Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Petar Petrović

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija

Govori

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, molio bih da date odgovor na jedno pitanje – da li će po ovom zakonu, kada ga budemo usvojili, biti sudećih dana u pojedinim opštinama, odnosno mestima, po programu koji će odrediti predsednik suda kome pripadaju te opštine, koje u ovom trenutku nemaju sudske jedinice? Nemojmo da se sad povezujemo sa sudskim jedinicama, molim vas.
Što se mene tiče lično, voleo bih da svaka opština ima sudsku jedinicu, ali da li je realno da neki sudija, u nekoj sudskoj jedinici danas ima dva predmeta, a sutra nema ni jedan, pa prekosutra ima jedno suđenje, a recimo neki sudija ima danas 50 ili 20, ili već ne znam koliko rasprava. Ima mesta u Srbiji gde jednostavno nema posla za sudiju i zato će predsednik suda odrediti sudeći dan, kada će se jedan određen broj predmeta suditi u tom mestu i neće putovati stranke, nego će jednostavno putovati sudija i advokati. Uvažene kolege, vi zato što ćete putovati, dobijate pare od stranke, prema tome možete i da platite to što idete nekog da zastupate. Hvala lepo.
Samo radi javnosti bih pročitao o kom amandmanu se radi, jer, osim poslanika, javnost nije obaveštena o čemu se radi.
Odbor je podneo amandman, koji je prihvaćen, za osnovni sud u Aranđelvcu, za teritoriju opštine Aranđelovac, Rača i Topola sa sudskom jedinicom u Topoli, osnovni sud u Kragujevcu za teritoriju opštine Batočina, Knić, Lapovo i za Grad Kragujevac, osnovni sud u Kruševcu za teritoriju opštine Varvarin i Ćićevac i za Grad Kruševac sa sudskom jedinicom u Varvarinu, osnovni sud u Pančevu za teritoriju opštine Alibunar, Kovačica i Opovo i za Grad Pančevo sa sudskom jedinicom u Kovačici, osnovni sud u Paraćinu za teritoruju opštine Paraćin i Ćuprija sa sudskom jedinicom u Ćupriji i osnovni sud u Šapcu za teritoriju opštine Bogatić, Vladimirci i Koceljeva i za Grada Šabac sa sudskom jedinicom u Bogatiću.
Kad sam se već javio, mislim da diskusija oko toga kakvih ima legalnih i nelegalnih objekata, pa i sudskih zgrada u Srbiji, u mnogome može da odvede ovu diskusiju. Bilo je vreme, mi malo stariji pamtimo, kada se uopšte nisu tražile dozvole. Jednostavno, tada je bilo sve naše, društveno, pa niko nije ni tražio građevinske dozvole, nego su se pravile zgrade gde je neko upro prstom da treba da se napravi zgrada. Niko nije tražio ni da li treba upotrebna dozvola itd. Nažalost, dolazi vreme kada to sve mora da se ispravlja. U mnogim gradovima, kao što je Soko Banja, ima sličnih situacija. Nekada su u pitanju zgrade gde se nalaze sudovi, nego i mnoge druge zgrade i zato je to posao nekih drugih državnih republičkih organa koji treba taj posao da urade, da se jednostavno upišu u Katastar, da se vidi šta je sa građevinskim dozvolama, sa upotrebnim dozvolama itd. Ima mnogo značajnijih objekata u ovoj državi našoj koji, nažalost, nemaju ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu.
Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, osećam potrebu da i kao predsednik odbora, a više kao zamenik predsednika poslaničke grupe JS odgovorim uvaženom kolegi Mikoviću, kada je rekao da su usvojeni amandmani poslaničkog kluba JS na član 3. zakona.
Moram da kažem zbog javnosti da je odbor kada je dao ovaj amandman imao u vidu i mnoge amandmane drugih poslanika iz drugih poslaničkih grupa koji su pojedinačno stavljali amandmane kada je Rača u pitanju i Bogatić i Kovačica. Veliko mi je zadovoljstvo da pred javnošću kažem da je poslanički klub JS kada je predlagao ovaj amandman u ovakvom sadržaju imao u vidu celu Srbiju da nismo hteli da budemo lokal patriote pa da samo se sa amandmanima obraćamo ministarstvu i Narodnoj skupštini sa onih mesta odakle imamo poslanike. Jedinstvena Srbija odnosno poslanički klub nema poslanike ni iz opštine Rača, ni Bogatić, Kovačica itd. Čak ni iz opštine Ćuprija. Sagledavali smo po našem mišljenju šta je najbolje u ovoj reformi da damo naš doprinos. Drago nam je da je i odbor to prepoznao.
Gospodin Miković kada kritikuje rad odbora kada su u pitanju drugi amandmani, imao je prilike da dođe jutros u devet sati iznese svoje mišljenje. Verovatno je bio zauzet nekim ranije preuzetim obavezama pa nije mogao da učestvuje u radu odbora, ali bili su tu drugi predstavnici njegove poslaničke grupe i koliko se sećam za ove amandmane su i neki glasali tako da su oni podržani od strane predstavnika poslaničke grupe DS.
(Predsedavajući: Vreme.)
Dakle, to je to što imate pred sobom. Mislim da ovaj doprinos ne samo JS nego i odbora da poboljšamo tekst zakona. Nadam se da će ministarstvo sagledavajući sve diskusije koje će doći i posle ove moje za druge predloge i amandmane naći opravdanje da još neke usvoji.
(Predsedavajući: Vreme.)
Znam da je bilo dilema da li će biti sudska jedinica u Kanjiži. Ostalo je da se razgovara na tu temu. Prekoračio sam vreme. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  javio sam se samo da bih pojasnio da je poslanička grupa JS ovaj amandman podnela, a sticajem okolnosti, većina onoga što je ona predložila prihvaćeno je kao amandman odbora, sa amandmanima drugih poslaničkih grupa.
Ovde je bilo govora, pa je čak upotrebljen jedan izraz – lobiranje, da je poslanička grupa JS lobirala ministarstvo da prihvati deo amandmana poslaničke grupe, što apsolutno nije tačno, jer niko od poslanika poslaničke grupe JS apsolutno nije razgovarao ni sa kim iz ministarstva, čak smo dobili i posle podnošenja amandmana pohvalu da smo prepoznali određene probleme, što znači da smo vrlo temeljno prišli proučavanju i sagledavanju Predloga zakona o sedištima osnovnih sudova i javnih tužilaštava. Drago nam je da smo uboli problem u sredinu i da je većina naših predloga prihvaćena.
Međutim, ono što me pomalo čudi u diskusiji nekih uvaženih koleginica i kolega jeste kada govore o tome zašto u pojedinim opštinama nema sudskih jedinica, kao da nisu čuli šta je gospodin ministar pričao kada je izlagao i izašao sa statističkim podacima koliko ima predmeta u pojedinim opštinama, odnosno sadašnjim sudskim jedinicama.
Ako se u nekim sadašnjim sudskim jedinicama priliv parničnih predmeta kreće, ako sam dobro zapamtio, od 1,9 do 5,5 predmeta mesečno, postavlja se pitanje – šta su te sudije u tim sudskim jedinicama uradile, a imaju toliko mali broj predmeta? Govorim vam iz iskustva da u nekim manjim mestima, nažalost, posle 12,00 časova, posle pola jedan, jedan, ne možete nikoga da nađete u sudskoj jedinici, a to sve država plaća. Iz tog razloga smo morali da idemo kao država sa ovim predlogom. Nema Srbija para da plaća nerad. Ne može sudija u Beogradu koji ima 100 predmeta mesečno da radi za 100.000 dinara i sudija u nekom malom mestu, koji ima pet ili deset predmeta mesečno za isti novac, a i njemu se plaća i daktilograf i činovnik i grejanje i telefon i sve. To država više ne može da izdrži. Zato se moralo prići racionalizaciji.
