Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Petar Petrović

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija

Govori

Gospodine potpredsedniče Skupštine, gospođo ministarka, dame i gospodo saradnici iz Ministarstva poljoprivrede. Što se tiče poslaničke grupe JS mi ćemo u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima, kao i o protokolu koje je sastavni deo ove naše načelne rasprave.
Smatramo da postoji više razloga zašto je ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru i zašto će biti u danu za glasanje usvojen, siguran sam u to. Sigurno da najvažniji razlog jeste da mi naše zakonodavstvo, pa i u ovoj oblasti proizvodnje jakih alkoholnih pića moramo da usaglasimo sa zakonima evropske zajednice, odnosno EU kojoj težimo.
Ono što mi poslanička grupa JS želimo posebno da naglasimo jeste da ovim zakonom se na jedan, ja bih rekao, demokratskiji način rešava pitanje proizvodnje jakih alkoholnih pića. Zašto to kažem? Prema sada važećem Zakonu o rakiji i drugim alkoholnim pićima, onaj mali proizvođač, pošto vidim da se uglavnom govorilo malim proizvođačima, je bio obavezan da registruje svoje poljoprivredno gazdinstvo, da ima tehnologa ako želi da proizvodi rakiju ili neka druga jaka alkoholna pića, i sve to mu je povećavalo troškove proizvodnje. Danas taj mali proizvođač može te svoje proizvode u rinfuznom stanju da prodaje proizvođačima, da li pravnim licima ili preduzetnicima koji su registrovani. Dakle, sve one viškove koje on ima ne mora da iznosi na tržište, već može da prodaje ovim licima o kojima sam govorio.
S druge strane, treba posebno naglasiti, i ja vas molim gospođo ministarka da decidno pred kamerama kažete i da izbegnemo sve špekulacije koje su se u javnosti od strane mnogih koji hoće da zaustave točak napretka ove zemlje, pričaju da će u Srbiji biti zabranjeno proizvodnja prvenstveno rakije za sopstvene potrebe. Evo, ja u ime poslaničke grupe JS kažem – poštovani gledaoci neće biti zabranjena proizvodnja rakije za sopstvene potrebe. Svako ko ima šljive, dunje, jabuke, kruške, itd. od kojih želi da proizvede domaću rakiju može da je proizvede za sopstvene potrebe, da ih poklanja prijateljima, rođacima, itd. i da pije on i članovi njegove porodice.
Dakle, ne postoji zakonska zabrana za tu proizvodnju i to treba jasno i glasno reći i staviti tačku na priče onih dušebrižnika koji su već brže bolje preko sredstava, nekih sredstava javnog informisanja rekli da će biti zabranjena proizvodnja ovih jakih alkoholnih pića u Srbiji. Poslanička grupa JS još jednom kaže – poštovani gledaoci, neće biti zabranjena proizvodnja ovakvih jakih alkoholnih pića za sopstvene potrebe.
Ono što mi pozdravljamo u ovom novom zakonu jeste da ste na jedan precizniji način uredili ko može da proizvodi ova jaka alkoholna pića, a takođe da se istakne geografsko poreklo na jasan i vidljiv način na svojim proizvodima da bi svaki kupac potrošač mogao da vidi o čemu se radi. Do sad je to bilo, da kažem tako, i jeste i nije, ali sada je na precizan način rečeno šta je to proizvodnja rakije od dunje, šljive, jabuke, kruške, grožđa, itd.
Što se tiče ovoga o registraciji, već sam govorio, ali još jednom da napomenemo da pravna lica i ovi drugi manji privrednici, odnosno, da kažem, preduzetnici moći će da otkupljuju proizvode viškove koje imaju mali proizvođači i da ih daju u dalju doradu, dalje na tržište ili tamo gde ima potrebe za njihovim proizvodima.
Ono što poslanička grupa JS posebno naglašava i pozdravlja jeste ovaj prelazni period koji ste ostavili u članu 55. svim proizvođačima da mogu u roku od dve godine da usaglase od dana stupanja na snagu ovog zakona svoje registracije, jer ovaj zakon će stupiti na snagu početkom iduće godine, a imaće dve godine da usaglase te svoje proizvode sa novim zakonom.
Takođe je dobro da sadašnji proizvođači koji su registrovani proizvođači rakije i drugih alkoholnih pića, koji su registrovani po sada važećem zakonu, važiće im registracija za ubuduće. To piše u članu 55, ko hoće da pročita može da vidi.
Što se tiče svih onih koji žele da se bave proizvodnjom rakije, odnosno jakih alkoholnih pića, da kažem tako, moraće da zadovolje određene kriterijume na osnovu ovih zakona, ali ja bih vam savetovao da preko inspekcijskih službi iz ministarstva napravite jedan izuzetak za jedno tri do šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona i da eventualno vašim inspektorima kada izlaze na teren, to vam predlažemo mi iz JS koji smo stalno na terenu i znamo kakva je situacija širom Srbije, da na pijacama, pošto se uglavnom na pijacama prodaju rakija i drugi proizvodi, jaka alkoholna pića, da ne bude odmah kažnjavanja ili prijava za kažnjavanje i itd, nego da bude na početku upozorenje kako tim proizvođačima, odnosno tim prodavcima da je ipak stupio na snagu novi zakon i ukoliko nisu registrovani da ne mogu to da prodaju da ne bi odmah dolazili u situaciju da ih sudije za prekršaje kažnjavaju sa 20 ili više hiljada.
Morate da shvatite da jedan proizvođač koji je izneo desetak ili 15 ili 20 litara rakije, da li Šljivovice, Komovice, Dunjevače ili ne znam šta, ako ga neko kazni sa 20 hiljada dinara, to je maltene njegova celokupna možda godišnja proizvodnja koju on ima. Zato vas molim da imate u vidu i JS vam to predlaže, odnosno poslanički klub da imate u vidu to što će se dešavati na terenu.
Da ne bih mnogo dužio mislim da je zakon vrlo jasan i precizan i na jedan sveobuhvatan način rešava ovu materiju. Mi iz poslaničkog kluba JS ćemo u Danu za glasanje podržati ove izmene i imate našu punu podršku u njegovoj primeni. Hvala.
Gospođo predsednice, gospodine potpredsedniče Skupštine, uvažene dame iz Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije tu dileme nema, mi ćemo normalno prihvatiti ostavku predsednika Privrednog suda u Čačku. Sticajem okolnosti on podnosi ostavku zato što je izabran Odlukom Visokog saveta sudstva posle raspisanog konkursa za sudiju Privrednog apelacionog suda u Beogradu i po zakonu mora takva procedura da se ispoštuje i mi tu drugu odluku i ne možemo da donesemo, a što se tiče Odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Lebanu i u Osnovnom sudu u Leskovcu, takođe mogu da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije dati podršku Predlogu odluke Visokog saveta sudstva.
S obzirom na to da sam kao predsednik Odbora učestvovao u radu Visokog saveta sudstva kada je donošena odluka, mogu da kažem da je odluka donesena jednoglasno. Ono što me pomalo iznenađuje jeste da pojedine uvažene koleginice i kolege iz ovog visokog doma izgleda nisu čitali materijal, jer u materijalu koji je dostavljen svim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije ima biografija za svakog kandidata, tako da tamo piše i kad su rođeni i kad su završili fakultet i koji im je prosek i gde rade, itd. Ali, dobro je da je gospođa Branka Bančević ponovo pročitala ono što već ima u materijalu, jer ja sam siguran da su gledaoci iz okoline Subotice, Bačke Palanke, Vršca, Šapca, Loznice, Majdanpeka, Bora, Kladova, Požarevca, Smedereva, itd, vrlo pažljivo pratili kada je koji kandidat rođen, kada je završio fakultet, koji mu je prosek na fakultetu. Samo se bojim da oni gledaoci koji su to pratili kada se došlo do petog kandidata da su već zaboravili kada je rođen prvi kandidat.
Ali, ima druga tu tehnička mogućnost, a to je da svaki građanin ove države može da uđe na sajt Visokog saveta sudstva i da o svakom kandidatu vidi sve podatke koji ga interesuju. Ja mogu da kažem i da time zaključim da Visoki savet sudstva ceni rad svakog kandidata koji se prijavi na svaki konkurs za prvi izbor u bilo koji osnovni sud i na osnovu ocene tog ranijeg rezultata, ocena dužine studiranja, ocena dobijenih na fakultetu, ocena kolega kolegijuma suda gde radi, donosi se odluka. Komisija prethodno obavi razgovor sa svakim kandidatom i da jedan predlog Visokom savetu, Komisija Visokog saveta, samo da se zna o kojoj je komisiji reč, i da predlog Visokom savetu sudstva koji sa određenim predlogom izađe pred nas narodne poslanike i to su sudije koji se prvi put biraju, takozvani trogodišnjaci čiji rad se ocenjuje po isteku treće godine njihovog rada kao sudije i posle toga Visoki savet donosi konačnu odluku da li će ostati da budu sudije ili neće ostati da budu sudije. To zavisi od njihovog rada.
Prema tome da zaključim, što se tiče poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije, Visoki savet sudstva ima punu podršku i glasaćemo za Predlog odluke. Hvala.
Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame iz ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, odmah na početku želim da ponovim ono što je i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS gospodin Kosanić rekao, a to je da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati, ne samo izmene i dopune Zakona o turizmu, nego i sve ove protokole, odnosno Predloge zakona o potvrđivanju sporazuma o međunarodnoj saradnji države Srbije sa državama sa kojima su potpisani ovi sporazumi.

