Jeste, gospodine Arsiću, ponovo sam se javio po Poslovniku. Ovog puta vi ste prekršili dostojanstvo Narodne skupštine. Vi ste obrazlažući zašto navodno nije povređen Poslovnik meni rekli da ja nisam normalan.

Vaše kolege iz vaše poslaničke grupe, gospodine Arsiću, su aplaudirale i ja sam vam aplaudirao, jer to govori o vama, govori o vašoj poslaničkog grupi i da je to neko drugi uradio možda bih ja tražio i izvinjenje, ali pošto ste to vi neka to ostane tako kako jeste, neka to vama služi na čast i neka to bude svedočanstvo o tome na koji način vi doživljavate Narodnu skupštinu kao instituciju, na koji način vi tretirate poslanike iz opozicije i na koji način vi vređate dostojanstvo Narodne skupštine.

Ne pamtim da je nekada predsedavajući Narodne skupštine rekao poslaniku da nije normalan. Dakle, to, gospodine Arsiću, isključivo govori o vama, govori koliko gubite živce i koliko niste kadri i sposobni da vodite na adekvatan način sednice Narodne skupštine.

Želim da se Skupština izjasni o svemu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moram reći da u dosadašnjoj raspravi nismo čuli mnogo toga o zakonu. Ove šarene laže i te pohvale na račun rada Vlade, rekao bih nemaju mnogo veze sa ovim o čemu mi danas zaista raspravljamo i ono što je iz vašeg obrazloženja mene zanimalo, jeste šta vi planirate sa ovim zakonom, šta je osnovni cilj? Da li je da ta komunalna milicija, kako će se sada zvati, bude novi organ prinude nad građanima Srbije, jer sada se stvara mogućnost da sve opštine i gradovi u Srbiji imaju komunalnu policiju ili je to zapravo cilj da se sada od nekadašnje komunalne policije napravi organ koji će se pre svega biti unapređenjem uslova i kvaliteta života građana, i koji će biti u službi građana?

Vi znate veoma dobro da je komunalna policija već izašla na veoma loš glas kod građana, a potpuno je sigurno na osnovu ovih zakonskih odredbi koje su danas pred nama da će komunalna milicija biti na još gorem glasu, jer ovaj zakon ide u tom lošem smeru, šire se mogućnosti prinude, sredstva prinude, a ta osnovna svrha je jednostavno zanemarena. Po mom mišljenju, znate, naslov iznad člana 1. kaže – svrha komunalne policije i prvi stav bi morao biti da komunalna policija poslove iz svoje nadležnosti vrši u interesu građana i to bi morao biti osnovni cilj, ali nažalost nije.

Vi ste ovde govorili koja je vaša intencija. Između ostalog, vi ste rekli da je velika novina u ovom zakonu to što će sada moći komunalna milicija buduća da postupa i van uniforme, jer, kako ste vi rekli u svom obrazloženju u izlaganju, dešava se to da kada jure sirotinju koja oko pijace prodaje nešto da bi preživela, da čim vide vozilo komunalne policije ili vide komunalnu policiju, onda se ti ljudi razbeže.

Da li je gospodine Ružiću po vašem mišljenju to glavni problem u državi Srbiji i da li vi smatrate da bilo ko od tih ljudi prodaje to malo bede što prodaje i što iznese na neki karton ili na neku ciradu, zato što mu je dosadno, zato što ne voli državu, zato što želi da naškodi državi ili to radi da bi preživeo?

Postoje dva načina da se takve pojave, ja se slažem da to ne treba da postoji, ali postoje dva načina da se to eliminiše.

Jedan je način taj koji vi pokušavate, a to je pojačanje represije i širenjem ovlašćenja komunalne milicije i pravljenje tajne komunalne milicije koja će ići po naređenju načelnika bez uniforme, a evo vidim vi se smejete, ali to zaista nije smešno.

Drugi način je, gospodine Ružiću, da sistemski rešavate stvari. Ako je naša država zaista toliko uspešna koliko kažete da jeste, ako je ekonomski napredna koliko kažete da jeste, zašto se po prirodi stvari ne smanjuje broj tih ljudi koji pokušavaju da tako što će neku sitnicu prodati oko pijace ili na nekom drugom mestu, da tako prehrani sebe i svoju porodicu.

Zar ne mislite da bi oni voleli da imaju dobar posao, da imaju dobru penziju, da imaju socijalno i zdravstveno osiguranje i da ih ne viđaju i prijatelji i porodica i deca njihovih prijatelja ili prijatelji njihove dece, na tom priznaćete, ponižavajućem zadatku.

Vi ovde kažete da po pravilu postupa komunalna milicija u uniformama, ali da izuzetno po naređenju načelnika, po pisanom nalogu načelnika može i bez službene uniforme, ali nema ograničenja pod kojim uslovima. To bi moralo, jer znate, vi umesto da oni idu što dalje od policijskih ovlašćenja, vi pravite praktično tajnu komunalnu miliciju.

Nadležnost, a evo prethodni govornik je pohvalio to što je sada nadležnost određena izuzetno široko i zaista jeste.

Ja ću preći i preko toga. Neko reče, kaže, jedino još neće moći da izdaju lične karte i pasoše, ali izgleda da se to i amandmanski može unaprediti, pa da im i tu funkciju dodelite i da budu onda kompletna ovlašćenja, da budu nadležni za sve. Međutim, problem je ko će osposobljavati te ljude, kako će se oni osposobljavati za sve ono za šta ste vi predvideli i o čijem trošku.

Priznaćete kada vidimo koje su sve tu nadležnosti nagomilane komunalnoj policiji, neko da bi bio komunalni policajac moraće da bude malo stručniji nego za ministra, npr. u Vladi Republike Srbije i predsednika Vlade, jer ovako široka ovlašćenja i delokrug rada zaista ne trebao da bude.

