Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Petar Petrović

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija

Govori

Gospođo predsednice, uvaženo predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto u toku dana nekoliko puta je pomenuto moje ime u vezi sa učešćem u radu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, osećam obavezu da kažem dve-tri rečenice, a drago mi je da moj uvaženi kolega Neđo Jovanović je posle jedno 15 dana shvatio da je sa mnom bio u pravu pre jedno 10-ak, 15-ak dana.
Ali, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je doneo odluku kakvu je doneo i on tamo donosi odluku većinom glasova prisutnih članova Odbora i nema niko pravo da menja sada odluke Odbora. Po meni je to tako i ja sam tada na sednici predložio, imajuću u vidu, da ako neko predloži da se od 100 članova, svih 100 članova briše, to nije želja amandmanom da se poboljša tekst zakona. Amandman je sredstvo da se utiče na poboljšanje teksta zakona. Ja tako shvatam rad u ovoj Narodnoj skupštini kao narodni poslanik koga je izabrala jedna određena grupa građana koja je izašla na izbore i glasala za njega.
Ako neko želi da jedan zakon ne bude u primeni on može jednostavno samo u članu 1. gde se kaže, u svakom zakonu šta taj zakon reguliše, da kaže „briše se“ taj član. Ako bi Skupština prihvatila taj član ilerevantno je više diskutovao o svim ostalim članovima, jer oni su bez predmetni i ne mogu da bud prihvaćeni.
Prema tome, mislim da u buduće morali bi da malo ozbiljnije razmatramo sve amandmane i da vidimo, jer je neko pomenuo tada na Odboru za ustavno pitanje i zakonodavstvo i ocenu Ustavnog suda. Hajde, da donesemo odluku, pa da čekamo jedno dve-tri godine, Ustavni sud će da donese odluku kako će da donese, a mi se sigurno nećemo retroaktivno vraćati, pa ponovo da razmatramo o tim amandmanima. Hvala lepo.
Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, članovi Ministarstva, uvažene kolege koje su diskutovale o tome da je amandmanom Odbora prihvaćen amandman grupe poslanika DS, ispustili su da kažu da istovremeno tim amandmanom Odbora obuhvaćen je i amandman gospodina Đurišića i grupe poslanika koji su podneli, jer istovremeno Odbor je morao proceduralno da ne prihvati amandman gospodina Đurišića i grupe poslanika, jer se radi o istim, a objedinio svojim amandmanom i amandman gospodina Đurišića i grupe poslanika i Gordane Čomić, i grupe poslanika. Tako da je to amandman koji u sebi sadrži i jedan i drugi amandman koji su podnele ove dve grupe poslanika.
Treba reći da je ovaj amandman prihvaćen, između ostalog i što su stigli zahtevi od strane organizacija koje štite invalidna lica, lica sa slabim vidom, i td, da ne nabrajam sve.
Na taj način smo izašli u susret svim tim organizacijama, a istovremeno i prihvatili amandmane koje su uvažene kolege poslanici podneli, i na taj način smatramo da će tekst zakona biti poboljšan. Siguran sam i da gospodin ministar će prihvatiti u ime Vlade ovaj amandman i da on postane sastavni deo zakona. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na početku, pošto nisam hteo malopre da koristim, jer nisam hteo da dva puta govorim o istom pitanju, želim da kažem da je pre početka ove sednice održana sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i da je jednoglasno doneta odluka da se predloži Narodnoj skupštini da sve predloge zakona prihvati u načelu.
Što se tiče poslaničkog kluba JS, mogu da kažem da će poslanici JS u danu za glasanje podržati sve predložene izmene i dopune zakona koji su danas na dnevnom redu.
Kao što je i sam gospodin ministar rekao, ovih ostalih pet zakona, odnosno četiri, baziraju se na izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i sam je on rekao da, ovo što mi danas imamo pred sobom, i što ćemo se, nadam se u sredu, možda već u ranim popodnevnim časovima usvojiti, je rezultat kompromisa koji je napravljen u radnoj grupi između predstavnika Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde RS.
Kada kažemo kompromis, onda je sigurno da je na tim sastancima, na kojima su razmatrani predlozi jedne i druge strane, moralo da dođe do popuštanja, ja bih tako rekao, u stavovima i jedne i druge strane, da bi se našlo najpovoljnije rešenje i za jednu i za drugu stranu a istovremeno da se nađe i najbolje rešenje i za sve građane u Republici Srbiji, pravna lica, koji četiri meseca ne mogu da ostvare neka svoja prava, ili da završe započete procese pred nadležnim pravosudnim organima. Ovde je bilo reči o šteti koja eventualno je nastala ili je prouzrokovana obustavom rada od strane advokata, i nerada pravosudnih organa, odnosno sudova.
Ja bih samo podsetio te dušebrižnike koji govore o šteti koja možda postoji a možda ne postoji. Da se vratimo nekoliko godina unazad i da kažemo kolika je šteta i da li je izračunata šteta koja je nastala u Republici Srbiji reformom pravosuđa iz 2010. godine. Tada je, ako se dobro sećam, a sećam se, preko 900 nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija ostalo van pravosudnih organizacija, pa su u postupcima pred nadležnim sudom, Ustavnim sudom, ostvarili svoja prava, a sada koliko imam saznanja, mnogi od njih potražuju naknadu zarada za onaj period za koji su nepravedno udaljeni sa posla.
Da li će ostvariti ili neće ostvariti ta svoja prava, nije moje da ocenjujem, jer postoje organi koji će o tome da donesu konačnu odluku. Ali, nemojmo da unapred pričamo o nekim štetama koje su nastale ili su mogle da nastanu, a da za to nemamo opipljive dokaze.
Kada govorimo o ovim zakonima koji su rezultat, kao što sam i rekao, kompromisa između jedne i druge strane, moram da kažem da moja saznanja idu dotle da je bilo mnogo oštrijih zahteva i sa jedne i sa druge strane kako da se reše nastali problemi. Na svu sreću, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, pozdravlja te napore radne grupe i Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, što nisu prihvatili takvi, ja bih rekao, mnogo oštriji zahtevi i sa jedne i sa druge strane i došlo se do ovih predloga izmena i dopuna ovih zakona koji zadovoljavaju, po nama iz Jedinstvene Srbije i Ministarstvo pravde i Advokatsku komoru Srbije.
Ono što je bitno i treba reći par stvari u vezi predloženih izmena i dopuna ovih zakona, a to je da će o ovim izmenama Zakona o javnom beležništvu, pravo na sastavljanje određenih pravnih poslova imati i drugi subjekti, prvestveno advokati, a ne samo javni beležnici, pa i ne samo advokati, u krajnjem slučaju, i to je dobro, ali će javni beležnik biti taj koji će izvršiti solemnizaciju, odnosno staviti solemnizničku klauzulu na taj pravni akt koji dođe kod njega na solemnizaciju i potvrditi da je to u skladu sa određenim propisima.
Kada govorimo o odgovornosti, pošto će sigurno biti takvih diskusija u kasnijim istupanjima pojedinih uvaženih koleginica i kolega, mislim da treba da pustimo da građani Srbije, na nekim narednim izborima, a njih će bez obzira na želje nekih da do njih dođe vrlo brzo, doći kada je zakonom predviđeno, a to je ako se ne varam 2018. godine, pa će onda imati mogućnosti da istaknu sve eventualne promašaje i negativnosti i Vlade koju vodi gospodin Vučić i Ministarstva pravde, koje vodi gospodin Selaković.
Siguran sam da će ova većina koja danas podržava Vladu Republike Srbije i koja čvrsto stoji iza Ministarstva pravde i ministra Selakovića, mogu i da vam kažem gospodine ministre, što se tiče poslanika JS ne obazirite se na to što vas pozivaju na neku odgovornost i na ostavku, ne dajte ostavku. Jedino mi možemo da vas smenimo, jer smo vas mi izabrali, mislim na celu većinu ovde. Vi dobro radite u Ministarstvu pravde, kao i celo Ministarstvo, a oni koji žele promenu vlasti u Srbiji imaju mogućnosti u 2018. godini da izađu sa novim programima i da pobede na izborima. To je demokratsko pravo, demokratsko načelo kojeg će se JS uvek pridržavati.
Što se tiče primedbi, a bilo je o tome reči i na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, o stupanju na snagu ovih zakona koji su danas pred nama, poštovani narodni poslanici, da vas obavestim, da već postoji amandman, a i ako ne postoji daće ga Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, da ovi zakoni stupe na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Tako da mogu da kažem i predstavnicima Advokatske komore da će zakon vrlo brzo stupiti na snagu i vratićemo se u normalne okvire rada u sudovima i tužilaštvima.
