Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri u Vladi Republike Srbije, odmah na početku ponoviću ono što je i predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Marković, rekao – Jedinstvena Srbija će glasati za predloženi Sporazum koji je potpisan u Briselu, ne iz razloga što smatramo da je on idealan za Srbiju, već iz razloga što je on u ovom trenutku realnost, što Srbija dobija i što može da dobije. Kad kažem da ćemo glasati za ovaj sporazum, mislim da je to dobro i za Srbe koji žive u Republici Srbiji bez KiM i za sve Srbe koji žive na KiM, a ne samo na one severno od Ibra.
Ovaj sporazum je realnost nastale situacije posle dugo godina pregovora, naročito aktuelnih poslednjih nekoliko meseci, i on je realnost sagledavajući raspored snaga u svetu i u Evropi i mi moramo da shvatimo, kao što je i premijer Dačić rekao, da smo mi mala zemlja i da moramo da se okrenemo budućnosti, da razmišljamo o našoj deci o našim porodicama, o našoj zemlji, ako je volimo.
Mi smo, nažalost, do sada u pregovorima često znali šta nećemo, ali nismo znali šta hoćemo. Ovde danas u mnogim diskusijama se osporava ovaj sporazum, sa tendencijom i predlozima da se odbije. Znači zna se da se neće, ali nisam čuo predlog šta je to šta hoćemo i za šta možemo, kao zemlja, da se izborimo za naš narod na KiM.
Ako istorijski posmatramo problem KiM nije nastao juče, nije nastao ni pre 20 godina, nastao je mnogo, mnogo pre. Mi koji malo duže pamtimo i imamo malo više godina znamo da je i u vreme komunističke Jugoslavije, kada se pričalo o bratstvu i jedinstvu i ostalim stvarima u tadašnjoj Jugoslaviji, ipak postojao problem KiM, ali taj problem se gurao pod tepih radi mira u kući, radi bratstva i jedinstva itd. Normalno, posle drugačijeg rasporeda snaga u Evropi i politike koju su pametno, to moramo da priznamo, vodili kosovski Albanci, došlo se do toga da oni imaju prijatelje tamo gde smo mi očekivali da će to biti naši prijatelji.
Zašto se to tako dogodilo? Na to pitanje treba da daju odgovore oni koji su tada vodili i Republiku Srbiju i državu Jugoslaviju. Za jedinstvenu Srbiju nije sporno da je KiM produkt uticaja velikih sila, nekih njihovih prohteva i zahteva kada su u pitanju određena prirodna bogatstva i to treba otvoreno reči. Niko mene i nas iz Jedinstvene Srbije ne može da ubedi da Amerikanci, Englezi, Francuzi i Nemci više vole Albance nego Srbe, samo zato što su Albanci. Oni ih vole zato što imaju ekonomski interes, imaju geostrateški interes, imaju politički interes, ali su za to kosovski Albanci znali, na našoj neslozi u Srbiji, da se lepo izbore i da to pozicioniraju u svetu i u Evropi.
Danas kada neko kaže da je pitanje Sporazuma biti ili ne biti za Srbiju zbog konačnog dobijanja datuma za početak pregovora i ulazak u EU, može da se kaže jeste, ali sa druge strane i nije. Nemojmo da očekujemo da ćemo kao zemlja posle potpisivanja ovog sporazuma i dobijanja datuma, Jedinstvena Srbija očekuje sa sigurnošću dobijanje datuma, da će poteći med i mleko u ovoj zemlji i da će nam odjedanput svi problemi nestati i da ćemo početi bolje da živimo.
Jedan uvaženi kolega je rekao da mi moramo da se menjamo, da moramo da menjamo svoju svest, svoj odnos prema poslu i prema zadacima, kako bismo mogli da ispunimo norme za ulazak u EU.
Kada govorim o tome šta se sve kroz istoriju događalo na KiM, moram da napomenem i sledeće i molim kolege i koleginice, koji se nalaze u ovoj skupštini, ne samo ovde, nego i van ove skupštine, da ne liju suze nad sudbinom kosovskih Srba na KiM, a lepo su se smestili van KiM i lepo uživaju u blagodetima života van KiM. Treba sa sigurnošću reći jedno, grešili smo kada je u pitanju KiM, a dajmo danas da budemo mudri, realni i da sagledamo normalnu i realnu situaciju u kojoj se nalazi Srbija i da normalno i realno sagledamo budućnost srpskog naroda u Republici Srbiji i na KiM. Ako tako posmatramo, onda ćemo reći da je politika veština mogućeg.
U ovom trenutku izvukli smo maksimalno moguće za državu Srbiju i trebamo u nastavku razgovora i pregovora, do kojih će sigurno doći, da se borimo da izvučemo što više povoljnosti za naš narod i naše ljude na KiM. Nemojmo sada, tako se kod nas u Pomoravlju kaže, da cepamo dlaku uzduž. Sagledajmo realnost, ponavljam to po nekoliko puta, i podržimo Vladu premijera Dačica, da nastave ovaj put ulaska Srbije u EU, biće dobro i za nas u Republici Srbiji, a biće dobro, poručujem, i kosovskim Srbima.
Ponavljam, Jedinstvena Srbija će sigurno podržati ovaj sporazum.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, koleginice i kolege poslanici, odmah na početku želim da kažem da će poslanička grupa JS podržati sve zakone iz oblasti pravosuđa o kojima danas razgovaramo, a pre neko što se sa par rečenica osvrnem na predložene tekstove zakona, nisam koristio priliku da kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu govorim da ne bih dva puta oduzimao vreme.
Želim samo u jednoj rečenici da vam kažem da su danas na sastanku Odbora jednoglasno prihvaćenim svi predlozi zakona u načelu. Sastanku su prisustvovali i poslanici pozicije i opozicije, što znači da su svi dali zeleno svetlo da ovi zakoni u načelu budu prihvaćeni. Takođe, u ime poslaničke grupe JS mislim da su ovi zakoni dobri i da ih treba prihvatiti, sa određenim korisnim i kvalitetnim izmenama, do kojih će doći prilikom razmatranja amandmana.
Kada govorimo o prvom zakonu, koji po svemu sudeći najviše izaziva pažnju, a to je Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, želim da vas podsetim da smo mi u ovoj Skupštini pre nepune tri godine usvojili Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, gde je bila i obaveza ove države da u vezi sa tom konvencijom stavi pred narodne poslanike predlog ovakvog zakona koji upravo danas imamo pred sobom.