Molim uvažene koleginice i kolege iz Vojvodine, nemojte samo da pričate o tome da nema sudskih jedinica dovoljno u Vojvodini. Srbija postoji od Dunava i zapadno i južno i istočno. I tamo nema u svim opštinama sudskih jedinica.
Molim vas, pa ministar da je hteo da bude ličan, on je mogao da stavi u svojoj rođenoj opštini Nova Varoš sudsku jedinicu ili osnovni sud i da kaže – evo, ja sam zadovoljio tamo svoje građane, svoje komšije, svoje rođake. Ja sam mogao, da sam hteo, da lobiram i da kažem ministru – dajte u mom Rekovcu da imamo sudsku jedinicu ili sud, ali nije to urađeno, nisam hteo i zato mislim da je ovaj predlog dobar, da je poslanički klub Jedinstvena Srbija dobro prepoznao problem i ja se nadam da će u toku rasprave i Ministarstvo. Apelujem da prihvati još neki od amandmana koji budu dobro obrazloženi, koji su temeljni na statističkim podacima i na nekim drugim podacima i da i tamo bude ako ne osnovni sud, bar sudska jedinica i da koliko toliko popravimo nešto što se loše uradilo pre četiri godine. Hvala.
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko rečenica o predloženim zakonima, nisam hteo malopre da se javim kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, da dva puta ne pričam o istoj stvari. Dozvolite mi u jednoj rečenici da kažem da je Odbor na sednici, koju je održao neposredno pre početka ove skupštine, većinom glasova usvojio sve predložene zakone u načelu i predlaže Narodnoj skupštini da ih takođe usvoji.
Kao predstavnik poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mogu na početku da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati sve predložene zakone u načelu, jer smatramo da se predloženim zakonima u mnogo čemu poboljšava tekst sada važećih zakona, koje smo usvojili pre nepunih četiri godine i koji su u primeni pokazali određene slabosti, određene nedorečenosti, itd.
Počeo bih svoje izlaganje sa prvim zakonom, a to je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i mogu da kažem da je sasvim normalno što svako od nas ovde, poslanika, ima određene primedbe na predloženi tekst ovog zakona iz razloga što mi svi dolazimo iz određenih sredina i sigurno želimo da u našim mestima ili u okruženju naših mesta, ima ili osnovni sud ili sudska jedinica. Ako ništa drugo, to nam je potrebno i zbog izbornih kampanja koje će biti za jedno tri-četiri godine.
Što se tiče Jedinstvene Srbije, mi smo takođe dali nekoliko amandmana na predloženi i ponuđeni tekst Predloga zakona i nadamo se da će Ministarstvo sa dužnom pažnjom da ih razmotriti. Smatramo da su prihvatljivi, jer imajmo u vidu da je Ministarstvo sigurno imalo dosta argumenata kada je izašlo sa jednim ovakvim predlogom, da umesto 34 osnovna suda u Srbiji, sada posle usvajanja ovog teksta zakona bude najmanje 66, kako je sada predloženo, a možda bude i više, sa sudskim jedinicama koje su sada predložene.
Smatramo, kao poslanici Jedinstvene Srbije da bi bilo neophodno da na teritoriji Srbije bude nešto malo više sudskih jedinica, upravo iz razloga navedenih u obrazloženju koje je ministar dao, da pravda i pravo na suđenje bude ravnopravnije i dostupnije svim građanima koji žive na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, pozdravljamo napore Ministarstva da kroz ovaj predlog zakona i formiranjem, kako sudskih jedinica, tako i odeljenja javnih tužilaštava, omogući da veći broj građana može na vreme da se obrati radi zaštite određenih svojih povređenih prava, kako tužilaštvima, tako i osnovnim sudovima.
Ono što je takođe prihvatljivo za poslanike Jedinstvene Srbije, jeste i to da se menja teritorijalna nadležnost apelacionih sudova, postojećih na teritoriji Republike Srbije, tako da se neki viši sudovi koji su sada bili, da kažem, uslovno pod ingerencijom Apelacionog suda u Beogradu, ili nekog drugog sada, svrstavaju ili daju pod teritorijalnu nadležnog Apelacionog suda u Nišu, kao što je na primer Zaječar i Negotin, ili Apelacionog suda u Kragujevcu, kao što je primer Požarevac, ili Apelacionog suda u Beogradu, kao što je primer Pančevo, Viši sud u Pančevu, ili Apelacionog suda u Novom Sadu, gde je Viši sud u Šapcu, da kažem, ide pod teritorijalnu nadležnog Apelacionog suda u Novom Sadu.
Na neki način se približava pravo na odlučivanje po žalbama kod Apelacionih sudova, a sa druge strane, ono što nam je ranije u vremenskim periodima činilo određene teškoće, istorijski gledano, brišemo neke veštačke i teritorijalno ostvarene granice na teritoriji države Srbije. To bi trebalo da pozdrave svi poslanici u ovoj skupštini.
Kad se tiče sedišta osnovnih sudova, gospodine ministre, molio bih vas da me samo pratite u par rečenica, kao što vam je poznato poslanici Jedinstvene Srbije su sa veoma malim brojem amandmana pokušali da intervenišu na predloženi tekst zakona i mislim da svaki za sebe ima opravdanje. Mi ne želimo da gledamo i nismo želeli da gledamo kada smo obrazlagali zašto bi trebalo u nekoj opštini, u nekom gradu, da bude formirana sudska jedinica. Mi smo želeli da gledamo i da upoređujemo sa drugim gradovima i opštinama, gde je u Predlogu zakona dato pravo da te opštine imaju sudske jedinice, ali smatramo da nema opravdanja da jedna Ćuprija, koja ima oko 40.000 stanovnika nema sudsku jedinicu, nalazi se na Koridoru 10, pored auto-puta, sa dosta razuđenim stanovništvom, gde ima i pretežno staračkog stanovništva, vlaškog stanovništva, itd, a da neke druge opštine koje su mnogo manje i teritorijalno i po broju stanovnika, koji žive na teritoriji te opštine imaju sudsku jedinicu.
Takođe, mislim da smo pragmatično dali amandman kada smo predložili da Osnovni sud u Aranđelovcu koji se formira, ima, da kažem tako pod svoju nadležnost i teritoriju opštine Rača, koja bi bila pod ingerencijom i da kažem da je teritorijalno vezana za sudsku jedinicu koja se formira u Topoli. Treba gledati istorijski i pragmatično, da je Rača uvek bila vezana sa Topolom, bukvalno, kako mi to Pomoravci i Šumadinci kažemo, kao pupčanom vrpcom.
Takođe, smatrali smo da Osnovni sud u Šapcu bi morao da ima sudsku jedinicu u Bogatiću, koji je takođe velika opština. U ovom trenutku u Bogatiću živi i radi i sudi pet sudija.
Predložili smo takođe, kada je u pitanju tužilaštvo, ako već postoji Osnovni sud u Surdulici sa sudskim jedinicama u Vladičinom Hanu i Bosilegradu, logično bi bilo da kao u većini drugih, odnosno svim drugim osnovnim sudovima i tužilaštvima, da sedište tužilaštva bude takođe, u Surdulici, a da ima Odeljenje u Vladičinom Hanu, bez obzira što se u Predlogu zakona predviđa da sedište Javnog tužilaštva bude u Vladičinom Hanu.
Predložili smo takođe kada je u pitanju Osnovni sud u Kruševcu da se za opštinu Varvarin i Ćićevac formira sudska jedinica u Varvarinu za dve opštine, Varvarin i Ćićevac. Mislim da to treba iz pragmatičnih razloga i onoga za šta smo se principijelno zalagali, a zalažemo se da bude efikasnije, jeftinije i dostupnije građanima pravo na zaštitu određenih prava, kako kod suda, tako i kod tužilaštva.
Time bih u ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija zaključio diskusiju kada je u pitanju prvi zakon. Kada su u pitanju ostala tri zakona, sa par rečenica bih pozdravio napore Ministarstva pravde kada je predložilo određene izmene u Zakonu o uređenju sudova, naročito one odredbe koje se tiču suđenja u razumnom roku gde smo do sada imali određene probleme, određene primedbe. Kao predsednik Odbora mogu da kažem da sam imao dosta pismenih primedbi od strane građana širom Republike Srbije koji su se žalili Odboru na određene probleme koje imaju zato što se suđenje ne obavlja u razumnom roku.