Na kraju krajeva, nekima se možda i ne sviđa i neće im se svideti što je došlo do kompromisa između Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, jer ne treba pobeći od one narodne izreke, mnogi misle da što je nekima gore, nama će biti bolje. Nema od tog posla ništa, ova Vlada, ovo Ministarstvo pravde, ovi poslanici koji podržavaju Vladu i ministre koje smo izabrali, nastaviće zacrtani put.
Da zaključim, poslanički klub JS će podržati predložene izmene i dopune zakona i podržaće sve ostale napore Vlade i Ministarstva pravde da Srbija ide uspravno u Evropu i da se u Srbiji bolje živi. Hvala.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Pilja, koja je ovlašćeni predstavnik grupe poslanika koja je podnela predlog ovog zakona.
Gospođo predsednice, ako mi dozvolite, ja bih samo u jednom minutu govorio o stavu Odbora, a da iskoristim vreme da govorim i kao ispred poslaničke grupe, da se ne javljam ponovo.
Znači, na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je jednoglasno prihvaćen u nacrtu Predloga izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, iz razloga koji su navedeni u obrazloženju za izmene ovog zakona.
Istovremeno da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržati predlog ovih izmena zakona iz razloga navedenih u obrazloženjima.
Smatramo da je u dosadašnjoj primeni ovog zakona bilo dosta nelogičnosti, ali istovremeno, ispred poslaničke grupe JS mogu da kažem da mi ne možemo svu krivicu da snosimo za zakon koji smo usvojili 2011. godine, već upravo deo krivice moraju da prihvate i da snose oni koji su određivali izvršitelje koji će raditi na terenu.
Naime, u mnogim javnim komunalnim preduzećima su oni koji su birali i određivali ko će se baviti izvršenjem, odnosno naplatom potraživanja tih komunalnih preduzeća određivali jednog, ili eventualno dvojicu izvršitelja i davali im po nekoliko hiljada predmeta. Niko njima nije zabranjivao i zakon to nigde nije zabranjivao da su mogli da odrede više izvršitelja. Mogli su, recimo, ako su potraživanja u Vranju ili u Nišu da daju te poslove tim izvršiteljima iz Vranja, iz Niša itd.
Prema tome, nije samo krivica do zakona, nego je krivica do onih koji su zakon primenjivali. To moramo reći. Zato što je praksa takva kakva je, mi smo morali da dođemo u situaciju da predložimo izmene ovog zakona da bismo upravo onemogućili one koji su više hiljada predmeta davali jednom ili par izvršitelja da to ubuduće ne rade, već da se izvršenja daju onim izvršiteljima koji će sedište biti vezano za prebivalište, odnosno sedište izvršnog dužnika i to je dobro.
Međutim, ono što bismo mi iz JS predložili, to je da se razmisli i da se da, rekao bih, neki nalog nadležnim inokosnim i drugim organima u javnim komunalnim preduzećima da mnoga potraživanja koja su stvarno mala, ima na hiljade takvih potraživanja, se eventualno otpišu ili na neki drugi način stave u mogućnost da se izvrši od strane onih dužnika, jer imamo ne mali broj slučajeva da troškovi izvršenja nekoliko puta premašuju iznose onih koji treba da se naplate. To izaziva kod izvršnih dužnika veliki revolt.
Narod ne shvata, odnosno dužnik ne shvata da postoje tarife po kojima privatni izvršitelj radi i on mora da naplati svoju uslugu. U svakom slučaju, tamo gde postoji mogućnost da se određena mala potraživanja, koja neće da ugroze poslovanje tih komunalnih sistema, otpišu, da se kamate za neka potraživanja, mada se to i radi, otpišu ili svedu na neku razumnu meru, jer smo u mnogo slučajeva radili i zakone donosili gde smo kamate na određena potraživanja kod mnogih poverilaca potpisivali i davali mogućnost da se obaveze izvršavaju na rate.
Sve to treba imati u vidu u primeni ne samo ovog zakona. Ovaj zakon je sigurno dobar i pospešiće rad i mogućnost naplate određenih potraživanja od strane komunalnih preduzeća, jer ovde se radi samo o onim potraživanjima koja se tiču potraživanja javnih komunalnih službi, kao što su distribucija, vodovod, čistoća itd, da ne nabrajam dalje, znamo o čemu se radi. Dobro je, takođe, što je ovde obaveza da izvršni poverilac mora izvršitelju da dostavi dokaz da je opomenuo izvršnog dužnika na način propisan zakonom da izvrši svoju obavezu, pa da tek tada može izvršitelj da krene u naplatu potraživanja. U protivnom, on mora, tako i zakon predviđa, da zaključkom odbaci predlog za izvršenje.
Sve u svemu, na ovaj način ćemo sigurno poboljšati primenu postojećeg zakona i siguran sam i poboljšati i naplatu tamo gde je moguće da se naplate javne komunalne obaveze. Istovremeno, još jednom kažem, bilo bi dobro da se razmisli da li je moguće i kako je moguće da se ona potraživanja javnih komunalnih preduzeća koja su mala, na neki način otpišu, da ne bi ti troškovi izvršenja prevazilazili nekoliko puta troškove obaveza koje ima neki dužnik prema poveriocu.
Na kraju krajeva, još jednom da ponovim, u danu za glasanje poslanička grupa JS će glasati za Predlog izmena i dopuna ovog zakona. Hvala.
Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće izmene i dopune …
(Zoran Babić, s mesta: Kome gospodin Živković govori: „Šta je, majmune?“ Nekome ko je stariji od njega. Šta je ovo?)
Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, pomoćnice ministra, dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da kažem da će poslanička grupa JS podržati obe izmene i dopune zakona, kako o javnom beležništvu, tako i o prometu nepokretnosti iz razloga što smatramo da će ovim izmenama biti popravljeno stanje, odnosno popravljeni ovi zakoni koji su sada na snazi, a istovremeno će se prevazići određeni problemi koji postoje zbog obustave rada ili štrajka jedne esnafske organizacije u Republici Srbiji.
Ovde je bilo reči i od strane ministra i od strane učesnika u raspravi o nekim stvarima zbog kojih se menjaju ovi zakoni, ali odmah na početku želim da u ime JS postavim jedno pitanje i da otklonimo jednu dilemu. Da li mi iz poslaničke većine i iz opozicije želimo da Srbija upodobi svoje propise propisima EU i da ih primenjuje posle toga, ako želimo da jednog dana iz statusa kandidata za ulazak u EU uđemo i budemo punopravni član evropske zajednice naroda?
Ako Zakon o javnom beležništvu ima većina zemalja koje su članice EU, kao i neke zemlje iz okruženja Republike Srbije koje nisu članovi, ali su takođe kandidati za ulazak u EU, zašto mi sada pravimo problem oko primene određenog zakona koji se u tim zemljama primenjuje sa skoro istim ili sličnim odredbama?
Danas sam dobio jedan dopis, pretpostavljam da su dobile i sve poslaničke grupe od strane Advokatske komore Srbije i zbog javnosti, moraću da pročitam šta oni traže. Kažu u jednom od pasusa – ne postoji nijedan pravni razlog da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima solemnizuju; za njihovu punovažnost oduvek su bili dovoljni pismeni oblik i sudska overa potpisa. Prevedeno, to znači da treba da se vratimo na staro, da ne menjamo ništa, da ostane isto.
U ime poslaničkog kluba JS, pitam – da li je to staro bilo uvek dobro? Šta su overavali sudski overitelji, overivači u osnovnim sudovima, odnosno bivšim opštinskim sudovima? Oni su overavali samo potpise, odnosno proveravali su identitet potpisnika na ugovore o prometu nepokretnosti i ništa drugo. O tome je gospodin ministar pričao. Sada se od solemnizacije pravi javno-beležnička isprava, koja ima snagu izvršne sudske isprave.
Postavlja se pitanje sada – ako je ono ranije bilo dobro, kako se dešavalo da naročito u Beogradu, a i u drugim gradovima Srbije, jedan stan ili jedna nepokretnost se proda više puta, a oni koji su drugi, treći, četvrti ili peti kupac u sudskim postupcima koji se vode po više godina nikada ne ostvare svoje pravo?
Sada sam siguran, kada se pravi javno-beležnička isprava i kada se solemnizuju, ukoliko usvojimo ove izmene, a nadam se da ćemo usvojiti izmene Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o javnom beležništvu, neće biti i neće dolaziti do takvih stvari.
S druge strane, u tom dopisu koji smo dobili opet se traži, kaže – zbog toga Advokatska komora Srbije ponovo podseća da je zahtev protesta da se ukine ekskluzivitet notara kod sačinjavanja ugovora, da građani i advokati mogu slobodno da sastavljaju ugovore koje notar samo overava itd. Vidim da u ovom dopisu koji smo dobili mi iz poslaničke grupe nema pitanja poreza. Da li to znači da su se saglasili da su poreska rešenja bila dobra? Ja znam da je jedan od uzroka protesta bilo i tzv. povećanje poreza, enormno povećanje poreza itd. Da li su odustali i ostali samo na ovi zahtevima? Ako su ostali na ovim zahtevima, usvajanjem ovih izmena svi zahtevi će biti prihvaćeni.