Veliki problem je gospodine Ružiću i oko toga što definitivno sada ova komunalna milicija preuzima deo ovlašćenja policije, što ne bi smeo biti princip i način na koji će se i kada će se primenjivati prinuda. U članu 4. se o tome govori. Pa kaže – ako zbog fizičkog otpora sprovođenje izvršenja ne bude moguće ili ne uspe itd, pa vi imate praktično situaciju gde vi šaljete komunalnu miliciju da vrši prinudu. To u uređenoj državi ne može biti slučaj. Zna se to čiji je to posao. To je, ja bih rekao, zaista i kontradiktorno članu 26. isto ovog zakona u kome se na drugačiji način reguliše. To je da se primenjuju zakoni kojim se uređuje policijsko ovlašćenje i način obavljanja policijskih poslova.

Da se vratimo na ova ovlašćenja njihova. Kaže – hitne mere i spasilačka funkcija. To je ono što je jedna od novina u odnosu na prethodni zakon. To je još jedno širenje nadležnosti. Vi praktično predlažete da u slučaju bilo kakvih, da preduzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara, druge nadležnosti iz nadležnosti opštine, grada itd. Na ovaj način mogu se ugroziti i život ili zdravlje komunalnih policajaca i pitanje je na koji način ćete vi ove ljude za sve to osposobiti.

Saradnja sa građanima. Tu je došlo do jedne izmene u odnosu na prethodni zakon, po meni, zaista neshvatljive i to jeste dokaz da vi ne želite da komunalna milicija bude u službi građana. Naime, kaže – građani mogu komunalnoj miliciji podnositi prijave, peticije i predloge u vezi sa gradom pisanim putem, i to je pravilo. A kaže – u hitnim slučajevima telefonom i neposrednim usmenim obraćanjem. U prethodnom zakonu iz 2009. godine postojala je kao redovna mogućnost obraćanje elektronskim putem. I kako je moguće gospodine Ružiću da u eri komunikacija 2019. godine vi izbacujete mogućnost da se građani obraćaju komunalnoj miliciji elektronskim putem? Godine 2009. je moglo, a 2019. godine ne može. Onda pričate o unapređenju poslovanja, unapređenju komunikacije. Ana Brnabić priča o IT tehnologiji, o stručnjacima, o ne znam ni ja čemu, a vidite da to zaista nije tako.

Druga stvar, mi smatramo da je komunalna policija dužna da odgovori građanima na njihov svaki zahtev u pisanoj formi, dakle da nešto iza toga ostane i da to mora biti u roku od 15 dana. Ukoliko želite ozbiljan organ, onda taj organ mora ozbiljno i da se ponaša.

Saradnja sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove ovlašćuje komunalnu miliciju, komunalne milicajce da traže neke podatke na koje se odnose Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Tu su ogromne mogućnosti zloupotrebe. Vi naravno kažete da komunalni milicionar mora biti osposobljen i za to što je dodatna još jedna kvalifikacija, dakle oni moraju biti stručni i za oblast zaštite podataka o ličnosti. Međutim, vi određujete da će upravo komunalna milicija voditi evidenciju o traženim podacima, što znači da oni treba da kontrolišu sami sebe. To nije moguće, to nije dobro. Ne možete ostaviti, da kažem narodski, kozu da čuva kupus, niti komunalna milicija može sama sebe kontrolisati oko podataka koje traži, a koji se smatraju zaštićenim podacima o ličnosti.

Poslovi komunalne policije član 10. vi imate bukvalnu opštu nadležnost, i vi ovim stavljate ogroman teret na leđa te komunalne policije. Građani će moći da im se obrate za bilo šta. Do sada je često bio odgovor, nismo nadležni, nismo nadležni. E, da vidimo sada šta će i kako će reći, jer sada bukvalno, kao što rekoh maločas, osim za izdavanje ličnih karata i putnih isprava, za sve ostalo jeste nadležna komunalna policija.

Zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica, javnih objekata itd. Pa kaže između ostalog – primena zakona kojim se uređuju državni simboli. Da li vi primera radi gospodine Ružiću da vas pitam. Da li vi očekujete da npr. komunalna milicija, koja će biti osnovana za teritoriju opštine Bujanovac, da ode neko po prijavi građana, evo ja ću biti prvi koji će to prijaviti, da odu npr. u Veliki Trnovac, pa da sa groba teroriste Ridvana Ćazimija, koji je likvidiran u obračun sa državnim organima Republike Srbije, koji je terorista i zločinac, da skinu albansku zastavu koja se tamo duže od decenije viori, suprotno zakonima Republike Srbije, na šta niko ne reaguje? A to će pored ostalog biti u nadležnosti komunalne milicije. Da li vi očekujete da će to biti tako? I da li je to između ostalog intencija zakona?

Vi ste dali u vašem obrazloženju zakona nekakve podatke koliko je podneto prijava za loše parkiranje, koliko za ovo, koliko za ono, pokušali da nas impresionirate nekim brojkama. Moram vam reći da niste. Ali, da bi se zaista videlo čime se bavila komunalna policija, ja bih vas molio da nam date mnogo detaljniji pregled za grad Beograd, pa da vidimo tačno za koje oblasti je koliko prekršajnih prijava podneto. Da vidimo ono što nas zanima sada, koliko je npr. za rupe na putu? Nema maltene ulice u Beogradu bez udarnih rupa. Da vidimo koliko je takvih prijava podneto. Da vidimo npr. koliko je podneto prijava za zapušene slivnike za odvođenje atmosferske vode. Vi tvrdite ogromne su kiše, mnogo je palo. Nije u tome problem. Prođite pored mostarske petlje. Drveće raste iz pojedinih odvoda. Evo ja sam to i juče video.

Dakle, ne radi se o nečemu što je juče zapušeno ili što je posledica nekakve velike količine vode, već je posledica dugogodišnjih nemara. To, zapravo i jeste osnovna dilema kada se govori o ovome zakonu.

Da li želite komunalnu miliciju koja će biti u službi građana Srbije, na koju će građani gledati pozitivno sa odobravanjem, jer će znati da su oni tu da zaštite njihove interese, da poboljšaju kvalitet njihovog života, a ne da budu ti koji će juriti sirotinju i one nevoljnike koji prodaju nekakve krpice ili stare stvari oko pijace kako bi prehranili sebe i svoju porodicu?