Ono što na početku, ispred poslaničke grupe JS želim da kažem, istovremeno i da pohvalim ministarstvo, da je konačno izašlo sa Predlogom izmena i dopuna Zakona o turizmu. Mislim da je bilo poslednje vreme, poslednji trenutak, da se počne sa izmenama i da se predlože izmene, nadam se i za kratko vreme usvoje ove izmene i dopune ovog Zakona, jer unazad ono što se događalo u Srbiji sa određenim turističkim organizacijama, koje su organizovale odmor mnogih građana van zemlje, je nabolje rečeno bilo čudno, pa su izazivale i određene poteškoće, da ne kažem i krivična dela koja su se dešavala, kada su u pitanju te organizacije.

Ali, ono što želim, ispred JS, da pohvalim na početku, jeste da je ministarstvo prepoznalo da mora na čelu turističkih organizacija da dođu stručni ljudi, ljudi koji iza sebe imaju neke rezultate rada i koji znaju šta znači baviti se turizmom, biti na čelu turističke organizacije, kako na lokalu, tako na regionalnim centrima, tako i na pokrajinskim i republičkim organima.

Takođe bih pohvalio i to da ste prepoznali da mora jednostavno da se uvede u red, među onim organizacijama koje žele da se bave turizmom, odnosno organizacijom turizma i da moraju da imaju obezbeđena sredstva u slučaju da dođe do nekih nesporazuma oko ugovaranja ili nepoštovanja ugovornih obaveza prema korisnicima turističkih usluga, jer do sada, rekao sam na početku i Vladan je rekao, bilo je mnogo problema kod pojedinih, ad hok, da kažem tako, turističkih organizacija, koje su želele na brz i lak način da dođu do zarade, a u stvari nisu vodile računa o tome da su oštetile mnoge građane koji su odlazili na određenu destinaciju za koju su uplatili, a kada su došli tamo suočili su se sa mnogim problemima. Samo onaj koji je to doživeo zna kakve probleme je imao.

Zato, još jednom u ime JS pohvaljujem ministarstvo što je prepoznalo ovo i što je smoglo snage da izmenama ovog zakona uvede malo oštrije, da kažem oštriji red u organizovanju budućih turističkih putovanja, od strane onih organizacija koje žele da se bave tim poslom.

Takođe, kao što je i u samom zakonu rečeno, one ponude moraju biti date precizno na srpskom jeziku ili overene, ako su na stranom jeziku da onaj ko želi sutradan da koristi neke usluge neke turističke organizacije, na nekoj destinaciji van države Srbije, da zna šta mu se nudi i sa čime može da dođe u problem, ukoliko takvih problema ima.

Ono što, ne bih ponavljao su podaci koje su određene koleginice i kolege istakli u procentima povećanja, smanjenja broja korisnika itd. to već ima u statističkim podacima. Mi iz JS ćemo se baviti, i ja kao predstavnik ove poslaničke grupe, da vam nešto sugerišemo za dalji rad, kada je u pitanju dalji razvoj turizma u Republici Srbiji, odnosno u državi Srbiji.

Posebno bih naglasio da i u buduće, ali neću da kažem da do sada nije i tu i bih pohvalio ministarstvo da je davalo veliki doprinos svim lokalnim samouprava koje su želele da razvijaju turizam na svojim teritorijama i nadam se da će to i u buduće biti. Upravo JS vam to sugeriše, da se omogući manjim lokalnim samoupravama koje žele da ponude nešto na svojoj teritoriji, neku turističku destinaciju, a nemaju dovoljno sredstava iz svojih lokalnih izvora, da im ministarstvo omogući kroz određenu pomoć da ta lokalna samouprava može da razvija turizam na svojoj teritoriji.

Neko će mi zameriti, ali moram da istaknem primer grada odakle dolazim, to je primer Jagodine, gde je JS nosilac vlasti u lokalnoj samoupravi 12 godini. Šta smo uradili, to najbolje znaju građani Srbije koji dolaze da obiđu neke turističke destinacije u samom gradu i u okolini. To je dokaz da Jagodina koja pre 10-15 godina nije bila turistički centar na turističkoj mapi Srbije, da je danas jedan od nezaobilaznih destinacija onih koji žele da vide nešto u Srbiji i da godišnje kroz naš grad prođe oko pola miliona turista, koji ostave neki dinar, neki evro u tom gradu, pa se na taj način omogućava da se razvija i ugostiteljstvo i trgovina itd, istovremeno. Moram da kažem da razvojem turizma u nekim lokalnim samoupravama mi omogućavamo da se razvija i hotelijerstvo, da se razvija i trgovina, da građevinska operativa bude zaposlena, jer će se praviti neke zgrade, neki objekti itd. koji će služiti za odmor tim ljudima koji žele da posete te manje sredine.

Takođe bih zamolio, uslovno i sve one male sredine koje u ovom trenutku ne prepoznaju šta znači razviti turizam u svojoj sredini, da treba malo da se vrate u istoriju i da pogledaju neka mesta koja imaju neki istorijski značaj na teritoriji Srbije. Iskoristio bih samo jedno mesto da pomenem ovom prilikom, jer sam sticajem okolnosti skoro prošao kroz to mesto i video sam da kuća u kojoj je rođen vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe, to je selo Viševac, je u tako jadnom stanju. Rekao bih da je ona u nekoj drugoj državi na zapadu, videli bi smo kako bi ona izgledala. Dakle, mi nekad zaboravljamo neke stvari, neka mesta, neke objekte u kojima su rođene znamenite ličnosti ove države, kako da kažem, da su udarili temelje današnjoj modernoj državi Srbiji.

