim vas, ima tu mnogo kolega advokata u Demokratskoj stranci i slično, dajte, molim vas, tumačenje gde se to svoj rođeni potpis overava?
S druge strane, da li to mora da bude u roku od tri dana, da moram da podnesem ostavku koju sam overio preko nekog ovlašćenog predstavnika? Ako ja mogu da dam ovlašćenje nekome da me zastupa pred sudom u nekom imovinsko-pravnom sporu čija je vrednost nekoliko miliona dinara ili evra, i to ovlašćenje koje je jednom dato traje godinu, dve ili više, a ne mogu da potpišem ovlašćenje nekom ovlašćenom licu da moju ostavku, overenu pred nadležnim državnim organom, može da podnese posle šest meseci, posle godinu dana itd., to je, po meni, pravna nesaglasnost. No, da se ne zadržavam oko toga, da ne oduzimam mnogo vreme.
Kada su u pitanju koalicione liste i redosled prijavljenih kandidata za poslanike, šta će se raditi sa koalicionim ugovorom koji je potpisan, overen kod suda i predat Republičkoj izbornoj komisiji, sa pretpostavkom da će ta koalicija da osvoji određen broj mandata, i to se deli procentualno – 20, 30? Ako se osvoji više mandata ili manje mandata, a na listi prijavljenih kandidata za poslanike bude drugačiji redosled, neko od koalicionih partnera neće steći pravo na određen broj poslanika, kako piše u koalicionom ugovoru. Ako je ugovor, ima pravnu snagu. Ako je overen kod suda i ako proizvodi pravno dejstvo, to je kršenje ugovorne volje koja je overena pred nadležnim sudskim organom od strane Republičke izborne komisije.
Moramo da prihvatimo amandman koji su dali PUPS i JS, mislim da je dala i Nova Srbija, da redosled bude onakav kakav je utvrđen koalicionim sporazumom. I da, ako nekome prestane mandat od strane određene stranke, taj mandat zadržava stranka koja se nalazi sa koalicionim partnerima u izborima.
Ako to ne prihvatimo, direktno utičemo na izbornu volju građana, menjamo izbornu volju građana, jer ti građani su ipak određeni procenat glasova poklonili nekoj stranci koja je u tom koalicionom sporazumu naznačena.
S druge strane, govori se o motivaciji i demotivaciji ljudi koji će biti kandidati na izbornim listama za poslanike. Vi mislite da će neko u Medveđi, u mom Rekovcu, u Levču ili u Trgovištu itd. da trči i da skuplja glasove da bi neko iz Beograda, Kragujevca, Niša, Novog Sada bio poslanik, ako se na listi nađu prvih 20 ili 30? To su priče za malu decu. Zato mora da postoji motivacija svakog poslanika, kandidata za poslanika da u svojoj izbornoj jedinici, opštini, mesnoj zajednici itd. propagira program stranke kojoj pripada i za koju se bori, da bi stekao pravo na što veći broj mandata.
Molim vas, u obrazloženju predloga ovog zakona stoji da mi ovaj zakon ne usaglašavamo ni sa jednim zakonom EU, nego ga usaglašavamo na osnovu mišljenja Venecijanske i neke druge komisije. Postavljam jedno logično pitanje – šta će se desiti ako ta komisija posle šest meseci da neko drugo mišljenje? Imali smo u praksi takve slučajeve da su jedno mišljenje davali, setite se, kada je u pitanju obrazovanje u Srbiji, pa su posle godinu-dve malo korigovali to mišljenje i dali neko drugo mišljenje.
Prema tome, nigde nas ne teraju da mora da bude, osim ovih blanko ostavki. To, što se tiče Jedinstvene Srbije, nije problem. Jeste problem samo ovaj način overe i način predaje ostavke. Kada je u pitanju redosled mandata, tu bismo morali da prihvatimo ove amandmane koje smo predložili zajedno sa PUPS-om, jer na taj način nećemo menjati izbornu volju građana koji su izašli na izbore. Svako drugo rešenje direktno utiče na izbornu volju građana. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovane dame iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, u ime Poslaničke grupe SPS-JS mogu odmah na početku da kažem da ćemo mi i u načelu i u konačnoj verziji teksta, a sigurni smo da on neće biti u mnogo čemu izmenjen posle razmatranja amandmana podnetih na ovaj zakon, glasati za ovaj predlog zakona zato što smatramo da se ovim zakonom na jedan evropski način približavamo regulisanju socijalne zaštite u Republici Srbiji, kako je to regulisano u većini evropskih zemalja.
Namerno sam rekao reč „približavamo“, jer ne mogu da kažem da ćemo se u potpunosti izjednačiti sa načinom na koji se vrši socijalna zaštita u većini visokorazvijenih evropskih zemalja. Da ne dužim, ali ako ni zbog čega drugog, onda iz razloga što su u ekonomsko-finansijskom i privrednom smislu mnogo jači nego što je u ovom trenutku Republika Srbija.
Drugi razlog zašto ćemo podržati ovaj zakon jeste što ovaj zakon konačno na jedan adekvatan i kvalitetan način objedinjuje sve reforme koje su do sada u proteklih nekoliko godina izvršene u oblasti socijalne zaštite u Republici Srbiji.
Ono što nas iz Poslaničke grupe SPS-JS posebno čini zadovoljnim jeste to što se ovde na jedan drugačiji i mnogo kvalitetniji način rešavaju neka pitanja koja do sada nisu bila do kraja razrađena i rešena, a to je, recimo, pitanje statusa službenog lica u obavljanju službene delatnosti u centrima za socijalni rad. Znamo da su oni vrlo često bili izloženi raznim pritiscima, da ne upotrebim neki drugi izraz, možda i fizičkim nasrtajima itd. Kada dobiju status službenih lica pitanje je da li će se neko usuditi da zato što nije ostvario neko svoje pravo, a on smatra da ima to pravo, to uradi, što je ranije bio slučaj.
S druge strane, takođe je dobro što se na drugačiji način rešavaju pitanja ljudi koji se nalaze u stanju socijalne potrebe, a sposobni su da rade i nalaze se na evidenciji tržišta rada. U saradnji između centara za socijalni rad i tržišta rada tim licima će se, kako piše, u letnjim mesecima (a možda i u nekim drugim mesecima kada za tim postoji potreba) ponuditi posao, da zarade određeni novac da bi mogli da prehrane svoje porodice itd.
Takođe, po mišljenju ove poslaničke grupe, na kvalitetniji način se pružaju usluge deci i drugim licima sa invaliditetom, a naročito licima koja su ometena u psihofizičkom razvoju. Mislimo da je i do sada pružana pomoć, ali treba da se napravi još jedan korak napred da se na što humaniji način pomogne tim licima da nađu svoje mesto u društvu i da ostvare nešto da bi prehranili sebe i svoje porodice.
Ovde se mnogo pričalo o siromaštvu, od strane nekih uvaženih koleginica i kolega, i o tome koliko ima lica u ovom trenutku u Republici Srbiji koja koriste usluge centara za socijalni rad. Dolazim iz Jagodine, koja je pre par godina dobila medalju za najbolji socijalni program u Republici Srbiji. Molio bih neke kolege, bez obzira na to kojoj grupaciji pripadaju, da li opozicionoj ili pozicionoj, da u svojim lokalnim sredinama pokušaju da nađu sredstva, a ima ih, da se pomogne na određeni način svima onima koji se nalaze u stanju socijalne potrebe. Naročito u lokalnim samoupravama gde ima mnogo ljudi koji se nalaze na platnim spiskovima budžeta lokalnih samouprava, menadžera, savetnika, pomoćnika predsednika; plata odbornika, plata članova gradskih veća, naplata dnevnica za službena putovanja i tako dalje... U manjoj, srednjoj ili većoj lokalnoj sredini, ako bi se to izbeglo ili smanjila davanja po tim osnovama, sigurno bi bilo dosta rezervi, pored novca koji se dobija iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, da se pomogne ljudima koji se nalaze u stanju socijalne potrebe. Ima tu rezerve da se iz tog budžeta pomogne ljudima koji se nalaze u stanju socijalne potrebe i kojima je pomoć neophodna.