Niko to, gospodine Ružiću, ne radi iz dosade. Tu se ne obrću velike pare. Ako želite da se obračunate sa kriminalom i sa korupcijom, krenite od vrha, od ovih 300 miliona koje ćemo dati američkoj kompaniji za izgradnju autoputa zato što je neko odlučio da se eliminiše proces javne nabavke. Pa, ako nam ne treba javna nabavka kada se gradi autoput vrednosti 500 ili 800 miliona evra, pa sa kojim pravom vi možete bilo kojoj, ne ministarstvu, nego najmanjoj lokalnoj samoupravi reći – Vi morate da sprovodite javne nabavke kada nabavljate toalet papir ili nešto drugo? Vi morate pokazati od vrha da sa korupcijom želite da se obračunate.

Član 11. način obavljanja prinude. To je ono što je kontradiktorno sa drugim članom. Kaže – U svom radu komunalni milicioneri rukovode se principom rada sa najmanje štetnim posledicama, a sredstva prinude primenjuju se samo kada je to apsolutno nužno i u meri koja je neophodna za izvršenje zadatka. Pazite, njima je to mera. Šta to znači i koje su to potrebne, a koje su to nepotrebne štetne posledice? To u Zakonu ne piše.

Ne možete slati policiju da vrši komunalnu miliciju, odnosno da vrši prinudu. Ima drugi član zakona koji kaže da se sredstva prinude primenjuju samo onda kada komunalni milicioner ne može na drugi način da odbije istovremeni protivpravni napad protiv sebe ili drugoga lica. I to je kontradiktorno sa ovim, gde kažete da se primenjuju sredstva prinude u meri u kojoj je neophodno za izvršenje zadatka. Ako zadatak ne može da se izvrši, onda pozovite policiju, kao redovan državni organ i onaj koji jeste zadužen za sprovođenje mera prinude, pa neka oni završe taj posao, a ne da dobijate lokalne šerife koji će na ovaj ili onaj način da se obračunavaju s kim im padne na pamet.

Dalje kažete, gospodine Ružiću - strateški plan po potrebi razmatra opštinsko odnosno gradsko veće. Šta to znači po potrebi? Nema tu po potrebi. Druga stvar, ako razmatrate strateške planove, gde su izveštaji? Hajde da propišete istovremeno i da se raspravlja o izveštaju, na koji je način sproveden taj strateški plan, da se raspravlja o godišnjem izveštaju o radu komunalne policije, o tromesečnom izveštaju, mislim da je i to nešto što mora.

Provera identiteta - vrši se uvidom u ličnu kartu, ličnu ispravu ili na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren. Znači, dovoljno je ako vas pita, vi kažete - ja sam Petar Petrović i to je dovoljno, ili je neophodno dati ličnu kartu?

Onda imate dovođenje. Dovođenje nije dovođenje, to je privođenje, i nazovite to pravim imenom, gospodine Ružiću.

Jedino ostaje dilema da li ćete vi za komunalnu miliciju kupiti i marice, jer to je u odnosu na ovu ostalu opremu jedino što je ostalo, ako očekujete od komunalne milicije da dovodi građane, onda im morate obezbediti sredstva da to učine na bezbedan način, kako za sebe, tako i za one građane koje suštinski dovode i privode.

Imate zaista širok spektar ovlašćenja, pa čak i snimanje. Postavlja se pitanje da li to snimanje mora ili može da bude tajno. Kod upotrebe sredstava prinude, vi ste dodali, to je unapređenje u odnosu na prethodni zakon, sada imate ovaj tzv. biber sprej ili suzavac, koji ranije nije bio predviđen zakonom, a to ste sada predvideli.

Imate za ove komunalne milicionere koji će postupati prema maloletnim licima. Ne znam kako mislite, pogotovo u opštinama koje će imati onaj minimalni broj od tri komunalna milicionera, jedan načelnik, jedan zamenik i jedan izvršilac, kako ćete njega i za zaštitu podataka ličnosti i za sve ove druge široke nadležnosti, i za maloletnike, i da pregleda, ako se pregleda, lice mora biti istog pola. To je nešto što, zaista, ja mislim da će biti teško, i to veoma teško, uraditi.

Kako kažu, rezervni sastav policije.

Broj komunalnih policajaca, vi ste procenili da će to biti negde pet hiljada, odnosno jedan na pet hiljada građana. Gospodine Ružiću, u nekim opštinama to će biti više nego broj zubara ili broj lekara i treba da vidimo i na taj način šta je prioritet ove države i ove vlasti.

I još jedna stvar gde ste, kako vi kažete, unapredili zakon - kaznene odredbe. Ranije ste imali samo jedan prekršaj, a sada imate široko postavljene prekršaje…

(Predsednik: Vreme.)

Evo, završavam, gospođo Gojković.

I ono što meni posebno smeta, to je član 27. stav 2, koji se odnosi na prikupljanje obaveštenja. Dakle, komunalni milicioner naredi nekome da dostavi neko obaveštenje… (Isključen mikrofon.)

Da krenem od ovog poslednjeg vašeg, gospodine Ružiću. Vi pričate o toj borbi protiv korupcije, ali ono što je problem – izostaju rezultati. Navedite imena visokih državnih funkcionera, makar iz prethodnih režima, koji su odgovarali za ono što su uradili.

Vi znate da je izvršena pljačkaška privatizacija i SPS je podržavala mnoge vlasti i mnoge režime koji su je sprovodili.

Učestvovali ste i u prethodnom periodu. Znate, vi ste pojedine ministre, evo, na primer, onoga Milana Markovića koji je bio vaš prethodnik na mestu ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, prozivali po novinama kako on ima jahtu koja je vredna ovoliko ili onoliko, pa je prešao u SNS. Nema više jahte, nema više naslovnih strana. Sad, izgleda, je to zaradio od ministarske plate. Kolika je ta plata, gospodine Ružiću? Hoćete li i vi za ministarski mandat zaraditi jahtu?

Mi imamo primere ovde bivšeg ministra i predsednika Vlade koji je, ja bih rekao, na potpuno nelegitiman način došao u posed vinograda koji je posle prodao za milione evra. Dobio subvenciju, zasadio na državnom zemljištu koje nije imao u zakupu, pa kad je zasadio onda prodao i kaže – on je uspešan biznismen. Šta je to ako nije kriminal?