Ono što želim posebno da pohvalim jeste da je ovo Ministarstvo pravde i državne uprave, ove Vlade Republike Srbije, prihvatilo raniji tekst predloga koji je ranije Ministarstvo pravde već bilo pripremilo, ali iz dobro poznatih razloga nije došlo u skupštinsku proceduru na razmatranje. To je samo dokaz da jedan kontinuitet u usvajanju zakona, onih dobrih zakona, mora da postoji i postojaće uvek bez obzira od koga dolazi i ko ga je pripremio i pustio u proceduru. Na ovaj način je ovo ministarstvo pokazalo da je cenilo rad ranijih ministarstava u onom delu koji se odnosio upravo na ovaj zakon, a i na neke druge zakone.
Ono što posebno želim da istaknem, ovde se govori o zaštiti, a i sam zakon kaže da se govori o zaštiti maloletnih lica. Međutim, u ime poslaničke grupe JS bih apelovao na Ministarstvo da ubuduće pripremi neki drugi tekst zakona ili da inovira već postojeće zakone, da bismo zaštitili i punoletne osobe koje dozvoljavaju iste ili slične zloupotrebe polne slobode od strane onih koji na taj način žele da zadovolje neke svoje nastranosti.
Posebno je danas bilo govora i o tome da određenim licima koja budu osuđena za zloupotrebu polne slobode nad maloletnim licima se u određenom vremenskom periodu zabranjuje da se pojavljuje u predvrtićima ili vrtićima, u školama ili u školskim dvorištima i na drugim mestima gde se okupljaju maloletna lica i da ne mogu da se zapošljavaju u tim ustanovama ili u tim organizacijama. To je posebno dobro iz razloga što mi danas u Srbiji, nažalost, imamo dosta povratnika, a to možemo da pratimo i kroz štampu i razne druge medije, da mnogi koji su izdržali određenu vremensku kaznu u određenim zatvorima za ove vrste učinjenih dela, da se posle određenog vremena ponovo javljaju sa činjenjem istih ili sličnih dela. Da bismo to sprečili, upravo ova intencija koja se predviđa predlogom ovog zakona morala bi bar koliko-toliko da spreči te učinioce da ne pomisle da mogu ponovo da izvrše to krivično delo.
Ne bih mnogo vremena oduzimao i ponavljao ono što je već ranije rečeno. Samo bih želeo još jednom da kažem da je dobro da ovaj zakon usvojimo, jer pored toga što je to naša obaveza, to je dobro i da bi zaštitili našu decu, našu omladinu od onih koji imaju sklonosti ka činjenju ovakvih krivičnih dela.
Ovaj drugi zakon, koji je danas takođe pred nama na razmatranju, jeste Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, dobijamo kao potpuno nov zakon. U stvari, čuo sam da je trebalo da smo išli sa izmenama i dopunama postojećeg zakona, da više od 50% ovih članova bi trebalo da menjamo itd, pa se zato išlo sa predlogom potpuno novog zakona, što mislim da je potpuno opravdano, a i na zakonom zasnovan način, to je jedini zakonski način da dođemo do novog zakona.
Da sad ne bih pričao o svemu onome što donosi ovaj zakon, o čemu je gospodin ministar vrlo opsežno i opširno nas obavestio, posebno pozdravljam odredbu zakona koja ide za tim da se kod trajnog oduzimanja imovine stečene krivičnim delom, išlo za tim da se prvo mora pravosnažno okončati krivični postupak i dokazati da je neko došao do određene imovinske koristi, da je stekao neku imovinu činjenjem određenog krivičnog dela.
Nažalost, u proteklom ranijem periodu smo imali slučajeva da je pojedincima oduzimana imovina iako nije dokazano da su učinili krivično delo, odnosno da je ta imovina proistekla iz činjenja tog krivičnog dela, pa smo dolazili u situaciju da je posle toga morala da bude vraćena ta imovina itd. Imali smo i takve situacije da je prema određenim poznatim ličnostima, neću ovde da pominjem nijedno ime da ne bih nekoga zaboravio, da se oduzimala imovina i za neko delo koje je učinjeno za 10 i više godina po sticanju neke imovine.
Da li je moguće da se imovina oduzme nekom ko je imovinu stekao 90-ih godina na legalan način, zato što je kasnije utvrđeno da je 2000. i neke godine učinio neko krivično delo i da se to povezuje, da je ta imovina iz tih 10 ili 15 godina ranije stečena, povezuje za to krivično delo? Mislim da takvo pojednostavljenje i povezivanje imovine u ranije stečenom periodu sa krivičnim delom koje još nije dokazano da je učinjeno je bio pravni apsurd. Dobro je da se u mnogim slučajevima došlo do prave odluke i da na kraju ta imovina tim licima nije oduzeta.
Ovaj zakon je dobar jer precizira kada, pod kojim uslovima se privremeno oduzima imovina, kada i pod kojim uslovima se potpuno, trajno oduzima imovina, ko raspolaže tom imovinom, na koji način, kada ona postaje državna svojina bez obzira da li je to imovina fizičkog lica, da li je to pravno lice, neki pravni subjekt itd. Iz svih tih razloga, još jednom kažem, mi iz JS dajemo apsolutnu podršku i ovom zakonu i kada bude glasanje o njemu i u načelu i u pojedinostima, i ukoliko bude dobrih amandmana, prihvatićemo ih.
O ostala dva zakona bih samo dve rečenice. Naročito je dobro da se u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku daje pravo da branioca može da zameni i advokatski pripravnik, što do sada to nije bio slučaj. Mislim da se na taj način mladim advokatima omogućava i pruža šansa da se dokažu i pokažu da mogu na potpuno kvalitetan način da brane učinioce određenih krivičnih dela gde je zaprećena kazna do pet godina zatvora.
Na kraju, još jednom da ponovim, mi iz JS smatramo da su svi ovi zakoni dobri, da ih treba podržati. U Danu za glasanje pozivam sve koleginice i kolege, bez obzira da li su u poziciji ili opoziciji, da se ugledaju na Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu i da svi glasaju za predložene zakone. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, članovi ministarstva, dame i gospodo poslanici, već mesecima pratimo preko raznih medija raspravu u Srbiji o tome da li se u Srbiji pije zdravo mleko, ili ne.
Kao pripadnik Jedinstvene Srbije koja u svom programu na prvom mestu stavlja brigu za natalitet u Srbiji, za decu, za omladinu, itd. Vrlo nam je važno da naša odojčad, naša deca, naši mladi, pa i oni drugi u starijim i poznim godinama piju kvalitetno i zdravo mleko.
Međutim, ne možemo da se otmemo utisku da je ova takozvana afera aflatoksina pomalo dignuta na vrlo visoki nivo, iz političkih ili politikantskih razloga, a da nije bilo mesta da se o tome toliko raspravlja.
U nekim drugim zemljama na koje bi mi morali da se ugledamo i kada dođe do ovakvih, da kažem malih problema u povećanju procenta aflatoksina u mleku, se ipak to rešava na jedan drugačiji način, znači bez pompe, bez političkih igara, itd.