Ono na šta bih posebno pokušao da skrenem pažnju vama iz Ministarstva, s obzirom na to da ste pomenuli da je i u zakonu to određeno, kada se govori o onima koji nemaju pravo na socijalnu pomoć zato što imaju zemljište, da li hektar dva, molio bih da tu budemo vrlo oprezni. Ima seoskih sredina sa staračkim domaćinstvima koja, nažalost, ili nemaju poroda ili su deca ostavila roditelje, da upotrebim onaj srpski izraz - na cedilu, da se snalaze sami kako znaju i umeju, a oni su otišli put belog sveta. Ti ljudi imaju na sebe po nekoliko hektara zemlje u brdskim predelima, koja bukvalno ne vredi ništa. I da je obrađuju, ne mogu da ostvare neku zaradu, a da je daju nekome, verujte mi na reč, i da plate nekome iz tog sela da je obrađuje, taj neće da je obrađuje jer nema mogućnosti da obrađuje ni svoju rođenu zemlju koju ima, jer su troškovi obrade daleko veći nego zarada koja se ostvari od tog zemljišta.
Prema tome, treba biti vrlo oprezan kada se takve osobe pojave sa zahtevom da dobiju određenu pomoć da bi mogli da prežive, a nemaju ili nisu ostvarili pravo na poljoprivrednu penziju. Za njih je i četiri-pet hiljada na mesečnom nivou ogroman novac jer, verujte, nemaju gde da ga zarade.
S druge strane, treba biti vrlo oprezan i kada su u pitanju samohrane majke, odnosno treba da postoji veća saradnja, ne samo između Ministarstva za rad i socijalnu politiku, nego i između Ministarstva pravde i drugih ministarstava i pravosudnih i drugih državnih organa. Tamo gde se zna ili se može utvrditi ko je biološki otac nekog deteta država mora da nađe načina da se taj pritera pravdi; moraju da ga nađu bilo gde na kugli zemaljskoj; ako ostvaruje neku zaradu, mora da odvoji novac za izdržavanje tog deteta. Danas često imamo slučajeve da se odustaje od pokušaja da se pronađu takve ličnosti – par pokušaja ne uspe, adresa nepoznata itd. i mnoge samohrane majke su, maltene, ostavljene na cedilu. I, gde će, nego u centar za socijalni rad, jer imaju dvoje ili troje dece; još ako su, nažalost, nezaposlene, jedina pomoć im je centar za socijalni rad i lokalna samouprava.
Ono što je takođe za pohvalu i što mi iz Poslaničke grupe SPS-JS podržavamo jesu ovi novi vidovi transfera sredstava iz Ministarstva rada i socijalne politike prema lokalnim samoupravama, novi vidovi pružanja pomoći. Onaj ko je čitao zakon zna o čemu se radi, ne bih oduzimao vreme, pošto treba i drugi iz moje poslaničke grupe da diskutuju.
Sve u svemu, zaključiću time što ću još jednom reći da će Poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer smatramo da je mnogo kvalitetniji od postojećeg i da će u mnogo čemu socijalnu zaštitu u Republici Srbiji približiti razvijenim evropskim zemljama. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u svom osnovnom tekstu kada je donet pre nepune dve godine kod šire javnosti je izazvao veliku pažnju, pa je zato i normalno da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije takođe izaziva kod javnosti veliku pažnju.
Još pre nepune dve godine sam ispred Jedinstvene Srbije ukazivao, i tada kada je predlog tog zakona bio na dnevnom redu ovog visokog zakonodavnog tela, na određene nelogičnosti, odnosno nesporazume do kojih je moglo da dođe i dolazilo je u praksi u primeni ovog zakona. Nažalost, tada te primedbe nisu prihvaćene, pa i neki amandmani nisu prihvaćeni, ali vidim iz predloga izmena i dopuna ovog zakona da se mnoge sugestije i primedbe tada stavljene nalaze u predlogu izmena i dopuna ovog zakona.
Kada govorimo o korupciji, ne mogu da objasnim zašto stalno vezujemo ako je neko u sukobu tzv. Interesa, ako obavlja dve ili više tzv. javnih funkcija, da je apriori on odmah korumpiran ili će biti korumpiran. Ne vidim razlog zašto se tako radi.
Izgleda da je danas popularno da se kaže za nekoga ko je uspešan na više funkcija da odmah ima mogućnosti da bude korumpiran, umesto da vodimo računa o nekim drugim stvarima, pa čak možda i o nekim glasnogovornicima koji se nalaze u Agenciji za borbu protiv korupcije i trebalo bi kao članovi Odbora za borbu protiv korupcije da više vode računa o sebi i o svojim članovima koji se nalaze u tom odboru, jer oni takođe obavljaju više funkcija.
Da uzmem kao primer, da li neko ko je profesor, obavlja javnu funkciju, profesor na nekom državnom fakultetu i tu prima platu iz državnog budžeta, a istovremeno radi kao vanredni profesor na više fakulteta u državi Srbiji i takođe je za to plaćen, a takođe je plaćen i za posao koji radi u Odboru za sprečavanje sukoba interesa, pa pitam, ispred JS, da li je takva osoba u nekom sukobu interesa i da li može da obavlja više tih javnih funkcija? Zvanje profesora i bavljenje poslom na državnom fakultetu, izvinite, dame i gospodo, to je javna funkcija.
Prema tome, ne možemo mi da kažemo da je neko, zato što je odbornik u nekoj maloj opštini, pa je pored toga i član nadzornog odbora nekog muzeja, neke turističke organizacije ili nekog školskog odbora u nekoj osnovnoj ili srednjoj školi, u sukobu interesa i da je podložan korupciji. Voleo bih da mi neko objasni u čemu se sastoji ta korupcija ako je odbornik u opštini Knić ili Rekovac, a istovremeno i član nekog školskog odbora u nekoj osnovnoj školi.
S druge strane, kolega iz Kragujevca je pričao o nečem drugom, kada se krene na izbore, da li za lokalne skupštine, da li na republičke, da li pokrajinske, moraju da budu jasna pravila izborne utakmice.
Kada smo u maju 2008. godine kretali u izbornu proceduru i izbore, svaka stranka je na osnovu svog izbornog rezultata dobila pravo da dobije svoje predstavnike kako u parlamentu Republike Srbije, tako i u lokalnim parlamentima, da li se onda znalo da neko ko je tada poslanik, da li u ovom ili u vojvođanskom parlamentu, ne može da bude istovremeno i predsednik skupštine ili gradonačelnik, a prethodno je i on biran.
Da bi mogao da stekne pravo da bude izabran za predsednika opštine ili za gradonačelnika morao je da bude odbornik. Prema tome, on je biran na neposrednim izborima. Da li su bila takva pravila koja su kasnije utemeljena u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije?
Prema tome, mi iz JS se slažemo i to smo pokazali principijelno, povukli smo amandmane zbog kojih se digla velika frka, da tako kažem. Jednostavno, ne želimo da učestvujemo u tome, u predlaganje amandmana kojima ćemo, kako neki kažu da zaštitimo svoje interese ili partijske interese. Želimo da izborna utakmica bude poštena, pravilna i da bude sa principima koji će važiti u trenutku kada se izbori raspišu. Nemojmo menjati pravila izborne utakmice posle završetka izbora.