Koliko je takvih ljudi u zatvoru? Nije ni jedan. Ali, vi ste taj koji je u svom obrazloženju rekao – problem je kad vide vozilo komunalne policije ili komunalnog policajca, razbeže se. Razbeži se sirotinja. Vi kažete – mogu se baviti samo zauzećem javne površine. Jeste, ne mogu držati u vazduhu. Moraju negde staviti taj karton sa koga prodaju. To je ono što je suština.

Vi kada govorite o utvrđivanju ličnog identiteta i kažete – ako oni neće da daju ličnu kartu, pa odvešće ih komunalni policajac u policiju. Taj ko neće da da ličnu kartu neće ni da ga odvedu, nego mora neko fizički da ga savlada, da ga stavi u vozilo i da ga odvede kao salamu vezanog u policiju da bi mu tamo utvrđivali identitet. To je nešto što komunalna milicija ne treba da radi.

Pitao sam vas konkretno, vi pričate o davanju ekskluziviteta Beogradu. Pitao sam vas, ali dajte podatke za bilo koji drugi grad u Srbiji za koji imate, jer ste vi davali podatke za Beograd i zahvalili ste se toj jedinici lokalne samouprave. Dajte podatke za bilo koju drugu jedinicu lokalne samouprave koliko je komunalna policija podnela prijava zbog rupa na putevima, zbog zgrada koje su pod zaštitom, zbog zapušenih slivnika i drugih stvari.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS sam podneo amandman na ovaj novi član koji dodajete u Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu i radi se ovde suštinski o izboru članova Saveta mesne zajednice.

Ovim članom je propisano da Savet mesne zajednice bira Skupština gradske opštine na čijem području se obrazuje mesna zajednica u odnosu na drugi oblik mesne samouprave, dok je stavom 4. ovoga člana čije ja brisanje predlažem, predviđeno da nadležni organ iz stava 3. ovoga člana bira članove Saveta mesne zajednice na predlog zbora građana koji se saziva za područje mesne zajednice ili drugog oblika lokalne samouprave.

Vi veoma dobro znate da su svim demokratskim zemljama i mi u Srbiji volimo da se pohvalimo da smo i mi demokratska zemlja, mada se veliki broj tih osnovnih demokratskih principa na različite načine krši, izbegava, derogira, nekada mogu čak i reći ismeva bukvalno. Slična situacija jeste upravo i sa ovim.

Stav SRS je da se kandidati odnosno članovi Saveta mesne zajednice mogu birati isključivo u skladu sa najvišim demokratskim principima, a to je tajnim glasanjem, tako što će se utvrditi lista kandidata, tako što će ljudi koji zaista žive na području te mesne zajednice za koju se bira Savet imati mogućnost da pristupe glasanju, dakle moraju biti obavešteni da će biti glasanje, moraju biti obavešteni kada će glasanje biti održano, mora biti formirana izborna komisija. Izborna komisija od strane zainteresovanih kandidata. Dakle, ono što se dešava na predsedničkim izborima, na izborima za Narodnu skupštinu Republike Srbije sve te procedure i osnovni demokratski principi moraju biti primenjeni i onda kada se bira Savet mesne zajednice.

Šta se dešava? Vi znate veoma dobro da ti tzv. zborovi mesne zajednice, odnosno zborovi građana da su to zapravo, da je to područje za najgore i najozbiljnije mahinacije. Ako vi ne možete ni na koji način da utvrdite ko su ti ljudi, da utvrdite da li su zaista sa teritorije te mesne zajednice kada se radi o zboru. Kada okupite na nekoj livadi ili ispred mesne zajednice ljude, onda ne možete utvrditi ni na koji način, pogotovo ne pouzdano njihov identitet, onda dolazimo do mogućnosti da vi sazivate svoje stranačke aktiviste iz različitih delova opštine ili grada i da na taj način praktično fingirate izbornu volju građana.

Drugi specijalitet i to su još ovi iz Demokratske stranke patentirali je bio da se sazove zbor građana za neki datum u 12.00 sati, pa da se onda to jutro pomeri na devet i da onda taj zbor i izbor članova Saveta mesne zajednice završe oni koji na volšeban način saznaju da će biti takva izmena i koji se navodno nađu na licu mesta, o čemu niko ne može da svedoči, da bi onda dočekao praktično gotov predlog iz skupštine opštine ili bilo koji drugi organ.

Po ovom rešenju može se predložiti duplo više, praktično kandidata za članove Saveta mesne zajednice što takođe pokazuje da je i to fingiranje demokratije, jer čemu glasanje i čemu odluka građana mesne zajednice ako kasnije većina u opštini može izabrati bilo koga ko njemu pada na pamet. Hvala.

Možda je vama bilo važno da kažete to, gospodine Orliću, e sad, koliko su toga građani razumeli, pa čak i vaše stranačke kolege, to jeste veliko pitanje.

Druga stvar, vi govorite o tome kako je duboko ubeđenje građana bilo da glasaju za vaš program i kako su oni veoma dobro upoznati sa njim, a onda objašnjavate kako ste i vi sami, kao funkcioner te stranke, morali da potražite program na internetu, pa da pogledate šta u njemu piše da biste našli da postoji napisano nešto i o tome.

Dakle, ni vi sami nemate pojma šta je u tom programu, niti je bilo ko glasao za Vesića, niti je bilo ko glasao za mnoge druge opskurne likove. Vi veoma dobro znate da rezultat koji ste ostvarili najviše dugujete predsedniku vaše stranke.

Druga stvar, što se tiče konkretnog amandmana o kome sam ja pričao, meni je žao što vi to ne razumete i u tome jeste razlika između ljudi poput vas koji se bave politikom, isključivo, ili, na primer, Dragana Jovanovića, predsednika opštine Topola, koji je čovek, neposredno se time bavi i razume šta je problem i zna šta znače zborovi građana i zna na koji način se sa tim manipulisalo i zna da to nije demokratski način izjašnjavanja. To nije u skladu sa najvišim demokratskim principima. Glasanje jeste, ali zbor građana, to je ako želite manipulaciju, onda sebi ostavljate prostora da to radite tako što ćete sazivati, navodno, „zborove građana“.