To je neki moj doprinos, vapaj ili molba za sve te lokalne sredine, da malo više obrate pažnju na ta mala mesta koja mnogo znače nekim ljudima iz inostranstva koji žele da obiđu. Njima nije bitno da obiđu Haiti ili šta znam, neke druge svetske turističke destinacije, ali žele da vide te ruralne sredine u kojima su nekada živeli ili rođeni neki ljudi koji su ostavili trag u istoriji države Srbije. Što se tiče JS budite sigurni da ćemo vam dati gospodine ministre punu podršku ukoliko u tom cilju, u tom pogledu date podršku tim lokalnim sredinama.

Sa druge strane, omogućavanje razvoja turizma u lokalnim sredinama stvara se mogućnost za otvaranje novih radnih mesta, da zadržimo ljude u tim manjim mestima, da ostanu da žive tamo gde su rođeni, gde su se školovali, gde su se vratili posle školovanja. Da ne bude da se nekoliko gradova u Srbiji razvija i širi, a da nam se Srbija prazni i jednostavno da na nekim teritorijama bukvalno za neku godinu ili desetinak godina nećemo imati stanovnika. Kroz razvoj banjskog turizma, seoskog turizma na kome treba potencirati Srbija može da zaradi ogroman novac i da pored turizma se razviju mnoge grane koje će se nadovezati na razvoj turizma kao nekog razvojnog puta Srbije u daljem vremenskom periodu.