S druge strane, čudi me da pojedini poslanici iz opozicionih stranaka, kada sam bio opozicija kritikovao sam svaki zakon i normalno je da opozicija kritikuje svaki zakon, ali ne bi bilo dobro da se od strane nekih opozicionih poslanika baca drvlje i kamenje i prozivaju neki koji su sada poslanici u ovoj skupštini da su na neki način pokušali, što nema blage veze sa istinom, da ucenjuju Ministarstvo pravde da bi dobili neka objašnjenja, da se sete samo kada su oni bili na vlasti i da su tada u upravnim odborima javnih preduzeća, gde su oni postavljali svoje ljude, plate bile 250 hiljada, 300 hiljada i 350 hiljada dinara. Da li je to bio izvor za korupciju ili ne?
Prema tome, nemojmo sada da zaboravljamo šta je bilo pre dve ili tri godine. Kada sam bio na vlasti i kada sam imao pravo da odlučujem o mnogo čemu, pa i da postavljam članove upravnih i nadzornih odbora u dobro plaćenim odborima javnih preduzeća, velikim, pa i ovim manjim, a sada se posipam pepelom po glavi i sve to sam zaboravio.
Prema tome, dajmo principijelno da razgovaramo, da donesemo zakon koji će važiti od trenutka kad budu završeni sledeći izbori, da li parlamentarni, da li lokalni i da ta pravila budu jasna. Ovako mi menjamo pravila posle izbora, iz ovih ili onih razloga, a, s druge strane, to što su ta pravila bila menjana u trenutku kad su raspisani izbori sada kao ne treba da važi.
Ono što mene kao poslanika JS posebno na neki način iritira jeste i ponašanje Agencije za borbu protiv korupcije. Zašto? Apsolutno podržavam njihov rad, apsolutno podržavam njihovu želju da se primeni zakon, ali morao bih da im postavim samo jedno pitanje – u čije ime oni to nastupaju, kada još ni zakon nije donet?
Oni nas upozoravaju, neću da kažem i prete, da mi poslanici ne kršimo Ustav i ukoliko donesemo, primera radi, neku odredbu zakona koja po njima nije u skladu sa Ustavom, nažalost, danas Ustav tumače svi, a najmanje ga tumače profesori pravnog fakulteta, nego ga tumače neki sociolozi, psiholozi, filozofi u Agenciji za borbu protiv korupcije, neka se obrate nadležnima na pravnom fakultetu ili u Kragujevcu, Nišu ili Beogradu, profesorima ustavnog prava i neka im objasne određene odredbe Ustava.
Dakle, nemoj da nas upozoravaju da ne kršimo Ustav, jer još nismo ni doneli zakon. S druge strane, nemoj da nam prete da će se obratiti međunarodnim organizacijama. To sam pročitao u određenim štampanim medijima, da smo od strane nekih iz Agencije dobili upozorenja da vodimo računa šta radimo.
Prema tome, neka ta gospoda i te dame u Agenciji za borbu protiv korupcije, ako se ne slažu sa zakonom koji mi budemo doneli ovde, a oni imaju drugo mišljenje, najbolje što mogu da urade je da uzmu olovke u ruke, da podnesu ostavku na funkciju na koju su izabrani, doći će neki drugi ljudi koji će da primenjuju zakon kakav jeste.
Uopšte me ne interesuje da li se zove neki Čupić, Čuplić itd. Uostalom, ako pomenemo gospodina Čupića, sećam se da je on pre nekoliko godina žarko želeo da bude poslanik u ovom parlamentu, pa je bio i nosilac liste u jednoj političkoj grupaciji i slavno je prošao na tim izborima, dobio je nešto oko 1%, a potrošio je grdne pare na bilborde, na plakate, na televizijske emisije itd.
Prema tome, gospodine Čupiću, to mu poručujem kao poslanik JS, držite se zakona onakvog kakav donese ovaj parlament. Ako se ne slažete s njim, pokrenite kao pojedinac ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom Republike Srbije, ali za vas je najmoralnije da se povučete sa te funkcije, ukoliko se ne slažete sa ovakvim radom i ovakvim zakonima kakve donosi ova skupština.
Prema tome, da zaključim, kao deo koalicije SPS-JS, nas troje poslanika iz JS nemamo ništa protiv i prihvatićemo onakav zakon kakav bude donet u parlamentu, ali nemojmo da drugima spočitavamo nešto što nije tačno i što ne odgovara istini. Oni koji misle da mi iz JS na ovaj ili onaj način želimo da destabilizujemo ovu vlast, grdno se varaju, izbora u Srbiji neće biti pre 2012. godine.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva prosvete, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o visokom školstvu koji je danas pred nama na dnevnom redu, sigurno je da on iziskuje određenu pažnju, ne samo kod stručne javnosti profesora na visoko školskim ustanovama, nego i kod građana, odnosno širom Srbije. Zašto? Zato što svi sa pažnjom prate ove izmene, jer građani imaju nekog od rođaka, dece, unuka na fakultetima ili se spremaju za fakultete pa su sigurno zainteresovani kakve se izmene pripremaju i kakve će izmene biti usvojene u ovom domu u vezi sa ovim zakonom.
Ono što mogu da kažem ispred Poslaničke grupe SPS-JS jeste da ćemo podržati ovaj zakon u danu za glasanje, kako u načelu tako i u danu za glasanje, kada se bude odlučivalo o kompletnom zakonu sa amandmanima, iz razloga, ne zato što smatramo da je ovo idealan zakon, nema idealnih zakon, već što smatramo da ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u mnogo čemu poboljšavaju postojeći zakon koji je sada u primeni. Dakle, ono što je uočeno od strane Ministarstva prosvete da predstavlja teškoće ili da izaziva nedoumice u pogledu primene ovog zakona, kao i oko toga da treba prihvatiti neke sugestije koje su došle sa visokoškolskih ustanova i plod svega toga upravo i jesu ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Svoje izlaganje ću usmeriti na dve-tri stvari u vezi ovog zakona, jer je uvodničar ispred Poslaničke grupe SPS-JS već dosta toga rekao, ima i drugih učesnika u raspravi iz ove poslaničke grupe, pa da im ne uzimam vreme, jeste da mogu da pohvalim napore Ministarstva, odnosno predlog u zakonu da se poveća broj rokova za polaganje ispita, sa pet na šest. Mislim da je to na neki način udovoljeno i zahtevima ne samo visokoškolskih ustanova, nego i studenata koji studiraju na ovim visokoškolskim ustanovama.
Ono što kod mene izaziva nedoumicu, možda nisam dobro proučio zakon, jeste da se ispiti moraju završiti do 10. oktobra tekuće godine, s obzirom na to da je već na pragu, odnosno u toku je majsko-junski ispitni rok na mnogim fakultetima, da li mogu fakulteti svojim aktima da već urede ovo do 10. oktobra? O tom potom, to neka ostane kao jedno moje pitanje.
Takođe, želim da pohvalim to što je došlo do određenih poboljšanja između onih studenata koji se školuju o trošku budžeta i onih koji su samofinansirajući, odnosno da studenti koji su samofinansirajući sada mogu na lakši način kada ispune određene uslove da pređu na budžetsko studiranje.
Ono što je posebno dobro i što posebno pozdravljam, ispred Poslaničke grupe SPS-JS, jeste da Ministarstvo, na neki način, izmenama ovog zakona preuzima kontrolu visine utvrđenih školarina na fakultetima. Jer, sada mogu fakulteti svojim aktima da utvrde visinu školarine, ali će ubuduće morati Ministarstvo prosvete da saglasnost da, jer smo do sada imali veliko šarenilo u tom pogledu, od fakulteta do fakulteta su te razlike u visini školarine bile, da upotrebim i taj grubi izraz, nenormalne i nisu bile primerene finansijskoj i ekonomskoj situaciji u kojoj se građani Srbije nalaze.