Imamo utisak mi iz Jedinstvene Srbije da ovde iza brega nešto se drugo pokušalo da valja, odnosno da je neko pokušao da male farmere, male poljoprivredne proizvođače koji žive od proizvodnje mleka, stave u drugi plan, a da na njihovo mesto uskoče neki uvoznici, uvozni lobi su još uvek uticajni, jaki i da žele da preko leđa napaćenog i osiromašenog srpskog seljaka dođu do određene koristi.
Jedinstvena Srbija se tome protivila, protiviće se uvek, jer mi smo za to da nam se selo razvija, da nam se omogući da seljak može da živi od svog rada, da proizvođač, farmer, koji ima nekoliko krava može da živi od tog mleka, ali istovremeno se zalažemo da to mleko bude zdravo, jer nema sigurno nikog u ovoj sali koji želi da srpsko dete koristi mleko koje nije zdravo.
Postavljamo pitanje da li je dete u Americi, Rusiji i u Kini u drugačijem položaju ako pije mleko koje u sebi ima više prema određenim saznanjima aflatoksina? Iz tog razloga postavljam dva pitanja.
Jedno je da li u Srbiji građani Srbije i dete Srbije jede zdravu hranu, odnosno da li pije zdravo mleko i kome da verujemo u tom pogledu jer ako jedan političar kaže da se u Srbiji proizvodi loše mleko, a jedan vrhunski toksimolog koji je priznat i van granica ove zemlje kaže da treba da popijemo nekoliko desetina tona mleka, da bismo došli u opasnost da se razbolimo od povećanog procenta aflatoksina, kome verovati? Mi iz Jedinstvene Srbije više verujemo priznatim stručnjacima nego nekim političarima, a rekao bih politikantima.
Drugo pitanje je da li ima statistički podatak o tome da je od kada je smanjen procenat aflatoksina u mleku pre dve, tri godine, došlo do smanjenja broja obolele dece u Srbiji ili je slučaj obrnut. Hvala.

Pošto je tema današnje sednice bezbednost hrane u Republici Srbiji i zdravlje građana, standard i odgovornost za njihovo sprovođenje, niko do sada ili je možda neko samo usput pomenuo i zaštitu i drugih proizvoda, a ne samo mleka.
Mi se danas nalazimo u poljoprivredi u vreme početka prolećnih radova kada se u velikoj meri koriste razne vrste pesticida i insekticida u voćarstvu, ratarstvu itd. i oni u mnogome mogu da utiču na kvalitet i na ispravnost hrane koja se proizvodi u Srbiji.
Moje pitanje, u ime Jedinstvene Srbije, Ministarstvu poljoprivrede jeste da li će se pojačati kontrola uvoznika koji uvoze razna zaštitna sredstva, pesticide, insekticide i ostale, s obzirom da domaća proizvodnja ne može da zadovolji potrebe srpske poljoprivrede, srpskog voćarstva i ratarstva za tim? Da li će se pooštriti kontrola, s obzirom da ima slučajeva da se uvoze ove vrste zaštitnih sredstava u velikim buradima, da tako kažem, u velikim pakovanjima, pa se onda prepakuju u Srbiji u mala pakovanja?
Pitanje je da li je to tako dovoljno i da li se tu ne smanjuje procenat jačine tih pesticida na dejstvo na razne insekte? Zato dolazi do toga sa srpski proizvođač u voćarstvu ili ratarstvu, znajući za ranije periode kada su bili varani i lagani u pogledu jačine tih zaštitnih sredstava, da uvek stavi veću količinu za svoju potrebu, da bi zaštitio svoj voćnjak ili neki drugi svoj ratarski proizvod, pa dolazi do toga da se zemljište zatruje, da voćarstvo trpi određene posledice.
Zato ponavljam pitanje – da li će biti pojačana kontrola od strane ministarstva, odnosno inspekcijskih službi, da imamo prave insekticide i pesticide u onim količinama i onoj jačini koja je potrebna za zaštitu u voćarstvu i ratarstvu?

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici, koju je održao u ponedeljak 11. ovog meseca, doneo mišljenje da je predlog Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije predsednice Vrhovnog kasacionog suda u skladu sa Ustavom RS i u skladu sa Zakonom o izboru sudija.
Zašto je odbor dao ovakvo mišljenje i podržao predlog Visokog saveta sudstva? Jedini razlog jeste što je cenio odluku najviše sudske instance u ovoj zemlji Ustavnog suda, koji je svojom odlukom od 20. decembra prošle godine, broj 733/11, utvrdio da član 102. stav 5. Zakona o sudijama, na osnovu koga je 2009. godine izabrana predsednica Vrhovnog kasacionog suda, nije u skladu sa članom 144. stav 1. Ustava RS, koji kaže, zbog javnosti da podsetim, da se predsednik, u konkretnom slučaju predsednica, Vrhovnog kasacionog suda može izabrati samo na osnovu predloga Visokog saveta sudstva, mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i mišljenja nadležnog skupštinskog odbora. U konkretnom slučaju nije bilo mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, zato što u tom trenutku tog suda nije ni bilo. Kao Narodna skupština smo birali predsednicu organa koji još nije formiran, koji još nije postojao.
U javnosti se unazad mesec dana mnogo priča o tome da se želi iz ovih ili nekih drugih razloga, koriste se čak neki argumenti koji nemaju nikakvo pravno utemeljenje u pozitivnim propisima, da se želi razrešiti ili smeniti predsednica Vrhovnog kasacionog suda. Još jednom želim da napomenem kao predsednik Odbora da na Odboru Visokog saveta sudstva, čiji sam takođe član po položaju, uopšte nije bilo reči ni o razrešenju ni o smeni gospođe Mesarović, jer o njenom radu se na tim organima nije raspravljalo. Raspravljalo se i odlučivalo se samo o tome da li želimo i da li moramo i da li hoćemo da poštujemo odluku najviše sudske instance u ovoj državi, a to je Ustavni sud. Da li se nama ta odluka sviđa ili ne sviđa, to je naše lično pitanje. Taj sud je rekao da odredba člana, ponavljam, Zakona o sudijama, 102. stav 5. nije u saglasnosti sa članom 144. stav 1. Ustava RS i iz tog razloga proizilaze pravne posledice, a to znači prestanak funkcije onoga koji je na osnovu tog člana zakona izabran jer znači da nije izabran u skladu sa Ustavom.
Kakva bi to bila pravna praksa u ovoj državi kada bismo se igrali odlukama Ustavnog suda ove države i kada bismo rekli – te sudije su donele takvu odluku, a mi ne moramo da je poštujemo. Prvi koji u ovoj državi moraju da poštuju odluke Ustavnog suda su upravo narodni poslanici ove zemlje, ove skupštine. Kako ćemo tražiti od drugih građana, od nižih organa da poštuju odluke Ustavnog suda, ako je ne poštuju narodni poslanici i Narodna skupština.
