Gospodine Markoviću, ministar Stojković je reagovao na moje izlaganje i na primedbe koje sam ja uputio na ovaj zakon. Znači, potpuno je pogrešno protumačio moje izlaganje.
Kao prvo, gospodine ministre, moram da vas obavestim da ste vi već u politici, znači vi ste ministar pravde i već ste se sami, hteli ne hteli, umešali u politiku. Mi smo hteli, naime, da izbegnemo vaše mešanje u politiku, čak smo i glasali protiv Vlade čiji ste vi član, tako da to apsolutno izlazi iz okvira naših mogućnosti.
Dalje, što se tiče vaših primedbi da je Savet Evrope zahtevao da se produže rokovi trajanja pritvora, ja apsolutno u to ne mogu da poverujem. Dostignuti nivo ljudskih i građanskih prava i sloboda prema svim međunarodnim konvencijama ne treba dirati. Ovim se apsolutno ide korak unazad. Pritvor je do sada maksimalno mogao da traje četiri godine, a prema ovom predlogu zakona može sedam i više godina, jer ukoliko, ne daj bože, nečiji punomoćnik polomi nogu pa ne stigne na ročište, odnosno na glavni pretres, pa sud odloži za tri meseca, za to vreme ne teku rokovi. Zašto se ne odloži pretres na tri dana, zašto se hitnije ne postupa u najtežim slučajevima, to je poenta.
Znači, ako ćemo govoriti o međunarodnim konvencijama, nemojte, gospodine ministre, izlaziti i govoriti da su oni zahtevali strože odredbe, jer oni to sigurno nisu uradili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite, srpski radikali se veoma ozbiljno spremaju za ove rasprave i veoma dobro smo upoznati sa međunarodnim konvencijama. Amandman koji je na član 1. podneo narodni poslanik iz poslaničke grupe SRS gospodin Milan Stevović veoma je važan i na njemu se može videti koliki demokratski kapacitet koja stranka ima. Sve što vi predložite, mi građanima nudimo više. Nudimo ono što im je zagarantovano po međunarodnom pravu.
Sada ću vam pročitati kako ovo vidi Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kažu - svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno. Zato je važno da se prihvati ova naša definicija i da se u definiciju prezumpcije nevinosti ubaci javna rasprava na pretresu na kome su obezbeđene sve garancije potrebne za odbranu.
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima kaže ovako - svi su jednaki pred sudovima i sudovima pravde. Svako lice ima pravo da njegov slučaj bude raspravljen pravilno i javno pred nadležnim nezavisnim i nepristrasnim sudom ustanovljenim na osnovu zakona, koji odlučuje o osnovanosti svake optužbe podignute protiv njega u krivičnim stvarima ili u osporavanju njegovih građanskih prava i obaveza.
Može se narediti isključivanje javnosti za vreme trajanja cele rasprave ili jednog dela rasprave, ali samo u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, ili ako to interes ličnog života stranaka zahteva ili još ako to sud smatra apsolutno potrebnim iz razloga posebnih okolnosti i slučaja kada bi se javnost štitila interesima pravde.
Ipak, svaka presuda doneta u krivičnim ili građanskim stvarima biće javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se postupa drugačije ili ako se rasprava odnosi na bračne sporove ili starateljstvo dece. Za svako lice koje je optuženo za krivično delo pretpostavlja se da je nevino dok njegova krivica ne bude zakonski ustanovljena.
Zato vas još jednom pozivamo da u skladu sa međunarodnim obavezama koje je naša zemlja preuzela prihvatite amandman gospodina Stevovića i poboljšate ovaj zakon, zarad dobrobiti svih naših građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi nije jasno ako se već podnosioci Predloga ovog zakona uporno pozivaju na evropska dostignuća zašto se onda tim dostignućima i ne koriste. Nije bilo potrebno da vi ovde izmišljate rupu na saksiji, da smišljate nešto što niko nije pre vas. Dovoljno je bilo da pročitate ove konvencije za koje tvrdite da ste ih pročitali, da prepišete neke delove i da ovo o čemu danas raspravljamo bude regulisano mnogo bolje nego što je u ovom vašem predlogu.
U članu 5. stav 1, koji se menja, definišu se minimalna prava koja svako lice lišeno slobode zaslužuje i koja su mu garantovana, ali, nažalost, ne regulišu se onako kako je to učinjeno u međunarodnim konvencijama.
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima kaže - svako lice koje je optuženo za krivično delo ima, uz potpunu ravnopravnost, prava bar na sledeće garancije (znači, ovo je minimum prava koji garantuje Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, a mi smo ovo ratifikovali): prvo, da bude obavešteno u najkraćem roku, na jeziku koji razume, i u pojedinostima, o prirodi i razlozima optužbe koja je podignuta protiv njega. Znači, to je mnogo bolja definicija nego ova koja je data u Predlogu zakona, a koja će moći da se tumači i ovako i onako.
Zatim - da raspolaže potrebnim vremenom i olakšicama u vezi sa pripremanjem svoje odbrane i da opšti sa braniocem koga ono bude izabralo, da mu bude suđenje bez velikog zakašnjenja (na to ćemo doći kada budemo raspravljali o članu 146); da prisustvuje raspravi, da se samo brani ili da ima branioca koga je izabralo, a ako nema branioca da bude obavešteno o svom pravu da ga ima i svaki put kada to zahtevaju interesi pravde da mu se dodeli branilac po službenoj dužnosti besplatno, ako nema mogućnosti da ga nagradi.
Slede dve tačke koje ne postoje u našem zakonu, a to je - da sasluša ili da predloži da drugi saslušaju svedoke koji terete optuženog i da izdejstvuje dolazak i saslušanje svedoka odbrane pod istim uslovima kao i svedoka optužbe.
Možete da kažete da je ovo u kasnijim članovima zakona regulisano, ali je veoma bitno da i ovde gde se osnovna i minimalna prava garantuju takođe bude regulisano.
Ono što je možda najbitnije, što je moralo da stoji kao jedna tačka u ovom članu, kaže – da ne bude prinuđeno da svedoči protiv samog sebe ili da prizna krivicu. Toga u Predlogu zakona nema, a iz kojih razloga, ja zaista ne znam.
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kaže – svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava (znači, naglašava minimalana prava): da u najkraćem mogućem roku podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o prirodi i razlozima za optužbu protiv njega (znači, ne kaže se nigde o onome što mu se stavlja na teret); da ima dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane, da se brani lično ili putem branioca koga sam izabere ili ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomoć da ovu pomoć dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju.
Ovo takođe ne postoji u Predlogu zakona – da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji važe za one koji svedoče protiv njega. Poslednja tačka – da dobije besplatnu pomoć prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom je predviđeno brisanje stava 5. u ovom članu jer od sada je ubačeno - ako je zahtev za izuzeće podnet protivno odredbi člana 42. stav 3, 5. i 6. ovog zakonika ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka.