Kada je u pitanju akreditacija visokoškolskih ustanova, gospodine ministre, rekli ste da će da bude lakši put dolaska do akreditacije, ali uz poštovanje određenih zakonskih normi koje svaka visokoškolska ustanova mora da ispuni da bi dobila pravo da školuje studente na svom fakultetu. Međutim, ono što bih morao da kažem, i prenosim mišljenje bar onih građana sa kojima kontaktiram, jeste da imamo jednu hiperprodukciju viših i visokih škola na teritoriji Republike Srbije. Mislim da o tome treba više voditi računa, recimo, pitanje kvaliteta nastave u tim školama itd. Doći ćemo jednog trenutka u situaciju da će maltene svi oni građani Srbije, mladi ljudi koji žele da završe višu i visoku školu i završiti, tako da će, bukvalno, srednja škola kao zanimanje biti samo uslov da bi neko mogao da upiše višu ili visoku školu. Mislim da u budućnosti treba više povesti računa.
Nisam i neću da kažem da sam protiv privatnih viših i visokih škola, ali mislim da treba malo pooštriti kriterijume kada je u pitanju otvaranje takvih škola. Takođe i voditi računa o kvalitetu nastave i o kvalitetu struke kada se završi ta viša ili visoka škola.
Ono što nije predviđeno ovim zakonom, a što ne mogu da vam ne kažem, hoću da vam sugerišem, uskoro će sigurno biti donet novi zakon, za jedan određeni vremenski period, od strane Ministarstva, ako ne u ovom trenutku, odnosno za nekoliko godina, pošto sam siguran da će ovo ministarstvo u ovom sastavu ostati bar još pet-šest godina u sastavu Vlade Republike Srbije, a to je, da se malo više povede računa kada su u pitanju studenti koji studiraju na teret budžeta, a dolaze iz nerazvijenih opština, odnosno iz opština koje se sukobljavaju sa nedostatkom određenih kadrova. Treba povesti računa, treba razmisliti o tome, naći modus da se iz tih opština za ona zanimanja koja nedostaju u tim nerazvijenim opštinama, omogući, na svim fakultetima, određenom broju studenata, nekoliko mladih ljudi iz tih opština, bez obzira što ne ispunjavaju onaj bonus da bi bili na teret budžeta, ipak, da studiraju na teret budžeta.
Jer, moramo da shvatimo da su u tim opštinama plate male, roditelji nisu u situaciji da plaćaju školarinu ovakvu kakva je, pa predlažem da Ministarstvo izađe sa nekim predlogom, zajedno sa drugim ministarstvima, da se iznađe modus da se i tim mladim ljudima koji ne steknu uslov da budu takozvani budžetski studenti, omogući da studiraju na teret budžeta.
Na kraju da zaključim, još jednom da ponovim, da će Poslanička grupa SPS-JS podržati ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Hvala. (Aplauz)

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem sa svojim izlaganjem, pitao bih vas, pošto sam izlazio iz sale, gospođo predsednice, da li su još uvek na dnevnom redu zakoni o izmenama zakona o odlikovanjima i informacijama od javnog interesa? Jesu. Hvala. Mogu da usmerim svoje izlaganje na ovu tačku dnevnog reda.
Poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje podržati predlog i jednog i drugog zakona, bez obzira na to što imamo određene sugestije i primedbe na predloge ovih zakona. U kratkom izlaganju ću pokušati da ih izložim.
Kada se radi o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima, malo nas čudi, nas iz poslaničke grupe SPS-JS, zašto u prošlom periodu, kada smo usvajali osnovni tekst zakona nisu malo pažljivije razmatrani amandmani ove poslaničke grupe, koji se odnose na određene članove zakona; siguran sam da ovaj zakon ne bi sada bio na dnevnom redu, jer vidimo da je preko 80% amandmana ove poslaničke grupe, koji nisu uzeti u razmatranje i nisu prihvaćeni, sada ugrađeno u tekst izmenjenog Zakona o odlikovanjima. To se valjda neće dešavati.
Kada se govori o drugom zakonu, zakonu o izmenama i dopunama zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, radi se o jednoj izmeni i, po nama, postavlja se samo jedno pravno pitanje. Naime, u predlogu izmena ovog zakona govori se da su rešenja Poverenika obavezujuća, konačna i izvršna i da mogu da se osporavaju samo u sudskom postupku. Istovremeno je uređeno da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
U obrazloženju za donošenje zakona kaže se da će Vlada naknadno odrediti organ koji će pomagati Povereniku da bi se izvršilo njegovo rešenje. Tu postoji nesklad što se tiče vremena i mogućnosti izvršavanja ovih rešenja koja će Poverenik donositi, pa mislim da bi Ministarstvo moralo što pre da donese određene odluke i da odredi organ koji će pomagati Povereniku da bi se odluke koje su konačne, izvršne i obavezujuće izvršavale.
S druge strane, ne mogu da ne kažem jednu opasku kada se radi o dostupnosti informacija. Danas, nažalost, imamo slučaj da su mnoge lokalne samouprave, ja mogu da govorim o lokalnoj samoupravi u Jagodini, pretrpane zahtevima za određenim informacijama koje su po mišljenju podnosioca tih zahteva informacije od javnog značaja, tako da bukvalno moraju da se formiraju posebne službe koje treba da prikupe informacije.
Zamislite, imali smo slučaj da je čovek iz Leskovca, koji radi za neki organ (nije bitno, neću da reklamiram tu organizaciju), tražio da mu se daju informacije za tri godine unazad koliko je potrošeno za službena putovanja, dnevnice, benzin, i to u vreme kada se radio budžet lokalne samouprave za sledeću godinu. To znači da bi deo organa budžetskog trebalo da troši svoje vreme da prikupi te informacije za poslednje tri godine. Ukoliko to ne uradi, Poverenik će kazniti neku osobu koja je odgovorna, odnosno načelnika lokalne samouprave za to.
Mislim da u tom vremenskom intervalu treba omogućiti da se tačno, taksativno nabroji koje su to informacije od javnog značaja. Zamislite da neko iz Subotice traži informaciju za neko Trgovište ili Crnu Travu, opštinu, o tome ko je koliko para potrošio za benzin, službena putovanja. Mislim da je nebitno za taj deo Srbije šta se radi tamo. Jednostavno, da izbegnemo da trošimo i vreme, i novac i hartiju na ovo, a da istovremeno ne kršimo zakon o dostupnosti informacija.
Dobro, to su neke primedbe na osnovu onoga što se dešava u praksi. Molio bih da u narednom periodu Ministarstvo to ima u vidu i da ih prilikom pripreme novog teksta zakona ili novih izmena ne zaobiđe.
Na kraju, da još jednom kažem da će, bez obzira na izrečene primedbe, Poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati oba predloga zakona. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame iz Ministarstva zdravlja, kolege poslanici, mogu na početku da kažem da će poslanička grupa SPS-JS podržati oba zakona u načelu i u konačnoj verziji kada ih budemo usvajali, a ja ću svojim izlaganjem obuhvatiti samo zakon koji se odnosi na štetni uticaj duvana na stanovništvo Republike Srbije.
Ne vidim razlog da bilo ko od nas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne podrži ovaj zakon kojim bismo na zakonski način zaštitili zdravlje građana Srbije. Činjenica jeste i statistika pokazuje da je u Srbiji unazad deset i više godina iz godine u godinu rastao broj pušača, a statistika takođe pokazuje da posle određene kampanje koja je vođena od strane Ministarstva zdravlja, preko medija svih vrsta, da je došlo do blagog opadanja korisnika duvana, ali i to još nije dovoljno i mislim da tu treba da se pojača kampanja da bismo imali što više ljudi koji će ostaviti duvan i imati one mlade ljude koji neće posegnuti za tim porokom. Moramo reći da je to ipak jedna vrsta lake droge koja utiče na zdravlje ljudi.
Neću ovde više govoriti o onima koji žele da na ovaj ili onaj način sebe dovedu u situaciju da naruše svoje zdravlje time što će koristiti duvan ili neke duvanske proizvode, već na one koji se nalaze u njihovoj okolini i blizini i koji su, sticajem okolnosti, primorani da udišu ili su dosad bili primorani da udišu duvanski dim i na neki način ugrožavaju svoje zdravlje.