Treća stvar, ako vi smatrate da ne može, da bi možda prihvatanje mog amandmana i brisanje stava 4. izazvalo neki problem, dakle nije ni to, predviđa skupštinski Poslovnik i takve situacije, onda se lepo napravi pauza, pa se sazove Zakonodavni odbor, pa se da još jedan amandman i onda se izađe iz takve situacije.

Dakle, ovde je samo, pre svega, pitanje volje i političko pitanje – da li želite da se predstavnici i članovi Saveta mesne zajednice biraju na tzv. „zborovima građana“ ili želite da se to radi demokratski, predlaganjem i tajnim glasanjem od strane ljudi, koji zaista žive na toj mesnoj zajednici ili da se sazove grupa ljudi, podignu se ruke, a neko iz gomile vikne – predlažemo toga i toga, i vi kažete – to je demokratija.

Pre svega, što se tiče ovoga što je Orlić pričao, on ne razume, očigledno, ni ulogu Narodne skupštine. Znate, ja amandmanom svojim ne krpim zakon, nego se ovde razgovara o predlogu zakona za izmenu i dopunu nekoga zakona i ja ni jednoga trenutka nisam rekao da mi sada krpimo osnovni zakon, već je suština da te promene koje se unose budu u interesu građana, I, nije ovde mesto za pokazivanje neke lične sujete, pa da sad vi iz tog razloga odbijate neki amandman, nego treba da gledate šta je to što će na najbolji mogući način urediti život građana i određene lokalne samouprave, konkretno ovde grada Beograda.

Ja sam pitao koji su to principijelni razlozi da se različito rešava, na primer u Topoli i u Mladenovcu? Ministar Ružić nije izneo ni jedan jedini razlog, on je rekao postoji osnov u Zakonu o lokalnoj samoupravi da se na drugačiji način reguliše izbor saveta mesnih zajednica u Beogradu nego što je to slučaj u ostatku Srbije. Rekao je ministar Ružić da postoje određene specifičnosti.

Ja sada pitam gospodina Ružića da mi precizno... Gospodine Ružiću, nemojte pričati sa saradnicima. Dakle, da mi precizno objasni koja je to specifičnost, na primer sela Jagnjilo, koje pripada Mladenovcu, sa susednim selom koje pripada opštini Topola, pa će u Jagnjili birati savet mesne zajednice Zbor građana i predlagati skupštini opštine, a u Topoli će biti neposredno i demokratsko biranje, tako što će građani glasati za određene kandidate.

Dakle, dajte na konkretnom primeru da vidimo koja je to specifičnost lokane samouprave u Beogradu, jer vi na taj način samo potpuno nepotrebno navlačite gnev građana čitave Srbije, jer nešto drugačije regulišete. Iako nema apsolutno nikakvog razloga za to i iako to ne žele ni građani Beograda, niti će to njima doneti bilo kakvu korist ili beneficiju, jednostavno neće.

Ako imate neki konkretan razlog, konkretnu specifičnost, principijelni razlog da navedete, izvolite, navedite i ja ću vam priznati ako postoji nešto što mi ne znamo. Ako ne, dajte jedanputa nemojte da bude predlog ono što je najvažnije ili stranačka pripadnost, nego da idemo zdravim razumom i da se u Srbiji uvode principi koji će važiti za njene građane, bez obzira na to u kom delu Srbije žive.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Još jedanputa se pokazalo da gospodin Orlić ovu temu zaista ne razume. Meni je žao, ali ne razume i teško mu je sada objasniti i edukovati ga u dva minuta, koliko ja imam za repliku. Dakle, njega šta god pitate, on, što bi rekao naš narod, vrti jednu te istu priču kao Švabo – trala, la, la.

Moje pitanje je bilo principijelne prirode i tražio sam principijelnu razliku i razlog zbog čega se drugačije iste stvari definišu i propisuju za centralnu Srbiju i za grad Beograd. Dakle, odgovor na to ne može biti – zato što je poslanika SNS više u Narodnoj skupštini. To apsolutno nikakve veze nema sa tim.

Nema ovo veze ni sa ovom vlašću. Ovo je zakon koji treba da se primenjuje i kada bude neka druga vlast. Ne može svaka vlast donositi zakon za sebe. To jeste jedan od najvećih problema, a što je najgore, i obrazloženje gospodina Ružića je bilo isto.

Ja sam vas, gospodine Ružiću, zamolio da na konkretnom primeru, pustite opštinu Novi Beograd, vi veoma dobro znate da u centralnim beogradskim opštinama saveti mesne zajednice nemaju značaj kakav imaju u seoskim sredinama i kakav imaju u prigradskim opštinama. Tamo građani na neuporedivo drugačiji način doživljavaju i daleko ozbiljnije doživljavaju ko će biti u savetu mesne zajednice i saveti mesne zajednice su tu značajniji.

Ja sam zamolio da mi vi objasnite principijelnu razliku zašto je potrebno da, na primer, u Jagnjilu, što je selo koje pripada opštini Mladenovac, prigradskoj opštini, a naslanja se na opštinu Topola, zašto izbor članova saveta mesne zajednice, dakle, treba drugačije da bude regulisan u Jagnjilu u odnosu na Topolu? I samo mi to odgovorite.

Ja znam da vas ima više u Narodnoj skupštini, to ste valjda i vi shvatili za ove tri godine. Zato se vi zovete većina, a mi opozicija. I nema potrebe da vam to bude odgovor na sve.

Molim vas principijelan odgovor, kao što je principijelno i konkretno pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vučiću, pre svega hvala vam što ste jutros kao vrhovni komandant, svojom odlukom da podignete borbenu gotovost Vojske Srbije i da policijske jedinice takođe stavite u pripravnost, još jednom potvrdili ono što mi oduvek tvrdimo, a to je da je upotreba vojske i policije legitimna opcija i legitimno sredstvo u odbrani kako ustavnog poretka, tako i građana Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. To jeste konačno i pravi način na koji treba razgovarati sa Albancima i to je opcija koja mora kao Damoklov mač stalno visiti nad njihovim glavama. Znate, ne može se ići u pregovore i širiti defetizam, govoriti da mi uvek nešto moramo, da vreme ne radi za nas, da ćemo mi ako ne postignemo pod hitno sporazum pre svega odložiti ulazak u Evropsku uniju, da ćemo u narednih 40 godina, kako navodno kaže statistika, izgubiti 44% stanovništva.