Nije sve to da se ode na more, da se potroše pare jednostavno na nekim destinacijama van države Srbije.
Može taj novac da se potroši u banjama, kroz razvoj seoskog turizma itd. i na taj način, što kaže, da imamo onu izreku – ostavimo sopstveni novac u sopstvenoj državi.
Što se tiče JS, evo završavam, ministarstvu dajemo punu podršku i JS će vam i ubuduće davati punu podršku. Hvala.
Gospođo predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče poslaničke grupe JS nema dileme, mi ćemo podržati Predlog o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima iz prostog razloga što mislimo da su se stekli uslovi, da je to Vlada pravilno primetila, da se produži ovaj rok koji je predviđen osnovnim Zakonom za privatizaciju medija iz razloga što mnoge medijske kuće na lokalnim nivoima iz nekih razloga objektivnih, moramo reći i subjektivnih, nisu na vreme preduzeli sve potrebne i neophodne mere da taj posao završe kako je i zakon predviđao do 1. jula 2015. godine.Ovim izmenama i dopunama upravo Vlada izlazi u susret tim medijskim kućama da mogu da u naknadnom roku do 31. oktobra završe sve započete poslove.
Takođe, dobro je što, po nama iz JS, što u Predlogu izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima stoji da kada se budu privatizovali ovi mediji ta politika medija i informisanja itd. mora da bude određena unazad 12 meseci, kako je već rađena i vršena u tom proteklom periodu. Dakle, neće moći, da kažemo, novi vlasnik nekog medija da odjednom okrene tu informativnu i svaku drugu uređivačku politiku u medijima na način koji nije bio predviđen ranijim programom rada tih medija.
Dakle, ostavljen je taj rok od tri meseca. Treba omogućiti tim medijskim kućama i svim zaposlenima, naročito novinarima, da mogu da se snađu, da kažem uslovno, u novim uslovima, a takođe u koliko dobro je, po nama iz JS, što je predviđeno ukoliko nema mogućnosti da se ti mediji privatizuju da se besplatne akcije daju svim zaposlenima u tim medijskim kućama i da oni mogu da nastave da rade i da ostvaruju neki dohodak zavisno od rezultata rada koji budu imali.
Dakle, nema dileme da je ovo dobro što je Vlada uradila. Dobro je sagledala sve probleme koji su postojali i postoje u ovim medijskim kućama, a činjenica jeste da i na lokalnim samoupravama nema više toliko novca da bi mogli da se finansiraju ovi mediji, već da moraju da nalaze druge načine za, da upotrebim taj izraz, preživljavanje, odnosno za bitisanje u budućnosti.
Dakle, gospodine ministre, da još jednom zaključim, da ne dužim, tu ne treba mnogo ni pričati, treba pozdraviti i JS pozdravlja napore ministarstva i Vlade da se izađe u susret ovim medijskim kućama, da im se da još jedan naknadni rok, imajući upravo u vidu i ono što ste vi rekli da je došlo do izmene Zakona o privatizaciji i da treba popis kapitala da bude za 31.12.2014. u određenim, u stvari u većini tih kućama došlo do nekih izmena u odnosu na onaj popis koji je bio na kraju 2013. godine.
Dakle, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, ima punu podršku poslaničke grupe JS i mi ćemo u Danu za glasanje glasati za ove izmene zakona. Hvala.
Gospođo predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, što se tiče poslaničke grupe JS mogu odmah na početku izlaganja da kažem da ćemo mi podržati i jedan i drugi zakon, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o standardizaciji.
Svoje izlaganje ću više bazirati na prvom zakonu ne idući za tim da je ovo mnogo važniji zakon nego što je Zakon o standardizaciji, ali sigurno je da je u ovom trenutku za građane Srbije i za radnike u preduzećima kojih se dotiču ove izmene Zakona o privatizaciji mnogo značajniji nego ovaj drugi zakon.
Ono što na početku želim da vam kažem, gospodine ministre, to je da ste me veoma prijatno iznenadili u svom izlaganju ne onim što ste govorili kao uvodno izlaganje, o tome smo već slušali na raznim konsultacijama, nego vaše emotivno izlaganje ovih predloga izmena i dopuna zakona, a to znači, po meni, da stvarno imate želju zajedno sa svojim saradnicima da posle usvajanja ovog zakona konačno rešimo u najvećem broju ova preduzeća koja godinama tapkaju u mestu ili idu u nazad i da na kraju krajeva, vidimo neko svetlo, da tako kažem, na kraju tunela, da ti radnici koji rade u tim preduzećima mogu zajedno sa svojim najbližim, sa svojom porodicom da očekuju da sutra mogu redovno da primaju platu, da imaju neku sigurnost itd. U tom smislu Jedinstvena Srbija vam daje punu podršku.
Već ste govorili, i to mi znamo, samo ste još jednom naznačili, da u Srbiji trenutno 526 preduzeća se nalaze, da tako kažem, da ne upotrebim neki drugi izraz, u lošoj situaciji, odnosno loše stoje, kako bi rekli ekonomisti. Govorili ste o tome da je Vlada učinila i da će učiniti da 16 preduzeća, čini mi se, u ovom trenutku, koja su od strateškog značaja za Republiku Srbiju, imaju poseban tretman i da imaju mogućnost da još godinu dana da se nađe neko rešenje da oni izađu iz postupka restrukturiranja krize i da jednostavno radnici koji se nalaze u tim preduzećima imaju bolje sutra.
Vi ste upotrebili izraz da u tim preduzećima danas ima 25.000 radnika koji rade. Ja bih vas ispravio i rekao bih ima 25.000 radnika koji su u radnom odnosu u tim preduzećima, ali pitanje da li svi rade. Sada neću da nabrajam sva ta preduzeća, ali ako kažemo da u tih 16 preduzeća je nekada radilo pola miliona radnika, možda neću baš pogoditi cifru, ali reći ću vam da recimo, u mojoj fabrici kablova gde sam ja proveo 20 godina, i recimo „Prvoj petoljetki“ u Trsteniku u komšiluku je nekada bilo 25.000 radnika, samo u te dve firme. Sada u 16 firmi ima, kako ste rekli, oko 25.000 radnika.
Pomenuli ste i dugove svih ovih 526 preduzeća, odnosno da kažem, njihove obaveze prema dobavljačima, prema javnim preduzećima, prema državi, i oni se kreću oko četiri milijarde evra. Prema mojim saznanjima, verovatno vi imate bolje podatke, tih četiri milijarde evra sigurno da najvećim delom, da ne licitiram sa procentima, ali sigurno je da je preko 80% odlazi na dugove prema državi, prema javnim preduzećima, ili je pola pola. Ali, dobro. Rekao sam, neću da licitiram. Ali, verovatno da ima i mnogo obaveza prema nekim privatnim preduzećima koja su isporučila robu tim preduzećima ne mogu u ovom trenutku to nikako da naplate. To vezujem zato što smo sada u Predlogu izmena i dopuna zakona predložili, odnosno vi ste predložili, a mi ćemo to podržati, da mogućnost prinudne naplate odložimo do 31. oktobra ove godine.
To je još jedan pomak ka boljitku, odnosno da omogućimo svim tim preduzećima da iznađu rešenja kako će da izmire neke svoje obaveze, jer treba imati u vidu da mnogi dobavljači, naročito govorim o malim firmama koje imaju potraživanja prema ovim velikim gigantima, pod navodnicima, nekad gigantima, da oni danas vrlo teško rade, proizvode, vuku bankarske kredite, a imaju potraživanja koja u ovom trenutku nisu naplativa bez obzira što imaju presude i sve ono na osnovu čega mogu da traže prinudno izvršenje. Ova preduzeća bi to morala da shvate najozbiljnije i da pokušaju da nađu rešenje.
Međutim, ono što bih vam ja u ime Jedinstvene Srbije predložio, a to je da još jednom sagledate te tzv. menadžere ili direktore u tim preduzećima koji su vodili ili vode još uvek ta preduzeća koja su od tzv. strateškog značaja, moja neka saznanja idu sa tim da u nekim od tih preduzeća plate tog menadžera ili direktora su basnoslovne za naše prilike. Čuo sam, imam saznanja da u nekim preduzećima su se te plate kretale i po 400, 500 hiljada dinara, a preduzeće je u restrukturiranju. Pitam sada, kao za sebe, mislim da sam normalan čovek, kako je moguće da direktor jednog preduzeća koji nije obezbedio ni repromaterijal, ni proizvodnju, itd. kako ga nije sramota da nosi kući pola miliona dinara, a njegovi radnici primaju 20 ili 25 hiljada dinara iz dva puta?
Tu mora da se vidi šta je tu i kakva je odgovornost tih ljudi, a ne samo, i ja bih voleo, iskren da budem, direktor i primam pola miliona dinara i da nemam nikakvu odgovornost. Tako da je to predlog da se na tu temu malo povede računa za sledećih godinu dana. Ne optužujemo nikoga, da se razumemo, mi iz Jedinstvene Srbije, samo kažemo da nije logično da se to tako dešava u preduzećima koja se nalaze u restrukturiranju.
Sa druge strane, za mnoga ova velika preduzeća koja imaju više delova u svom sastavu treba ići za tim, i to je takođe predlog Jedinstvene Srbije, da se prodaju delovi nekih preduzeća od tih velikih sistema koja imaju, da kažem, prođu na tržištu. Ima nekih delova u nekim preduzećima, namerno neću da pominjem nijedno preduzeća, a mogao bih u ovom trenutku da naznačim pet, šest. Ti delovi preduzeća koji mogu sutra da imaju kupca dobro i da imaju dobru zapošljenost radnika i da imaju prodaju svojih proizvoda, treba da budu prodati. Ono što nije dobro treba staviti u stranu i jednostavno otići u stečaj, likvidirati itd.
Da parafraziram, znate, kada čovek, daleko bilo, se razboli od nečega, od teške bolesti, bolje mu je odseći nogu nego da izgubi život. Prema tome, i u tim preduzećima bolje je neke delove odstraniti, a zato da ono što je zdravo, ono što može da radi, da dobije podršku i od Vlade Republike Srbije i od svih nas u parlamentu u krajnjem slučaju.
Sa druge strane, zamolio bih vas u ime ove poslaničke grupe da malo se više povede računa sada kada se objavljuju jedan, drugi, treći tender za prodaju ovih drugih preduzeća o nekoj tradiciji koju imaju neka preduzeća. Sticajem okolnosti moraću da pomenem, dolazim iz grada u kome se nalazi jedna fabrika koja ima skoro 200 godina tradiciju, „Jagodinska pivara“ i bilo bi stvarno ružno i za Srbiju i za istoriju Srbije da ta fabrika doživi gašenje. Mislim da se tu može naći strateški partner, da se može naći neko ko će uložiti novac jer tamo ima danas, čini mi se, oko 200 radnika. Nije to veliko opterećenje za nekog novog poslodavca, a jagodinsko pivo bilo je nekada najkvalitetnije u staroj Jugoslaviji, onoj nekadašnjoj u kojoj smo živeli i mislim da se tu može naći neko rešenje bez obzira na teškoće u kojima se ovo preduzeća sada nalazi.
Kada se govori o mogućnosti pomoći ovim preduzećima, mislim da je i predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Marković jednom govorio o tome, treba kao Ministarstvo privrede zajedno sa drugim ministarstvima da omogućite da ova preduzeća koja imaju mogućnost i da proizvode neke proizvode, kada se sutra jave na tender da dobiju posao kod javnih preduzeća u Srbiji, a ne da poslove dobijaju neke firme tzv. „tašna i mašna“ zato što oni nemaju gubitke u prošloj godini, nemaju blokiran žiro račun itd. i dobijaju poslove, a moja fabrika kablova ne može da dobije posao iako ima recimo mogućnosti da neke kablove proizvede najbolje u Evropi, ali ne ispunjava neke druge uslove. Mislim da tu treba naći rešenje da takva preduzeća na tenderima dobijaju poslove bez obzira na tvrda ograničenja u zakonu o raspisivanju javnog poziva ili tendera, nazovite to kako hoćete.
Ja vas molim da tu nađete neko rešenje i mogućnost da takva preduzeća imaju prednost pri dobijanju poslova kada se ti poslovi izvode u Srbiji i kada se poslovi finansiraju iz Vlade Republike Srbije, odnosno iz budžeta javnih preduzeća od republičkog značaja itd. Mislim da tu možemo da budemo saglasni u tome i da je to jedna vrsta pomoći, da nam pare ne odlaze iz Srbije.
Podsetili ste me, gospodine ministre, kada ste govorili o odlasku ljudi iz određenih preduzeća putem socijalnog programa itd. Znate šta je interesantno, u većini preduzeća se dešava da najstručniji, najbolji, ne 100%, ali u većini slučajeva, radnici koji mogu sebe da nađu u drugim firmama privatnim itd, prijavljuju se za odlazak iz tih preduzeća i dobijaju te takozvane otpremnine, a u tim preduzećima ostaje manje stručan kadar, kadar koji nije u mogućnosti da iznese neki složen posao koji su dobija u tom preduzeću. To jeste pojava u Srbiji i o toj pojavi treba voditi računa, treba naći mogućnost, ali to je opet zadatak direktora i menadžera, da tim radnicima na neki način kroz sistematizaciju poveća zaradu, da ih ostavi da rade u tim preduzećima, jer ako nema dobrog stručnjaka u preduzeću, džaba mu posao. Ko će da mu završi posao? On će da dobije posao na tenderu, ali neće imati ko da mu odradi taj posao. Dakle, i o tome treba voditi računa.