Na ovaj način, ovim zakonom mi ćemo na neki način pokušati – mada svaki zakon, bez obzira koliko je dobar u primeni, ima svoje određene negativne posledice, da li će baš dati te rezultate koje mi od njega očekujemo, ali na neki način ipak ako se sankcioniše upotreba duvana i duvanskih proizvoda u prostorijama gde je to zabranjeno – da ipak smanjimo broj tih korisnika i zavisnika od duvana i duvanskih proizvoda.
Na taj način, s jedne strane ćemo ljude koji su dosada koristili duvan i duvanske proizvode odvići od korišćenja tog poroka, a s druge strane zaštititi od onih koji su sticajem okolnosti, kao što sam rekao, bili u situaciji da se nađu u njihovoj blizini.
Ovaj zakon jeste još jedan doprinos usaglašavanju srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, na koju se mi svi pozivamo, a više poslanika je bilo u prilici da putuje po zemljama razvijene Evrope i da vide da se tamo u javnim ustanovama, na prostorima gde je to zabranjeno, ne koriste duvan i duvanski proizvodi, već se to konzumira u za to određenim prostorijama, tako da onaj ko želi sebe da izloži uticaju duvanskog dima i da koristi duvan i duvanske proizvode, izvolte neka koristi, ali ne moraju oni drugi da budu u situaciji da to štetno utiče na njihovo zdravlje.
Meni ispred ove poslaničke grupe SPS-JS je drago da je kampanja koju je Ministarstvo zdravlja vodilo unazad nekoliko godina dala ipak određene pozitivne rezultate, da je došlo do blagog pada korišćenja duvana i duvanskih proizvoda kod populacije, naročito ove mlađe, a imali smo prilike da vidimo i da se upoznamo s tim da je mnogo mladih ljudi, naročito ljudi mlađih od 18 godina, u mnogo ranim godinama počelo da koristi duvan i duvanske proizvode, što negativno utiče ne samo na njihovo fizičko, već i na njihovo psihičko zdravlje.
Na ovaj način i usvajanjem ovog zakona mislim da će se steći uslovi i zakonski da se pojača, ne samo zakonska regulativa i kažnjavanje, jer znamo i sami da kazna sama po sebi neće biti dovoljna da se spreči dalja upotreba duvana i duvanskih proizvoda, već mora da se pojača od strane Ministarstva zdravlja i svih državnih institucija i svih javnih ustanova kampanja da se stavi do znanja stanovništvu i građanima Srbije da su duvan i duvanski proizvodi štetni po zdravlje građana Srbije, naročito to treba da bude izraženo kod mlade populacije.
Kada ovo kažem, zamolio bih i gospodina ministra da naročito pokuša da utiče na svoje kolege u bolnicama, domovima zdravlja, pa i onim drugim preko Ministarstva prosvete, da kod onih ljudi koji treba svojim ličnim primerom da pokažu da su duvan i duvanski proizvodi štetni po zdravlje ljudi, da ostave duvan, da ga ne koriste uopšte, da ne puše, kako se to u narodu kaže.
Jer, nije lako pričati na skupovima da je duvan štetan po zdravlje ljudi, a čim izađeš sa skupa zapališ cigaretu. To je ono što treba profesija da učini, da se ličnim primerom pokaže ljudima da je nešto štetno po zdravlje, a ne što kaže narod – jedno pričaš, drugo misliš, a treće radiš.
Pošto svi u žargonu kažemo da su duvan i pušenje laka droga, ono na šta sledeće treba Ministarstvo zdravlja da posebno obrati pažnju, da se odradi jedna posebna kampanja ne samo preko Ministarstva zdravlja, nego i Ministarstva prosvete, normalno, uz pomoć MUP-a, da se na svaki mogući način spreči dalje širenje i upotreba droge, lake, srednje i teške u Srbiji. Dolazim iz Pomoravlja, gde nažalost svakog dana, svake nedelje imamo pojavu da neko izgubi život zbog upotrebe droge bilo koje vrste.
Kada govorimo o duvanu, nemojmo da zaboravimo i upotrebu, jeste da nije vezano za ovo, ali to je sugestija Ministarstvu zdravlja da i tu povede jednu vrlo široku akciju, široku kampanju, da se ubede naročito mladi ljudi da je to veoma štetno po zdravlje ljudi.
Ono što je za našu poslaničku grupu prihvatljivo jeste da su u ovom zakonu ostavljeni vrlo dobri rokovi da bi se zakon mogao primeniti, jer je ostavljeno 180 dana za sve ustanove gde treba da se odrede prostorije, da se obavesti svaki korisnik, odnosno onaj ko ulazi u te prostorije gde je dozvoljeno pušenje, gde nije. Mislim da je to dobar rok.
Kada bismo hteli da analiziramo svaki član zakona, svako od nas 250 poslanika Narodne skupštine RS bi mogao da nađe neku zamerku na neki član zakona ili formalni, ili jezički itd. Valjda smo svi željni jednog cilja, a to je da pokušamo da utičemo da zdravlje građana RS bude bolje nego sada. Jedan od uzroka tog lošijeg zdravlja jeste i korišćenje duvana, duvanskih proizvoda itd.
Prema tome, nemojmo sada da cepamo dlaku na pola, odnosno uzduž, pa da nalazimo bilo koje razloge da ne glasamo za ovaj zakon. Treba glasati za ovaj zakon zato što je zakon dobar i zato što ga treba primeniti u praksi i zato će poslanička grupa SPS-JS podržati ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, uvaženo predsedništvo, mogao bih bar jedno dvadeset minuta, i pola sata, da pričam i o žrtvama i o nekim drugim stvarima, ali ono što moram na početku da kažem – možemo mi još ovoliko da pričamo o žrtvama na bilo kojoj strani; na žalost njihovih porodica, nijednog nećemo vratiti među žive.
Za poslanike JS i Poslanički klub SPS-JS ova deklaracija koju danas imamo pred sobom prihvatljiva je iz dva razloga. Prvo, zato što u deklaraciji nema reči „genocid“. Mi tvrdimo i ostajemo pri ranije izrečenim tvrdnjama da se u Srebrenici nije desio genocid, već zločin nad nedužnim stanovništvom.
Drugi razlog zbog koga je ova deklaracija za nas prihvatljiva jeste što očekujemo da će već u četvrtak početi konsultacije poslaničkih grupa da se donese još jedna deklaracija, kojom će biti osuđeni svi zločini koji su učinjeni nad srpskim narodom i ostalim pripadnicima drugih etničkih grupa i manjina na prostoru bivše SFRJ u građanskom ratu koji je besneo od 1991. godine pa nadalje.
Međutim, ono što moram da kažem i ne mogu da prećutim jeste da mi danas govorimo o posledicama koje su se zbile u Srebrenici. Danas ne možemo da govorimo o uzrocima, a uzroka ima više. Nije se iz čista mira desio zločin u Srebrenici, koji mi danas osuđujemo. Moramo ozbiljno, temeljno da razmotrimo šta je dovelo do toga da se desi to što se desilo u Srebrenici.
Istovremeno, ne smemo da zaboravimo ni Skelane, ni Kravicu, ni Bratunac, ne smemo da zaboravimo ni Sarajevo, ni Mostar i druge gradove u kojima su živeli mnogi Srbi, a danas ih nema.
Istovremeno, ne smemo da zaboravimo i da pređemo preko onoga što je radila međunarodna zajednica, jer u mnogo čemu za događaje koji su se zbili, za zločin koji se desio u Srebrenici odgovornost snosi međunarodna zajednica i snage koje su obezbeđivale Srebrenicu. Gde je njihova odgovornost? Da li neko pominje holandske trupe koje je trebalo da obezbede Srebrenicu i srebrenički narod? Zašto ih niko ne pominje?