Nikada se iz naših usta ne sme čuti da je Kosovo i Metohija izgubljena, jer nije. Situacija jeste teška na terenu, to je činjenica, ali nije izgubljeno i nikada neće biti izgubljeno, dok god se mi Kosova i Metohije ne odreknemo. Ako smo ga izgubili, zašto nam ga onda i dalje otimaju i zašto onda i dalje traže da mi damo svoj pristanak na nezavisnost Kosova i Metohije?

Sutra,, gospodine Vučiću, da se odreknemo Kosova i Metohije, da ništa ne tražimo, da nas ništa ne zanima, čisto priznanje da priznamo, da li vi mislite da će to zadovoljiti apetite Albanaca? Ja sam potpuno siguran da neće i da će oni sutra tražiti i Preševo i Bujanovac i Medveđu, kojih nema ni 10%. Potpuno je jasno da bi priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije zapravo bio otvoren poziv svim zainteresovanim stranama na dalje čerupanje ostatka Srbije.

Mislim da je potpuno naivno verovati da je moguć održiv kompromis sa Albancima, kao i da je potpuno naivno verovati u iskrenost zapadnih sila koje učestvuju u tom procesu. Vi veoma dobro znate i maločas ste rekli da je Zapad sve trikove iskoristio. Vi ste rekli šta god da urade Albanci da su oni uvek na njihovoj strani. Bombardovali su nas da bi ostvarili nezavisnost, naoružavali ih, daju im političku podršku. Mislim da je potpuno jasno da ne možemo verovati, čak i da se postigne neki kompromis, da bi oni bili šta ispunili iz tog kompromisa što ide u interes srpskog naroda, kao što nisu ispunili iz Rezolucije 1244, i kao što nisu ispunili ni tu jednu jedinu svoju obavezu iz Briselskog sporazuma.

Da li mislite, gospodine Vučiću, da će Hrvatska dozvoliti da Srbija uđe u Evropsku uniju dok ne otmu 10 hiljada hektara na levoj obali Dunava ili dok nas makar ne nateraju da prihvatimo neku arbitražu u kojoj ćemo sasvim sigurno izgubiti, kao što je to uvek i do sada bio slučaj?

Srbiji je potrebna temeljna promena državne politike, da ne jurimo za Evropskom unijom koja nas očigledno neće i da se okrenemo za svojim tradicionalnim prijateljima i branimo isključivo o interesu srpskog naroda. Vi imate ogromnu podršku građana Srbije i to je mislim činjenica. Vi ste juče dobili frenetične aplauze u Skupštini, imate ogromnu poslaničku većinu, iako ste i sami rekli da ste u Skupštinu došli bez ičega, da ne nosite ništa, da ne možete ponuditi ništa i da nema nikakvog kompromisa na vidiku.

E sad, postoji izreka koja kaže – svaka vlast kvari, apsolutna vlast kvari apsolutno. Potpuno je sigurno, gospodine Vučiću, da ste vi makar delimično opijeni tom podrškom i tim aplauzima i potpuno je jasno, bez obzira na to, kao što ničija nije trajala do zore, niti bilo čija vlast večno, tako neće ni vaša, da li će trajati još pet, deset godina, potpuno je nebitno, ali morate biti svesni da ćete onoga dana kad ne budete na vlasti biti najusamljeniji čovek u Srbiji i da neće biti nikoga od ovih koji vam sada izigravaju prijatelje i koji vam sada aplaudiraju.

Postoji još jedna izreka koja kaže – danas vezir, sutra rezil. Potpuno je jasno da vama ta ogromna podrška nameće obavezu i želju da učinite nešto veliko po čemu će vas pamtiti srpski narod, međutim, mislim da to ne treba da bude rešavanje pitanja Kosova i Metohije, jer mi treba da čekamo povoljne istorijske uslove u kojima ćemo moći da ostvarimo svoje nacionalne interese, a ne da trčimo da to pitanje rešimo što pre.

Potpuno sam siguran da odricanje od Kosova i Metohije nije nešto što u istorijskom smislu može dobro da prođe, jer istoriju neće pisati ni „Pink“ ni „Informer“ ni mnogi drugi, pisaće je neke generacije koje će doći posle nas i na koje nećemo moći da utičemo.

Vi možete čitavu Srbiju, odnosno ostatak Srbije optočiti zlatom i kadifom, ako se ne daj bože odreknete Kosova i Metohije, to je ono što će biti ono po čemu će vas narod pamtiti. Moj je savet da to veliko što treba da uradite za Srbiju bude otvaranje fabrika, da bude ekonomsko osnaživanje, da bude podizanje nacionalnog ponosa kako bismo nekada u budućnosti, ako nismo sada, da onda nekada u budućnosti budemo u stanju da ostvarimo svoje interese.

Što se tiče ove teze, kako mi u Beogradu nemamo pravo sto godina da čekamo na nekakvo rešenje, ljudi na Kosovu i Metohiji žive tamo svaki dan, vi sprovedite referendum o kome ste govorili na teritoriji Kosova i Metohije i dobićete rezultat koji znate, da oni imaju samo jednu želju, a ta je želja da žive u Srbiji, oni žele da žive slobodno, slobodu nemaju od 1999. godine, ali imaju nadu da će živeti u slobodi i u Srbiji. Priznate li nezavisnost Kosova, vi ćete njima tu nadu ugasiti i bez nade u slobodu neće biti ni opstanka Srbima na tom prostoru, već je samo pitanje vremena i tehnike kada će nestati.

Srpski narod nije tokom vekova očuvala ni statistika ni visok životni standard, već sloboda, borba za slobodu i osećaj nacionalnog ponosa i identiteta i to je ono na čemu morate raditi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman da se briše stav 5. u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu i to je stav koji predviđa da se statutom grada može predvideti da gradska opština ima pravo javne svojine nad pokretnim i nepokretnim stvarima, neophodnim za rad organa i organizacija gradske opštine.