Još nešto. Šta ćemo sa radnicima u ovim preduzećima koji će sutra ostati bez posla, a imaju 25, 30 ili još neku godinu radnog staža? Vi znate da obično danas svi poslodavci traže mlađe radnike, stručne radnike itd. Ti ljudi ne mogu da se zaposle u nekim drugim preduzećima, a sa druge strane nemaju dovoljno finansijskih sredstava da mogu da krenu samostalno u neki posao. Moramo reći da i svi nisu ni spremni da uđu u neki privatni biznis. I o tim ljudima treba voditi računa, da nam se ne javlja sve više tih takozvanih socijalni slučajevi i da se obraćaju opet na državna jasla, da kažem tako, da im se pomogne da prežive.
Sve su to problemi sa kojima se i vaše ministarstvo, kao što se i Vlada Republike Srbije i do sada susretala. Imali ste svakako veoma dobre rezultate u tom delu. Da vam kažem iskreno, ja sam iznenađen kada ste izneli ovde podatak, nisam pratio to dovoljno, da u zadnjih šest godina nijedna privatizacija nije urađena. Verujte da ne mogu da verujem u taj podatak. Verujem, ali jednostavno sam zatečen, najblaže rečeno.
I da ne bi mnogo duže, ovo je vrlo složena problematika, privatizacija od 2000. godine pa na ovamo je bila takva kakva je bila, ali ja kao čovek koji je 20 godina proveo u privredi, da kažem najlepše godine života sam proveo u privredi, moram da kažem da je od 90-ih godina i od sankcija srpska privreda bila u teškoćama. Moram ovde da kažem da sa setom čuvam platu iz januara meseca 1993. godine, kada sam u Fabrici kablova primio tri dolara. Još uvek ih čuvam. Tri puta po jedan dolar, to je bila plata za sve radnike. Dakle, bilo je mnogo teškoća i pre 2000. godine i pre privatizacije itd.
Na kraju da kažem još jednom, poslanička grupa JS daje punu podršku i Vladi i vašem ministarstvu u nastojanjima da srpska privreda, sa svim svojim resursima, krene napred, da stane na zdrave noge, da stvaramo uslove za zapošljavanje mladih školovanih ljudi, da nam ne odlaze stručnjaci u inostranstvo.
U krajnjem slučaju, pozivam i sve lokalne samouprave u Srbiji da se malo ugledaju na moju Jagodinu, da trče i da dovode investitore, a ne samo da čekamo da dođemo na vrata Ministarstva privrede ili predsednika Vlade i da kažemo – pomagaj. Moramo svi da uložimo sve snage da zapošljavamo mlade ljude. U ovom trenutku u Jagodini ima oko 4000 radnih mesta koje smo mi svojim radom i svojom željom da zaposlimo mlade ljude, dovodeći investitore uradili.
Još jednom, poslanička grupa JS će glasati za oba predložena zakona. Hvala.
Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre, saradnici u Ministarstvu, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću u dve rečenice ili tri da kažem da je danas Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu jednoglasno usvojio sve predloge zakona koji su danas na dnevnom redu i predlaže narodnim poslanicima da ih u danu za glasanje usvoje.
Odbor je smatrao da ovi zakoni, naročito Zakon o zaštiti prava na suđenju u razumnom roku, kao i Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama, su u skladu kao i ostala dva zakona, da su u skladu sa Ustavom i sa tekovinama i sa naporima Vlade Republike Srbije da se popravi ono što se može popraviti u srpskom pravosuđu i zato smo i predložili da se ovi zakoni usvoje.
Istovremeno, pošto sam i ovlašćen u ime poslaničke grupe JS, da kažem nekoliko reči, ako mi dozvoljavate da se ne javljam ponovo za reč. Biću kratak i u roku od ovih 20 minuta, koji inače pripada poslanički grupi, neću ih koristiti u potpunosti, tako da nema potrebe da dva puta se javljam, ako je moguće? Zahvaljujem.
Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sva četiri predloga zakona koji su danas na dnevnom redu i naročito pozdravljamo napore Ministarstva što je konačno izašlo i došlo pred Narodnu skupštinu Republike Srbije sa Predlogom zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Gospodin ministar je u svom opširnom izlaganju objasnio šta se želi postići ovim Predlogom zakona, nabrojao dosta podataka kakva je danas situacija, kada je u pitanju vreme i vremenski rok suđenja, odnosno procesa raznih i postupaka pred sudovima u Republici Srbiji i ovim zakonom, u stvari želi se da se ta situacija koliko je to moguće i na najbrži mogući način, u skladu sa Zakonom poboljša.
Poznato je da su sve stranke u postupku, do sada imale dva načina da pokušaju da suđenja koja traju mnogo dugo, ubrzaju, a to je bila ustavna žalba i pritužba na rad određenih sudija i sudova. Nije postignut pravi efekat kroz ova dva pravne mogućnosti i zato je danas pred nama zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Mi smo danas dobili i podatke koliko to ima starih predmeta koji opterećuju srpsko pravosuđe, međutim, i ja i poslanička grupa JS smatramo da ne možemo svu krivicu zato što suđenja traju toliko dugo koliko traju da pripišemo samo sudijama koji vode te postupke. Ima tu krivice i na drugim učesnicima u postupcima i ja ne bih sad nabrajao koju su to sve ili ko je više ili manje kriv, ali u svakom slučaju krivica je i do stranaka u postupku, krivica je do njihovih zastupnika, krivica je delom i do veštaka, krivica je i do nekih četvrtih koje neću i ne mogu da pomenem. U svakom slučaju svi su manje ili više krivi što neki sudski postupci traju, kao što smo čuli pet, deset ili više godina. Zato danas imamo pred Evropskim sudom za ljudska prava mnogo predmeta i zahteva da se ubrza suđenje i da se okonča suđenje u pojedinim predmetima.
Imali smo imamo i primere koje je dalo ministarstvo u obrazloženju ovog predloga zakona iz koga se vidi da neki sudski procesi stvarno traju neopravdano dugačko. Dakle, dato je pravo sada ovim predlogom zakona predsednicima suda, odnosno sudova da po prigovoru nekih od stranaka odluče da li je ili nije povređeno neko pravo stranke na suđenje u razumnom roku. I, to je dobro. Do sada to nije bila mogućnost, kao što sam rekao bila je mogućnost data samo kroz ustavnu žalbu i pritužbu koju je rešavao takođe predsednik suda.
Međutim kada govorimo gospodine ministre o starim predmetima, mi moramo da znamo, pošto ste i sami rekli da preko 800 hiljada tih starih predmeta odnosi se na izvršenje koji se nalaze u postupku od nekoliko desetina godina da kažem pet, deset i više godina. Međutim, trebali da dobijemo i podatak, verovatno ga imate, da su u većini od tih preko 800 hiljada predmeta za izvršenje, da su to mali iznosi čije se izvršenje traži i oni opterećuju taj broj kod, da kažem kako kod neefikasnosti srpskog pravosuđa. Imamo tu mnogo predloga za izvršenja ili izvršenja koja se tiču raznih komunalnih usluga gde su cifre stvarno zanemarljive od sto, dvesta, petsto ili hiljadu dinara bar koliko idu moja saznanja. Jednostavno nije moguće iz nekih razloga ni izvršiti tu sudsku presudu.
S druge strane opterećuje ove stare predmete i nemogućnost da se fizički ili pravno lice nađe na datoj, poznatoj adresi ili zato što se ne primaju rešenja ili zato što se ne primaju pozivi i tako dalje. To je razlog da se godinama odlažu i jednostavno ne mogu da se okončaju određeni stari predmeti. Sve su to boljke nasleđene koje nisu od juče, ni od prekjuče, to su od pre pet, deset i više godina se vuku, da kažem, tako po sudovima. Jedinstvena Srbija još jednom naglašavam, pozdravlja napore ministarstva i Vlade Republike Srbije da se koliko toliko omogući da se dođe do pravde, dođe do konačnog rešenja.
Ovde je dato i pravo Predlogom zakona da stranke za koje se žale na sporost određenih sudija iz srpskog pravosuđa da mogu da traže, između ostalog i naknadu kroz utvrđivanje iznosa za tu nematerijalnu štetu koja se kreće od 300 do 3000 evra u dinarskoj protivvrednosti na kurs koji važi na dan isplate prema kursu NBS.
Bilo je, ja znam i u javnoj raspravi pritužbi, odnosno prigovora da ne kažem pritužbi zašto se upotrebljava, zašto se uzima euro kao vrednost za isplatu. Međutim, mislim da je ministarstvo u pravu kada je kroz iznos eura od 300 do 3000 u dinarskoj protivvrednosti označilo tu mogućnost za naplatu nematerijalne štete da stranka na bilo koji način ipak bude zaštićena da eventualno ne dođe do klizanja, što ne želimo normalno, dinara i skoka evra, ali opet da ima neku sigurnost stranka da može da svoju, da kažem, štetu na ovaj način naplati i ostvari neku svoju satisfakciju.
Sve u svemu mislim da ćemo usvajanjem ovog zakona, verovatno da će neki amandmani kojih ima dosta biti prihvaćeni od strane Ministarstva sve u cilju da se ponuđeni tekst zakona još više poboljša i da jednostavno svi oni koji na bilo koji način misle da su oštećeni da mogu na brži, jednostavniji način dođu do zadovoljenja, odnosno do ostvarenja svog puta prema pravdi.
Mi iz JS nećemo stajati na tom putu, daćemo podršku naporima Ministarstva i svim ostalim učesnicima u nizu, da jednostavno pravda u Srbiji bude brža, efikasnija i dostupnija svim građanima Republike Srbije.
Kada je u pitanju drugi zakon to je zakon o dopuni Zakona o sudijama, mislim da je ovo predloženo rešenje dobro i JS će i njega podržati, jer smatramo da ipak sudijama koje su izabrane da budu sudije Kasacionog suda treba omogućiti da rade malo duže nego što rade sudije drugih nižih sudova.
Nije to neki veliki vremenski period, to su ipak samo dve godine. Radi se o najstručnijim, najiskusnijim sudijama, jer da nisu najiskusniji, najstručniji, sigurno ne bi ni bili izabrani da budu sudije Vrhovnog Kasacionog suda.
Prema tome, ovo rešenje koje je danas pred nama, je po nama iz JS dobro i mi ćemo i njega podržati.
Kada se radi o ova dva druga predloga zakona o potvrđivanju protokola broj 15. i predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, i njih će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati i na taj način ću zaključiti svoju diskusiju i još jednom rečenicom da sve predložene zakone poslanici JS će u danu za glasanje podržati i pozdravljamo napore Ministarstva pravde da se u Srbiji poboljša efikasnost rada srpskog pravosuđa. Hvala.
Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, nisam na početku hteo da se javim u ime Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu koji je razmatrao predlog Visokog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ali sam osetio potrebu da sada moram da reagujem. Nadam se da po Poslovniku imam pravo da i sada govorim o tome, a mogu i kao predstavnik poslaničke grupe JS.
Dakle, na Odboru na kome smo mi razmatrali predlog govorilo se, i odmah da kažem da je Odbor jednoglasno podržao predlog Visokog saveta sudstva i predlaže Narodnoj skupštini da gospođu čije ime imate u predlogu, izabere za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Odbor nije razmatrao ništa više osim toga. Nije razmatrao stanje u sudskom pravosuđu, nije razmatrao suđenje u razumnom roku, nije razmatrao kako su se ranije birali sudije, nije razmatrao opšte stanje u srpskom pravosuđu, jer to nije ni bila tema na dnevnom redu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Molio bih sve poslaničke grupe, bez obzira da li su u poziciji ili opoziciji da koriste poslaničko pravo i da traže raspravu na zadatu temu poslednjeg četvrtka u mesecu kada zaseda Skupština, i da eventualno, ukoliko se dobije mogućnost da se razgovara o stanju u srpskom pravosuđu.
Naime, i prošlog puta mi smo više vremena potrošili govoreći o svemu drugom, a ne o kandidatima. Mi danas imamo mogućnost prema Poslovniku i prema dnevnom redu da govorimo samo o tome da li imamo saznanja da predloženi kandidati iz ovih ili onih razloga ne treba da budu izabrani, jer neka saznanja koja mi možda imamo, a koje nije imao Visoki savet ili Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu kad je utvrđivao konačan predlog koji je došao ovde pred nas.