Prema tome, molio bih da ovog puta ne razgovaramo u ovoj skupštini o tome da li je reforma pravosuđa rađena dobro, da li je dala neke rezultate dobre, loše ili manje loše, da li je gospođa Mesarović dobro radila ili nije dobro radila. Ovde razgovaramo i treba da se zadržimo samo na tome, da kažemo i prihvatimo da je odluka o izboru gospođe Mesarović neustavna, odnosno doneta je na osnovu odredbe zakona koja je proglašena neustavnom. Samo o tome bi trebali da razgovaramo, jer ćemo se samo na taj način zadržati na pravnom polju i rešavati pravna pitanja.
Još jednom ponavljam i zaključujem time da je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dao mišljenje da podržava predlog Visokog saveta sudstva i predlaže narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini da donesu odluku o prestanku funkcije gospođi Mesarović sa danom donošenja odluke. Hvala.

Imao bih pravo na dve replike, ali pokušaću u jednoj da odgovorim na pitanje, odnosno na primedbu gospodina Mikovića, radi jasnoće i istine. Odbor za pravosuđe je zasedao u prisustvu 12 članova. Mišljenje odbora je prihvatilo devet članova odbora, a tri su bila protiv. Toliko o tome da li su ostali članovi odbora bili upoznati sa mišljenjem ili ne. Većina je takva. Ako poštujemo demokratske principe, moraćemo da poštujemo i takvo mišljenje većine.
Što se tiče toga da li govorim ovde sa pravnim ili ne pravnim argumentima, ako, gospodine Jovanoviću, je pravni argument ovo što je rađeno na VSS i na Odboru za pravosuđe, to nije odluka najviše sudske instance u ovoj zemlji, Ustavnog suda. Dozvolite, stvarno ne znam koji bi to drugi i jači argument bio, a da mi ne razgovaramo o tome da član 102. tačka 5, na osnovu kojeg je izabrana predsednica Vrhovnog kasacionog suda, nije pravni argument, jer nije u skladu i nije upodobljen članu 144. stav 1. Ustava Republike Srbije.
O tome koji su drugi argumenti, da li se brane ovi ili oni iz onih ili ovih razloga, nije moje da o tome odlučuje, a uzgred, budi rečeno, ne znam zašto pominjete predsednika. Ne znam na kog predsednika ste mislili. Ako ste mislili na predsednika Palmu, kada on bude ovde, ako imate hrabrosti, onda izađite sa argumentima, nemojte da pričate o čoveku koji nije tu. Uostalom, gospodine Jovanoviću, Palmi niste dorasli ni do kolena i ne možete vodu da mu nosite. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, odmah na početku želim da istaknem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati predlog ovog zakona, kao što je u ranijem periodu i podržavala sporazume koji su doneti kao preteča za donošenje ovog zakona.
Zašto ćemo podržati ovaj zakon i zašto smo podržali ranije sporazume? Razlog je vrlo prost i jednostavan. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da će izgradnjom ovog sistema za transport prirodnog gasa Južni tok, dobiti svi građani Srbije i država Srbija kao celina. Ne volim da slušam ovde razne priče, da se postavljaju pitanja po sistemu – šta će dobiti Srbija i Vojvodina? Mogu da postavim pitanje - šta će dobiti Srbija, Šumadija i Pomoravlje, pa će neko mene posle pitati - a šta će dobiti Srbija i južna Srbija, itd? Ovde dobija cela država Srbija i dobijaju svi građani Srbije.
Izgradnjom ovog međunarodnog transportnog sistema za transport prirodnog gasa, Srbija ulazi u krug zemalja koje će na određeni način biti i zaštićene u pogledu transporta prirodnog gasa. S druge strane, siguran sam da ćemo imati finansijske koristi, jer se plaća transport gasa koji će ići kroz državu Srbiju, pa će i budžet Republike Srbije biti puniji, a da na taj način će i svi građani osetiti posrednu ili neposrednu korist od transporta, odnosno posle završetka izgradnje ovog sistema za transport prirodnog gasa.
Ono što nama iz Jedinstvene Srbije, pomalo da kažem, stvara dilemu, to nije neka velika dilema, to jeste samo u članu 10. stav 3, gde se govori da društvo može dostaviti rešenje o eksproprijaciji, bez dostavljanja dokaza da je obezbedilo novčana sredstva u visini tržišne vrednosti nepokretnosti. To govorim iz razloga što smo u nekim ranijim periodima imali slučajeva da se izvrši potpuna ili delimična ili privremena eksproprijacija, da se dostave neki dokazi, čak se dostave dokazi da su obezbeđena novčana sredstva za naknadu pričinjene štete ili za potpunu eksproprijaciju za isplatu tržišne vrednosti, a da se nekada uopšte i ne isplati ili se isplati u nekim zanemarljivim iznosima. Zato, mislim da treba voditi računa da društvo ipak obezbedi sigurna novčana sredstva, kojima će isplatiti one kojima je izvršena potpuna ili delimična eksproprijacija.
Naročito ovo treba imati u vidu da se tu radi o eksproprijaciji ili zemljišta, ili možda čak i nekih nekretnina i da ljudi ostaju, ili ostaće bez svoje očevine, dedovine, itd. i da ipak treba da budu novčano satisfikovani i isplaćeni za to što im bude oduzeto.
Međutim, to sigurno ne sme da bude i neće biti prepreka da izgradnja transportnog sistema za transport prirodnog gasa Južni tok ide svojim nesmetanim tokom. Ne treba da, zato što imamo antagonizam prema nekim zemljama iz ranijeg perioda, u konkretnom slučaju prema Rusiji, neki u ovoj sali barem imaju, da stavljamo to kao primedbu zašto se ovo radi sa Rusima, a ne radi se sa nekim drugima? Radili smo nekada sa nekim drugima, pa smo sa njima bili prijatelji 50 i više godina unazad, pa smo dobili NATO bombe po glavi. Prema tome, ne treba to gledati tako istorijski, nego treba gledati u budućnost i gledati šta to Srbija ima koristi i šta će naša deca i naši unuci posle izgradnje ovog sistema imati od toga.
Da zaključim, da ne ponavljam ono što su i prethodnici rekli. Još jednom, budite sigurni i ubeđeni da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek glasati za svaki predlog zakona za koji ona proceni i smatra da će biti od koristi i za dobrobit svih građana države Srbije. Hvala.

Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo ministri, neću ništa novo reći, ako ponovim da će poslanički klub JS i ovog puta, kao i mnogo puta ranije, kada su usvajane druge rezolucije i deklaracije, a tema je bila Kosovo i Metohija, podržati i ovu rezoluciju koja govori o principima kojima treba da se rukovodi Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.