Još nešto što je vrlo interesantno, govorim i zbog vas, uvažene koleginice i kolege poslanici, a i zbog javnosti, juče sam gledao jednu emisiju na televiziji, mislim da je Prva, bio je i gospodin ministar učesnik u toj emisiji, ali bio i jedan od predstavnika Advokatske komore i, između ostalog, čuo sam jedan izraz da je postojećim važećim zakonima o javnom beležništvu i o prometu nepokretnosti ukinuto neko pravo advokatima, odnosno da su lišeni poslovne sposobnosti.
Kao diplomiranom pravniku, sa preko 30 godina radnog iskustva, od toga preko 20 godina na zastupanjima u firmama gde sam radio, i meni je ukinuta poslovna sposobnost. Ako to prihvatimo ovim zakonom, jer do izmena kad usvojimo ove zakone, nisam mogao i ne mogu da sačinjavam Ugovor o prometu nepokretnosti, nego sam morao da idem kod javnog beležnika ili notara.
U čemu je razlika, između mene i nekog kome je to profesija, da je on sada postao poslovno nesposoban, a ja sam poslovno sposoban. Znači, oboje smo poslovno nesposobni, ako upotrebimo taj izraz. Prema tome, to ne stoji.
S druge strane, šta ćemo reći o profesorima obligacionog prava ili građansko-procesnog prava na pravnim fakultetima? Da li su i oni bili lišeni poslovne sposobnosti, pošto su primenom ovog važećeg zakona morali da idu kod notara da prave ugovore o prometu nepokretnosti. Ovim izmenama daje se to pravo samo što će ti ugovori morati ipak da budu solemnizovani kod notara, odnosno da se napravi javno-beležnička isprava. To je dobro. Omogućiće se mnogima da prave ugovore o prometu nepokretnosti, ali da neće biti samo da se overava identitet onih potpisnika na ugovorima, nego će morati javni beležnik da napravi javno-beležničku ispravu koja će garantovati i prodavcu i kupcu da je ugovor valjan i da sutradan neće proizvoditi neke pravne posledice, loše po jednu ili drugu stranu.
Takođe je govoreno i mnogo smo pričali o pravu građana na pravnu zaštitu itd. Sad ja pitam određene nosioce javnih funkcija - da li su oštećeni unazad dva meseca mnogi građani u Republici Srbiji, time što ne ostvaruju svoje pravo na suđenje u razumnom roku, ne ostvaruju svoje pravo na ostvarivanje određene pravde pred nadležnim sudskim organima, zarad zadovoljavanja nečijih ličnih interesa? To moram javno da kažem. Mi moramo, kao narodni poslanici, da se borimo da svi građani budu ravnopravni pred zakonima i pred svim državnim organima u primeni i u zaštiti određenih svojih prava.
Zato, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Vučićem, prepoznalo problem, koji možda i ne bi bio toliko veliki problem da se nije digao na neki visoki tron, da kažem tako, malo iz političkih ili nekih drugih razloga, ali u ovoj svojoj diskusiji ne bih ulazio u te razloge, i da ovim izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i o Zakona o prometu nepokretnosti želi da se izađe u susret zahtevima mnogih građana da mogu na lakši i jednostavniji, pravičniji način i jeftiniji, ja bih rekao, to treba posebno naglasiti, dođu i da ostvare neka svoja prava i da zaštite neka svoja prava. Iz tog razloga, još jednom ponavljam, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati oba predloga zakona.
Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da kažem da je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu jednoglasno doneo odluku da ne prihvati ovaj amandman, kao i druge amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Međutim, ono što hoću da kažem je da me pomalo iznenađuje diskusija pojedinih uvaženih kolega narodnih poslanika da ne razlikuju osnovnu stvar, a to je prijem u radni odnos sudijskog pomoćnika, odnosno tužilačkog pomoćnika ili tužilačkog saradnika i zamenika javnog tužioca ili tužilaca koji se biraju po posebnom postupku. Zbog javnosti koja verovatno prati ovaj prenos želim da kažem da se ovde radi o prijemu u radni odnos tužilačkih saradnika, a ne radi se o prijemu i postavljanju na funkciju zamenika javnog tužioca.
S druge strane, iznenađen sam da pojedini narodni poslanici, doduše, pojedini su i prepoznali o čemu se radi jer dugo prate rad, dugo su poslanici i znaju da dobro pročitaju i prouče svaki materijal koji uđe u skupštinsku proceduru. Dakle, ovde imamo s jedne strane već mesecima i godinama htenja teorijska da najbolje stručnjake iz svih oblasti zadržimo u zemlji, da im ponudimo zbog toga što su dobri i stručni, što su fakultete završili odličnim uspehom, što su se pokazali u svom radu i prilikom polaganja drugih stručnih ispita, da im omogućimo i da ih primimo u radni odnos, da mogu da rade i da nastave da se usavršavaju, a s druge strane želimo opet da na neki način, samo iz nama poznatih razloga, to sprečimo.
Ne razumem zašto se mi bunimo što je grupa od 199 narodnih poslanika, među kojima su i poslanici JS, koji su potpisali predlog i glasaće za ovaj zakon i u načelu i u celini, zašto mi sada hoćemo da izbegnemo formulaciju „prima se“, ako to već postoji u Zakonu o uređenju sudova?
Šta to znači izraz ima prednost pri zapošljavanju. Izvinite, dugo godina sam bio u raznim kadrovskim službama, ima prednost pri zapošljavanju je formulacija opšteg karaktera koji možda nešto znači, a ne mora da znači ništa, u krajnjem slučaju.
Zato kažem i ne bih dužio, gospodin Babić je dosta rekao ono što sam ja želela da kažem. Iznenađen sam malo da i ovlašćeni predlagač nas grupe poslanika nije to rekao. Ako su se saglasili sa predlogom ovih izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu predsednik Vrhovnog kasacionog suda i po funkciji predsednik Visokog saveta sudstva, gospodin Milojević, ako se saglasila predsednika, odnosno Republički tužilac i po funkciji predsednik Državnog veća tužilaca, gospođa Zagorka Dolovec, ako se saglasilo Društvo sudija, ako se saglasilo udruženje javnih tužilaca i pomoćnika, šta to mi sada treba da tu mnogo filozofiramo i da ne prihvatimo ono što su se svi saglasili i dali punu podršku tome.
Zbog javnosti moram da kažem i sledeće. Pošto je ovo pominjana i čuvena Agencija za borbu protiv korupcije i njena neka rešenja, pa je rečeno, a čini mi se da sam dobro zapamtio taj izraz da je Agencija dala nalog ili zahtevala da ministar pravde podnese ostavku. Izvinite, Agencija može da da u svojoj prvostepenoj odluci samo preporuku da neko podnese ostavku, a konačnu odluku će doneti upravni ili nadzorni odbor ili već kako se zove Agencije za borbu protiv korupcije. Koliko ja znam u postupku je žalba gospodina Selakovića. Siguran sam u nešto a to je da će taj odbor dobro razmotriti tu žalbu, a sticajem okolnosti bio sam na sednicama i Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva kada su donošene po Agenciji tzv. sporne odluke. Odluke su donete jednoglasno i ministar ni na koji način nije uticao na donošenje takvih odluka.
Kako radi ta Agencija za borbu protiv korupcije, uvažene koleginice i kolege, reći će vam moja malenkost šta se desilo. Pre mesec dana od te Agencije dobio sam dopis da im dostavim dokaze kako sam napravio kuću 1991. i 1992. godine, sa dokazom o finansijama na osnovu kojih sam pravio. Samo sam im u dve rečenice odgovorio. Prvo, da moraju da znaju zakon, a to je da oni koliko znam nisu od Agencije za borbu korupcije se pretvorili u Komisiju za ispitivanje porekla imovine. A drugo, da se finansijska dokumentacija po postojećim propisima čuva deset godina. Imam je, ali im nedam, jer nemaju osnova da traže to.
Još jednom da naglasim, da ne treba da mi sada budemo i kadije koje će tužiti i kadije koje će suditi. Kada je u pitanju i Komora notarska, pustimo Ustavni sud ove države da oceni da li je nešto u skladu sa postojećim zakonima, sa postojećim ustavima, a nemojmo mi ovde zbog javnosti da presuđujemo unapred. Zna se ko u ovoj državi meritorno odlučuje. Postoje zakonske mogućnosti da se na svaku prvostepenu odluku uloži žalba i postoje nadležni državni drugostepeni organi koji će doneti konačnu odluku.
Još jednom želim da kažem, poslanička grupa i poslanici JS neće glasati za ovaj amandman.
Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu mogu da kažem da je Odbor jednoglasno podržao izmene i dopune Zakona o sudijama i Predlog izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu.
Ne bih mnogo obrazlagao, koleginica Pilja je dovoljno rekla šta su razlozi i šta je rukovodilo 199 poslanika da izađu pred Narodnu skupštinu sa predlogom ovih izmena ova dva zakona. Rekao bih samo jedno, a to je da treba da zaštitimo nosioce pravosudnih i javno-tužilačkih funkcija koji imaju 40 godina ili će vrlo brzo dostići 40 godina radnog staža ili staža osiguranja, a nemaju 65 godina života. Radi se o vrlo malom broju nosilaca javno-tužilačkih i sudijskih funkcija. Radi se o ljudima koji su vrlo rano, odmah po završetku fakulteta, a fakultet su završili sigurno redovno, čim su pre 65 godina dostigli cifru od 40 godina staža osiguranja, to znači da su fakultet završili sa 22 ili 23 godine u redovnom roku, i treba im omogućiti, s obzirom na njihovo znanje, iskustvo i stručnost, da ostanu, da mogu da rade i da budu nosioci javno-tužilačkih i sudijskih funkcija do navršenih 65 godina života. To je preporuka i drugih organa i organizacija, kao što ste čuli od koleginice Pilje. Iz tog razloga je Odbor prihvatio ove izmene i dopune ova dva zakona i predlaže Narodnoj skupštini da ih usvoji.
Gospođo predsednice, ako mi dozvolite, iskoristio bih ovo vreme, samo još jedan minut, da u svojstvu zamenika predsednika poslaničke grupe JS kažem i da će poslanička grupa JS, da se ne bih ponovo javljao, podržati oba ova dva zakona, kao i Zakon o legalizaciji, jer smatramo da je dobro da damo još jedan dodatni rok od šest meseci svim onim ljudima koji nisu mogli u proteklom periodu za godinu dana da dođu do određene dokumentacije pomoću koje bi legalizovali svoje objekte. Na taj način ćemo pomoći i njima i lokalnim samoupravama da taj posao već jednom privedu kraju. Hvala lepo.
Gospođo predsednice Skupštine, uvaženo predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče poslaničkog kluba JS, dileme nema. Mi ćemo podržati izmene Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, popularno nazvane – rebalans budžeta, kao i prateće zakone uz ovaj rebalans budžeta.
Daćemo punu podršku ovim izmenama iz razloga što smatramo da su one neophodne i, dozvolite mi da kažem, iznuđene. Jednostavno, u ovom trenutku, Vlada Republike Srbije je došla dotle da mora da vrši izmene budžeta i da predloži ove, za široke narodne mase i zaposlene u javnom sektoru, nepopularne mere, ali, jednostavno, kad se nešto mora, onda to mora da se prihvati kao realnost.
Po mišljenju JS, i u tome podržavamo premijera Vučića i ostale članove Vlade, ovo je štednja za budućnost. Ako želimo da za godinu i po, dve, pa i tri, da budemo malo i pesimisti, živimo bolje, mi moramo da stegnemo kaiš i da štedimo u ovom vremenskom periodu, do kraja 2014, 2015. i 2016. godine, da bismo našoj deci stvorili uslove da imaju lepšu budućnost, da mogu naša deca i naši unuci da se nadaju boljem, a i mi svi sa njima. Kad ovo kažem, imam u vidu i ne bih se bavio ciframa, jer su cifre samo tehnički pokazatelj nekog rada u proteklom periodu, a takođe će biti tehnički pokazatelj onoga šta budemo radili u ovom sadašnjem i budućem vremenu.
Ove mere štednje koje predlaže Vlada Republike Srbije moraju da doprinesu onome čemu svi težimo, a to je da ulažemo u budućnost, a to znači da ulažemo u nove fabrike, da investiramo u nova radna mesta, da zapošljavamo nove radnike, mlade, školovane ljude, da ih zadržimo u Srbiji, da im pružimo mogućnost da mogu da žive od svog rada, da stvaraju porodicu i da jednostavno ponovo, po ko zna koji put, stvorimo uslove da nam se Srbija ne prazni, da nam se Srbija ne smanjuje, da nam se u Srbiji rađaju deca, da nas ima više nego što nas ima sada. A to ćemo moći samo ulaganjem u budućnost, ulaganjem u nove investicije, ulaganjem u nova radna mesta.
Kad to kažem, imam u vidu sledeće, gospodine predsedniče Vlade i gospodine ministre finansija. Morate da nađete načina, ne do kraja ove godine nego u pripremi budžeta za 2015. godinu, jer ovo je, ja bih rekao, samo jedan korak za pripremu budžeta za 2015. godinu, da se što više odvoje sredstva, u granicama mogućnosti budžeta za 2015. godinu, da se ulaže u poljoprivredu poljoprivredu i one grane koje se oslanjaju na sirovine koje se stvaraju u poljoprivredi.
Takođe, da uložimo mnogo više sredstava u razvoj tzv. „ruralnih sredina“, da zadržimo ljude, naročito mlade ljude, da ostanu da žive kod svojih roditelja na svojim imanjima, da im omogućimo da mogu da dođu do tehničkih proizvodnih sredstava, da proizvode u sredinama i u mestima gde su rođeni, gde žive njihovi roditelji, gde im je dedovina, itd.
Ako to radimo, rešićemo jedan veliki problem, a to je socijalni problem. Imamo danas mnogo ljudi koji su došli iz tzv. ruralnih sredina u urbane sredine, nisu se snašli, zaposlili su se ili su ostali bez posla i danas predstavljaju u mnogo čemu lica u stanju socijalne potrebe, a psihički i fizički su sposobni da mogu da proizvode, da mogu da rade, da mogu da stvaraju budućnost u svojoj porodici, samo im treba omogućiti sa malim sredstvima da krenu da rade i da mogu da stvaraju.
Govorio je ministar Vulin o socijalno ugroženim licima, odnosno o licima koji se nalaze u stanju tzv. „socijalne potrebe“ i potpuno kao JS podržavamo vašu uredbu da se onim psihički i fizički sposobnim licima koja primaju socijalnu pomoć, omogući da mogu da rade i da zarade, a ne da kod centara za socijalnu pomoć samo čekaju da prime tu neku crkavicu, da kažem tako, od te socijalne pomoći, od koje očigledno ne može ipak mesec dana da se živi.
Bilo je ovde govora i o privatizacijama koje su rađane unazad više godina. Moja malenkost, kao zamenik predsednika JS, neće da koristi ovu govornicu da sada kritikuje sve što je urađeno u ranijem vremenskom periodu, ali bih voleo da neko uzme, ko je zainteresovan i ko smatra da ne govorim dobro, kao tada poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 2001-2002. godine, stenografske beleške govore, govorio sam ja tada i predsednik JS, gospodin Marković, da je najlakše prodati najbolju kravu iz staje za dobre pare, a te pare ne uložiti da kupiš dve druge dobre krave, nego da je gurneš u potrošnju. A mi smo upravo tih godina radili sa privatizacijom to da smo prodavali najbolja preduzeća, iz kojih je mnogo radnika otišlo, ostalo bez posla, a ta preduzeća, odnosno te pare nismo uložili u nešto drugo, u stvaranje novog proizvoda, u otvaranje novih pogona, u stvaranje novih radnih mesta.
Ali, to je jedna daleka prošlost i ja ne bih o tome govorio. Smatram da onaj koji se samo bavi prošlošću nema izgleda za lepšu budućnost.
U ime moje poslaničke grupe apelujem da se setimo prošlosti, ali da podvučemo liniju i da gledamo u budućnost i da ovim merama stvaramo uslove da se u budućnosti bolje živi.
Bilo je ovde govora i oko naplate poreza itd. Nije moje da ocenjujem da li su državni organi dobro radili ili nisu dobro radili oko naplate poreza. Očigledno da su rezultati tih naplata su takvi da pre idu za tim da nije sve rađeno najbolje. Bilo je i dobrih poteza, ne može se sve kritikovati, ali očigledno da je u nekim segmentima poreskih organa zatajila odgovornost, zatajila, rekao bih, i stručnost, zatajilo možda još nešto, ali, evo, mislim da je došlo vreme i da se to ispravlja i da se porez naplaćuje onako kako treba, prema realnim ekonomskim osnovama, prema ekonomskoj snazi poreskog obveznika, prema zaradama, prema dobiti, itd.
Međutim, ono što meni nije jasno, a postavljam pitanje u ime Jedinstvene Srbije - kako je moguće da neki poslodavac dolazi na posao „Mercedesom S 500“, a da njegovi radnici šest meseci ili 12 meseci ne primaju platu? Javno pitam kako ga, bre, nije sramota pred Bogom i pred narodom?