Apsolutno ne postoji nikakav razlog za to i stav je SRS da gradske opštine ne mogu bit nosioci javne svojine i mislim, gospodine Ružiću da vi treba i poslanicima vladajuće koalicije, pre svega, da objasnite šta je grad Beograd, jer oni očigledno ne shvataju i dalje da je u skladu sa zakonom jedino grad Beograd jedinica lokalne samouprave.

Mi smo i maločas čuli od jednog od govornika iz vladajuće koalicije, koji je pokušao da ostavi nekakav utisak na gledaoce, kako u Beogradu postoji 17 jedinica lokalne samouprave. Postoji 17 opština, neke su gradske, neke su prigradske, ali bi bilo dobro, možda, da ih vi malo edukujete i pre ovih sednica i da tu podelu izvedete do kraja.

Kada je donet taj zakon na početku je bio nejasan status, mogu slobodno reći, gradskih opština i tada su neki predlagali da one budu jedinice lokalne samouprave, drugi da ne budu. Međutim, sada je nakon svih ovih godina to potpuno jasno iako to dobar deo i narodnih poslanika vladajuće koalicije i građana, rekao bih, i dalje ne razume.

Dakle, grad Beograd je jedinica lokalne samouprave, krovna odgovornost za sve što se dešava u gradu Beogradu, na teritoriji grada Beograda leži na organima grada Beograda, ne na organima gradskih ili prigradskih opština i iz tog razloga, ako hoćete dosledno ovaj princip da sprovedete, a mislim da je to jedini način, onda treba da prihvatite moj amandman.

Gospodine Markoviću, vi očigledno niste dovoljno pažljivo slušali izlaganje svojih prethodnika. Sada ću vam i konkretno reći da je gospođa Malušić rekla kako je prethodna vlast uništila svih 17 jedinica lokalne samouprave u Beogradu. To šta je ona mislila to je drugo, gospodine Markoviću. Mi nismo ovde da tumačimo misli. Vi se možda time bavite, ali što se tiče nas i građana Srbije koji gledaju ove prenose, oni mogu tumačiti jedino ono što se izgovori.

Druga stvar, vi pozivate na ukidanje opština i pričate o njihovim nadležnostima, a bilo bi dobro, evo, vi ste nekada bili i odbornik u Skupštini grada Beograda, doduše odbornik SRS, imate samim tim dosta dobro znanje, vi veoma dobro znate koliko smo se mi borili da se prošire nadležnosti opština u Beogradu, pogotovu prigradskih opština.

Međutim, kada ste došli na vlast, uradili ste suprotno. Vi ste oteli mnoge nadležnosti jedinicama lokalne samouprave, i vezano za legalizaciju i vezano za izdavanje građevinskih dozvola i mnoge druge. Sada nešto od toga vraćate, ali sve to što ste do sada radili, dakle, centralizaciju, to je upravo stvaranje uslova za sistemsku korupciju.

Znate, uprkos proklamovanoj borbi protiv korupcije, korupcija cveta tamo gde jedan čovek ima pravo potpisa za čitav grad. A, vi veoma dobro znate koji je to sekretarijat i gde, ukoliko želite da se predmet uradi preko reda, onda morate da platite značajnu sumu novca.

E, ako nećete korupciju, onda to ukinete, pa utvrdite da moraju da se reše svi predmeti u određenom roku, pa utvrdite da moraju da se rešavaju redosledom kojim su primljeni i onda nemate problem sa korupcijom.

Dakle, jedno je šta vi radite, a drugo je šta pričate, ali nemojte misliti da nema ljudi koji grad Beograd i propise koji to regulišu prate čak i duži niz godina nego što to činite vi.

Gospodine Markoviću, u trenutku kada ostanete bez argumenata, vi onda pribegavate uvredama i pribegavate neistinama. I to govori o vama. Ja, naravno, argumenata imam na pretek, pa ću vam isključivo argumentima i odgovarati.

Ko je bio u koaliciji, koga je pomagala DS, građani Srbije veoma dobro znaju, u čijem je formiranju presudno učestvovala DS i šta je jedini uspešan projekat DS, pod znacima navoda, to je upravo SNS.

Podsetiću vas da je prema podacima do kojih sam ja došao samo iz budžeta grada Beograda isplaćeno, i to su zvanični podaci iz Trezora Narodne banke, koje sam tražio u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, stranačkom glasilu u to vreme, dnevnom listu „Pravda“, stranačkom glasilu SNS je otišlo više od milion evra, samo iz gradske kase. „Velika Srbija“, npr, glasilo SRS nikada nije ni tražila, a nije ni dobila ni jedan jedini dinar.

Vi kažete – čini vam se da sam bio šef odborničke grupe. Jesam, gospodine Markoviću, bio sam i vama, dok vas nismo isfijatili iz te odborničke grupe. Ono po čemu se prepoznaje taj period u Skupštini grada je da su po prvi put sednice trajale duže od sat vremena. I dan-danas nikada sednice Skupštine grada Beograda ne traju duže od sat ili dva, a mi smo tada imali situaciju da je jedna sednica trajala skoro dva meseca. Nije bilo sednice da o svakoj tački dnevnog reda nismo iskoristili kompletno vreme, da nismo diskutovali, da nismo kritikovali.

Dragan Đilas, zbog uticaja mojih kritika, više od dve godine nije nogom kročio u Skupštinu grada Beograda, i to ostaju neke istorijske činjenice, a nije kročio zato što je bio nezadovoljan načinom na koji sam ja obrazložio zahtev za njegovu smenu u 20 tačaka, što vi nikada niste radili, niti vam je to padalo na pamet.

Gospodine Markoviću, hajde da utvrdimo ko laže. Evo ja vam nudim sledeće – vi ste maločas tvrdili da su mesta u upravnim i nadzornim odborima ponuđena samo predstavnicima SRS. To je lako utvrditi. Nije to bilo u bronzanom dobu, niti u srednjem veku, već pre nekoliko godina.