Da li je ovo deseta, jedanaesta ili ne znam već koja deklaracija ili rezolucija o Kosovu i Metohiji, nije ni bitno, ali je vrlo bitno da smo još jednom pokazali, ne samo građanima koji žive u Republici Srbiji, nego i građanima srpske nacionalnosti, koji žive van teritorije Republike Srbije, kako se to kaže u rasejanju, kao i drugim građanima u drugim državama, jednu veliku neslogu i nejedinstvo kada je u pitanju osnovno nacionalno pitanje, a to je borba za vraćanje otete teritorije Republike Srbije, pod okvire države Srbije. Zašto je to tako, da li ima nešto u genima srpskog naroda, u tradiciji, istoriji, ne znam i nisam taj koji treba da sudi, ali još jednom na delu se pokazuje ona narodna izreka koja već vekovima kruži Srbijom, a ona glasi – ne daj Bože da se Srbi slože. Žao mi je što jedan manji deo poslanika u Narodnoj skupštini, neki iz političkih razloga, neki iz nekih drugih razloga, neću da prejudiciram koji su to drugi razlozi, ali očigledno da su to veoma dobri razlozi, ne žele da podrže ovu rezoluciju i da glasaju za nju.
Jedinstvena Srbija je više puta pokazala da je državotvorna partija i da će uvek glasati za one dokumente, za one rezolucije koje idu za tim da se sačuva suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije. Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, danas su izgovorene mnoge velike reči, međutim nije vreme da se izgovaraju velike i krupne reči, danas je vreme da se krene u velika i krupna dela. Kada kažem velika i krupna dela, imam u vidu to da pokušamo da spasimo ono što se spasti može na Kosovu i Metohiji, da oni preostali Srbi i ostali nealbanci, koji poštuju ovu državu kao svoju, budu na neki način zaštićeni da mogu slobodno da se kreću, da mogu slobodno njihova deca da idu u škole, kafiće, da se zabavljaju, da mogu da se zapošljavaju. Jednostavno da žive kao svi građani koji žive na ostalom delu teritorije Republike Srbije.
Ova rezolucija u tom delu nam nudi nekoliko predloga, principa. Govorio sam već o tome, ali da počnem redom i da se zadržim samo na rezoluciji. U 1. stavu pod a) kaže se da nikada i ni pod kojim uslovima nećemo priznati nezavisnost Kosova, odnosno Kosova i Metohije i JS je saglasna u tome i više puta je ponovila da ne postoji nešto sa čime može međunarodna zajednica da nas kupi da podržimo nezavisnost Kosova i Metohije. Ne postoji ni materijalno, ni bilo koje drugo dobro, ni bilo kakva davanja koja će JS a verujem i dobar deo poslanika ove narodne skupštine uspeti da ubedi da iz ovih ili onih razloga, pa i onog glavnog razloga, ulaska u EU, trebamo da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije.
Drugo, što je vrlo bitno u ovoj rezoluciji jeste da će Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospodinom premijerom Dačićem i predsednikom Republike gospodinom Nikolićem, uvek konsultovati Srbe na Kosovu i Metohiji, kada su u pitanju određeni razgovori, postizanje određenih kompromisa i dogovora da bi taj preostali narod mogao normalno da živi.
Takođe vrlo je bitno da se kaže u tački 3) da Republika Srbija nije spremna da čini dodatne ustupke koji bi mogli da dovedu do ugrožavanja njenih državnih i nacionalnih interesa. Mi smo do sada više puta od strane nekih drugih prethodnih vlada, često činili određene kompromise, određene ustupke, da bi smo zauzvrat kao dobili nešto od međunarodne zajednice. Šta smo dobili od međunarodne zajednice, vidi se. Dobili smo oslobađajuće presude za krvnike srpskog naroda, ne samo sa Kosova i Metohije nego i iz Hrvatske, a dobili smo to da smo morali da isporučimo svakog policijskog i vojnog generala u Hag, samo zato što su pod zakletvom koju su dali, branili srpski narod tamo gde ih je odredio državni vrh, da odu da brane srpski narod.
Da li treba i ubuduće činiti takve ustupke? Siguran sam u ime Jedinstvene Srbije da ne treba i siguran sam da će i predsednik Republike i ova vlada, čvrsto stati iza toga, da nema kompromisa kada je u pitanju državni interes države Srbije.
Na kraju ono što je za nas, narodne poslanike vrlo bitno jeste da rezolucija predviđa da ova narodna skupština mora da od strane predsednika Republike i od strane Vlade Republike Srbije bude informisana šta se radi, kakvi se sporazumi postižu, da i mi narodni poslanici možemo, onim građanima koji su glasali za nas, da kažemo i da ih obavestimo šta to radi najviši državni vrh i kada je u pitanju Vlada i kada je u pitanju predsednik Republike.
Jedinstvena Srbija ostaje čvrsto u ubeđenju da ćemo morati da vidimo u državi Srbiji šta je to nacionalni interes ove zemlje, šta je to crvena linija ispod koje ni po koju cenu, bez obzira ko bio na vlasti, ne smemo da idemo. Bez obzira da li se mi slažemo, da li je to u našem političkom programu, da li je to naš politički stav, ali moramo kao druge zemlje da znamo šta je nacionalni interes države Srbije, građana Srbije, srpskog naroda i svakog drugog građanina koji živi na teritoriji države Srbije, poštuje njen Ustav i njene zakone. Ako tako ne radimo, dame i gospodo narodni poslanici, upotrebiću jedan izraz bojim se da nam se ne piše dobro u budućnosti i zato hajmo da se saglasimo bar oko jednog, da budemo jedinstveni u tome, da zaštitimo državni suverenitet i integritet države Srbije i na Kosovu i Metohiji. Jedinstvena Srbija vam stoji na raspolaganju i uvek će glasati za to. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodo iz AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će podržati stav Vlade kada je u pitanju izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Ne iz razloga što smo protiv predloga AP Vojvodine, nego iz razloga što je ova vlada praveći budžet za 2013. godinu ušla sa određenim kriterijumima, merilima, pravilima i napravila je taj predlog budžeta za 2013. godinu koji je ova skupština usvojila.
Svaki novi postupak, novi zakon koji bismo mi usvojili bez obzira na neke stavove, uticali bi da bi morali da vrlo brzo dođemo u situaciju da menjamo, da vršimo rebalans budžeta za 2013. godinu. Poznato je da je JS i u svom programu od svog nastajanja težila za svakom vrstom decentralizacije, pa i za finansijskom decentralizacijom u Republici Srbiji, a to znači da mnogo više sredstava iz budžeta Republike Srbije idu ka onima koji pune taj budžet, odnosno ka svim lokalnim samoupravama, pa i prema AP Vojvodini. Ali, o tome bi morala da se izgrade određena pravila, određeni principi tokom 2013. godine, pa kad usvajamo budžet za 2014. godinu, da Vlada ima sve to u vidu i da predloži ovoj narodnoj skupštini takav budžet kojim će svi biti zadovoljni.