Kada je u pitanju formiranje radnog mesta ili funkcije upravitelja suda, to takođe poslanički klub Jedinstvene Srbije pozdravlja i smatramo da te tehničke poslove ne bi trebali i dalje da rade predsednici sudova, da budu rasterećeni ovim stvarima. To bi trebali da rade i radiće kada budemo usvojili ovaj zakon, upravitelji sudova. Kada se radi o nadležnosti sudova, viših, kako to popularno kažu sudije koje rade u apelacionim sudovima, pozdravljamo da se takozvana mala apelacija spusti na više sudove i da se rasterete apelacioni sudovi od ovih suđenja.
Kada je u pitanju Zakon o sudijama, posebno je manje prihvatljivo da se u izmenama i dopunama ovog zakona predviđa drugačije, bolje i kvalitetnije vrednovanje rada sudija od strane posebne komisije Visokog saveta sudstva, koje bi morao to da radi bolje i kvalitetnije.
Napraviću samo jedan izlet, ne bi smelo da se dogodi kao što se događalo ranije, ono što sam zatekao a i gospodin ministar pošto smo mi zajedno ušli u sastav Visokog saveta sudstva u novom sazivu, da smo bili prinuđeni da sve sudije koje su prvi put ušle, primljene u osnovne sudove primimo, bez obzira na to što nismo imali ocenu kvaliteta njihovog rada jer nije postojao pravilnik. Jednostavno tri godine nije bilo vremena, mogućnosti niti želje da se napravi pravilnik kojim bi se vrednovale neke sudije. Upravo na ovaj način, jeste to suprotna stvar, kroz disciplinske postupke i disciplinsku odgovornost rada sudija od Osnovnog do Kasacionog suda ocenjivali bi njihov rad i jednostavno morali bismo da se zahvalimo kroz vođenje disciplinskog postupka nekim sudijama, nosiocima pravosudnih funkcija, javno-tužilačkih funkcija da više nisu podobni i da ne mogu da rade posao koji su do sada radili zato što su činili iz ovih onih ili ovih razloga neke prekršaje ili neke greške koji su nedostojne obavljanja sudijskih ili javno-tužilačkih funkcija.
Kada se radi o prijemu sudija na prvi radni odnos, da kažem na prvo mesto u osnovnim sudovima posebno pozdravljamo kao JS da se na ovaj način omogući i izbegne pravo nekome da osporava to pred Ustavnim sudom da nešto nije doneto u skladu sa postojećim propisima, da se svi polaznici Pravosudne akademije koji sa uspehom završe tu akademiju, da imaju pravo i da moraju, jednostavno, da budu primljeni u osnovne sudove, odnosno za zamenike osnovnih tužilaštava, jer zašto bi onda neko pohađao Pravosudnu akademiju ako nema neku prednost ili neko pravo da bude sutradan izabran za sudiju Osnovnog suda ili za zamenika osnovnog javnog tužioca?
Dobar je i predlog da ubuduće Visoki savet sudstva prilikom razmatranja predloga kandidata za predsednike sudova izlazi sa predlogom jednog kandidata. Jednostavno da se ne daje mogućnost da se iz ovih ili onih razloga lobiranjem ili već na koji drugi način vrši preglasavanje onih ljudi koji su razmatrajući sve predloge kandidata, razgovarajući sa njima, imali uvid u njihov profesionalni, moralni i svaki drugi lik. Tako da mogu da izađu sa predlogom jednog kandidata koga bi predložili za predsednika suda, a organ koji treba da odlučuje o tome može da se odluči da li će prihvatiti taj predlog ili neće prihvatiti taj predlog, ali jednostavno izbegli bismo svako preglasavanje oko dva ili više kandidata.
Mogao bih još dosta da pričam o ovim drugim zakonima, ali ne bih da više oduzimam vreme.
Još jednom da ponovim da će poslanička JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, s tim što još jednom molim ministarstvo i gospodina ministra da razmotri amandmane koje je poslanička grupa JS dala na Predlog zakona o sedištima sudova, osnovnih sudova i tužilaštva. Mislim da su obrazloženi. Mislim da su pravedni i mislim da na taj način nisu vezani ni politikom, ni politikanstvom, ni bilo čim drugim, jednostavno su vezani željom da što više građana na efikasniji, kao što sam rekao i jeftiniji i pravedniji način dolaze do mogućnosti da štite svoja prava pred nadležnim sudom, odnosno da pokrenu postupak, predlog za postupke kod osnovnih javnih tužilaštava. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, gospodine Tomiću, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici održanoj pre nekoliko dana razmatrao predloge koji su stigli od strane VSS za izbor predsednika VKS, predsednike apelacionih sudova u Srbiji, predsednika VPS, predsednika Apelacionog privrednog suda i doneo je odluku da predloži narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije da prihvati sve predloge VSS koji su dali.
Posebno kako je to predviđeno članom 144. Ustava Republike Srbije, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je dao mišljenje kada je u pitanju izbor predsednika VKS. To mišljenje je takvo da predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije da za predsednika VKS izabere gospodina Dragomira Milojevića, sudiju tog suda.
Čuli ste obrazloženje od strane gospodina Tomića, čime se sve rukovodio VSS kada se opredelio za ove kandidate da ih predloži za najviše sudske funkcije u Republici Srbiji i ne bih o tome posebno pričao, jer bi se ponavljali i ne bih oduzimao vreme.
Imam obavezu da u dve rečenice samo kažem da kada je u pitanju predlog za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gospodina Milojevića, da je taj predlog podržan i na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda i to, posebno naglašavam, jednoglasno. Retke su prilike i retki su izbori kada su u pitanju nosioci ovako važnih pravosudnih funkcija u jednoj državi, pa i u Srbiji, da kolege, a u ovom konkretnom slučaju opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda jednoglasno predloži, odnosno da mišljenje da gospodin Dragomir Milojević bude izabran za predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Ne mogu da završim a da ne kažem da sam imao to zadovoljstvo i čast da budem deo generacije, doduše ispred pošto sam malo stariji, u Kragujevcu na Pravnom fakultetu koji je studirao sa gospodinom Milojevićem i za njega mogu da kažem da je čovek od reči, profesije, principa, poštovanja zakona. Prema tome, izborom gospodina Milojevića za predsednika Vrhovnog kasacionog suda dobiće na značaju važnost i stručnost, svi sudovi u Republici Srbiji i siguran sam da u vreme dok bude gospodin Milojević predsednik Vrhovnog kasacionog suda da se u srpskom pravosuđu neće dešavati nešto što se dešavalo ranije. Istovremeno želim da kažem da izborom nosilaca najviših pravosudnih funkcija u Republici Srbiji konačno ćemo prekinuti vefe stanje, kako se to popularno kaže, koje već traje dosta dugo i da možemo da kažemo da počinjemo da na jedan Ustavom utvrđen i zakonom propisan način uređujemo srpsko pravosuđe onoliko koliko je to Ustavom i propisima ove države dato pravo Narodnoj skupštini Republike Srbije da to radi.
Pozivam sve narodne poslanike ovog visokog doma da jednoglasno damo podršku predlogu Visokog saveta sudstva i Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i da izaberemo kandidate za predsednike sudova koje vidite iz materijala. Mislim da na taj način ćemo učiniti jedan veliki korak u poboljšanja rada funkcionisanja srpskog pravosuđa uopšte. Hvala.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS pozdravlja napore Vlade i resornog ministarstva da još jednom pokuša da reši gorući problem u Republici Srbiji koji postoji, kako reče neki kolega, više od 20 godina. Lično bih rekao, više od 30 godina, a to je nelegalna ili bespravna gradnja koja do sada nije, ni od koje vlade ili lokalne samouprave, na krajnje ozbiljan i odgovoran način pokušana da se spreči.