Kao prvo, Zakonikom o krivičnom postupku već je regulisano da u hitnim slučajevima, kada postoji opasnost od odlaganja preduzimanja nekih radnji sudija protiv koga je podnet zahtev za izuzeće može da sprovede te radnje. Onda se postavlja pitanje zašto je ovo potrebno.

Kao drugo, ono što je jednom sudiji očigledno možda drugom sudiji neće biti toliko očigledno, pa se ovom odredbom uvodi pravna nesigurnost, što nadam se, gospodine ministre, vi ne želite.

Dalje se kaže - ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično. Sada me stvarno zanima da mi objasnite kako to može delimično da se odbaci. Očigledno je da je ovo umetnuto ovde gde ne pripada, na jedan potpuno veštački način, i da se ubacivanjem ovih reči kompletan ovaj stav, da tako kažemo, čini tako pravno nemogućim.

Ono što je veoma važno, to sledi dalje, pa kaže – protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba. Rešenje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja - veće. Od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži. Znači, koliko god da su očigledni razlozi za izuzeće, sudija koji želi da zloupotrebi svoju funkciju može to da i učini, a ne postoji nikakav pravni lek, nikakav način kojim bi se lice koje je oštećeno ovakvim postupanjem borilo protiv toga.

Pošto vidim da ne volite ove evropske konvencije, sada ćemo malo promeniti, pa kaže - svako kome su povređena prava i slobode predviđena po ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima. Znači, neophodno je bar da ste ostavili mogućnost žalbe i da ste rekli - može sudija koji postupi da odbaci, ali da predsednik suda konačnim rešenjem odlučuje o zahtevu za izuzeće. To bi donekle i moglo da se prihvati. Ovako kako ste vi to predložili ne možemo da prihvatimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste videli, amandmanom koji je podnela poslanička grupa SRS-a predlaže se smanjivanje ovih kazni. Molio bih vas, gospodine Markoviću, da opomenete gospodu iz vladajuće većine koja je upravo ušla sa hodnika, da više nisu na hodniku, nego da su u sali, a kada su već tu, onda bi im bilo bolje da slušaju.
(Predsednik: Zahvaljujem, gospodine Šaroviću. Upozoravam sve poslanike koji po ko zna koji put danas vrlo nekorektno ne slušaju kada Nemanja Šarović govori. Nastavite, molim vas.)
Takođe, gospodine Markoviću ...
(Predsednik: Još jednom upozoravam, omogućite narodnom poslaniku da govori. Samo trenutak, vratiću vam vreme, kako ne biste izgubili vreme. Izvolite.)
Hvala, gospodine Markoviću. Kao što sam rekao, amandmanom se predlaže smanjenje kazni za koje vladajuća većina želi da budu deset puta veće: za nedolazak svedoka 100.000 dinara, za nedolazak veštaka takođe 100.000 dinara, a za stručnu ustanovu 500.000 dinara.
Ovo bi možda i bilo dobro uraditi kada bismo mi živeli u nekoj srećnoj zemlji, zemlji poput one iz spotova koje vi pravite, u kojoj cvrkuću ptičice, u kojoj sve buja i raste, ali bilo bi dobro da se vratite malo u stvarnost, da pogledate kako naši građani žive i da razmislite ko sa prosečnom platom od 12.000 dinara može da plati kaznu od 100.000 dinara. Možda neko od svedoka nije mogao da dođe zato što nije radio gradski prevoz, zato što nije imao para za kartu, zato što je morao da radi nešto da bi obezbedio da on i njegova porodica prežive do kraja meseca.
Osnovni problem kod ovoga, kao što sam već rekao, nije u visini kazne. Osnovni problem je, a s tim se i ministar malopre složio, u tome što se ovaj zakon selektivno primenjivao. To je kao kada vlast proglasi nedelju bezbednosti u saobraćaju i kaže - ove nedelje naplaćujemo 700 dinara svakome ko se ne veže pojasom. Te nedelje svi se vezuju i problema nema. Nije problem u tome što je visina kazne 700 dinara, nego je problem u tome što se kazna ne naplaćuje.
Isti slučaj je i ovde. Ja sam radio godinu i po dana u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, nikada nijednom svedoku ova kazna nije zaista naplaćena. Ova mera je korišćena isključivo da bi se nekom svedoku zapretilo na ovaj način, da bi došao da svedoči. Jednom kada neko dođe da svedoči, bez obzira da li je prošlo tri meseca od prvog poziva ili pet godina, on kaže - nisam mogao zbog toga i toga; vi kao sud ne možete da proveravate istinitost tih navoda i ova se kazna obavezno obustavlja.
Povucite u ovom delu ovaj predlog. To vam predlažem. Dajte da te kazne i dalje budu dve, tri ili pet hiljada dinara, što je više nego dovoljno za prosečnog građanina Srbije, a tek ukoliko takve kazne ne budu dale dejstvo, onda možete propisivati ove drakonske kazne. Dajte prvo da probamo sa normalnim, primerenim kaznama, ali da se te kazne primenjuju. Hvala.