Predlažem vam sledeće – ako utvrdimo da su ponuđena mesta samo predstavnicima SRS, ja ću podneti ostavku i povući se iz javnog i političkog života. Ako utvrdimo da je ponuđeno i predstavnicima drugih stranaka, da onda to uradite i vi ili makar da priznate da ste slagali, pa vi sad objasnite kako i zašto.

Druga stvar, vi odbore upravne i nadzorne smatrate kao stranački plen za zadovoljenje vaših stranačkih aktivista i botova. Upravni i nadzorni odbori imaju funkciju, a to je upravljanje i nadzor. Mi smo imali po jednog predstavnika u upravnim i nadzornim odborima i pokrenuli smo zahvaljujući tome čitav niz afera. Nismo glasali ni za jednu odluku. Nismo mogli da utičemo ni na jednu odluku, ali smo mogli da dođemo do informacija koje su nam bile od značaja.

Treće, gospodine Markoviću, to je stranački princip SRS i u vreme vlasti koju smo imali u Zemunu koja je bila najbolja moguća preporuka da građani Srbije glasaju za SRS, mi smo svim političkim strankama koje su imale predstavnike u SO Zemun dali deo mesta u upravnim i nadzornim odborima. To je demokratija i to pokazuje kako radikali tamo gde su većinski vlast, kako se mi ophodimo prema političkim protivnicima.

Dakle, mi ništa ne proglašavamo državnom i službenom tajnom, nego dajemo mogućnost izabranim predstavnicima građana da kontrolišu ono što rade oni koji su na vlasti i to je po mom mišljenju najbolji mogući princip.

Hajde da krenemo gospodine Markoviću od kraja.

Ako, sam dobro shvatio, vi tvrdite da sam ja dobio 2012. godine u Šaperovoj kancelariji iznos od 350 hiljada evra. Da li je to tačno?

(Aleksandar Marković: Ja pitam.)

Da li to tvrdite?

(Aleksandar Marković: Ja pitam.)

Da li to tvrdite a, vi tvrdite i pitali ste gde sam ih potrošio, rekli da je bilo zlatno doba i tako dalje. Da li vi tvrdite ili ćete odmah priznati da ste i to slagali?

(Aleksandar Marković: Pitam.)

Ja vas pitam da li tvrdite da sam ja primio neki novčani iznos, konkretno 350 hiljada evra, u Šaperovoj kancelariji 2012. godine? To ste dva puta ponovili. Izvolite, recite, da li stojite iza toga ili ne? Da li stojite iza toga?

(Aleksandar Marković: Pitam.)

Da li stojite iza toga?

(Aleksandar Marković: Pitam.)

Pitate, a mogu ja, pazite, ja sam veoma talentovan gospodine Maroviću. Ja mogu da vas pitam - da li ste vi nešto radili iza kuće, da li ste nešto pojeli? To mogu da vas pitam. Jel to legitimno pitanje?

Dakle, vi ste, podsetiću vas u Narodnoj skupštini Republike Srbije i vodite računa šta govorite. Dakle, ako ćete se baviti takvim bezočnim lažima i takvim optužbama, onda makar stanite iza njih. Nemojte da vas savetuju ti koji vam dobacuju, to nije dobro. Dakle, budite prisutni, vi ste ipak nekad bili radikal i nadam se da ste makar malo od tih principa zadržali, makar malo.

Pitali ste, pošto sam ovo shvatio da ste slagali i da to više nećete ponavljati u javnosti, dakle, pitali ste koju smo aferu objavili? Pokrenuli smo na primer aferu „Veliki brat“ i objavili u 100.000 primeraka specijalnog izdanja „Velike Srbije“ koje smo podelili u Beogradu, gde smo u ono vreme kada je krenuo „Veliki brat“ objavili da je Dragan Đilas zloupotrebio prostor u Pionirskom gradu. Konkretna dokumenta pribavili i optužili ga za to. To je vreme kada vi niste smeli da izgovorite ime Dragana Đilasa ili ste to činili sa strahopoštovanjem, jer je on taj koji vam je davao i medijsku i finansijsku podršku.

Gospodine Markoviću, velika je razlika između pitanja i tvrdnje. Vi ste tvrdili da sam dobio nekakav novac, da sam dobio u nečijoj kancelariji, konkretno Šaperovoj, odredili ste i vremenski okvir 2012. godinu i pitali me na koji sam način potrošio taj novac i tvrdili da je to bilo zlatno doba za mene.

Dakle, evo gospodine Markoviću, da vam odgovorim. Nikada u životu nisam bio u Šaperovoj kancelariji. Dakle, nikada u životu. Niti sam sarađivao sa tom osobom, niti razgovarao, niti komunicirao, kao da ste me pitali za ne znam koga. Poznajem ga isključivo kao javnu ličnost i to je to.

Dakle, nemojte se više baviti lažima i izmišljotinama, to vam ne priliči ili vam priliči, kako god, sada ste u takvom okruženju da vam to priliči, ali da razjasnimo još nešto. Tvrdite da ste vi vratili odbornički mandat. Niste ga vratili gospodine Markoviću, dostupna je i dalje dokumentacija u Skupštini grada, već smo vam mi u skladu sa članom 102. Ustava Republike Srbije oduzeli taj mandat. Dakle, to je bila odluka stranke da vam oduzmemo taj mandat. Prošlo je vreme i nema potrebe sada da ulazimo u razloge, ali nemojte sada pred članovima stranke u kojoj ste danas da pričate kako ste navodno bili principijelni, pa ste podneli ostavku, jer to nije tačno.

Dakle, vi ste u prvom trenutku kada su ovi otišli, napustili SRS, deo njih je pokrao i mandate, vi ste se upravo istakli svojim kritikama protiv njih, igrali ste jedno vreme značajnu ulogu, a onda ste okrenuli ćurak naopako, videli da preko puta ima mnogo više medija, da ima mnogo više para i otišli. To je vaše pravo. Kod nas se svako učlani dobrovoljno i dobrovoljno može i da ode.

Imamo problem sa onima koji su ukrali naše mandate, sve ostalo je potpuno u redu. Ali, molim vas nemojte tvrditi neistinito da ste vratili mandat, jer fakat to niste učinili.