Naravno, svi pokušaji da se uvedu u legalne tokove i da se na zakonit način privedu dobijanju građevinskih i upotrebnih dozvola svi objekti koji su podignuti, pre 11. septembra 2009. godine kada je donet novi zakon, su više-manje bili neuspešni iz više razloga. Ako bih počeo da nabrajam razloge zašto se nije uspelo čini mi se da bi mi bilo malo vremena koje je određeno za poslaničku grupu, odnosno za šefa poslaničke grupe, da ih obrazložim. Naravno, to su bili politički i moralni i neki drugi razlozi ali u svakom slučaju kroz ovaj zakon Vlada i resorno ministarstvo još jednom, po ko zna koji put, a mislim da je poslednji put da se pokuša da se bukvalno oni koji imaju nelegalne objekte, objekte podignute bez građevinskih dozvola ozakone i da mogu da dobiju građevinske dozvole, upotrebne dozvole i da se tome već jednom stane na put.
Bilo je ovde priča o tome da se daje pravo da se vrši upis svojine na ovim objektima. Po nama iz poslaničke grupe JS to će stvarati određene probleme kod određenih građana koji imaju podignute i izgrađene nelegalne objekte, da se upisom, odnosno kod geodetskih službi, upisom prava svojine, na taj način stekli građevinsku dozvolu. To im treba jasno reći kao što je rečeno da to nije isto, mada se postavlja pitanje, da li je moguće upisati pravo svojine na nečemu što formalno i pravno ne postoji. Ako nema građevinske dozvole za neki građevinski objekat to u formalno-pravnom smislu ne postoji, to je vazduh, nema ga. Ima ga na terenu ali nema ga u papirima, u pravima. To jeste tako ali međutim i to je jedan pokušaj da se građanima koji imaju takve objekte omogući da zbog njihovih naslednika mogu da kažu – evo, ima upisano je pravo svojine na nekom objektu koji je podignut u nekoj lokalnoj samoupravi, gradu, selu.
Bilo je ovde i pitanja cena koštanja upisa, odnosno legalizacije objekta. Mi iz JS smatramo da ne trebamo građane da delimo po tome da li je neko platio ili nije platio. Svi moraju državi da plate ono što se traži da bi se jedan objekat legalizovao. Prema tome, ako je neki građanin koji je podigao svoj objekat, stan, poslovni prostor ili nešto drugo, izvršio naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta ili kako se kod nas u provinciji kaže tzv. komunalije, moraju to da plate i oni koji imaju nelegalne objekte da bi mogli da ih legalizuju.
Postavlja se pitanje i u zakonu je to predviđeno da će to određivati lokalne samouprave i taj „vruć krompir“ određivanja naknade bio je do sada i ostaje u rukama lokalnih samouprava. Međutim, u zakonu se predviđa u ovom članu da taj rok za naknadu može da ide i do 20 godina. Bojim se i poslanička grupa JS se boji, da se većina građana ne uhvati za taj krajnji rok, a to je 20 godina, i da traže da im se omogući da naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta plate u mesečnim iznosima na 20 godina za objekte koje su izgradili. Dešavaće se i to je normalno a to je pravo lokalnih samouprava da određuju te rokove, da određuju cene, da uređuju umanjenje naknada itd. i da će tu dolaziti do određenih nesporazuma.
Ono što bih molio u ime poslaničke grupe JS da se pravilnicima ubuduće precizira jeste da je u članu 4. rečeno da se legalizuju izrađeni objekti, izdaju građevinske i upotrebne dozvole. Koji stepen izgrađenosti će se uzeti kao izgrađeni objekat da bi mogao da se legalizuje objekat? Da li je to potpuno završen objekat? Da li je objekat stavljen pod krov ili je u nekoj drugoj fazi izgradnje? To bi moralo da se precizira jer u ovom članu to nije precizirano.
Kada se govori o veličini objekta, a ministar je govorio o upisu prava svojine, pa samo da napravim jedan mali izlet, rekao je – upisuju se vikendice do 200 kvadrata. Molim vas, većina ljudi u Srbiji živi u objektima građevinskim od 50 do 100 kvadrata. Koja je to vikendica nelegalno izgrađena, za šta služi ako ima 200 kvadrata. Taj bi morao prvo da plati, da bude prvi na spisku da plati naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta jer ako je imao para da napravi vikendicu od 200 kvadrata sigurno da ima para i da plati naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
Prema tome, tu ne treba biti uopšte bolećiv i svi bi to morali da urade. Takođe, deljeni su objekti po veličini kada je u pitanju legalizacija do 300 i preko 300 kvadrata, govorim o objektima za stanovanje. Znate šta, mi iz JS, gde je naša centrala u Jagodini, znamo mnogo ljudi koji vrlo komforno žive u kućama od 100, 120 kvadrata, 150 kvadrata.
Koji su to objekti? Koje su to kuće u kojima se živi i sa koliko članova porodice od 300 ili ne znam koliko kvadrata? To bi možda trebalo, mi nismo podnosili amandmane, nismo hteli da, što kaže, dolivamo ulje na vatru, želimo da ovaj zakon što pre bude usvojen ovako kako je dat, ali treba razmišljati o tome da i lokalne samouprave kada donose svoje pravilnike da oni koji imaju primerenu veličinu izgrađenog građevinskog objekta, nelegalizovanog, da budu beneficirani u pogledu naknade, a da oni koji su hteli raskošno, itd, da budu sankcionisani time što će plaćati punu cenu ove naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i da plaćaju u kraćem vremenskom intervalu.
Lokalne samouprave moraju iz svojih sredstava, budžetskih sredstava da dovedu vodu, kanalizaciju, struju, gas, sve do tih objekata jer će ti građani kada legalizuju te objekte, tražiti da im se omogući normalan priključak na sve te objekte, odnosno da distributerne mreže budu prisutne do njihovih objekata.
Ovde u zakonu je predviđeno da se privremeno izdaju, odnosno dozvoljavaju priključci za električnu energiju, vodu, kanalizaciju, itd. i da u slučaju da ne dođe do legalizacije iz nekih razloga, da se ne dobije građevinska dozvola ili upotrebna, da se ti objekti po nalogu građevinske inspekcije isključuju sa priključaka od distributivnih organizacija.
Međutim, tu će biti kad to bude, ako dolazi do takvih situacija, jedan ogroman problem, e baš bih voleo da vidim toga ko je dobio priključak na električnu energiju, ima malu decu, hoće da dođe i ako nema, nije dobio građevinsku dozvolu, da ćemo neko isključiti struju da neće imati struju u tom svom objektu. Od tog posla nema ništa, to znači da čim se jednom priključi, to je po našem srpskom pravilu za navek.
Kada govorimo o važenju ovog zakona, samo bih molio da pošto u prelaznim i završnim odredbama se govori da će da se primenjuje, odnosno da će se svi započeti postupci okončati po odredbama ovog zakona. Svi započeti postupci za legalizaciju objekata nisu ni mogli da se okončaju, jer je odlukom Ustavnog suda od prošle godine, odnosno od ove godine, od 7.6, ove odredbe postojećeg zakona su stavljene van snage, Odeljenje za urbanizam, građevinske i imovinsko-pravne poslove u lokalnim samoupravama nisu mogle da ga primenjuju, jednostavno nisu mogli da okončaju te postupke i dobro je uostalom da budu okončani po ovom postupku.
Sve u svemu, da ne dužim mnogo, poslanička grupa JS će podržati ovaj zakon, ali bih molio resorno ministarstvo i molimo resorno ministarstvo da u primeni ovog zakona sa dopunskim uredbama ili već pravilnicima, itd, pojasni neke nejasnoće koje se javljaju već sada u primeni, javiće se u primeni ovog zakona i ako može da konačno stavimo tačku jednom za svagda na nelegalnu izgradnju u Republici Srbiji i da to ne bude tema svake nove vlasti, svakog novog saziva ovog parlamenta, već da jednostavno ako hoćemo da uđemo u Evropu i da budemo deo evropskih naroda, da moramo da poštujemo propise, moramo da poštujemo zakone, da svi građani pred zakonom i pred propisima budu jednaki.