Propade vam šansa, gospodine ministre, da ispravite po meni katastrofalnu grešku. Budite uvereni da će upravo ovaj član 16. biti ono po čemu će vas pamtiti. Imao je i gospodin Batić, prethodni ministar, svoje bisere. Mislim da će ovo biti vaš. Imao je i prethodni DOS-ov režim svoju "Sablju", a mislim da je ovo "Sablja" ovog DOS-ovog režima.
Izmenama koje ste predvideli u članu 146. Zakonika o krivičnom postupku predviđena je mogućnost za praktično neograničeno produžavanje pritvora. Krenućemo od početka. Od podizanja optužnice pritvor je, do podnošenja ovog predloga zakona, mogao da traje najduže dve godine. Vi predlažete da to bude četiri. Ako za to vreme ne bude izrečena prvostepena presuda, pritvor će se ukinuti i optuženi pustiti na slobodu. Posle izricanja prvostepene presude, pritvor može trajati još najduže godinu dana. Ako u roku od godinu dana bude izrečena drugostepena odluka kojom se prvostepena presuda ukida, pritvor može trajati, nekada je bilo godinu dana, a po vašem predlogu dve godine, od izricanja odluke drugostepenog suda.
Na ovaj način omogućeno je u redovnim situacijama, pod uslovom da se sve odvija na najbolji mogući način i da svi redovno prisustvuju pretresima, da pritvor traje ni manje ni više, nego sedam godina. Kada se uzme u obzir i ovaj pritvor pre podizanja optužnice, od šest meseci, to je ukupno 7,5 godina.
Sedam i po godina ćete držati u zatvoru nekoga kome prvim članom ovog zakona kažete da će biti smatran nevinim dok se njegova krivica ne dokaže! Postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko on uspe da dokaže nevinost, iako to nije obaveza optuženog, ali očigledno da je takva tendencija ovog zakona i da će optuženi morati da dokazuje svoju nevinost. Šta ćete reći nekome kome oduzemete 7,5 godina života? Da li mislite da postoji adekvatna materijalna nadoknada koja može nadoknaditi nekome sedam godina koje su mu uskraćene da ih provede sa svojom porodicom, sa svojim prijateljima, sa najbližima? Da li bi neko od vas pristao da makar i na sedam i po meseci ode u pritvor i dajte, recite koja bi to naknada bila.
Podsetiću vas i to da je trenutna aktuelna sudska praksa nešto oko 2.000 dinara za dan proveden u pritvoru ukoliko je lice neosnovano bilo lišeno slobode, a istovremeno ste predložili da 100.000 dinara bude kazna za onoga ko se ne odazove pozivu za suđenje. Da li je to, gospodo, vaša pravda?
Kao drugo, pričalo se ovde dosta i o međunarodnim konvencijama. Opšteprihvaćeni princip u međunarodnom pravu je da dostignuti nivo građanskih sloboda i prava ne treba smanjivati. Ponavljam još jednom, ovo je korak unazad, ovo je veliki korak unazad.
Tačno je da postoje sudovi na svetu u kojima je moguće da nevini ljudi budu optuženi, da budu u pritvoru, da njihov status bude potpuno neizvestan, pa da im čak i suđenje godinama ne počne. Najpoznatiji takav sud je Haški sud. Ja vas pitam, da li vi želite da svaki sud u Srbiji bude kao Haški sud, da li mislite da naši građani to žele, da li mislite da su vas građani Srbije zbog toga birali? Svi ste u predizbornoj kampanji prali ruke od Haškog suda i od saradnje sa Haškim sudom, a sada ovim zakonom ustanovljavate da će u narednom periodu svaki sud u Srbiji biti Haški sud.
Dalje, rekao sam i prethodno da ovih 7,5 godina nije kraj. Članom 7. koji ste dodali, kaže se da "rokovi iz stava 3. i 4. ovog člana ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog"... i onda ću zastati na trenutak.
Postavlja se pitanje kako može okrivljeni istovremeno da bude i u pritvoru i da bude odsutan. Znači, ova odredba je besmislena, ova odredba na najbolji način pokazuje da se niste spremali dovoljno za ovaj zakon, da je ovaj zakon plod zakulisnih igara, plod pritisaka unutar vladajuće koalicije. Bilo ko da je ozbiljno razmislio o ovom zakonu, ne bi napisao da neko može da bude odsutan iz pritvora, tako nešto je jednostavno nemoguće.
Takođe, ovi rokovi neće teći u slučaju odsustva branioca, otkaza punomoćja i izbora ili postavljanja novog branioca. Svakako je pravo, ja se nadam da ga vi nećete uskratiti ovim zakonom, svakog okrivljenog da bude branjen na najbolji mogući način. Pravo je svakog okrivljenog da u toku postupka zameni svog branioca ukoliko je nezadovoljan njegovim postupanjem.