Ja bih molio sve uvažene koleginice i kolege da se držimo dnevnog reda, da razgovaramo o kandidatima. Moja malenkost je dugo u ovoj Narodnoj skupštini republičkoj i uvek kada su bile teme izbor sudija, uvek smo govorili o kandidatima, odnosno osporavali eventualno neki predlog nekog kandidata za izbor ili za sudiju ili za tužioca. To bi trebali i ovog puta da radimo i ja takođe u ime Jedinstvene Srbije apelujem da se držimo onoga što je danas tema dnevnog reda, a tema dnevnog reda je izbor ove gospođe ili gospođice za sudiju koja se prvi put bira.
Molim sve uvažene koleginice i kolege da podržimo predlog VSS koji je podržao i odbor i da izaberemo gospođu ili gospođicu za sudiju koja se prvi put bira i ja joj istovremeno želim uspešan rad u njenoj sudijskoj karijeri. Hvala.
Uvažena gospođo predsednice Skupštine, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici održanoj pre izvesnog vremena razmatrao predlog Visokog saveta sudstva za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu, Novom Sadu i Osnovni sud u Sjenici i jednoglasno je doneo zaključak i predlaže ovoj Narodnoj skupštini da prihvati predlog Visokog saveta sudstva i izabere kandidate i kandidatkinje čija imena i prezimena ste čuli i obrazloženje uz njihova imena, da ih izabere za sudije Osnovnog suda u Nišu, Osnovnog suda u Novom Sadu i Sjenici, kao sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Pošto sam imao to zadovoljstvo, čast i obavezu da kao predsednik Odbora učestvujem i u radu Visokog saveta sudstva kada su razmatrane kandidature svih prijavljenih kandidata za izbor sudija u pomenute sudove, mogu da vam kažem da je na Visokom savetu sudstva vrlo temeljno, stručno, sa obrazloženjima, razmatran svaki od kandidata, na osnovu predloga formirane komisije Visokog saveta sudstva i došlo se do ovog predloga koji je bio na Odboru i danas se nalazi pred nama, poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Nije ni malo lako, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, izabrati između 400 prijavljenih kandidata, ovde 18 kandidata koji treba da budu izabrani na sudijsku funkciju po prvi put. Nije ni malo lako zato što ima mnogo dobrih kandidata i kandidatkinja koji takođe zaslužuju da budu izabrani za sudije. Među svim tim kandidatima, ocenjeno je i procenjeno je da ovi koji su predloženi u ovom trenutku su najbolji mogući izbor za sudije koje se prvi put biraju u ova tri osnovna suda.
Normalno, biće još izbora, biće još konkursa, biće još vremena za ove kandidate koji nisu sada prošli kao kandidati za izbor za sudije koje se prvi put biraju, tako da ostaje mogućnost da u narednom vremenskom periodu, kada se uprazne mesta sudija u osnovnim ili drugim sudovima, budu izabrani za sudije.
Da ne bih mnogo dužio, ja vam, poštovane koleginice i kolege, ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, predlažem da u Danu za glasanje prihvatite predlog Visokog saveta sudstva i da jednoglasno izaberemo ove predložene kandidate za sudije Osnovnog suda u Nišu, Novom Sadu i Sjenici i da im poželimo da uspešno rade svoj posao i da posle isteka tri godine njihove ocene uspešnosti budu pozitivne i da budu izabrani za sudije na stalnom radu u tim sudovima.
Na ovaj način ćemo dati doprinos da se u srpskom pravosuđu poboljša stanje, da se ročišta zakazuju i da se završavaju sudski procesi brže i da bude što manje kritika na rad srpskog pravosuđa. Dajmo i mi taj doprinos. Izaberimo ove sudije za prvi izbor u Osnovni sud u Nišu, Novom Sadu i Sjenici. Hvala.
Gospodine potpredsedniče, uvažene dame iz Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću biti vrlo kratak. Nisam hteo malopre da se javim kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, nego da iskoristim ovo vreme koje pripada poslaničkoj grupi JS. Reći ću odmah na početku poslanička grupa JS podržati predlog koji je Visoki savet sudstva uputio Narodnoj skupštini za izbor sudija za određen broj sudova u Republici Srbiji koji se prvi put biraju.
Istovremeno, želim da kažem da sam pomalo nespreman da uzmem učešće u ovoj raspravi ili možda nisam bio prisutan kada je utvrđivan dnevni red, nisam znao da je možda pridodata i tema - problemi u pravosuđu i kako ih rešiti, jer vidim da je određen broj kolega više pričao o tome, a manje o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju na period od tri godine.
Mogu da kažem da, pošto sam imao tu srećnu okolnost da kao predsednik odbora učestvujem u radu Visokog saveta sudstva kada je formirao i utvrdio predlog koji danas imamo pred nama, da je taj predlog za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju usvajan na Visokom savetu sudstva jednoglasno, a da je prethodno komisija koja je bila formirana od strane istog tog Visokog saveta sudstva mukotrpno i stručno radila posao i došla do predloga koji je išao na Visoki savet sudstva i on je danas pred vama.
Ono što treba da znamo svi ovde jeste da svi ovi kandidati i kandidatkinje koje danas imamo pred nama su sudijski pomoćnici ili sudijski saradnici pet, osam, 10, 12 i ne znam koliko godina, u osnovnim, višim, apelacionim ili privrednim sudovima. Dakle, sve su to kandidati i kandidatkinje koji imaju dugogodišnji rad u pravosuđu. Dakle, oni mogu već, što se kaže, koliko juče da zauzmu mesto sudije i da počnu da rade taj posao, jer već godinama rade sa kolegama sudijama, rade na izradi presuda, rešenja, raznih odluka itd, i vrlo su stručni da mogu da rade sudijski posao.
Mi danas biramo sudije koje prema Ustavu Republike Srbije i prema Zakonu o izboru sudija biramo na tzv. trogodišnji mandat i zovemo ih trogodišnjaci, a da će posle isteka te tri godine na osnovu ocena rada njihovog u pravosuđu, odnosno u sudovima gde oni budu izabrani, da budu ili ne budu izabrani na stalnu sudijsku funkciju. Da kažem da je u toku izrada pravilnika o oceni rada sudija. Već je bio skoro i usvojen pravilnik, ali su određene primedbe stigle od strane nadležne komisije iz Brisela, koliko se ja sećam, gospođo Ilić, pa je radna grupa uzela u obzir te primedbe i evo, upravo ovih dana pred članovima Visokog saveta sudstva se nalazi, da kažem, predlog, odnosno nacrt tog pravilnika, koji će u vrlo bliskoj budućnosti biti usvojen na Visokom savetu sudstva.
Što se poslaničke grupe JS tiče, dileme nema mi ćemo podržati predlog Visokog saveta sudstva, jer smatramo da svi ovi predloženi kandidati i kandidatkinje zaslužuju da ponesu naziv sudije, da li u osnovnim, prekršajnim ili privrednim sudovima.
Mi danas ovde biramo, odnosno u danu za glasanje ćemo birati sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu, za osnovne sudove u Sjenici i Negotinu, Pazaru, Ivanjici itd. Ja mogu u ime poslaničke grupe JS da poželim tim novoizabranim sudijama da imaju uspeh u radu, da se drže Ustava i propisa Republike Srbije, da ne podležu nikakvim političkim i bilo kakvim drugim pritiscima, već da rade ni po babu, ni po stričevima, kako mi to obično kažemo u Srbiji i da donose odluke koje će biti zasnovane upravo na zakonu i na činjenicama iznetim pred njima itd. Dolaziće sigurno u situaciju da će neke njihove odluke od strane viših sudskih instanci možda biti korigovane, vraćene na ponovno odlučivanje itd, ali to je život, to se i danas dešava itd.
Ne bih širio temu. Predlažem, gospodine uvaženi potpredsedniče Skupštine, da ako treba da raspravljamo o svim problemima koji postoje u pravosuđu, da imamo jednu tematsku sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, koja će glasiti – problemi u srpskom pravosuđu i kako ih rešiti.
Mi danas, i apelujem na sve koleginice i kolege, treba da govorimo samo o kandidatima koji su danas pred nama i da kažemo – taj i taj kandidat možda ne zadovoljava po nečijoj proceni i da osporimo tu kandidaturu i ništa drugo.
Visoki savet sudstva je dao predlog. Poslanička grupa JS, kao što sam rekao, stoji iza tog predloga, glasaćemo za njega. Još jednom želim puno uspeha i sreću izabranim sudijama koji će biti izabrani, nadam se, za nekoliko dana. Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću u ime poslaničke grupe JS da vratim diskusiju na tačku dnevnog reda, a tačka dnevnog reda je izmena jednog člana Zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa.
Molim vas da u kasnijoj diskusiji prihvatimo amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je svojim amandmanom objedinio više dobrih amandmana nekoliko narodnih poslanika i on je prihvaćen od strane predlagača ovog zakona, a sve u cilju da pomognemo građanima Republike Srbije da lakše, bezbolnije i brže dođu do onoga što žele, a to je da neki dokument, neki prepis, neki rukopis mogu da overe kod onog organa gde su do sada to radili.
Ovde su, od strane nekih uvaženih kolega i koleginica, puna usta brige za građane Republike Srbije. Molio bih da tu brigu o građanima Srbije prenesu na teren, gde imaju vlast u lokalnim samoupravama, a ne ovde raznim replikama, nekim predlozima, diskusijama, itd, a da od toga građani Republike Srbije nemaju nikakve koristi.
Istovremeno, čuo sam ovde jedno, da kažem čuđenje od strane nekih poslanika, kolike su tarife notara i ko ih je propisao. Notari sada imaju Komoru i ako njihova Komora proceni da su neke njihove tarife previsoke i da odbijaju korisnike njihovih usluga kod dolaska kod njih, mogu oni da zatraže da se te tarife koriguju, ali istovremeno nisam čuo od nekih dušebrižnika da zatraže, da kažu kolike su tarife nekih profesija, odnosno advokata koji izlaze po službenoj dužnosti, da brane klijente, ko je propisao te tarife a Ministarstvo je moralo da ih odobri? Nije ih propisalo Ministarstvo, nego je propisala Komora. Zna se vrlo dobro kolike su. Pa kada se toliko brine za građane kada je u pitanju jedna profesija, treba da se brine za građane i kada je u pitanju druga profesija, jer građani i po jednom i drugom osnovu, po nekom osnovu dolaze ili kod javnog beležnika ili kod advokata. Dobro, to je pitanje za neku diskusiju.
Mi smo 2011. godine, Jedinstvena Srbija je tada podržala taj zakon, izmene Zakona o notarima. Daj malo da govorim rečnikom naroda, rodilo se dete, mi moramo da ljuljamo, da mu omogućimo da lepo živi i zato izmenama zakona mi upravo stvaramo uslove da to dete, odnosno da taj zakon zaživi u najboljoj mogućoj meri, da građani od njega nemaju štete.
Upravo iz razloga toga jeste i pandan tom zakonu što mi danas menjamo jednu odredbu ovog zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa, da on počne da se primenjuje, odnosno ove odredbe od 1. marta 2017. godine.
Što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mi ćemo u narednom periodu koji je pred nama tražiti, da li ćemo imati podršku od strane većine svih poslanika u Narodnoj skupštini, to ćemo videti, da ovo što sada menjamo ostane trajno i da je moguće da se i u mesnim zajednicama i u nekim drugim organima lokalne samouprave i dalje vrše overe određenih dokumenata, upravo za dobrobit tih građana, a ne da bi prešli 30 i ne znam koliko kilometara od svog mesta gde žive, od svog sela, da bi overili nešto što jednom, ili dva, ili tri puta u životu im treba, ili u godini dana.
Prema tome, ajmo da zaključimo i da ovaj zakon donesemo i nemojmo toliko da pričamo koliko košta ovo zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, građani će na izborima 2018. godine oceniti da li smo radili dobro ili nismo, glasaće za neke druge političke opcije koje toliko brinu o njima, a što se tiče toga šta plaća i da li će Ministarstvo plaćati ove usluge kod javnih beležnika ovako kako treba, ja samo pitam neke uvažene kolege iz nekih drugih profesija, da li će oni koji se bave tom privatnom profesijom naplaćivati lečenje 50 dinara jedan bolnički dan, koliko danas košta u bolnicama koje se finansiraju od strane Fonda zdravstvene zaštite? Hvala lepo.
Vrlo kratko.
Ja bi voleo, uvaženi kolega, doktore, da sutradan…
… stomatolozi popravljaju moje zube po istoj ceni po kojoj popravljaju i stomatolozi koji rade u državnim ustanovama.  Bio bih srećan i doneću vam račun ako bude tako bilo, a garantujem da neće biti. Hvala.
Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku da kažem da će poslanička grupa JS podržati Predlog izmena i dopuna Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, iz vrlo praktičnih razloga.