Ne pravimo mi tu neke kritike na teret predloga AP Vojvodine da možda oni nisu u pravu time što traže 7%, odnosno da nisu ispunjeni do kraja njihovi zahtevi. Ali, molim vas, upoznajte se sa stavovima stalnih konferencija lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova u Republici Srbiji pa ćete videti da prema nekim njihovim istraživanjima i saznanjima, da su lokalne samouprave u Republici Srbiji u toku 2012, 2011, 2010. godine uskraćene za nekoliko desetina milijardi dinara koje je trebala da dobije iz budžeta Republike Srbije.
Prema tome, nije samo uskraćena AP Vojvodina za deo sredstava koje je trebala da dobije, već su uskraćene i mnoge lokalne samouprave. Prema tome, nemojmo da sada, ako u budžetu nema dovoljno para, moramo to što imamo da delimo, da kažem, na ravnopravan način, da AP Vojvodina shvati da u ovom trenutku ne postoji mogućnost da bude ispoštovano ono što piše u Ustavu. Ne ulazeći u to, oko ocene ustavnosti određenih odredbi zakona koje smo doneli ovde kada su u pitanju nadležnosti, odnosno prenos nadležnosti na AP Vojvodinu, Ustavni sud je tu rekao šta je rekao, a Narodna skupština će verovatno morati po tome da postupi i vrši određene izmene i dopune tih zakona čije su odredbe osporene, ali da sada ne otvaramo o tome diskusiju i novu temu.
Dakle, mi iz JS jesmo za to i punim plućima, kako reče neki kolega, zalagaćemo se da dođe do finansijske decentralizacije u Srbiji, da mnogo više para iz budžeta Republike Srbije ide ne samo prema autonomnim pokrajinama, lokalnim samoupravama koje čine AP Vojvodinu, nego i prema svim drugim autonomnim pokrajinama, prema svim drugim lokalnim samoupravama.
Molim vas, da li znate kako se skupljaju sredstva i da li ima sredstava u pojedinim nerazvijenim opštinama u južnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji, u centralnoj Srbiji, odakle ja dolazim, koji jednostavno nemaju prilive da mogu da isplate plate korisnicima budžeta, a nemaju mogućnosti da dobiju veća sredstva iz budžeta Republike Srbije jer kažu da para ima toliko koliko ima. Moramo svi u ovom trenutku da snosimo teret ove finansijske krize, da kažem ekonomske krize koja je zadesila i Srbiju pored drugih država u okruženju.
Na kraju, želim da kažem i to da JS će se uvek zalagati da sredstva idu tamo gde su najpotrebnija, da idu onim građanima kojima je neophodna pomoć od strane, odnosno iz budžeta Republike Srbije. Ali, u ovom trenutku otvarate pitanje finansiranja Vojvodine, bojim se da neko u inostranstvu koji nema baš najlepša mišljenja o Republici Srbiji, o svemu onome što se događa u Republici, da ne kažu – evo, centralna vlast uskraćuje određena prava AP Vojvodini. Znate koje probleme u ovom trenutku imamo i koju bitku bijemo da izvučemo maksimum za naš narod koji živi u južnoj srpskoj Pokrajini.
Prema tome, dajmo da malo spustimo loptu na zemlju, da ljudi iz AP Vojvodine shvate da o svemu ovome može da se razgovara, ali tokom 2013. godine i kada se bude pravio budžet za 2014. godinu, da izgradimo određena pravila na osnovu koga će se napraviti budžet. Mi iz JS se nadamo da će tada, ne svi, ali većina biti zadovoljni.
Na kraju, ne mogu da završim diskusiju, a da ne kažem sledeće, zašto pojedini narodni poslanici koji su sedeli u ovoj narodnoj skupštini i protekle četiri godine nisu ovo pitanje stavljali na dnevni red, a bili su na vlasti. Sada ga stavljaju na dnevni red i zalažu se za to kada nisu na vlasti. Dajmo, budimo principijelni jednom od početka do kraja svog mandata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak.
Gospodin Đurić, vidim da je izašao, a dobro je, tu je, samo da vam kaže da ja nisam iznosio stav Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu čiji sam predsednik, nego sam iznosio stav poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, na šta valjda imam pravo.
Što se tiče toga da li je prekršen Ustav u određenim odredbama, određenim članovima donošenjem ovog ili bilo kog drugog zakona, za vašu informaciju, da vam kažem gospodine Đuriću, da to ne odlučuje Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Postoji jedna druga institucija u Republici Srbiji, koja je nadležna i jedina po Ustavu, da utvrđuje da li je neki član zakona u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, a ta institucija se zove Ustavni sud Republike Srbije.
Prema tome, kada on odluči da nešto nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ova Narodna skupština i Odbor, na čijem sam ja čelu, će morati to da poštuje. Prema tome, da ne bude zabune, još jednom ponavljam, samo sam iznosio stav poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, a kada taj predlog bude i ako bude došao na Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, on će zauzeti svoj stav i o tome će obavestiti ovu narodnu skupštinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo još jednom da pojasnim. Govorim srpskim jezikom i nadam se da me razumete.
Iznosio sam stav poslaničke grupe JS. Kada Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu bude doneo neku odluku, biću obavezan, bez obzira da li se slažem sa tom odlukom ili ne, da zastupam tu odluku ukoliko dobijem ovlašćenje Odbora da budem predstavnik. Prema tome, kad sam govorio o stavu, valjda je jasno da sam govorio o stavovima poslaničke grupe JS.
Kolega Đuriću, hvala vam što ste me obavestili. Zaista ne znam posle 30 godina pravničkog staža da se Ustavni sud tako zove kako ste vi rekli. To je zaista novost i zahvaljujem se na tom obaveštenju.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku, dozvolite mi da kažem, da će poslanička grupa JS podržati u načelu Predlog izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima. Zašto? Zato što smatramo, ne ulazeći u to ko je idejni tvorac da dođe do ovog Predloga o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, da je Predlog došao od strane Vlade Republike Srbije i kao takav je ušao u skupštinsku proceduru i danas se nalazi pred nama narodnim poslanicima.
Ovaj raniji zakon, čije izmene i dopune danas razmatramo, izazvao je u svojoj primeni dosta nesporazuma, rekao bih, i dosta ogorčenja kod nekih obveznika koji su na svoja leđa preuzeli obavezu da plaćaju određene novčane naknade izvođačima, odnosno autorima određenih muzičkih dela, interpretacija i fonograma, iako jedva sastavljaju kraj s krajem u svojim poslovnim aktivnostima.