Šta ćemo sa slučajevima kada branilac otkazuje nekome ....
(Predsedavajuća: Vreme.)
Evo, gospođo Krstić, prekidam za neki sekund, samo da završim rečenicu. Šta ćemo sa slučajevima kada bez krivice optuženog dolazi do promene branioca.
Šta ukoliko, ne daj bože branilac oboli, ukoliko polomi nogu i jednostavno fizički nije u mogućnosti da pristupi na pretres, a sud pretres odloži na primer tri meseca.
Moguće je da se koriste brži rokovi i onda vam neće biti potreban rok od sedam godina.
(Predsedavajuća: Šest minuta i 15 sekundi. )
Molim? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije tačno da poslanici SRS ovde vrše zamenu teza. SRS je, kao i sve dosadašnje predloge zakona, i ovaj predlog veoma ozbiljno razmatrala i dala neke amandmane koji zaista suštinski menjaju tekst.
Ali to je, gospodo, naša koncepcija. To je ono što mi mislimo da treba da bude. Jednostavno, mi na to imamo pravo.
Nije tačno da ovde niko nije napadao sudije prethodnih dana. Čuli smo svi veoma dobro i onu priču oko debelih prstiju. Znači da su u trgovinskim sudovima zaposleni imali toliko debele prste da nisu mogli da potrefe tipke i da zbog toga nije mogla da bude vođena elektronska evidencija. Znači, nakon toga smo dobili objašnjenje da je to metafora.
Gospodo, pitam vas da li je bila metafora i to što ste rekli da je u trgovinskim sudovima bila veoma izražena korupcija, da je bio veoma izražen mito. Da li je to metafora? Ako jeste, molio bih vas, zbog ove skupštine i zbog mnogobrojnih zaposlenih u trgovinskim sudovima, sudija i stručnih saradnika, da se više takvim metaforama ne bavite. Svi ti ljudi imaju i decu, i prijatelje, i rođake i verujte da, kada se tako nešto kaže sa ove govornice za te ljude, to može da ima veoma ozbiljne posledice.
Predloženim amandmanom, umesto ovog rešenja koje ste vi dali – da registratora imenuje upravni odbor agencije uz prethodnu saglasnost Vlade, SRS nudi rešenje da registarskog sudiju određuje predsednik suda na period od četiri godine, s tim da isto lice može biti ponovo određeno za registarskog sudiju.
Šta se ovakvim rešenjem dobija? Kao prvo, registrator, ukoliko bude biran po ovom sistemu koji ste vi predložili, gospodo, neće biti nezavisan ni od koga. On će biti službenik koga će Vlada birati na jedan izuzetno kratak period od četiri godine. Postoji mogućnost da bude razrešen i pre tog roka. Podsetio bih vas da to lice treba da obavlja posao koji je do sada obavljao sudija.
Podsetiću vas i na mnogobrojne probleme oko upisa u registar pojedinih preduzeća. Setite se, gospodo, kolika se afera digla oko upisa preduzeća "Difens roud" u registar privrednih subjekata, a zamislite kako će i da li će registrator biti u stanju da se odupre mnogobrojnim pritiscima.
Ukoliko ovo rešenje bude izglasano vama mito više i neće biti potrebno. Znači, ti ljudi koji budu obavljali ovaj posao biće u tolikom strahu - da li će biti razršeni posle četiri godine, ili pre toga, da verovatno kada vaši kumovi dođu da im kažu - brišite ovo preduzeće, viš mito neće ni biti potrebno.
Što se tiče povoljnijeg privrednog ambijenta, da bi se stvorio najvažnije je, gospodo, da postoji pravna sigurnost. Pravna sigurnost ovim rešenjem neće postojati. O kakvoj pravnoj sigurnosti možemo govoriti ukoliko preduzeća budu upisivala lica koja su završila srednju školu.
Možda ćete ta lica birati ad hok, pa ih posle 15 dana, kada obave prljave poslove, smenjivati. Ovde nema apsolutno nikakvih garancija da se to neće desiti.
Takođe, nemojte više govoriti da je SRS stranka za zadržavanje postojećeg stanja. Svi poslanici SRS, koji su izlazili da diskutuju o ovom pitanju, na jedan veoma jasan način su rekli da mi prihvatamo ono što je dobro. Tačno je - treba da se ubrza postupak, treba da bude efikasniji, ali, gospodo, nije tačno da ovaj posao ne treba i dalje da obavljaju sudije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam, gospodine Tomiću, čemu kritike što se poslanici SRS-a javljaju povodom amandmana i što uopšte podnose amandmane.
Mislim, kao prvo, da je to osnovni smisao Narodne skupštine, da ono što možemo popravimo. Kao drugo, zašto uskraćujete pravo poslanicima SRS-a da podnose amandmane, ako je sama Vlada podnela na ovaj predlog zakona veliki broj amandmana. Podsećam vas, juče smo čuli da je Predlog zakona podneo onaj deo Vlade koji u njoj intelektualno pali i žari. To, gospodo, više govori o vašim koalicionim partnerima nego o vama.