Naime, ukoliko bi ostao na snazi sadašnji važeći propis od 1. marta svi potpisi, rukopisi, prepisi morali bi da se overavaju kod javnih beležnika, a treba imati u vidu činjenicu da danas u Republici Srbiji u jednom velikom broju opština i gradova još uvek nema imenovanih javih beležnika, ne zato što Ministarstvo pravde nije želelo da imenuje javne beležnike u tim opštinama i gradovima, već zato što se na ranije raspisane konkurse za javne beležnike u tim opštinama i gradovima nije prijavio niko.

Interesantna je činjenica da u nekoliko velikih gradova, prema mojim saznanjima, kao što je Užice, Smederevo, Kruševac, itd, nemamo danas javnih beležnika, već se ti poslovi obavljaju u lokalnim organima uprave i u sudovima.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije zato smatra da odlaganje primene ovih propisa ide u korist građana u svim tim opštinama i gradovima i gde ima javnih beležnika i normalno u gradovima gde nema javnih beležnika.

Samo ću ilustracije radi reći da, recimo, u Pomoravskom okrugu, koji čini šest opština, samo u Jagodini trenutno postoje dva javna beležnika, dok u Paraćinu, Ćupriji, Despotovcu, Svilajncu, Rekovcu nema javnih beležnika, pa građani za iste neke poslove, za koje moraju da imaju overene neke dokumente, moraju u ovim opštinama da se obraćaju sudovima i lokalnim organima vlasti, lokalnim upravama, a u Jagodini javnim beležnicima.