Prema tome, poslanička grupa zaključujem, će podržati ovaj predlog zakona u načelu, verovatno i u pojedinostima. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo, sadašnji i budući ministri, dame i gospodo poslanici, stav Jedinstvene Srbije kada je u pitanju izbor novih ministara u Vladi Republike Srbije je poznat i rečeno je pre par dana od strane predsednika poslaničke grupe, gospodina Dragana Markovića Palme, zbog javnosti ponoviću da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati izbor novih ministara u Vladi Republike Srbije.
Namerno neću koristi izraz rekonstrukcija Vlade, volim da govorim srpskim jezikom i reći ću da je to izbor novih ministara, umesto onih ministara koji su podneli ostavke na svoja ministarska mesta i koje smo mi ovde konstatovali.
U ekspozeu gospodina Dačića, predsednika Vlade Republike Srbije je tačno naznačeno na šta će Vlada u novom sastavu obratiti pažnju u narednom vremenskom periodu. Tu jedinstvena Srbija nema ništa ni da doda, ni da oduzme, osim da da punu i snažnu podršku onome što je gospodin Dačić, premijer rekao u svom izlaganju.
Neću ništa novo reći ako kažem, a svi to dobro znamo i osećamo, a najviše osećaju najširi slojevi građana Republike Srbije, da je Srbija u jednoj oštroj ekonomskoj i socijalnoj krizi. Zadatak nove Vlade jeste da novim merama, primenom ovoga što je gospodin premijer govorio u svom izlaganju, da omogući da su Srbiji postepeno bolje živi, da se u Srbiji postepeno stvaraju sve bolji uslovi za zapošljavanje mladih i školovanih ljudi, da se u Srbiji vodi računa o stečenim pravima penzionera i drugih socijalno ugroženih kategorija, da se u Srbiji stvore uslovi da se što više rađaju deca, da nam natalitet bude u porastu, a ne da bude u padu i sve ono za šta se jedinstvena Srbija, kome je to poznato, svojim programom zalaže.
Pravo je opozicije i svih onih koji nisu za izbor novih ministara u Vladi Republike Srbije da kritikuju. To je demokratsko pravo i demokratsko načelo ali mene kao pripadnika JS i poslanika iz poslaničke grupe JS iznenađuje stav nekih uvaženih kolega i koleginica iz ovog visokog doma koji svuda pričaju da treba mladima dati šansu, da treba mladima pružiti priliku, da treba mladim i školovanim ljudima koji su rasuti širom sveta omogućiti da se što pre vrate u zemlju Srbiju i da to svoje stečeno znanje i iskustvo prenesu na Srbiju, na srpsku privredu, na srpske finansije, na srpski sport, na srpsku kulturu. S druge strane se protive da takvi i slični ljudi dođu i uđu u sastav Republike Srbije.
Gospodine Krstiću budući ministru finansija imate punu podršku JS ne samo zato što ste mlad čovek već zato što su vas priznali u zemlji koja za sebe kaže da je najrazvijenija zemlja u svetu. Priznali su vas tamo zašto vas ne bi priznala i Republika Srbija, zašto vas ne bi priznao i parlament Republike Srbije i prihvatili građani Republike Srbije. Što se tiče JS imate punu podršku.
Gospodine Udovičiću, ministru sporta, vi ste imali hrabrosti da u 31-oj godini napustite aktivno bavljenje sportom gde ste izuzetan sportista, nosilac više medalja i prihvatite jednu odgovornu funkciju u Ministarstvu sporta, da vratite i podignete srpski sport na ono mesto koje zaslužuje Srbija kao zemlja, kao tvorac mnogih istaknutih vrhunskih, evropskih i svetskih sportista. Jedinstvena Srbija vam na tom planu daju punu podršku. Dajte one rezultate, bar deo rezultata na ministarskom mestu koje ste imali baveći se sportom koji volite, a to je vaterpolo.
Kada govorimo o drugim ministrima koji će činiti budući sastav Vlade, a malo imaju više godina nego pomenuta gospoda, samo rezultati njihovog dosadašnjeg rada su opredelili mandatara da može da ih predloži za buduće ministre. U JS samo rad i rezultati rada moraju da budu merilo da bi neko mogao da bude predložen na neku funkciju bilo ministarsku, bilo direktorsku ili na neku drugu odgovornu funkciju.
Prazne priče ne vode ničemu. Molim sve uvažene koleginice i kolege kada prolaze ovde kroz park i kada prođu pored spomenika srpskog nobelovca Ive Andrića da pročitaju ono što piše na stepenicama, pa će se onda setiti šta treba i kako treba da kritikuju buduće ministre ili ne treba da kritikuju, nego da ih hvale.
Gospodine predsedniče Vlade, mislim da ste u svom izlaganju vrlo jasno rekli za šta će se buduća Vlada boriti, a to je za izlazak Srbije iz krize, za stvaranje novih radnih mesta, sa socijalnu pravdu itd.
Jedinstvena Srbija, kao što vam je poznato, i do sada vam je u tom delu davala punu podršku, davaće vam i ubuduće, i nemojte se obazirati na kritike svih onih ili je to normalno da oni koji su do juče bili na nekim odgovornim mestima sada nisu, sigurno bi želeli da vam što pre vide leđa, ali vam leđa neće videti budite sigurni, ne sada, ni posle sledećih izbora, jer će ova koalicija dugo i uspešno voditi Srbiju ka prosperitetu i napretku. Hvala lepo.
Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo kandidati za ministre, reklamiram član 27. stav 2. i član 107. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Molim vas, gospodine predsedniče, da ovu skupštinu konačno uvedete u red. Drugo, da primenite član 107, na koji se pozivam, stav 2. Nije dozvoljeno direktno obraćanje drugom poslaniku.
Molim da ovde neki mi ne drže lekciju o demokratiji, o načinu rada u Narodnoj skupštini. Dugo sam poslanik u ovoj Narodnoj skupštini. Verujte, 2001. godine, kada su neki kandidati predlagani za ministre u tadašnjoj Vladi, kada sam prvi put video, čuo i pročitao njihovu biografiju, krstio sam se i levom i desnom rukom. Nažalost, nisam mogao nogom da se prekrstio, jer nisam bio toliko mlad da bih mogao. Tada se nije tražilo da kandidati tada objašnjavaju odakle su došli, šta su završili itd. Tada su na visoke funkcije došli neki studenti koji nisu mogli više od 10 godina da završe fakultet koji su upisali, ali su zato posle toga, vrlo brzo, završili fakultet i vrlo brzo postali nosioci vrlo odgovornih funkcija u tadašnjoj Vladi Republike Srbije. Tada je to bila demokratija. Tada je to moglo da se radi. Danas, tražimo od svetskih eksperata da objašnjavaju na odborima šta i kako treba da se radi.
Uzgred, budi rečeno, nemoj neki da pominju Jagodinu. Na nju bi trebalo da se ugledaju i ugleda se cela Srbija. Oni koji nisu uspeli da ostanu na vlasti, nemoj da se ponašaju kao onaj mali Kalimero u crtanim filmovima, koji se više ne prikazuje, i da za sve viču „to je nepravda, to je nepravda“. Tu nepravdu izložite na izborima kada budu bili, pa ćete videti koliko ćete dobiti vi glasova, a u Jagodini ćete dobiti još manje nego što ste imali sada. Tek toliko da znate kako se i šta se radi tamo gde politiku vodi gospodin Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije. Hvala.
Gospodine ministre, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti ja sam član Zakonodavnog odbora koji je, između ostalog, glasao i protiv ovog amandman, odnosno da na Odboru za pravosuđe, gde sam predsednik, ne prihvati ga, a da smo na Zakonodavnom odboru glasali, kada je u pitanju konkretan amandman, da je u skladu sa zakonom, a za neke druge amandmane smo rekli da nisu u skladu.