S druge strane, govorilo se o mogućnostima da se ove uštede ulože u nove investicije i ja sam o tome govorio u prethodnom izlaganju.
Gospodine predsedniče, ja bih voleo i apelovao na vas i na ministra finansija i na sve ministre u Vladi da malo više date slobodu, ali i da apelujete na sve lokalne samouprave da malo više imaju inventivnosti u dovođenju investitora u svoje sredine, da nude povoljnosti da se tamo izgrade novi objekti gde će se zapošljavati mladi iz njihovih sredina.
Nemojte mi zameriti, ja dolazim iz grada, opet moram da kažem, ugledajte se u mnogo čemu na Jagodinu. Mi to radimo uz pomoć u mnogo čemu i Vlade, ali i samostalno da dovedemo investitore i da zaposlimo radnike iz svojih sredina, a i iz okolnih gradova, ukoliko te struke nema u našoj sredini.
Na kraju, ono što je vrlo bitno, jer smo govorili i o platama, gospodine predsedniče, i vi ste napomenuli i ministar finansija je napomenuo da se sprema novi zakon, uredba, propis, ne znam kako da ga nazovem, o tzv. platnim razredima. U potpunosti ćemo kao Jedinstvena Srbija podržati ujednačavanje primanja, da za isti ili sličan posao, stručan ili manje stručan, u svakom slučaju zarade budu slične kada su u pitanju one zarade koje se isplaćuju iz budžeta države Republike Srbije.
Naročito bih vas molio da obratite pažnju na mnoge agencije i na mnoga tzv. nezavisna regulatorna tela. Nije moguće i nije normalno da direktori nekih nezavisnih regulativnih tela imaju po 300.000 i 400.000 dinara platu, a da predsednik Republike, predsednik Skupštine, predsednik Vlade Republike Srbije ima dva, dva i po puta manju platu.
Ja govorim i znam da su oni nezavisni, ali oni su nezavisni u svom radu, u donošenju svojih odluka, ali ne mogu i ne smeju da budu nezavisni od ekonomskog i finansijskog stanja koje je u državi Srbiji. Ne može neki činovnik u nekoj agenciji ili u nezavisnom regulatornom telu, koji ima godinu, dve ili tri staža, da prima 200.000 i 250.000 hiljada dinara, a ministar da radi u Vladi za 90.000 ili za 100.000 dinara. To, jednostavno, nije normalno za mene. Izvinite, molim vas, ali to je tako.
Svi oni primaju plate sa državnih jasli i moraju da budu upoređeni sa drugim poslovima. Ne mogu stručni saradnici u Vladi Republike Srbije ili u Narodnoj skupštini da primaju 60.000 i 70.000, a da u nekim agencijama neki, koji su se juče zaposlili, proverite koliko primaju, govorim na osnovu podataka, imaju 150.000 i 200.000 platu. Za koji posao, pitam ja i šta oni doprinose boljitku ove zemlje, boljem ekonomskom i bržem razvoju Republike Srbije?
Ja vas molim u ime Jedinstvene Srbije, gospodine predsedniče, sa svojim saradnicima da i o tome povedete računa. Kad to sve stavimo u okviru onoga zašto smo ovde, a imamo želju da usvojimo ovaj rebalans budžeta i prateće zakone i da stvorimo ambijent da se u Srbiji može za godinu ili dve, tri, kao što sam rekao, bolje živeti, da naša deca imaju bolju budućnost, ja u ime Jedinstvene Srbije i poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije još jednom da imate punu podršku za sve mere koje sprovodite i koje ćete sprovesti i želim vam uspešan rad u tom poslu. Hvala.
Gospodine potpredsedniče Skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da istaknem da će poslanička grupa JS podržati Predlog zakona za sprečavanje dopinga u sportu, u načelu, a siguran sam i u pojedinostima, iz dva razloga.
Prvi je formalne prirode, da tako kažem, a to je što postojeći zakon koji sada imamo i koji je trenutno na snazi donet je davne 2005. godine. U međuvremenu je Srbija, kao što je poznato, ratifikovala međunarodnu Konvenciju o sprečavanju dopinga u sportu 2009. godine. Pored toga od strane Svetske anti doping agencije usvojeni su određeni kodeksi kao i drugih međunarodnih organizacija, koji moraju da budu sankcionisani zakonima, nacionalnih saveza, odnosno država, da bi, kao što je i ministar rekao, naši sportisti od 1. januara 2015. godine nesmetano da se takmiče na određenim takmičenjima za koja se spremaju i za koje se prijave.
Takođe, kao stranka koja je uvek podržavala napore ove države da što pre uđe u EU i donošenje ovakvog zakona i usklađivanje sa drugim propisima EU i svetskih propisa koji regulišu materiju, mi moramo da podržimo i usvojimo novi zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Međutim, za nas iz poslaničkog kluba JS, mnogo su bitni oni drugi praktični razlozi za podržavanje ovog zakona, a to je da želimo da glasanjem za ovaj zakon i usvajanjem ovog zakona sprečimo mlade ljude i one koji su oko njih da se bave nekim nečasnim, nezakonitim, nemoralnim stvarima da bi postigli određeni rezultat u sportu, već da te mlade ljude i njihovu energiju usmerimo na zdravo bavljenje sportom, na zdrav trening, na zdravu ishranu i da stvarno talenat i rad na treninzima i na sportskim terenima bude jedino merilo za postizanje određenih evropskih i svetskih rezultata.
Poznato je da stranka kojoj pripadam ulaže mnogo sredstava tamo gde ima mogućnosti da mlade ljude odvojimo od kafića, od droge, od alkohola, da se bave sportom, a donošenjem ovog zakona sprečićemo ih da koriste neke supstance koje mogu da štete njihovom zdravlju ako žele da se bave sportom.
Nije novo reći da nisu uvek krivi sportisti kada se utvrdi da su koristili neko sredstvo ili neku supstancu da bi postigli neki bolji rezultat ili u pojedinačnom ili u ekipnom sportu i s toga posebno kao poslanička grupa JS pozdravljamo član 30. Predloga zakona koji predviđa oštre kazne za sve one koji proizvode ili stavljaju u promet te supstance koji štete, moramo reći, zdravlju sportista, ali na neki način pomognu da se postigne neki bolji rezultat nego što trenutne mogućnosti tog sportiste mu daju da može da postigne neki rezultat.
Tako da primenom ovih sankcija, kao i primenom novčanih kazni za sve one koji se ogreše o ta sportska pravila, ja bih rekao ne samo sportska, nego i moralna, etička pravila u sportu, treba da daju primer drugima da se ne bave time, nego da samo talenat i rad na treninzima, kao što sam rekao, bude jedini putokaz za ostvarivanje dobrog rezultata u sportu.
S druge strane, gospodine ministre, kao poslanički klub bi vam preporučili, ako je to moguće, da sve eventualne kazne novčane koje se prikupe od strane onih koji na bilo koji način se ogreše u primeni ovog zakona i koriste nedozvoljena sredstva za postizanje boljih rezultata, da se usmere na izgradnju novih sportskih terena, hala, bazena, itd, i da tamo treniraju oni mladi ljudi koji žele da se časno, pošteno i sportski bave sportom i da učestvuju na sportskim takmičenjima i da u skladu sa svojim mogućnostima postignu dobar rezultat.
Ove kazne koje su predviđene, odnosno koje se predviđaju članom 39. za one, kao što sam rekao, koji stavljaju u promet ili proizvode ove supstance, treba da se primene najrigoroznije, jer ljudi koji se time bave nekada i dovedu sportistu u zabludu da postigne neki rezultat preko koga ostvari i neka materijalna dobra, finansijska dobra, u stvari ne zaslužuje to svojim mogućnostima, svojim trenutnim zdravim, ako bi bili zdravi, sposobnostima ispoljenim na terenu bilo kom i u bilo kojoj vrsti sporta.
Iz tog razloga ne bih dužio mnogo, pozdravljamo napore ministarstva da ovu oblast reguliše na jedan adekvatan način, da sprečimo sve one koji i pomisle da mogu koristeći određena nedozvoljena sredstva, nedozvoljene supstance, da daju sebi mogućnost da postignu neki rezultat koji realno u datom trenutku ne mogu da postignu. Ne radi se ovde samo o pojedinačnim sportovima i u ekipnim sportovima nažalost ima mnogo pojedinaca koji koriste nedozvoljene supstance da bi njihova ekipa postigla bolji rezultat.
Nekada ostanu nekažnjeni zbog toga jer je nemoguće, ako je to u pitanju neki sportski tim koji broji kao fudbal 11 igrača i sa rezervama 20 igrača, ili, ne znam, rukomet, košarka itd, da svi odu na antidoping kontrolu.
S druge strane ima sigurno sportista koji se časno i, na svu našu sreću, to je većina, pošteno u granicama svojih sportskih i fizičkih mogućnostima bore da ostvare dobar rezultat.