Što se tiče amandmana koji je narodni poslanik Božidar Koprivica podneo na član 10. i naslov iznad člana 10, ovim amandmanom predviđeno je da se tačke 2), 4), 6) i 7) brišu, a da se nakon stava 1. doda stav 2. koji glasi - ministar pravde donosi bliža uputstva o vođenju registra, propisuje formu i sadržinu obrasca za registraciju i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Interneta.
Ovim članom 10. veoma široka ovlašćenja su data registratoru. Znači, praktično, ukoliko, ne daj bože, ovaj predlog bude usvojen, registrator će ovde biti, a što naš narod kaže, bog i batina.
S obzirom na to da smo već videli da registratora bira Vlada, da je registrator samo fizičko lice za koje nije predviđena nikakva stručna sprema, ne da nije predviđen fakultet, nego nije predviđeno ni da ima srednje obrazovanje, postavlja se pitanje ne samo kakve će biti ove odluke koje bude donosio i kakva će forma, sadržina obrazaca, način vođenja registra biti, već se postavlja pitanje da li će on to uopšte biti u stanju da donese.
Nemojte gurati ljude u ono što ne mogu da urade. Mi smo više puta do sada imali neke zakone na dnevnom redu za koje smo vam odmah u startu rekli da neće moći biti sprovedeni. Nemojte da i ovo bude još jedan od takvih zakona.
Ovaj posao mogao je da bude dat u nadležnost i npr. Zavodu za statistiku, a koji izuzetno dobro radi i koji ima odlične stručnjake, koji je državni organ, već razrađen. Znači, ako bi ovaj posao, a mislim na samu registraciju i prebacivanje u elektronsku formu itd, poverili Zavodu za statistiku, imali bismo sigurno i kvalitetnije registre, i mnogo brže urađene registre. Podsetiću vas, Zavod za statistiku već po službenoj dužnosti ima u svojoj evidenciji registrovane sve privredne subjekte. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće glasati za predložene zakone, jer da zakoni koji su nam stavljeni na dnevni red nisu dobri najbolje govori i veliki broj amandmana koje je sama Vlada podnela, kao predlagač ovih zakona, i na taj način nam veoma jasno pokazala i kakav je njen odnos prema Skupštini, a samim tim i prema građanima Srbije, jer se u proceduru puštaju zakonski predlozi koji nisu ozbiljno razmotreni na sednici Vlade, a pored toga insistira se da to ide po hitnom postupku.
Za hitan postupak, svakako, nisu ispunjeni uslovi iz člana 157. Poslovnika, jer ovaj član kaže – da se zakon može izuzetno doneti po hitnom postupku. Na dnevnom redu ove sednice je 11 zakona i svi zakoni su po hitnom postupku. Znači, ništa izuzetno tu nema.
Dalje, po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Ova oblast regulisana je nekim drugim zakonima i to već duže vreme. Znači, nema ovde ničega niti hitnog, niti nečega što nije moglo da se predvidi.
Jedan od glavnih razloga za osnivanje agencije za privredne registre je donacija Kraljevine Švedske u iznosu od oko 1,4 miliona evra. To je otprilike kao da vam neko ponudi da snosi troškove rehabilitacije amputacije noge, ali pod uslovom da nogu amputirate do kraja meseca. A da vi, onda, kažete – jeste da je noga zdrava, ali ako je ne amputiram propade donacija.
Osnovno pitanje prilikom donošenja zakona, koji reguliše ovu veoma važnu oblast, treba da bude šta je za privredne subjekte najbolje, i da li je to suštinski dobro rešenje, a ne – kako ćemo doći do neke donacije.
SRS smatra da registarcija privrednih subjekata mora da ostane u nadležnosti sudova. Podsećam vas da je u prošlosti bilo dosta prašine i afera oko upisa pojedinih firmi u registar, oko upisa odgovornih lica, i to dok su te radnje obavljale sudije, pa se postavlja pitanje – u kakve ćemo sve afere upasti kada taj posao budu obavljali registratori.
Registratore zakon definiše kao fizička lica koja vode registar. Nisu propisani nikakvi kriterijumi, niti u pogledu stručne spreme, radnog iskustva, niti u bilo kom drugom pogledu. Da bi neko obavljao ovaj posao, veoma važan i odgovoran, dovoljno je samo da bude fizičko lice.
SRS smatra da način vođenja registra treba da se modernizuje, da se učini efikasnijim i dostupnijim javnosti, ali, takođe, smatramo da je neophodno da ovaj posao ostane u ingerenciji sudija i sudova, što propisuje i važeći Zakon o preduzećima, po kome jedino sud može voditi registar privrednih subjekata.