Mnogi su se ovde pozivali na presude Međunarodnog suda u Hagu i na neke druge presude. Nisam uspeo ni u jednoj presudi da vidim da smo mi kao srpski narod okrivljeni da smo učinili genocid. Mnogi su ovde citirali definiciju genocida. Svako ko je iole pravnički pismen može iz raznih konvencija i krivičnih zakona da pročita šta je to genocid, koja je definicija genocida i uveri se, pa čak i brucoš na pravnom fakultetu, bilo kom u ovoj zemlji, da genocida u Srebrenici nije bilo.
Mi iz Poslaničkog kluba SPS-JS nećemo nikada prihvatiti da se u Srebrenici desio genocid. Desio se zločin i osuđujemo ga. To je činjenica i to stoji. Istovremeno tražimo i sigurno ćemo glasati za to da se osude i drugi zločini.
Ono što takođe moram da kažem, kada se govori o Međunarodnom sudu u Hagu i drugim sudovima, da li je moguće, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, da se u ovim sudovima sudi 80% Srbima, a samo 20% Hrvatima i muslimanima? Zar je moguće da u građanskom ratu koji se vodio na prostorima bivše Jugoslavije samo Srbi odgovaraju, sa 80 i nešto procenata, a da među drugima nema krivice? Dakle, mi to pitanje moramo kao zemlja da postavimo kada osuđujemo ove zločine, da tražimo da se osude i drugi zločini, koje su činili pripadnici drugih naroda i etničkih grupa.
Mi iz JS smo uvek osuđivali, osuđivaćemo i dalje, svaki zločin, bez obzira na to od koga došao i prema kome je učinjen, jer ništa manji nije plač majke za sinom ili deteta za ocem, da li je musliman, Srbin, Hrvat ili neko drugi. Istovremeno boli i teške su to boli kada se izgubi član porodice. Prema tome, daj bože da se nikada više na prostorima bivše Jugoslavije ne dogodi ono što se događalo pre 15-20 godina.
Malo me čudi, verujte, dugo sam u politici, već iz onih ranijih vremena, ja se svoje prošlosti ne stidim, za razliku od mnogih koji žele da zaborave da su bili članovi Saveza komunista i raznih pokreta, SSRN itd., ja se toga ne stidim, ali od devedesetih godina sam u politici, neki su iz nekih partija devedesetih godina pozivali na obračune sa pripadnicima drugih naroda, nacionalnih manjina i etničkih grupa, a danas pokušavaju, zato što su promenili dres ili su promenili ideologiju, da to zaborave. Mi koji imamo malo više godina dosta dugo pamtimo to i ne možemo da zaboravimo.
Da zaključim, ukoliko ne dođe do promene ove deklaracije, za nas je ona prihvatljiva ovakva kakva je, pod jednim uslovom – da za nekoliko dana ili u skorije vreme bude doneta i druga, kojom će biti osuđeni i drugi zločini. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da kažem da će Poslanička grupa SPS - JS podržati ovaj zakon u načelu, a siguran sam da će ga podržati i kada konačna verzija zakona bude na glasanju.
Ono što želim na početku da kažem, da ne bih ponavljao ono što su prethodni učesnici u raspravi već govorili, jeste da amnestija predstavlja akt dobre volje vlasti prema onima koji su učinili neko od krivičnih dela predviđenih ovim zakonom, pa su procesuirani, nalaze se na izdržavanju kazne ili su u toku procesi po učinjenim krivičnim delima. To nije samo odraz volje ove države, to se radi u mnogim državama i ne bih povodom toga oduzimao vreme.
Međutim, ono što nama iz Poslaničke grupe SPS - JS pomalo smeta, a ja bih samo dao sugestiju a ne zamerke na Predlog zakona... Pre toga bih rekao da mnogi od učesnika u raspravi neopravdano stavljaju primedbe u odnosu na Ministarstvo pravde. Mislim da su oni samo tehnički obrađivači ovog zakona koji je dogovoren od strane drugih ministarstava i zbog primene nekih drugih zakona moralo je Ministarstvo pravde u konkretnom slučaju da bude formalni predlagač ovog zakona. Prema tome, mislim da ne treba kritike da se upućuju Ministarstvu pravde, nego nekom drugom ko je sugerisao i dao detalje da bi se ovaj zakon doneo.
Da se vratimo na temu. Ovde se postavljaju dva osnovna pitanja. Po meni, jedno od osnovnih pitanja jeste ravnopravnost svih građana pred zakonom. Kada to kažem mislim na one građane koji su izvršili svoju zakonsku obavezu, odslužili vojni rok, da li sa oružjem ili bez oružja, da li u trajanju od šest ili devet meseci, dakle, imali su neki prekid u kontinuitetu studiranja, rada, na poslu i tako dalje. Na neki način, narodskim rečnikom rečeno, oni su bili na nekom gubitku, jer su za to vreme dok su bili na odsluženju vojnog roka, po bilo kom osnovu, ostali bez zarade, za razliku od nekih drugih koji su u to vreme, da li u zemlji ili u inostranstvu, primali neka materijalna sredstva i na taj način sebe doveli u bolji materijalni i finansijski položaj u odnosu na one koji su ipak ispoštovali zakon i odazvali se pozivu za služenje vojnog roka.
S druge strane, drugo pitanje, postavlja se pravno pitanje šta ćemo sa onim učiniocima, uslovno učiniocima, i prekršiocima zakona koji se posle stupanja na snagu ovog zakona ne odazovu vojnom pozivu i dolaze pod udar zakona? Ovaj zakon se odnosi samo na one koji se nisu odazvali pozivu od 18. aprila 2006. do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sve ovo govori u prilog stavu Jedinstvene Srbije i Socijalističke partije Srbije, naročito Jedinstvene Srbije, koja od osnivanja kao deo svog programa ima profesionalizaciju vojske i daje nam za pravo da što pre treba uvesti profesionalnu vojsku u Republici Srbiji, a ostaviti mogućnost onima koji žele dobrovoljno da služe vojni rok u toj vojsci da se sami odluče da li hoće ili neće.
Prema tome, dame i gospodo, mišljenja smo da ovaj zakon ima određene pozitivne stvari, ali u mnogo čemu ima i nešto što dovodi u pitanje ravnopravnost svih građana Republike Srbije.
Iskoristio bih priliku da citiram jednog starijeg čoveka iz Pomoravskog okruga, koji je za zakon imao jednu opštu definiciju, koji je ovako rekao: „Zakon je paukova mreža u koju se svaka muva uhvati, a bumbar probije i proleti“. Šta hoću da kažem? Onaj ko je imao mogućnosti da ode van zemlje ili da na neki drugi način izbegne služenje vojnog roka to pravo je iskoristio, bez obzira na to što se to u tom trenutku kosilo sa određenim zakonskim normama. Oni drugi, prvenstveno deca radnika, seljaka i drugih materijalno slabostojećih građana ove zemlje, slabostojećih porodica, na kraju krajeva, plašeći se zakona, plašeći se primene zakona odazvali su se vojnom pozivu, izvršili svoju građansku i svaku drugu, moralnu obavezu i bili su u Vojsci Republike Srbije onoliko koliko su u tom trenutku važeća pravila nalagala, da li šest ili devet meseci.
Prema tome, mislim da bi u narednom periodu, kada se donose ovakvi zakoni, bez obzira na to da li je to zakon o amnestiji ili neki drugi zakon koji u primeni može da izazove određene razlike, nedoumice, nesnalaženja, trebalo malo više da se vodi računa o tome da se javna rasprava vodi na nekim višim nivoima, odnosno da više ljudi učestvuje u tome i da onda zakon bude opšteprihvaćen, ne samo od onih koji podržavaju Vladu RS, nego i od onih koji na ovaj ili onaj način kritikuju svaki zakon.
Da zaključim, Poslanička grupa SPS - JS će podržati ovaj predlog zakona i u načelu i u konačnom tekstu, ali molimo da se ubuduće, kada se donose ovakvi zakoni, ipak malo složenije posmatraju stvari i posledice donošenja ovakvih zakona. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, osećam moralnu obavezu da kažem nekoliko rečenica, jer sam sticajem okolnosti član upravnog odbora Društvenog preduzeća „Ravanica“.