Iz tog razloga mislimo da treba ove kazne u buduće primenjivati strogo, da bismo sprečili svaku pomisao da neko na nečastan, nemoralan, nezakonit način ostvari, prvo sportski rezultat, a taj sportski rezultat daje mogućnost dobijanje određenih drugih društvenih, materijalnih i bilo kakvih drugih priznanja.
Zato istrajte, gospodine ministre, u primeni ovog zakona. Od strane poslaničkog kluba JS imaćete punu podršku, jer mi se borimo i želimo samo da teren i trening pre izlaska na teren bude jedino merilo gde će sportista postići neki rezultat, a ne koristeći neka druga sredstva. Dakle, samo časno, sportski i na zakonit način da se postigne rezultat i da se na taj način ostvare određene privilegije koje društvo pruža. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, želim da kažem vama i svim kolegama narodnim poslanicima zašto poslanički klub JS neće podržati drugi deo amandmana gospodina Bradića. Iz prostog razloga što ovaj poslanički klub poštuje Poslovnik postojeći po kome radi Narodna skupština i ne može da glasa protiv Poslovnika, jer u Poslovniku piše da ne mogu amandmani da se daju na predloge zakona koji nisu predloženi od strane, kada su u pitanju izmene i dopune zakona, Vlade.
Prema tome, Vlada nije predložila cenu, da se menja cena izrade i ko će da plaća elektronske kartice, već je samo predložila promenu datuma i molim vas da o tome ne diskutujemo.
Meni je žao da neko ko je ovde već deset ili više godina poslanik, ima tu iskusnih poslanika, ne može i neće da pročita Poslovnik, a u Poslovniku to piše.
Gospodine predsedavajući, nisam hteo da se javim da reklamiram član 106. stav 2. Poslovnika.
Vi ste kršili Poslovnik celo popodne od 15.00 časova. Dozvoljavate da se priča o svemu i svačemu, a ne samo o temi. Danas smo izgubili sat vremena pričajući o cenama, o nekim drugim stvarima, a to nije tema predloga izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju. Kada to bude došlo na dnevni red diskutovaćemo o tome.
S obzirom da televizija prenosi, pa onda treba da se brinemo za građane svi redom na osnovu zdravog razuma i logike, evo ja na osnovu svog zdravog razuma i logike kažem da treba da čitamo Poslovnik i da ga doslovce primenjujemo.
Dame i gospodo narodni poslanici, dugo sam u Skupštini, ali prvi put čujem da treba kao narodni poslanik da odlučujem i donosim odluku o obrazloženjima. Do sada sam odlučivao o predlogu zakona po pojedinim članovima, o amandmanima itd.
Obrazloženja za predlog zakona ili za predlog izmena i dopuna zakona mogu da budu dobra, manje dobra ili loša. Mi poslanici ćemo procenjivati kakva su, ali mi, prilikom pritiskanja ovih tastera – za, uzdržan ili protiv, mi odlučujemo o tome da li ćemo glasati za zakon, za izmene zakona, a ne da li ćemo glasati o obrazloženju. Hvala.
Gospođo predsednice Skupštine, gospodine prvi potpredsedniče Vlade, gospodine Sertiću kandidatu za ministra privrede, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste već iz izlaganja predsednika poslaničke grupe JS čuli da će poslanička grupa JS podržati predlog predsednika Vlade gospodina Vučića da se za ministra privrede izabere gospodin Željko Sertić.
Zašto ćemo podržati ovaj predlog. Dosta se čulo iz predlaganja gospodina Markovića, a ja ću samo u par minuta još neke stvari napomenuti.
Nama iz JS je posebno drago i zadovoljstvo da će na čelu Ministarstva privrede doći čovek koji ima dugogodišnje iskustvo u privredi, koji zna šta znači kad dođe prvi i 15. u mesecu, kad treba obezbediti platu za zaposlene u preduzeću i koji je to prema mojim saznanjima vrlo uspešno radio. Dakle, ne pripadam onim privrednicima koji vode svoje firme, a da je njima dobro, a njihovim zaposleni nemaju redovna primanja. Dakle, to se traži u srpskoj privredi.
Neću govoriti i oduzimati vreme svima nama ovde u Skupštini o tome u kakvoj je situaciji srpska privreda danas i o razlozima zašto se ona nalazi u takvoj situaciji. Razlozi su dosta poznati svima nama i široj javnosti ima tu mnogo i subjektivnih okolnosti koje su dovele do toga i to možda i više subjektivnih, a ima i objektivnih okolnosti.
Budući ministar privrede gospodine Sertiću, to ćete biti vi naći će se pred jednim velikim izazovom u budućnosti, a to je da ćete morati da stvorite uslove ili kako se to popularno kaže – privredni ambijent, da uspešne firme u Srbiji budu još uspešnije, a da one koje su manje uspešne nađu načina da izađu iz krize u koju su dospeli i da mogu redovno da obavljaju svoju privrednu delatnost i da redovno isplaćuju plate, odnosno zarade svojim zaposlenima.
Naravno, to neće biti nimalo lak posao, a naročito ćete imati problem, siguran sam, i o tome smo i govorili mi iz JS kad je bio izbor ministra finansija, sa firmama koje se nalaze u restrukturiranju i to više godina. To su nekada bile vrlo velike i moćne firme sa više hiljada zaposlenih u svojim pogonima. Danas one imaju mnogo manje zaposlenih i tako sa malim brojem zaposlenih opet nemaju redovna primanja ili imaju redovna, ali dosta mala primanja.
Mi vam predlažemo da u tim firmama se izvrši reorganizacija, ali stvarno temeljna reorganizacija tih firmi, da se vidi šta je u tim firmama zdravo i šta može da radi i šta može da opstane na tržištu. Ono što ne može i što nema perspektivu da se postepeno gasi, a da zaposleni u tim pogonima, u tim delovima preduzeća ne ostanu bez posla, već da se usmere prema onim preduzećima, firmama, privrednim subjektima koju mogu uspešno da posluju.
S druge stane, predlažemo vam mi iz JS, da se oslonite i više malo na lokalne samouprave i da oni dobiju zadatak da dovode investitore u svoje opštine, u svoje gradove, i da ne čekaju da sve ministarstvo ili Vlada Republike Srbije to radi.
Možda će neko i zameriti što ću ovo sada reći, ali mislim da pozitivan primer u Srbiji je grad Jagodina, koja nije čekala sa svojim rukovodstvom da im iz Vlade neko dovodi investitore i da prave pogone i zapošljavaju ljude, već da to sami uz pomoć svojih poznanika, prijatelja, saradnika koji žive u inostranstvu nađu poslovne partnere, investitore koji će napraviti pogon u nekoj lokalnoj samoupravi u konkretnom slučaju u Jagodini zaposliti radnike.
S druge strane, gospodine Sertiću, najdobronamernije vam predlažem da za saradnike uzmete ljude koji imaju i znanje i iskustvo, ali to znanje koje je oplođeno i koje ima rezultat u primeni u nekom preduzeću. Pustite više ove tzv. nabeđene eksperte koji u krugu dvojke sve znaju, samo nisu znali da plasiraju to svoje znanje i da povećaju proizvodnju u nekoj firmi i u nekom preduzeću itd.
Imam mnogo pametnih ljudi koji iza sebe imaju rezultat, doduše nemaju naziv eksperti iza svog imena ili ispred svog imena, ali imaju rezultate u svom radu u vođenju državnih, javnih, privatnih preduzeća. Takvi ljudi vam trebaju u svom okruženju. Trebaju vam ljudi koji će vam reći jasno, glasno i argumentovano - gospodine ministre niste u pravu sa tim predlogom, mi imamo bolji predlog. Nemojte da budete skeptični prema tim ljudima ili da se ljutite na njih, već ih pohvalite ako imaju dobar predlog, ako imaju dobro rešenje za boljitak srpske privrede.
Dosta nam je onih samozvanih eksperata koji se hvale nekim rezultatima, a rezultati ne da nisu nula nego su minus jedan. Dakle, nema gde i šta da pokažu da su to svoje nabeđeno znanje, biću slobodan da kažem, negde oplodili. Samo rad i rezultati rada nekog čoveka mogu da mu daju ulaznicu da može da se bavi nekim poslom i da može da uđe u ministarstvo i da sa tog položaja kreira privredni ambijent kako bi se u Srbiji bolje radilo, bolje privređivalo, više zarađivalo i bile bolje plate i na taj način bio bolji život.
Vi ste za ovo kratko vreme koliko ste bili na čelu PKS sigurno upoznali mnoge stvari koje se dešavaju u privredi Srbije. Kada kažemo privreda Srbije, ja pod privredom podrazumevam u širem smislu i poljoprivredu Srbije, gde nam leže ogromni potencijali nažalost neiskorišćeni zbog toga što mnoge Vlade u ranijem periodu nisu imale sluha da taj potencijal iskoriste i da ono što nam je bog podario da plasiramo na evropsko i svetsko tržište.