Nismo, takođe, ni zadovoljni obrazloženjima koja smo dobili od onih koji su nam predlagali da ovaj zakon usvojimo, jer, podsetiću da je gospodin Ivanji, prilikom obrazlaganja, rekao da je kada je odlazio u trgovinski sud da ukaže na problematiku registracije nailazio na potpuno nerazumevanje i da je on to nazvao sindromom debelih prstiju.
Kako smo čuli, zaposleni u trgovinskom sudu imali su toliko debele prste da nisu mogli da potrefe tipke na tastaturi, pa samim tim nisu mogli ni da vode registar u elektronskom obliku. Na ovakvo izlaganje predsedavajuća, naravno, nije reagovala jer on pripada vladajućoj većini, ali ovo izlaganje moram da osudim, jer smatram da je veoma ružno i neprimereno ismevati ljude i izrugivati im se zbog njihovih fizičkih osobina.
Postavljam pitanje vladajućoj većini – da li će u agenciji za registraciju raditi isključivo ljudi sa tankim prstima. Ovim ste, gospodine, uvredili sve zaposlene u trgovinskom sudu.
Ovo ne bih ni pominjao. Nisam ni tada hteo da tražim povredu Poslovnika, iako je on definitivno povređen u delu o dostojanstvu Narodne skupštine, ali sam morao ovo da učinim zbog svojih kolega iz Trgovinskog suda, koji su reagovali posle toga, zvali i mene lično i našu poslaničku grupu, tražeći izvinjenje. Ovo što ste rekli svakako nije lepo, a o izvinjenju razmislite sami.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je principijelno protiv predloženih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jer se predloženim izmenama država kao ekonomski jači subjekat stavlja u još povoljniji položaj prilikom ispunjenja svojih obaveza prema poreskim obveznicima, dok se poreski obveznici stavljaju u još nepovoljniji položaj nego što je to do sada bio slučaj, što je svakako nedopustivo.
Osnovna ideja vodilja predloženih izmena i dopuna ovog zakona jeste pronalaženje najlakšeg načina da se građanima Srbije odere koža sa leđa. Amandmanom koji sam, u ime poslaničke grupe SRS, podneo na član 25. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, želeo sam da onemogućim samovolju poreskog izvršitelja prilikom popisivanja pokretnih stvari poreskih dužnika.
Naime, ovim članom data je mogućnost poreskom izvršitelju da na osnovu svog slobodnog uverenja odluči da li će pokretnu stvar na koju je ustanovljeno založno pravo u korist Republike Srbije oduzeti u momentu popisa. Predloženim amandmanom brišu se stavovi 3, 4. i 5. u članu 101, jer se postavlja pitanje na osnovu kojih kriterijuma će poreski izvršitelj odlučivati, znači, kada će postojati ta osnovana sumnja, jer stav 3. kaže - ako postoji osnovana sumnja da će poreski obveznik onemogućiti prodaju pokretne stvari, stvar će se oduzeti u momentu popisa.
Objektivnih kriterijuma nema. Znači, preostaju isključivo subjektivni i to sumnja da li će poreski obveznik onemogućiti prodaju pokretne stvari. Takva mogućnost, tačno je, uvek postoji, ali upravo zbog toga postoji mogućnost za poresku upravu da za dužnika koji zloupotrebi ta svoja prava podnese krivičnu prijavu. Mislim da je to sasvim dovoljno.
Na osnovu čega će se razvijati sumnja kod poreskog izvršitelja, znači da li će to biti na osnovu boje očiju dužnika, na osnovu njegovog fizičkog izgleda, na osnovu garderobe, da li će neko ko je možda u tom trenutku lošije obučen izazvati sumnju, a mi znamo da je sve više i više građana takvih danas u Srbiji, da li će posumnjati poreski izvršitelj ukoliko nečije dete zaplače, dok on bude potpisivao mukom stečenu imovinu njegovih roditelja i postavlja se pitanje čemu ovakvo zakonsko rešenje uopšte vodi?
Mislim da vodi nejednakosti građana, mislim da vodi pravnoj nesigurnosti i vodi tome da građani, kao u srednjem veku, drhte na samu najavu dolaska poreskog izvršitelja, da građani treba da mole boga da poreski izvršitelj baš tog dana bude dobro raspoložen i da im ostavi tu njihovu imovinu još neki dan, bar taj rok milosti od 15 dana, dok ne prođe rok nakon čega te stvari mogu da budu zaplenjene i prodate.
SRS je protiv ovakvog rešenja. Mi smatramo da građani ne treba ni pred kim da drhte i mi pozivamo sve poslanike, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, ako dele ovo mišljenje, da galasaju za predloženi amandman.