Molio bih vas da ne koristite priliku bilo iz koje poslaničke grupe da se kupe neki politički poeni na kontu toga što ćemo govoriti da li je u „Ravanici“ urađeno nešto ispravno ili neispravno. Pustite državne organe da rade svoj posao.
Bilo je malo turbulencija u pogledu pravljenja sa Društvenim preduzećem „Ravanica“. Ko je tu pravio veće ili manje greške, na kraju krajeva videće se.
Međutim, upravo sa jučerašnje sednice Upravnog odbora Preduzeća „Ravanica“ mogu da vam prenesem da je usvojen plan rada za 2010. godinu, da je usvojen izveštaj finansijski zaključno sa desetim mesecom 2009. godine, da u ovom trenutku „Ravanica“ uspešno radi, da u ovom trenutku „Ravanica“ isplaćuje plate, odnosno zarade svojim radnicima koje su za ćuprijske prilike sasvim normalne.
O tome šta je bilo 2006, 2007. ili nekih ranijih godina, da li se neko ogrešio o zakon itd, imaju državni organi koji će to ispitati. Bilo je grešaka, verovatno i sa jedne i sa druge strane, ali poznati su moji stavovi sa Odbora za industriju kada sam govorio kao član tog odbora kada je u pitanju „Ravanica“, a mislim da imam najviše prava da govorim o „Ravanici“ jer upravo dolazim iz Pomoravskog okruga i za sebe mogu da kažem da sam upravo poslanik, jer sam samo osam kilometara udaljen od Ćuprije, tih radnika, i ne pada mi na pamet da štitim nikakve nezakonitosti, bilo od čije strane dolazile, da li dolazile od strane Agencije ili nekih drugih državnih organa ili od radnika „Ravanice“.
Prema tome, mi govorimo o Predlogu izmena i dopuna Zakona o stečaju i nemojmo da koristimo „Ravanicu“, ima mnogo ravanica u Srbiji o kojima možemo da pričamo u kontekstu nekog drugog člana.
Hajde da se skoncentrišemo na izmene i dopune zakona, da donesemo ovaj zakon koji će možda na bolji način urediti pitanje stečaja u nekom daljem, odnosno u nekom bližem vremenu kada bude usvajan ovaj zakon. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je više zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva i u ime poslaničke grupe SPS-JS mogu da kažem da ćemo u danu za glasanje u načelu podržati ove predloge izmena i dopuna zakona, kao i predloge novih zakona, iz razloga što smatramo da je obaveza RS da izvrši usaglašavanje svog krivičnog zakonodavstva sa konvencijama iz ove oblasti koje je država Srbija potpisala, sa Rimskim statutom Međunarodnog krivičnog suda, a takođe je i obaveza s obzirom na novi Ustav države Srbije i novi državno-pravni statut države Srbije da mora da dođe do izmena i promena mnogih zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva, a takođe u predlozima ovih zakona usvojeno je i mišljenje stručne javnosti i stavovi sudske prakse, pa iz tog razloga je moralo da dođe do određenih izmena i dopuna predloženih zakona.
Kada govorimo o zakonu o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, neopravdano se stavljaju zamerke mnogim odredbama u ovom zakonu. Naprotiv smatramo da na ovaj način srpsko zakonodavstvo ima, kao što i zakon predviđa, prioritet, odnosno prednost u rešavanju određenih krivičnih dela, a u slučaju da srpsko zakonodavstvo, odnosno srpski pravosudni organi ne postupaju po prijavama za određena krivična dela tek dolazi tada supsidijarna nadležnost Međunarodnog krivičnog suda.
S druge strane, u mnogim drugim zakonima, kao što su zakoni o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala itd, uvedene su neke novine. Zauzeti su stavovi da se prihvati stav sudske prakse, kao i stav stručne javnosti.
Naročito ova poslanička grupa pozdravlja zakon o izvršenju kazni zatvora za krivična dela organizovanog kriminala iz razloga što je ovde došlo do usaglašavanja sa novim Zakonom o javnom tužilaštvu i što ćemo se na ovaj način, sigurni smo, efikasnije boriti protiv organizovanog kriminala.
Posebno pozdravljamo novine u ovom zakonu da se izvršavanje krivičnih sankcija za ona lica koja su osuđena za organizovani kriminal izvršavaju u posebnim odeljenjima, da se spreči njihov uticaj, a do sada je to bilo, da iz zatvora mogu i dalje da upravljaju nasleđenim ili nekim drugim organizovanim kriminalnim grupama, pa ispada, što bi srpski narod rekao – džabe smo krečili, džabe smo uhvatili i osudili nosioce, odnosno vođe određenih organizovanih kriminalnih grupa, kada oni iz zatvora bukvalno, kao u američkim filmovima, upravljaju i dalje tim ostacima svojih organizovanih grupa.
Činjenica jeste da je ova država poslednjih godina, naročito poslednjih godinu dana učinila mnogo na suzbijanju, na hvatanju, na razbijanju mnogih organizovanih grupa i da će se ovim zakonom, sigurni smo, nastaviti taj efikasan rad u suzbijanju organizovanog kriminala u državi Srbiji.
Kada govorimo, tu bih se najviše zadržao, o zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, sigurni smo da će ovaj novi zakon u primeni dati rezultate. Znamo da je novim zakonom predviđeno da za jednu trećinu krivičnih dela će biti uvećane sankcije, odnosno zaprećene kazne zatvora za one koji učine krivična dela, a u praksi će morati i sudovi da dosledno primenjuju odredbe Krivičnog zakona, da se ne dešava kao do sada da, i pored toga što su kazne za određena krivična dela bile blage, sudovi nađu mnogo razloga da tako blage kazne spuste na još blaži nivo, pa su mnoge kazne za određene učinioce krivičnih dela bile smešne.
Ona novina koja se predviđa u ovom zakonu jeste izvršavanje kazne zatvora u kućnom zatvoru ili kućnom pritvoru.
Mislim da je to jedna pozitivna tendencija, pozitivan pomak u krivičnom zakonodavstvu RS, jer imamo slučajeve da mnoga lica budu osuđena za određena krivična dela koja su činjena nesvesno, iz nehata ili u nekoj situaciji, naročito u saobraćajnim udesima i prekršajima, kada se dovode u neku situaciju, normalno da za to moraju da odgovaraju, ali su izvršavali krivične sankcije u zatvorima sa ozloglašenim kriminalcima, povratnicima itd.
Sve je to uticalo i na njihov dalji život, na njihovu psihu. Mislim da je ovakvo uređenje i ostavljanje mogućnosti da sudovi u takvim slučajevima, opravdanim, takva lica pošalju na izdržavanje kazne u kućnom pritvoru pozitivan pomak u približavanju Srbije Evropi, evropskim standardima, evropskim tendencijama.
Posebno bih u ime poslaničke grupe SPS-JS apostrofirao i pohvalio stavljanje u ovaj zakon nekih novih krivičnih dela koja do sada nisu bila obuhvaćena postojećim krivičnim zakonom. Neću da nabrajam sva dela, ali bih izdvojio tri, a to su neovlašćeno držanje opojnih droga, nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka i nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi. Kada govorimo o ovom prvom krivičnom delu, a to je delo - neovlašćeno držanje opojnih droga, ovde imamo i u stavu 2. olakšavajuću okolnost, predviđeno je da to lice koje se brani time da je to opojna droga za njegovu upotrebu, ukoliko oda od koga je nabavilo drogu, da bude oslobođen.