Posebno pozdravljamo, kao poslanička grupa JS, nastojanje Vlade da članom 3. objedini ovu naknadu preko jedne organizacije. Poznato je da je do sada bilo više tih organizacija i udruženja koje su se bavile raznoraznim naknadama. Da ne budem zlonamerno shvaćen, ali mnogi koji su se nalazili u radnim odnosima u tim udruženjima i organizacijama, imali su mesečna primanja mesečna nego što na godišnjem nivou zarade određeni obveznici, plaćanjem naknada za autorska i srodna prava.
Takođe je posebno dobro što je Vlada sagledala da obavezu plaćanja naknade za autorska prava za razne interpretacije, za razna izvođenja muzičkih dela itd, ne plaćaju svi podjednako nego, s obzirom na kategorizaciju objekta gde se izvode ta dela, jer nije isto ako ima neko, uzimam kao primer i pravim jedan izlet u diskusiji, nije isto ako neko ima ugostiteljski objekat u nekom selu koje ima 300 stanovnika i taj objekat ima 50 kvadrata i ako se isti takav ugostiteljski objekat nalazi na Terazijama ili u Ulici kralja Aleksandra sa istom kvadraturom.
Da li su prometi i zarade iste? Nisu. Prema tome, i naknada za izvođenje i naknada za autorska prava ne mogu biti ista. To je Vlada dobro sagledala. Imala je dobar sluh da oseti ono šta dolazi iz naroda, od strane onih koji su nas birali ovde da sedimo i da predstavljamo njihove i štitimo njihove interese, a mi preko Vlade, da Vladi damo zadatak da to udene u zakon i to je upravo danas pred nama.
Takođe je dobro da je kao osnovica uzeta minimalna zarada u Republici Srbiji. Da ne citiram i da ne oduzimam vreme, član 171, ali mislim da je na dobar način to urađeno. Poslanička grupa Jedinstvena Srbija pozdravlja predlog Vlade da se od plaćanja naknade izuzmu zanatlije. Molim vas lepo, poštovani narodni poslanici, da li neka kovačka, potkivačka, obućarska radnja u nekom delu Srbije, u nekom selu, nekom manjem mestu treba da plaća naknade zato što ima uključen radio, a on ga možda od buke u svom objektu i ne sluša, ne čuje. Oni koji se zalažu da se štite autori, odnosno izvođači određenih muzičkih dela itd. neka sebi postave pitanje – da li treba takve ljude, takve zanatlije, takve vlasnike tih objekata opteretiti određenom nadoknadom.
Ljudi moji, oni za mesec dana ne zarade da jedu, a plate obaveze, doprinose za zdravstveno, invalidsko, penzijsko osiguranje. Šta im ostane za život? Onda dođe neko iz neke organizacije, ne želi da spominjem ni jednu, i traži naknadu, pa mu još prete prekršajnim i drugim prijavama. Tako se u praksi dešavalo. Zato mi iz poslaničke grupe Jedinstvena Srbija zdušno podržavamo ovaj predlog i kažem – glasaćemo za njega.
Nemojmo pre nego što smo videli vodu, a da se spremamo za kupanje, da kažemo da će neki viši organ, neka viša sudska instanca u ovoj državi oceniti ovaj zakon kao neustavan ili da nije u skladu sa ustavnim i zakonskim načelima ove zemlje. Sačekajmo da ovaj zakon uđe u primenu, da vidimo kakve će posledice biti, da vidimo kakva će reagovanja biti. Na kraju krajeva, da vidimo koga mi to kao narodni poslanici više štitimo. Da li štitimo manjinu ili štitimo većinu? Da li štitimo određene, nemam ništa protiv njih, ova poslanička grupa nema ništa protiv njih, za to sam da se zaštite autorska i svaka druga prava autora svih dela, ali dajmo da zaštitimo jednu ogromnu većinu korisnika tih dela, tih interpretacija muzike itd.
Prema tome, moramo da shvatimo da je ovaj zakon rezultat jedne velike primene, odnosno jednog velikog nezadovoljstva koji je primena postojećeg zakona izazvao u mnogim sredinama, naročito u nerazvijenim i manje razvijenim sredinama ove naše države. Imajući to u vidu, imajući sluha za to, ova vlada je došla pred ovu skupštinu sa predlogom ovog zakona.
Ne bih ulazio u posebne diskusije, odnosno u posebno citiranje nekih drugih odredaba ovog zakona, ali ponavljam da smo mi narodni poslanici i mi moramo da čujemo i osluškujemo šta većina ovog naroda misli. Oni misle da ove naknade u mnogo čemu treba da budu ukinute, a u nekim stvarima da budu umanjene i da budu primenjene ovako kako je Vlada predložila.
Još jednom da zaključim. Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati Predlog izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima. Hvala.

Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, kao što vam je poznato, pre izvesnog vremena ovde je konstatovana ostavka člana Visokog saveta sudstva, profesora dr Predraga Dimitrijevića, dekana Pravnog fakulteta u Nišu. Posle toga je Visoki savet sudstva ušao u zakonom utvrđenu proceduru izbora novog člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravni fakulteta.
Oni su taj posao završili, na naše zadovoljstvo, vrlo brzo i vrlo kvalitetno, jer su u prošli petak na sastanku svih dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji utvrdili predlog, taj predlog je danas pred nama, da se za člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta u Republici Srbiji predloži i kandiduje profesor dr Zoran Stojanović, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Za razliku od nekih ranijih predloga koje smo imali prilike da čekamo duži vremenski period kada je bilo potrebe da se iz reda profesora predloži profesor koji bi bio član Visokog saveta sudstva, kako to predviđa zakon, ovaj predlog je došao vrlo brzo i došao je jednoglasnom odlukom dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
O profesoru dr Zoranu Stojanoviću neću mnogo pričati, najbolje o njemu govore njegovi rezultati i njegova dela. On je dugo godina bio profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, a danas je profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Iza njega stoje mnoge knjige iz krivičnog prava, mnogi naučni radovi iz krivično-pravne materije i na ovaj način mislim da će izborom profesora dr Zorana Stojanovića dobiti Visoki savet sudstva, jer će svojim iskustvom i svojim znanjem pomoći da ovaj organ još kvalitetnije radi i donosi odluke koje neće nailaziti na preispitivanja pred Ustavnim sudom Republike Srbije, kao što se, nažalost, događalo u ranijem vremenskom periodu.