Gospođice Krstić, moram da vas obavestim da ja još uvek ne dajem reč. Reč dajete vi kao predsedavajući, prekršili ste niz članova Poslovnika i verovatno ću sada o tome moći jedno deset minuta da govorim.

Kao prvo, nemam nameru da skraćujem, prekršili ste član 100. koji kaže: "Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine". Vi ste, gospođo Krstić, dostojanstvo Narodne skupštine narušili na najgrublji mogući način; rekli ste čak - završili smo sa Poslovnikom.
Vi, ako ste zvršili sa Poslovnikom, izađite, gospođice Krstić, iz ove sale.
Dalje, prekršen je član 96. stav 3. koji kaže: "Poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika".
Znači, bili ste dužni da mi date reč, ne samo pre gospodina iz SRS, nego čak i pre nego što ste dali reč Branislavu Ristivojeviću, koji se javio za repliku.
Znači, prioritet po Poslovniku imam ja u ovom slučaju.
Dalje, prekršen je član 96. stav 4. koji kaže da je poslanik dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži, u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Želim da vam pojasnim malo ovu odredbu. Znači, poslanik koji izlazi da reklamira povredu Poslovnika dužan je da kaže koji je član povređen i dužan je tu odredbu da citira, ali to nije dužan da uradi pre nego što za govornicu izađe, to nije dužan da uradi odmah, nego u okviru ta tri minuta, koliko to izlaganje može da traje.
Znači, stvar je ličnog stila i potrebe u konkretnom trenutku da li ću reći koji je član povređen na početku ili ću to učiniti na kraju, da li ću povređenu odredbu citirati na početku svog izlaganja, na sredini, na kraju ili u bilo kom trenutku kada mi to padne na pamet.
Dalje, povređen je član 99. koji kaže - govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Poslanici G17 plus govorili su sa ove govornice o svemu i svačemu, samo ne o onome što je na dnevnom redu. Neki su govorili o kokošima i slavi, neki su govorili o poverenju i o budžetu, a neki su govorili o Mari i krivom drvetu, a vama to, gospođice Krstić, nije smetalo.
Dalje, tačno je da poslanici SRS-a na reveru nose lik dr Vojislava Šešelja i mi se, gospođice Krstić, time ponosimo...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... lik Vojislava Šešelja, nije lik zlatne ribice.
Nije tačno, gospođice Krstić, da više nema velikih lidera. Tačno je samo da ih više nema u strankama vladajuće većine...