Nemojmo mi danas, neka mi neko ne zameri, neću reći da treba da stanemo na tom putu i da se ne razvijamo u tom procesu, ali ne možemo mi da se takmičimo danas sa Japanom ili sa nekim drugim zemljama u proizvodnji kompjutera i nekih drugih aparata ili sa Nemačkom i Francuskom u proizvodnji automobila itd. Ali, možemo sa svima u Evropi i u svetu da se takmičimo u proizvodnji hrane, zdrave jabuke, zdrave kruške, zdravog paradajza, zdrave paprike i svega onoga što se proizvodi od kukuruza, pšenice. Ono što Srbija ima i gde treba vrlo malo ulaganja, ali samo treba razumevanja za one koji to proizvode, da mu se plati na vreme, da mu se uzme taj proizvod i da ne bude prevaren kako se dešavalo više puta.
Pošto mi i vreme ističe, ne morate da me opominjete znam koliko imam vremena, još jednom ću na kraju reći da imate punu podršku poslaničkog kluba JS i budite sigurni i uvereni da ćemo za sve vaše predloge i vaše izmene i dopune zakona ili novih zakona kojih budete predlagali za dobrobit boljitak srpske privrede mi podržati.
Gospođo predsednice, gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine Vujoviću, odmah na početku da kažem da će poslanički klub JS podržati predlog premijera gospodina Vučića da se za ministra finansija izabere gospodin Vujović.
Šta nas je opredelilo da zauzmemo stav, da ćemo podržati predlog da gospodin Vujović bude ministar finansija.
Na pravom mestu, gledajući njegovu biografiju, radnu i životnu, vidimo da se radi o čoveku koji iza sebe ima bogato radno iskustvo, a pre toga ne treba zanemariti jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da je gospodin Vujović diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kao najbolji student u generaciji.
Mnogi su to prepoznali, ljudi iz Svetske banke su prepoznali to kada su ga u više godina uzeli za saradnika na stalnom radu kod njih, kao rukovodilac mnogih radnih grupa, gde je slat u više delova Evrope i sveta, da bude predstavnik Svetske banke.
Takođe, opredelilo nas je i to, što je on bio u ovom kratkom periodu, po mišljenju poslaničke grupe JS, vrlo uspešan ministar privrede, a drago nam je da će sa tog mesta doći na mesto ministra finansija, jer moramo priznati jednu usku povezanost između Ministarstva finansija i Ministarstva privrede.
Ukoliko Srbija nema jaku privredu, neće imati ni dovoljno para da se puni budžet, a znači da bi se i na taj način Ministarstvo finansija našlo u problemu.
Sa druge strane, siguran sam da će gospodin Vujović kao budući ministar finansija dati preporuku, mišljenje, predlog za nekog novog kandidata za ministra privrede, koga ćemo birati kroz jedan izvestan vremenski period, nadam se vrlo kratak i da će oni tesno sarađivati, a sve u cilju da se pomogne posrnuloj srpskoj privredi i da se konsoliduje budžet Republike Srbije.
Nećemo mi iz JS ništa novo reći, ako kažemo da su finansije i budžet Srbije u vrlo teškom položaju.
Danas sam pročitao podatak da je zaduženost Srbije negde 63% BDP. Nadam se i mi iz JS se nadamo da će merama koje će preduzeti i predložiti gospodin Vujović kao ministar finansija, doprineti tome, da se u narednom vremenskom periodu, vrlo kratko, ovaj procenat postepeno smanjuje i kao što reče premijer Vučić, da za godinu ili dve, Srbija konačno oseti boljitak rada ove Vlade, a na taj način i boljitak rada Ministarstva finansija, na čelu sa gospodinom Vujovićem.
Neću koristiti priliku da sada pričam o svim problemima u kojima se nalazi Srbija i kada je u pitanju naplata poreza, neplaćanje obaveza i nagoveštaj smanjenja zarada u javnom sektoru, kao što su plate i penzije.
Gospodine Vujoviću, ako mogu i smem sebi da dam za pravo predložio bih vam i savetovao, da kada date predlog i kada Vlada izađe sa predlogom da se smanjuju plate i penzije, da se vodi računa da nije isto smanjiti 10% penziju i platu onome ko ima 20.000 dinara i onome ko ima 120.000 dinara. Tu treba naći neko merilo, jer za nekoga ko prima 20.000 dinara ako mu se uzme 2.000 dinara, za njega je to više nego nekome ko prima 80.000 i 100.000 dinara da mu uzmeš 20.000 dinara.
To treba imati u vidu kada se daju predlozi i mi iz Jedinstvene Srbije ćemo podržati sve te vaše predloge koji imaju za cilj da se zaštite socijalno ugroženi stanovnici u Republici Srbiji, da se merama Ministarstva finansija omogući dolazak još više stranih, ali takve mogućnosti i domaćim investitorima koji žele da prave nove pogone, objekte itd. i da se stvori mogućnost da se što više i što brže zaposle mladi i školovani, a u ovom trenutku nezaposleni ljudi, koji čekaju to parče hleba zvano „zarada“, da bi mogli da formiraju svoje porodice, da mogu da žive od svog rada i da mogu sutra da rađaju decu.
Ne treba zaboraviti, gospodine ministre, Vujoviću, budući ministru finansija, da moramo konačno da stanemo na put odumiranju Srbije. Jedinstvena Srbija se stalno zalaže za to i godinama se zalažemo za to, nažalost, do sada nismo imali punu podršku svih relevantnih faktora u ovom društvu. Hajde već jednom da shvatimo, ako ovako nastavimo Srbi će u svojoj sopstvenoj državi biti nacionalna manjina za 50 ili ne znam koliko godina.
Dajmo da nam država ne odumire, dajmo da omogućimo da se što više rađaju deca, preko Ministarstva finansija, preko Ministarstva za socijalni rad i socijalnu, itd, uostalom preko Vlade i preko svih relevantnih faktora, političkih državnih, društvenih u Republici Srbiji, da stanemo i da iskorenimo belu kugu u Republici Srbiji.
Ako to imamo u vidu, stvoriće se uslovi da se u Srbiji bolje radi, da se bolje zarađuje, da se može živeti od svog rada.
Gospodine Vujoviću, još jednom kažem, znajte, imajte na umu da ćete za sve mere koje idu za dobrobit boljitka života u Republici Srbiji imati podršku poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije i svih članova Jedinstvene Srbije, a mi ćemo danas dati svoje glasove za vaš izbor na čelo Ministarstva finansija. Hvala.
Uvaženo predstavništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ispred poslaničke grupe JS počeću od trećeg zakona ove objedinjene rasprave, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, i reći ću da ćemo mi kao poslanička grupa podržati ovaj zakon, jer ovaj zakon je u stvari tehnička primena već postojećeg Zakona o računovodstvu, koji je jednostavno primorao da mora da dođe do promene ovog postojećeg zakona, da se ne bi sa dva ili više zakona ista oblast regulisala zakonskim normama.
Kada su u pitanju ova dva zakona, Zakon o privatizaciji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, poslanička grupa JS će oba zakona u načelu podržati, iz razloga što smatramo da su ovi zakoni samo nastavak rada Vlade na donošenju reformskih zakona koji imaju za cilj da se popravi ekonomska i privredna situacija u Republici Srbiji, da se stvori mogućnost zapošljavanja novih radnika, kao i da se očuvaju postojeća radna mesta radnika koji rade u određenim preduzećima.
Da se govori o ovom Zakonu o privatizaciji ne može a da se ne pomene Zakon o privatizaciji koji je donet davne 2001. godine, sa određenim izmenama. Čini mi se da su devet ili deset puta vršene izmene i dopune postojećeg, sada važećeg Zakona o privatizaciji. Poznato je da smo svi te 2001. godine očekivali da ćemo donošenjem Zakona o privatizaciji napraviti privredni bum u Republici Srbiji, prelaskom određenih preduzeća iz društvenog u privatni kapital. Nažalost, u mnogo slučajeva to se nije obistinilo, pa su čak i mnoge u to vreme, u vreme privatizacije, dobre firme, dobra preduzeća došla u situaciju da su ostali bez imovine, ostali radnici bez posla, našli se na biroima za zapošljavanje, negde sa otpremninom, negde bez otpremnine, ali u svakom slučaju bez posla, bez radnog mesta, bez prava na zaradu, bez mogućnosti da od svog rada i od svoje zarade izdržavaju svoje porodice.
Poznato je takođe da smo te 2001. godine privatizovali ono što je i tada najbolje bilo u Srbiji, kao što su fabrike cementa, fabrike duvana i neke druge fabrike, da ih ne pominjem.