Dugo sam poslanik u ovoj Skupštini i prvi put sam došao u situaciju da moram, ili bi trebao da objašnjavam pred ovim domom svoje mišljenje ili način glasanja na nekom odboru. Ne znam odakle se vadi taj zaključak, ili to traženje.
Pravo je svakog poslanika da u Skupštini i na odboru iznese neki svoj stav i da glasa onako kako on misli, kao što je i pravo svakog poslanika da uzme učešće u radu nekog odbora, ili ne uzme učešće u radu nekog odbora, bez obzira da li je član pozicije ili opozicije.
Meni nikada nije palo na pamet, niti će pasti, da prozivam neke članove, a dešava se da na odboru na kome ja predsedavam ne dolaze često ni članovi i njihovi zamenici iz pozicije, pa kvorum čine članovi iz opozicije.
Prema tome, nemojmo da tražimo ovde da povodom bilo kog amandmana neko od poslanika koji su članovi nekih nadležnih odbora koji su razmatrali te amandmane, objašnjavaju zašto su zauzeli ovakav ili onakav stav. Čemu bi nas to vodilo?
Samo da napravim jedan izlet.
Pre izvesnog vremena ja sam kao član odbora, kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, bio preglasan od strane članova Odbora i nije mi padalo na pamet da budem protiv te odluke, ili da tražim objašnjenje od članova Odbora koji su glasali suprotno od mog glasa. Ni tada, ni ubuduće.
Prema tome, hajde da se vratimo amandmanima i da poštujemo demokratsko pravo svakog poslanika u ovoj Skupštini i svakog člana odbora da glasa onako kako on misli da treba, a građani će na izborima, kada ih bude bilo, proceniti da li su oni dosledno zastupali njihove interese i da li su opravdali glasove dobijene na izborima. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je razmatrajući obe strategije i za reformu pravosuđa i za borbu protiv korupcije, odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predložene nacionalne strategije i želim da dodam sledeće da usvajanjem ovih nacionalnih strategija od strane ove narodne skupštine, sigurno neće se rešiti svi problemi koji postoje i u srpskom pravosuđu, i u borbi protiv korupcije. Naime, kako jedna i druga strategija predviđaju, posle usvajanja ovih strategija, na potezu će biti Vlada Republike Srbije, koja će morati da pripremi akcioni plan godišnji za primenu kako nacionalne strategije za reformu pravosuđa, tako i akcioni plan za primenu nacionalne strategije u borbi protiv korupcije.
I to svake godine i svake godine će morati ti akcioni planovi da se inoviraju, a takođe Vlada je obavezna da pripremi predloge novih zakonskih rešenja, kako onih koji će se ticati reforme srpskog pravosuđa, tako i one koji će se ticati dalje borbe protiv korupcije u državi Srbiji.
Ono što želim da naglasim jeste, naročito kada je u pitanju buduća reforma srpskog pravosuđa u periodu 2013. do 2018. godine, a to je da mi moramo u narednom vremenskom periodu, petogodišnjem periodu da sagledamo sve slabosti koje su proizašle iz prethodne reforme srpskog pravosuđa i posledice koje su danas pred nama.
U javnosti se često čuju povike na rad današnjeg sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva. Moram da skrenem pažnju da većina članova sadašnjeg saziva oba ova državna organa, su izabrani 2011. godine i 2012. godine.
Kada govorimo o posledicama koje su izazvale mnoge odluke ova dva organa iz 2010. godine, treba javnost da uzme i da pogleda koji su to bili članovi tih organa u vreme kada su donošene odluke o reizboru, kako sudija tako i tužilaca i kada su te odluke na njihovu žalost, a i našu žalost, jer su izazvale mnoge posledice, pale na Ustavnom sudu Srbije.
Nemojmo da zatvaram oči pred istinom, da oni koji su najveći krivci za ono što se sve događalo u srpskom pravosuđu, posle tzv. reforme od 2009. godine pa nadalje, danas nisu u sastavu, kako Visokog saveta sudstva tako i Državnog veća tužilaca. Oni bi morali da snose, pošto nema zakonskih posledica za to, ali bar moralne posledice za ono što su radili mnogim ljudima, a njih je preko 800 sudija i tužilaca koji nisu reizabrani 2009, odnosno 2010. godine, ali su morali da budu vraćeni i ovaj sastav Visokog saveta sudstva ih je vratio na posao posle odluke Ustavnog suda.
Prema tome, to javnost mora da zna i javnost mora da bude upoznata koji su ti ljudi koji su se igrali sa sudbinama mnogih ljudi nosilaca, kako pravosudnih tako i javnotužilačkih funkcija.
Kad je reč o borbi protiv korupcije, to je jedan neprekidan proces i on mora da prati, odnosno njega mora da prati jedno Evropsko zakonodavstvo i ova Skupština će sigurno imati mnogo posla u donošenju zakona koje ćemo dobiti od Vlade. Još jednom, naglašavam da je odbor prihvatio obe ove strategije i predlaže Narodnoj skupštini da ih u danu za glasanje prihvati.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti pre par minuta sam govorio kao predsednik Odbora. Sada ću par minuta govoriti kao zamenik predsednika poslaničke grupe JS.
Poslanički klub JS, moram odmah na početku da kažem, će u Danu za glasanje podržati predlog kako strategije koja se odnosi na reformu u pravosuđu, tako i nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.
Ono što želim posebno da naglasim i svoje izlaganje ću više zadržati na prvoj strategiji, a to je nacionalna strategija o reformi pravosuđa, hoću da kažem da nemam nameru da kritikujem raniju strategiju koja, nažalost, nije dala rezultate koji su očekivani od nje. Ne bežim od toga da su predlagači te reforme i primenjivači te strategije u ranijim godinama imali dobre namere, ali, nažalost, od namere do rezultata je veliki i dug put. Namere su jedno, rezultat je drugo, a posledica je ono što danas imamo, nažalost, u srpskom pravosuđu, kako u sudovima, tako i u javnim tužilaštvima.
Desilo se to što se desilo, da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe više od 800 nosilaca pravosudnih i javno-tužilačkih funkcija i da naloži sadašnjem sastavu Visokog saveta sudstva i Državnom veću tužilaca da te ljude vrati na posao. U javnosti su, naročito u nekim novinama, naklonjenim nekim drugim strankama koje danas nisu nosioci vlasti u Srbiji, izašli određeni članci i obaveštenja i natpisi da su ova dva organa vraćali na posao primenjujući odluke Ustavnog suda i ljude koji se nalaze u zatvoru ili se protiv njih vodi krivični postupak.
To nije tačno. Odgovorno tvrdim kao član i jednog i drugog organa da to nije tačno. Primenjujući odluku Ustavnog suda, ti ljudi su samo formalno jednog minuta bili raspoređeni, a drugog minuta su odmah suspendovani sa funkcije na koju ih je Ustavni sud vratio. To pričam zbog poslanika, a naročito zbog javnosti, da se zna, jer se mnogo zloupotrebljavaju neke stvari da bi se dobili dnevno-politički poeni. Jedinstvena Srbija nikad to nije radila, niti će ubuduće raditi, nego ćemo se uvek držati istine i samo istine i odluka onakvih kakve jesu.
Primenom prošle strategije, mi smo mnoge opštine u Republici Srbiji ostavili bez sudova, bez tužilaštava itd. Juče sam govorio, kada su bila pitanja Vladi, u kakvom je položaju Srbija, naročito u ruralnim delovima Srbije, gde nam se mnoga sela i opštine gase jer nema stanovnika, nema kadrova itd. Zašto nema? Zato što su, između ostalog, i ovom reformom koja je bila u primeni do 2011. godine, mnogi sudovi i tužilaštva oduzeti od tih malih i srednjih opština i ostale su im sudske jedinice ili čak samo sudeći dani, a zgrade je neko morao da održava.