Zato poslanička grupa Jedinstvene Srbije pozdravlja ovaj predlog koje je grupa poslanika predložila danas i uvrstili u dnevni red. Na ovaj način ćemo sigurno prevazići određene teškoće koje bi nastale ukoliko bi ostao važeći propis na snazi.

Znam da je u toku konkurs za izbor jedne nove grupe, odnosno broja javnih beležnika u nekim gradovima i opštinama, ali istovremeno moja saznanja idu dotle da ima jedan veliki broj opština i gradova za koje se nije prijavio nijedan kandidat da bude javni beležnik, pa iz tog razloga opet bi smo došli u situaciju da u ovim gradovima ljudi ne znaju gde treba da overavaju prepise, rukopise, potpise.

Istovremeno poslanička grupa Jedinstvene Srbije smatra da bi trebalo još jednom razmotriti ovaj određeni datum do kada se odlaže primena ovih propisa, a to je prema Predlogu izmena i dopuna Zakona 1. januar 2017. godine, da možda treba, a čujem da ima i neki amandman, doduše nisam ga video, nego sam samo načuo, da to bude još za dva meseca odloženo do 1. marta 2017. godine. Ako je to tačno, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati i prihvatiti taj predlog amandmana, da se još za dva meseca odloži primena.

Treba razmišljati i o sledećem. Godine 2016. nas čekaju lokalni izbori u svim opštinama i gradovima, odnosno u većini, ne u svim, u Republici Srbiji, pa ukoliko ne bismo odložili primenu ovog propisa došli bismo u vrlo tešku situaciju gde bi kandidati za odbornike u svim lokalnim samoupravama overavali određenu dokumentaciju potrebnu za učešće na izborima.

Jedinstvena Srbija bi predložila nešto na razmišljanje svim poslanicima, a to je da nas 2018. godine čekaju parlamentarni izbori. Znate da svaka stranka koja želi da učestvuje na tim izborima mora da prikupi jedan određeni broj potpisa da bi dobila pravo učešća na parlamentarnim izborima.

Da li treba možda razmišljati da se za te izbore ne overavaju potpisi, kako bi bilo predviđeno, kod javnih beležnika, ja samo ponavljam da je ovo samo predlog za razmišljanje, jer bismo došli u situaciju da bi u nekim gradovima, naročito većim, gde će biti manji broj javnih beležnika, došlo do velikih gužvi prilikom sakupljanja overenih potpisa za učešće na tim parlamentarnim izborima.

Imamo vremena da to u narednom periodu, kao najviši zakonodavni organ ove države, rešimo. Mislim da bismo o tome vrlo ozbiljno trebali da razmišljamo, ne zbog nas, nego zbog građana koji svojim potpisom žele da daju podršku nekoj političkoj stranici ili koaliciji za učešće na parlamentarnim izborima 2018. godine.

Gospođo predsednice iskoristio bih priliku da kažem da je i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu na sednici koja je održana neposredno pre početka zasedanja Narodne skupštine jednoglasno zaključio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o overavanju potpisa, prepisa i rukopisa.

Da zaključim, poslanički klub Jedinstvene Srbije će podržati u danu za glasanje Predlog izmena i dopuna ovog zakona. Hvala vam.