Da ne bih mnogo dužio, zaključujem time što molim sve koleginice i kolege poslanike u ovom parlamentu da jednoglasno podržimo predlog i da profesora dr Zorana Stojanovića izaberemo za člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da pojasnim jednu stvar, ako sam dobro razumeo gospođu Juditu Popović.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je predlog o izboru, odnosno kandidatu za člana Visokog saveta sudstva, raspravljao na sednici koja je održana u 9.45, a u 11.00 sati na dnevnom redu je razmatranje izveštaja Visokog saveta sudstva, državnog veća tužilaca, a posle toga taj izveštaj kada prođe Odbor, doći će sa predlogom zaključaka pred ovaj dom i pred vas koleginice i kolege poslanici.
Prema tome, danas je tema izbor visokog člana Visokog saveta sudstva, a ne tema razmatranje, rad pravosudnih organa u Republici Srbiji. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o amnestiji, zakon koji poznaju mnoga savremena zakonodavstva, kako u Evropi tako i u svetu, i poznato je da se u mnogim zemljama u određenim razmacima donose ovakvi zakoni od strane najviših zakonodavnih tela tih zemalja, na koji način se ili umanjuje vremensko izdržavanje kazni određenim licima koja su osuđena, ili se oslobađaju neka lica koja treba da stupe, ili neposredno pre toga stupila na izdržavanje kazne.
Ovaj zakon o amnestiji je opšti pravni akt i odnosi se na sva lica koja se u ovom trenutku nalaze na izdržavanju kazne, ili su osuđena i čekaju da odu izdržavanje kazne. Tačno su taksativno nabrojana u članovima ovog zakona na koga se to odnosi.
Zamerke koje se upućuju ili su već upućene o ovom predlogu zakona da će pod njegov udar doći i neka lica, pa se pominju i neka imena poznata široj javnosti iz ovih ili onih razloga, ne može da bude manjkavost, odnosno ne može da bude razlog da ovaj zakon ne bude usvoje u ovom zakonodavnom telu.
Ovaj zakon se ne odnosi na pojedinačne slučajeve, već se odnosi na sve osuđenike koji su, kao što sam rekao, na izdržavanju kazne ili se spremaju da odu na izdržavanje kazne, a potpadaju pod članove 1, 2, 3. itd. ovog zakona.
Ovaj zakon je po svim standardima Evrope i predstavlja i akt milosrđa Vlade, a ne samo izraz i političku volju ove države prema onim licima koja su u jednom određenom životnom dobu našli u takvoj situaciji da su se ogrešili o određene zakone i zbog toga što su se ogrešili o zakone, bili osuđeni na određene vremenske kazne. To nije razlog da ova država prema tim licima ne bude milosrdna i da im to omogući na taj način što će ih ili osloboditi izdržavanja kazne ili im smanjiti za određeni procenat vremensko izdržavanje kazne, da im pruži priliku da što pre se vrate u društvo, da što pre nađu sebe i da shvate da su u određenom trenutku pogrešili i da je zakon morao, od strane nadležnih sudova, da bude primenjen na njih.
Primedbe i kritike da će ova primena zakona uticati na određene sudove opšte nadležnosti da budu blaži u izricanju kazni ne stoji. Sve sudije moraju profesionalno da rade svoj posao, da primenjuju zakon na osnovu relevantnih dokaza koja nadležna tužilaštva stave pred sud, pred pojedinca ili pred veće i da, ocenjujući i procenjujući sve ono što se bude kazalo i iskazalo na suđenju, da odrede određenu meru.
Prema tome, ako ovo bude razlog da sudije budu, da kažem, uslovno bolećivi prema učiniocima određenih krivičnih dela, onda mi kao društvo ne znamo gde idemo, tako bih rekao. Siguran sam da će veliki deo javnosti, ne samo stručne nego i druge, prihvatiti ovaj zakon o amnestiji sa velikim zadovoljstvom i na ovaj način je i Vlada i nadležno Ministarstvo pravde pokazalo da zna i da hoće da pomogne i onim ljudima koji su određenom trenutku svoje slabosti ili nekom drugom trenutku došli pod udar određenih zakona i bili osuđeni na izdržavanje kazne.
Sa druge strane, činjenica jeste da je u ovom trenutku pretrpanost u srpskim zatvorima, da ima mnogo više osuđenika na izdržavanju kazne nego što ima mesta. Da bi svi imali određene uslove koje savremeno društvo mora da pruža i onim licima koja su se ogrešila o zakon… Vidimo da će država na ovaj način uštedeti oko 800 miliona dinara. Zar treba Srbija u ovom ekonomskom trenutku u kome se nalazi da zažmuri i lako baci 800 miliona dinara koji mogu da budu upotrebljeni za mnoge druge svrhe?
Napraviću jedan izlet i da vam kažem da sam prošao Srbiju uzduž i popreko, da vidite dame i gospodo, vi koji kritikujete ovaj zakon o amnestiji, u kakvim su uslovim u pojedinim osnovnim školama u ruralnim sredinama toaleti, u kakvim uslovima u pojedinim bolnicama ljudi dočekuju poslednje trenutke svog života. Pametnije je da ovih 800 miliona dinara, koje ćemo uštedeti bez obzira na sve kritike, usmerimo tamo i popravimo uslove života i rada i kod dece i kod onih najtežih bolesnika.
Prema tome, ta činjenica ne treba da bude zanemarljiva. Ne treba da bude zanemarljiva ni činjenica da će 1100 lica koja su osuđena stupanjem na snagu ovog zakona biti oslobođena daljeg izdržavanja kazne, a da će negde oko 2500 osuđenika steći pravo na smanjenje kazne.
Iz svih ovih i drugih razloga, o kojima bih mogao da pričam dugo, ali ne bih da oduzimamo vreme, poslanička grupa JS će glasati i za zakon u načelu i za zakon u celini posle diskusije o amandmanima, a siguran sam da će i naši koalicioni partneri SPS i PUPS, sa kojima je JS izašla na izbore u maju ove godine, takođe podržati ovaj zakon, jer smatramo da treba pružiti još jednu šansu svima kojima su iz bilo kojih razloga došli pod udar zakona.
Sa druge strane, i time završavam, ovde je tačno određeno na koje osuđenike se ne odnosi primena zakona o amnestiji i to je dobro. Svi smo čitali zakon i zna se koji osuđenici ne mogu doći pod udar zakona, odnosno pod primenu zakona o amnestiji i za njih amnestija ne važi. Amnestija u najvećem broju slučajeva važi za one ljude koji su, kažem, iz bilo kojih razloga došli pod udar zakona i nalaze se na izdržavanju kazne. Prema tim ljudima i prema njihovim porodicima ova vlada, ovo ministarstvo, ova skupštinska većina je pokazala i pokazaće milosrđe i pokazaće da želi da im pruži još jednu šansu, da mogu da budu aktivni učesnici stvaranja i izgradnje novog društva u Srbiji. Iz tog razloga još jednom kažem da će poslanička grupa JS glasati za zakon u načelu i u pojedinostima.