Dešavale su se i paradoksalne situacije da u nekim gradovima koji imaju po 70, 80 i više hiljada stanovnika, imaju mnogo sudija i tužilaca, a nije se našao kadar iz tih sredina koji će biti predsednik suda ili javni tužilac, već je upućivan ili biran iz nekih drugih gradova, udaljenih preko 100 km. Ko je snosio troškove putovanja ili plaćanja stanova tih nosilaca novih funkcija? Normalno, država. Zašto? Zato što navodno, po objašnjenjima, želelo se izbeći mogućnost korumpiranosti tih nosilaca funkcija u sudovima, odnosno tužilaštvima.
Postavljam pitanje onima koji su tako mislili, pa, lakše je korumpirati nekog iz drugog grada kada dođe 100 km u neki grad, nego onoga koji živi u tom gradu, jer taj koji želi da radi nešto s njim, srešće ga sutra na ulici, pa će ga pitati da li mu je završio posao ili nije, ako dolazi do nekih nečistih poslova. Prema tome, to objašnjenje automatski pada u vodu.
S druge strane, bilo je, moramo priznati, da se to više ne ponovi, određenih pritisaka kada su vršeni izbori i sudija i tužilaca i to treba javno reći. Ko je, kada i gde vršio, to ne znam, ali očigledno je da je tu bilo grešaka. Ko je vršio te greške, na kraju je snosio posledice tih grešaka. Primena strategije i reforma nisu dali rezultate.
Tri godine mi imamo vršioce funkcija predsednika osnovnih, viših i drugih sudova. Zar nije bilo moguće za tri godine izabrati predsednike sudova? Razumem objašnjenje unazad godinu dana koje je glasilo – čekamo odluku Ustavnog suda, pa da i sudije koje budu eventualno vraćeni u sud mogu da konkurišu za predsednike.
Po meni, kako naš narod kaže, to objašnjenje ne pije vodu ili nije pilo vodu.
Još nešto treba reći kada je u pitanju nova strategija o reformi srpskog pravosuđa i kada Vlada bude donosila akcioni plan za ovu i za sledeće godine, da se mora voditi računa da se srpsko pravosuđe mora podmladiti, a takođe i nosioci javno tužilačkih funkcija, sa mladim školovanim ljudima koji žele da pošteno, časno i odgovorno rade svoj posao, a da prethodno, kao što je predviđeno Zakonom o Pravosudnoj akademiji, prođu dopunsko obrazovanje na Pravosudnoj akademiji i da to bude osnov za sticanje prava da neko bude nosilac pravosudne ili javno tužilačke funkcije.
Normalno, tu ne smemo i ne možemo zaboraviti mnoge ljude koji se nalaze u sudovima i tužilaštvima kao pomoćnici, stručni saradnici, koji godinama rade taj posao i vrlo su obrazovani i stručni, da i oni dobiju mogućnost da jednog dana budu ili sudija ili nosilac javno tužilačke funkcije. Jedinstvena Srbija će svakom akcionom planu koji ima za cilj poboljšanje rada, kako pravosudnih, tako javno tužilačkih organa, dati punu podršku daljem radu.
Ono što na početku nisam rekao, a treba zbog vas koleginice i kolege poslanici da objasnim, pošto sam to tako shvatio, da je bila dobronamerna primedba mog uvaženog prijatelja i kolege Mikovića oko rada Odbora kada su u pitanju amandmani. Nadam se da ste u međuvremenu u pismenoj formi dobili odgovor na to koji su amandmani prihvaćeni od strane Odbora a koji nisu. Mislim da to više ne bi trebao da bude predmet neke rasprave. Što se tiče vremena zakazivanja sednice, bila je obaveza da Odbor razmatra amandmane pre nego što krene rasprava, pošto je rasprava objedinjena, odnosno jedinstven pretres.
Što se tiče prisustva, da vas podsetim da svaki Odbor ima člana Odbora i zamenika člana Odbora. Prema tome, ako neki član Odbora ne može da prisustvuje menja ga zamenik iz njegove poslaničke grupe. Prema tome, mogu da usaglase svoje stavove, razmišljanja, predloge, pa da jedan bude prisutan na Odboru i da eventualno da sugestiju, predlog, mišljenje itd. To je moje mišljenje. Tako se i radilo. Nije prvi put da se odbori drže u vreme kada idu izlaganja onih koji treba da obrazlože predloge.
Prema tome, da zaključim, kada je u pitanju Nacionalna strategija o reformi pravosuđa u Republici Srbiji, poslanički klub JS, kao što sam rekao, daće podršku, glasaće za nju. Očekujemo da se ovom reformom isprave sve one greške koje su uočene, primećene ili napravljene u prethodnom periodu primenom ranije reforme i da nam se više nikada ne dogodi da nam Ustavni sud svojim odlukama nalaže kako treba da radimo i šta treba da radimo u srpskom pravosuđu.
Moramo da budemo svesni da ćemo izmenama mnogih zakona, a to je neophodno, jer ulaskom u EU jednog dana, a i pre toga moramo da upodobimo naše zakonodavstvo i u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU. Ne zbog EU već zbog nas, zbog građana Republike Srbije koji traže zaštitu određenih prava od nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija. Ti zakoni kada budu došli u Narodnu skupštinu, takođe mogu da kažem u ime poslaničkog kluba JS, da će biti jednoglasno podržani.
Kada je u pitanju druga strategija i amandman koji sam podneo na Nacrt strategije u borbi protiv korupcije, odnosno na Predlog nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, radi se o više jednom tehničkom poboljšanju teksta. Odnosno, uočio sam zajedno sa saradnicima i sa mojim kolegama iz JS da je neophodno da poboljšamo tekst Predloga nacionalne strategije na taj način što ćemo podneti ovaj amandman i predložiti da se izmenom Poslovnika Narodne skupštine, stvore mogućnosti za donošenje određenih zaključaka i primenu istih, kada se bude razmatralo i razgovaralo o izveštajima Agencije za borbu protiv korupcije.
O svemu onome o čemu je govorio i gospodin ministar kao predlagač nacionalne strategije za borbu protiv korupcije mogu da kažem da ima punu podršku poslaničkog kluba JS i imaća ga i ubuduće. Prema tome, kažem još jednom da ćemo kao poslanička grupa podržati obe nacionalne strategije u danu za glasanje, kao i amandmane koje je Odbor privhatio. Hvala lepo.
Gospođo predsedavajuća, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, hteo sam takođe da malo prodiskutujem i pitam o protivgradnoj zaštiti, ali s obzirom da je već to iskorišćeno i drugi su pitali, samo bih dao jedan komentar, ne treba odgovor na to.
Pitanje protivgradne zaštite nije samo u tehnici, nego je i u ljudima. Nažalost, te ljude koji treba da ispaljuju rakete u gradonosne oblake isplaćuju lokalne samouprave na svoj teret i u vrlo malim iznosima. Ne postoji zainteresovanost ljudi, koji znaju da barataju tim protivgradnim raketama, da rade taj posao.
Prema tome, tu bi Vlada i resorno ministarstvo trebali nešto da učine i da se povećaju naknade onima koji rade, odnosno dežuraju i obavezni su da se odazovu kada dobiju poziv i obaveštenje da se približava neki gradonosni oblak i da odu na mesto gde se nalazi ta protivgradna zaštita. To može da se reši, ali moraju da se izdvoje druga sredstva.
Ono što hoću da postavim kao pitanje, na žalost ministar poljoprivrede nije tu, ali to pitanje mogu i da mu prenesu, jeste zaštita od nečeg drugog, od poplava.
Mi danas imamo u Srbiji takve vodotokove koji su zatrpani, suženi itd, tako da prilikom svake veće kiše dolazi do nabujalih potoka i reka i oni se izlivaju i štete su ogromne. To je zato što niko neće, počev od Republičkog geodetskog zavoda i drugih organa, da izađe na teren i da premeri koliko je to korito nekog potoka ili neke reke i da kaže onima koji su zauzeli te vodotokove da se vrate na zakonske granice. Štete koje nastaju posle toga padaju na teret ili lokalnih samouprava ili Vlade Republike Srbije, koje se nadoknađuju na ovaj ili onaj način, umesto da se ta sredstva usmere i da se jednostavno reši bar za jedan duži vremenski period ovaj problem. Izađite na teren, neka izađu inspektori Ministarstva poljoprivrede, pa će videti u kakvom su stanju mnogi vodotokovi, mnoge reke srednje veličine ili ove velike.