Mi, kao država, moramo svim silama da nastojimo, pa i kaznenom politikom, da jedno veliko društveno zlo – koje je ušlo u državu Srbiju i već godinama razara državu, naročito mlade ljude, budućnost Srbije – a to je droga, i koja više nije privilegija samo velikih sredina, nego je ušla i u male sredine, ušla je i u sela, tako da moramo jednostavno i ovakvim regulisanjem kroz zakone da sprečavamo i preventivno i kaznenom politikom da mnogi uživaoci opojnih droga ne žele da kažu od koga su je nabavili. Ako to ne žele, onda će da idu u zatvor, pa će verovatno, ako budu povratnici, morati da kažu gde je nabavljaju, jer tako se dolazi do vrha, do glavnih organizatora koji proizvode, nabavljaju i distribuiraju opojne droge.
Kada je u pitanju krivično delo - nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka, mi smo svesni da je unazad nekoliko godina bilo posredno ili neposredno pritisaka na određene sudske instance, da li su to niže ili više, od strane određenih ličnosti, davanjem komentara dok su sudski postupci u toku, predviđanjem kakva će sudska odluka biti ili komentarisanjem sudske odluke koja nije izvršna, konačna i pravosnažna. Mislim da je ovde, i to je moja sugestija za Ministarstvo, da vidimo kroz primenu ovog člana ovog zakona, da bi trebalo pooštriti u stavu 2, a kasnije dodati, da ako se ovo delo radi i vrši od strane tzv. javnih ličnosti, bivših nosilaca pravosudnih funkcija ili bivših ministara, da to ima specifičnu težinu i uticaj na javno mnjenje, pa čak i na donošenje odluke od strane određenih sudija. Mislim da tu treba možda i pooštriti kaznenu politiku, odnosno kao produženo krivično delo ga tretirati.
Kada je u pitanju delo – nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, mi smo svedoci svega i svačega što se unazad nekoliko godina dešava na našim sportskim priredbama u Srbiji i mislim da na ovaj način ćemo bar preventivno delovati na grupe, grupice i sve one mlade ljude, ljude srednje generacije ili bilo kojeg godišta, koji se nasilnički neadekvatno ponašaju na sportskim priredbama.
S druge strane, mislim da samo zakonom ne može da se spreči ova ružna pojava i ružno delovanje u našoj zemlji, da mora celo društvo da preduzme određene mere da jednostavno sportska priredba bude sportska priredba na koju će mladi ljudi da odlaze, da odlaze deca da gledaju to, a da ne strahuju roditelji da li će im se deca vratiti nepovređena, zdrava, živa sa neke sportske priredbe.
Državni organi, a i zbog činjenice da je u ranijem periodu toga bilo, moraju te organizovane vođe navijača bilo kog kluba da ih ne uzimaju kada im je potrebno da se uradi ovo ili ono delo, već da se jednostavno sankcioniše nedolično ponašanje takvih grupa navijača.
U ime poslaničke grupe SPS-JS, nadam se da će ministarstvo i ovo uzeti u razmatranje u nekom naknadnom vremenskom periodu, kada vidimo kako će svi ovi novi zakoni u primeni da daju rezultate, pa sigurno pošto život uvek ide ispred zakona, praksa uvek ispred zakona, da u nekim novim izmenama sve to uobličimo i stavimo u neke nove zakonske propise, u izmene i dopune zakona.
Na kraju još jednom da kažem da smo mi kao poslanička grupa, dakle poslanička grupa SPS-JS, zadovoljni ovakvim predlozima zakona i da ćemo u danu za glasanje, kada se bude glasalo o ovim zakonima, dati punu podršku ovim zakonima.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju ću, u preostalom vremenu Poslaničke grupe SPS-JS, da ukažem na nekoliko članova ovog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Na početku, želim da kažem da će ova poslanička grupa glasati za oba ova zakona u načelu, a pretpostavljam da će i nekoliko amandmana ove poslaničke grupe biti prihvaćeno, pa ćemo prihvatiti i oba zakona u celini. Kada se govori o nezaposlenosti u Srbiji, to je sigurno jedan od najvećih problema ove države i tu moramo da razlikujemo dve vrste nezaposlenosti – one koji su završili neku školu, da li srednju, ili višu i visoku, i nemaju posao, ne mogu da dođu do radnog mesta, i one ljude koje su iz raznih razloga, zbog privatizacije ili nekih drugih razloga, ostali bez posla sa 15, 20, 25 ili 30 godina radnog staža, a nemaju uslove za odlazak u penziju. Ti problemi moraju da se rešavaju ne samo ovim zakonom nego i na drugi način.
Ono što nama iz Poslaničke grupe, a naročito nama iz Jedinstvene Srbije smeta kada je u pitanju zakon o zapošljavanju, jeste da ste u članu 22. propisali da pravo da otvore agenciju za zapošljavanje ne može da stekne lice koje je osuđeno na kaznu zatvora strožu od šest meseci. Mislim da ste malo tvrdo doneli tu odredbu, imajući u vidu da su mnogi ljudi osuđeni na šest meseci zbog saobraćajki i slično, koje nemaju nikakve veze sa zapošljavanjem. Zašto ih sprečavati da po izdržanoj kazni mogu da osnuju agenciju za zapošljavanje? To nema nikakve suštinske veze s otvaranjem agencije, znači, nije krivično delo iz te oblasti, a svakom živom čoveku koji se nalazi u saobraćaju to može, nažalost, da se desi, iz ovih ili onih razloga.
Takođe, u članu 34. ste, kada se govori o agencijama za zapošljavanje, predvideli da se zapošljavanje može obaviti i bez posredovanja Nacionalne službe za zapošljavanje.
Mi znamo da živimo u državi gde je moguće sve i svašta i bar je bila obaveza onog ko traži posao da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pre nego što stupi u radni odnos kod nekog poslodavca. Ako imamo više vrsta poslodavaca, ne bih da nabrajam, da ne gubim vreme, mislim da ne bi trebalo dozvoliti da se zapošljavanje može vršiti bez ovog formalnog pristupa, a to je da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Kada je u pitanju obaveza agencije za zapošljavanje, predvideli ste da obavezno mora da bude zaposleno jedno lice s visokom stručnom spremom da bi agencija mogla da radi. To nije sporno za velike sredine, gde ima dosta ljudi s visokom stručnom spremom koji čekaju posao. Postavljam vam pitanje – šta ćemo raditi sa malim opštinama, gde tako reći nema ljudi s visokom stručnom spremom, ili ne žele da dođu da rade u tim malim nerazvijenim opštinama? Da li to znači da ne može da se formira agencija za zapošljavanje, a ima zainteresovanih da budu posrednici u zapošljavanju?
To vam sugerišem ispred JS-a, da još jednom razmotrite to i da još više poboljšate tekst zakona.
Inače, ono što želim, na kraju, da kažem jeste – da bismo sprečili, odnosno, na neki način, smanjili broj nezaposlenih ljudi u Srbiji, mora da postoji sprega između obrazovanja i Nacionalne službe za zapošljavanje, jer i dan-danas dosta para iz kase ove države, a para nema, odvaja se za školovanje određenih kadrova, određenih profila, zanimanja koji u startu nemaju mogućnosti da se zaposle u određenom vremenskom periodu, jer nemamo planiranje kadrova u ovoj zemlji. Mi, na primer u Srbiji, ne znamo šta će biti potrebno za 10 ili za 15 godina.
Molim vas da toj temi malo više obratite pažnju, da posvetite više vremena planiranju kadrova, saradnji između obrazovnih ustanova, nacionalnih službi za zapošljavanje i privrede kao celine i vanprivrede, da vidimo šta je to potrebno ovoj zemlji, koji su to profili zanimanja potrebni, da ne bacamo pare, da školujemo ljude za Nacionalnu službu za zapošljavanje, a posle toga ponovo ulažemo pare u njihovu prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, promenu zanimanja, itd. To je višegodišnji problem u ovoj državi. Siguran sam da to ne možemo da rešimo za kratak vremenski period, ali imajte to bar za naredni period u razmatranju.
Na kraju, još jednom da vam kažem da će Poslanička grupa SPS-JS-a podržati ovaj zakon u načelu.