Šta smo iza toga dobili znamo i sami. U svim tim fabrikama nažalost došlo je do smanjenja broja zaposlenih. Zarade, koliko mi iz JS znamo nisu baš bile i pratile, bar u nekom dostupnom obimu zarade koje su radnici koji su radili u tim firmama imali u inostranstvu od strane onih koji su te firme kupili. Ali, dobro da se ne držimo mnogo prošlosti, to je bilo, pokazalo se kao loše, a zato je i ova vlada rešila da nam ponudi novi zakon privatizaciji od koga očekujemo da će stvoriti mogućnost da se popravi privredni ambijent i ekonomska situacija u Republici Srbiji i da se stvore mogućnosti, kao što sam rekao na početku, za brže zapošljavanje nezaposlenih mladih i školovanih ljudi, kao i očuvanje postojećih radnih mesta.
Ono što je za nas iz JS vrlo bitno jeste da se i posle primene i usvajanja ovog zakona mora od strane Agencije za privatizaciju mnogo oštrije kontrolisati ugovori koji se budu zaključili sa novim kupcima društvenog kapitala, jer smo imali do sada slučaj da je mnogo puta dolazilo do odlaganja primene ugovora, davanja nekih novih rokova, a sve je to imalo za cilj, nažalost i za posledicu, da su radnici ostajali bez posla, da mesecima, pa i godinama u nekim firmama nisu primali svoju zaradu i da su jednostavno doveli sebe u stanje socijalne potrebe. Da se to ubuduće, posle stupanja na snagu ovog zakona ne bi dešavalo, mi iz JS očekujemo da će Agencija za privatizaciju brže, savesnije, odgovornije i stručnije pratiti primenu i realizaciju ugovora od strane kupaca koji budu kupili ovaj društveni kapital.
Ono što je dobro i što pozdravljamo u predlogu ovog zakona jeste da imamo sada četiri modela privatizacije, to je ono što je govorio ministar Vujović, ali bih posebno istakao ovaj model prodaje imovine i naročito dela imovine. To je nešto novo i mi sada imamo situaciju da u određenim i velikim preduzećima koji se nalaze u vrlo lošoj situaciji, sa velikom imovinom, ali imovinom za koju nije zainteresovan niko od kupaca, ali je zainteresovan za deo te imovine da bi mogao preko kupovine da osmisli neku proizvodnju i zaposli određen broj radnika. To je dobro, a ja ne bih pominjao te naše velike firme koje su u postupku restrukturiranja, da ne bih neku zaboravio, tako da i o tome treba voditi računa. Mi to pozdravljamo i smatramo da je to dobro, kao što je i metoda prodaje akcija, kapitala, putem tendera itd.
Ono što je takođe vrlo dobro jeste što je konačno oročeno i nadamo se da će taj rok biti ispoštovan i da neće biti produžavan da do 31. 12. 2015. godine se okonča proces privatizacije društvenih firmi, odnosno društvenog kapitala u Republici Srbiji imajući u vidu sledeću činjenicu, a to je da mi danas imamo 584, ako dobro pamtim cifre, firme koje nisu privatizovane, a od toga 161 preduzeće se nalazi u tzv. postupku restrukturiranja. Tu se jednostavno iz budžeta u malo slučajeva moraju dotirati te firme da bi mogli da isplate koliko toliko zaradu radnicima koji su ostali da rade u tim firmama.
Međutim, ono što bi vas gospodine Vujoviću zamolio da i preko Ministarstva, i da preko Agencije povedete računa, ima u mnogim firmama koje se nalaze u restrukturiranju, ima jedan određen broj radnika gde radnici primaju određene, rekao bih vrlo skromne zarade, a da menadžment prima abnormalno visoke plate. Moje informacije govore da u nekim takvim firmama ima direktora, menadžera, da ih nazovemo kako hoćete koji primaju po 500, 600 hiljada dinara platu. Mi iz JS pitamo kako ih nije sramota da nosi kući 500.000 dinara a da njegov radnik prima 25.000 dinara? Koji su to rezultati poslovanja tog menadžmenta u takvim firmama? O tome treba posebno voditi računa u narednom vremenskom periodu.
Ono što ste u zakonu rekli da treba primenom ovog zakona da se privatizuju i da se ožive firme koje imaju tzv. održivo poslovanje, odnosno firme koje imaju neku budućnost poslovanja u Republici Srbiji i da mogu svojom prodajom, odnosno kupac, da jednostavno on oživi tu firmu, da radnici mogu da rade u toj firmi, da se zaposle novi ljudi itd. Nažalost, ono što ne bude moglo moraće da ide u drugi postupak stečaj, likvidaciju itd.
Ne bih se više zadržavao na ovom zakonu o privatizaciji, jednostavno rekao sam i ponavljam da će poslanička grupa JS podržati ovaj predlog zakona u načelu, jer očekujemo i uvek ćemo podržati one zakone koji imaju za cilj da se reformiše privreda u državi Srbiji, da se stvore ekonomski uslovi i privredni ambijent, da se zapošljavaju ljudi, da se sačuvaju postojeća radna mesta, da se stvaraju uslovi da se u Srbiji može konačno, normalno živeti od svog rada, odnosno od svoje zarade.
Kada govorimo o stečaju, a istovremeno bih rekao da ovo što ću reći se odnosi na Zakon o privatizaciji, jednostavno pored ekonomskih uslova koje su imali, jednostavno su nas terali, terali su Vladu da predloži ovaj novi zakon i izmene i dopune Zakona o stečaju, jesu i pravne obaveze, a to je činjenica da je Ustavni sud u više svojih odluka osporio određene odredbe postojećeg Zakona o stečaju i postojećeg a privatizaciji. Ovo je sada i neko usaglašavanje sa tim odlukama, a takođe i iz primene postojećih zakona i Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju, se uverilo da treba ići za određenim izmenama i dopunama ovih zakona, odnosno ponuditi novi tekst Zakona o privatizaciji, a postojeći Zakon o stečaju izmeniti u onim odredbama, onim članovima gde se uvidelo da primena ne daje dobre rezultate, da ima mnogo nedoumica, nedorečenosti, promašaja itd.
Bitno je sledeće, da je ovim izmenama i dopunama Zakona o stečaju oročeno koliko može da traje stečaj, da ne može da traje u nedogled bez obzira što prema statističkim podacima u Srbiji veoma mali broj stečaja traje mnogo godina, čini mi se da je dva ili tri posto, ali treba i to oročiti da se u jednom određenom vremenskom periodu to okonča i da se kaže to je to i tada ide likvidacija ili se izlazi iz stečaja. Čini mi se da postoji jedna odredba, a to je tzv. pred stečajni postupak koji će takođe omogućiti da se brže rešavaju određeni problemi u određenim firmama koje sebe dovedu u situaciju da uđu u stečaj.
Ono što je posebno dobro i što posebno pozdravlja JS, odnosno poslanički klub jeste da je sada kod stečajnog dužnika od koga se namiruju obaveze da su povezana lica stavljena u tzv. četvrti stepen prava da namiruju svoje obaveze, jer smo u prošlosti imali mnogo slučajeva, neću da kažem da li je tu kršen zakon ili da li je bilo tu nekih nečasnih radnji, ali u svakom slučaju bar je na ovaj način onemogućeno da ta povezana lica dovode sebe u povoljniji položaj u odnosu na neke druge poverioce da bi mogli da namire svoja potraživanja od strane stečajnog dužnika.
Takođe, na jasniji način, kvalitetniji način su pojašnjena prava založnih poverioca gde se tu dosta tumačilo ovako ili onako, a dobro je što i kod izbora stečajnog upravnika je sada pravo poverioca da predlaže ili daju saglasnost na ime tog lica koje će voditi stečajni postupak u nekoj firmi kod koga oni imaju neka svoja prava, odnosno gde bi trebalo da ostvare neka svoja prava, jer do sada je bilo slučajeva, a imamo i u praksi takvih slučajeva da je iz ovih ili onih razloga, a vidite iz čitave moje diskusije, a ne kažem da je bilo nekih nečasnih radnji, jer za ono za šta nemam dokaze, o tome neću ni da pričam.
Ali, u svakom slučaju, dešavalo se da jedan stečajni upravnik vodi po 10, 15 ili ne znam koliko firmi i ja samo pitam kako je moguće fizički da izdrži da vodi kvalitetno, odgovorno, savesno i stručno stečajni postupak u toliko firmi?
Na osnovu svega ovoga može se zaključiti da će poslanički klub JS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon i pozdravljamo napore Ministarstva privrede i kompletne Vlade da donošenjem novih reformskih zakona stvorimo uslove da otvorimo nova radna mesta, da sačuvamo postojeća radna mesta, da podignemo zarade zaposlenima, da se može normalnije živeti u Republici Srbiji od svog rada. Hvala lepo.