Prema tome, apelujem i tražim odgovor od Vlade na pitanje – da li će dati nalog nadležnim državnim službama i republičkim organima, koji postoje zbog toga, da rade svoj posao i da se na taj način zaštite stambeni objekti, poslovni objekti i usevi? Hvala.
Ovo se zove klasična zamena teza. Ja to nisam pitao, ali nema veze. Nisam govorio i moje pitanje se nije odnosilo na nebranjene zone, nego na sužavanje vodotokova zauzimanjem korita reka i drugih vodotokova. Nije problem u tome, rekao sam ko treba to da radi. Republički geodetski zavod treba da izađe na teren i da izmeri, jer tačno se znaju granice vodotokova, pa da kažu onima koji su zauzeli da se vrate nazad.
Drugo pitanje koje sam hteo da postavim Vladi kao Vladi, s obzirom da imamo danas na dnevnom redu Strategiju o reformi pravosuđa i Strategiju o borbi protiv korupcije, da li imamo strategiju, a imamo je, da li je primenjujemo da spasemo Srbiju od odumiranja? Mi danas imamo situaciju da nas je u Srbiji sve manje. Svake godine nestaje grad veličine 35.000 do 40.000 stanovnika. Pojedina sela nam se nalaze samo kao geografski pojam u zapadnoj, istočnoj, južnoj Srbiji itd. Nažalost, to je počelo da se događa i u razvijenim područjima Srbije.
Da li će Vlada da napravi strategiju kako da spasi Srbiju, da nas bude što više, da se rađaju deca što više, da nas ima što više, a ne da nas bude što manje? Ne mogu pojedine lokalne samouprave same da se bore protiv pada nataliteta, kao što radi moj grad Jagodina i neki drugi gradovi. Ne želim da reklamiram Jagodinu, ali apelujem na Vladu da napravi strategiju koja će da se primenjuje, a ne strategiju koja će da se radi od strane određenih urbanih stručnjaka koji se nisu pomerili iz Beograda, Kragujevca, Niša itd, a oni govore o tome kako treba da se spasi selo, kako da se spreči odumiranje Srbije itd?
Molim vas da preduzmete mere. Jedinstvena Srbija vas moli kao Vladu da napravite strategiju da za 15, 20 ili 30 godina u ovoj Srbiji bude više građana Srbije nego što je danas. Odgovor ne tražim na to. Hvala.
Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri u Vladi Republike Srbije, odmah na početku ponoviću ono što je i predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Marković, rekao – Jedinstvena Srbija će glasati za predloženi Sporazum koji je potpisan u Briselu, ne iz razloga što smatramo da je on idealan za Srbiju, već iz razloga što je on u ovom trenutku realnost, što Srbija dobija i što može da dobije. Kad kažem da ćemo glasati za ovaj sporazum, mislim da je to dobro i za Srbe koji žive u Republici Srbiji bez KiM i za sve Srbe koji žive na KiM, a ne samo na one severno od Ibra.
Ovaj sporazum je realnost nastale situacije posle dugo godina pregovora, naročito aktuelnih poslednjih nekoliko meseci, i on je realnost sagledavajući raspored snaga u svetu i u Evropi i mi moramo da shvatimo, kao što je i premijer Dačić rekao, da smo mi mala zemlja i da moramo da se okrenemo budućnosti, da razmišljamo o našoj deci o našim porodicama, o našoj zemlji, ako je volimo.
Mi smo, nažalost, do sada u pregovorima često znali šta nećemo, ali nismo znali šta hoćemo. Ovde danas u mnogim diskusijama se osporava ovaj sporazum, sa tendencijom i predlozima da se odbije. Znači zna se da se neće, ali nisam čuo predlog šta je to šta hoćemo i za šta možemo, kao zemlja, da se izborimo za naš narod na KiM.
Ako istorijski posmatramo problem KiM nije nastao juče, nije nastao ni pre 20 godina, nastao je mnogo, mnogo pre. Mi koji malo duže pamtimo i imamo malo više godina znamo da je i u vreme komunističke Jugoslavije, kada se pričalo o bratstvu i jedinstvu i ostalim stvarima u tadašnjoj Jugoslaviji, ipak postojao problem KiM, ali taj problem se gurao pod tepih radi mira u kući, radi bratstva i jedinstva itd. Normalno, posle drugačijeg rasporeda snaga u Evropi i politike koju su pametno, to moramo da priznamo, vodili kosovski Albanci, došlo se do toga da oni imaju prijatelje tamo gde smo mi očekivali da će to biti naši prijatelji.
Zašto se to tako dogodilo? Na to pitanje treba da daju odgovore oni koji su tada vodili i Republiku Srbiju i državu Jugoslaviju. Za jedinstvenu Srbiju nije sporno da je KiM produkt uticaja velikih sila, nekih njihovih prohteva i zahteva kada su u pitanju određena prirodna bogatstva i to treba otvoreno reči. Niko mene i nas iz Jedinstvene Srbije ne može da ubedi da Amerikanci, Englezi, Francuzi i Nemci više vole Albance nego Srbe, samo zato što su Albanci. Oni ih vole zato što imaju ekonomski interes, imaju geostrateški interes, imaju politički interes, ali su za to kosovski Albanci znali, na našoj neslozi u Srbiji, da se lepo izbore i da to pozicioniraju u svetu i u Evropi.
Danas kada neko kaže da je pitanje Sporazuma biti ili ne biti za Srbiju zbog konačnog dobijanja datuma za početak pregovora i ulazak u EU, može da se kaže jeste, ali sa druge strane i nije. Nemojmo da očekujemo da ćemo kao zemlja posle potpisivanja ovog sporazuma i dobijanja datuma, Jedinstvena Srbija očekuje sa sigurnošću dobijanje datuma, da će poteći med i mleko u ovoj zemlji i da će nam odjedanput svi problemi nestati i da ćemo početi bolje da živimo.
Jedan uvaženi kolega je rekao da mi moramo da se menjamo, da moramo da menjamo svoju svest, svoj odnos prema poslu i prema zadacima, kako bismo mogli da ispunimo norme za ulazak u EU.
Kada govorim o tome šta se sve kroz istoriju događalo na KiM, moram da napomenem i sledeće i molim kolege i koleginice, koji se nalaze u ovoj skupštini, ne samo ovde, nego i van ove skupštine, da ne liju suze nad sudbinom kosovskih Srba na KiM, a lepo su se smestili van KiM i lepo uživaju u blagodetima života van KiM. Treba sa sigurnošću reći jedno, grešili smo kada je u pitanju KiM, a dajmo danas da budemo mudri, realni i da sagledamo normalnu i realnu situaciju u kojoj se nalazi Srbija i da normalno i realno sagledamo budućnost srpskog naroda u Republici Srbiji i na KiM. Ako tako posmatramo, onda ćemo reći da je politika veština mogućeg.
U ovom trenutku izvukli smo maksimalno moguće za državu Srbiju i trebamo u nastavku razgovora i pregovora, do kojih će sigurno doći, da se borimo da izvučemo što više povoljnosti za naš narod i naše ljude na KiM. Nemojmo sada, tako se kod nas u Pomoravlju kaže, da cepamo dlaku uzduž. Sagledajmo realnost, ponavljam to po nekoliko puta, i podržimo Vladu premijera Dačica, da nastave ovaj put ulaska Srbije u EU, biće dobro i za nas u Republici Srbiji, a biće dobro, poručujem, i kosovskim Srbima.
Ponavljam, Jedinstvena Srbija će sigurno podržati ovaj sporazum.