Gospođice Krstić, vreme nisam prekoračio, zato što ste vi bili dužni da vreme koje sam utrošio na citiranje odredaba Poslovnika, a citirao sam ih više, odbijete od ta tri minuta. Imam još vremena da govorim i verovatno ću da citiram još neku povredu Poslovnika. Zatim, što se tiče predstavljanja naroda...

Znači, ipak nisam prekršio, prekršili ste ga vi gospođice Krstić, zato što ste me prekidali kada na to niste bili ovlašćeni.

Što se tiče predstavljanja naroda, svih 250 narodnih poslanika u ovoj skupštini predstavlja nekoga, a jedino je razlika u tome što mi predstavljamo većinski deo naroda u Srbiji, a vi gospodo manjinu.

Dalje, razumem sve ove napade, svu ovu histeriju...

(Predsedavajuća: Molim vas da završavate svoju reklamaciju.)

... sve neistine koje iznosiste o SRS-u i njenim liderima. Vi ste, dame i gospodo, u panici. Jasno vam je da vas ...

(Predsedavajuća: Biću prinuđena da vam isključim mikrofon ako ....)

... narod više neće, a za to jednostavno pomoći nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 9. stav 2. predloženog zakona o korporaciji za osiguranje stambenih kredita.
Molio bih vas, gospodine predsedniče, da umirite ovu većinu DOS-ovsku, jer ovako zaista nema smisla raditi. Ako me ne čujete, ne čujete me zato što vladajuća većina u ovoj skupštini onemogućava da se radi na normalan način.