Dame i gospodo narodni poslanici, na član 40. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća amandman je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Igor Bečić i ovim amandmanom tražio je da se u članu 66. interveniše na osnovnom tekstu, tako što će se brisati stav 3.
Član 63. kaže da je poreski obveznik dužan da u poreskoj prijavi obračuna porez na dobit za poreski period za koji se prijava podnosi, ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio manje poreza nego što je bio dužan da plati, po obračunatoj poreskoj prijavi dužan je da razliku uplati najkasnije do podnošenja poreske prijave. Onda sledi stav 3. koji je sporan, po mišljenju SRS, i koji bi svakako trebalo brisati, koji kaže da je uz poresku prijavu poreski obveznik dužan da podnese dokaz o uplati razlike poreza iz stava 2. ovog člana.
Ovakva obaveza, kod akontacionog uplaćivanja poreza, dokazivanja da je poreski obveznik uplatio ovu razliku, ne postoji. Onda je nejasno zašto se poreskom obvezniku koji uredno prijavljuje porez na dobit preduzeća, koji uredno plaća sve prethodne akontacije i od koga se ne traži da podnese poseban dokaz baš za te uplate, zašto mu se ne veruje prilikom uplate ove razlike, koja u suštini čini samo manji deo.
Jer vi, ako platite akontaciju, retko kada ćete ostvariti znatno veću dobit od planirane i samim tim ćete jako retko imati da uplatite znatno veći iznos na kraju, po konačnom obračunu, u odnosu na akontaciju koja vam je obračunata.
Na ovaj način, jedino što će se uraditi je to da će doći do daljeg komplikovanja poreskog postupka, da će ta poreska administracija biti sve veća, da će preduzetnicima mnogo više vremena trebati za obračun poreza za praćenje svega ovoga i za dostavljanje poreskoj upravi.
Takođe treba reći da je ovaj treći stav potpuno nepotreban i zbog toga što poreska uprava na osnovu poreskog identifikacionog broja, čuvenog PIB-a, može i mora sama da kontroliše sve uplate bilo kog poreskog obveznika. Znači, na osnovu PIB-a poreska uprava može da iskontroliše bilo koju uplatu, po bilo kom osnovu. Onda je potpuno nelogično opterećivati poreskog obveznika, koji je iovako opterećen mnogim drugim obavezama, još i ovom obavezom.
Ono što takođe treba znati, to je da je ovaj član, pored toga što je i sa prethodnim članom 64. povezan, povezan i sa članom 47. kojim su propisane kazne, i to kazne od 100 – 600.000 dinara. Mislimo da to treba izbeći, ali o tome ću više reći kada bude amandman na član 47. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, u ime poslaničke grupe SRS, amandman je na član 47. podneo narodni poslanik Sreto Perić i tražio je da se u članu 47. stav 1. reči "od 2.000 do 200.000 dinara" zamene rečima "od 5.000 do 300.000 dinara".
Rešenje koje postoji u starom Zakonu i koje se ovim Predlogom o izmenama i dopunama Zakona menja, predviđa da se novčane kazne koje su nekada bile od 2.000 do 200.000 dinara zamene novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara.
Postavlja se pitanje koji su razlozi ovolikog povećanja? Da li je to inflacija? Ubeđujete nas iz dana u dan u prethodnih četiri godine kako je inflacija sve manja i manja, kako je jednocifrena, 7%, 5%, kako neće preći 10% do kraja godine i sl. Ukoliko je to tako, zašto ste predvideli pedesetostruko povećanje kazne?
Ono što je još tu krajnje sumnjivo je to što ne postoji određena srazmera koja bi se primenjivala od zakona do zakona, bez obzira o kojoj oblasti se radi. Jer, ukoliko kaznena politika zavisi od ministra do ministra, ukoliko se negde iznosi kazni povećavaju pet puta, negde deset puta, negde 50 puta, postavlja se pitanje zašto je to tako?
Da li je ovom prilikom razmišljano o standardu naših građana, preduzećima i poreskim obveznicima? Po izlaganju ministra Dinkića, najveća promena ovde je to što se porez na dobit preduzeća smanjuje ovim zakonom sa 14 na 10%. Ali, kakva će biti korist od smanjenja poreza na dobit preduzeća za ova 4%, a čuli smo da to u budžetu predstavlja neznatnu stavku od svega 0,3%, ukoliko su propisane drakonske kazne koje će uticati na sve?
Korist od umanjenja poreza na dobit preduzeća imaće samo retka preduzeća, jer je danas u Srbiji minimalan broj preduzeća koja na kraju kalendarske godine iskažu bilo kakav dobitak. Sa druge strane, ove
drakonske kazne, a podsećam još jednom, predviđene su od 100.000 do 600.000 dinara, odnose se na sve poreske obveznike bez razlike.
Da li je cilj ministra Dinkića i Vlade Republike Srbije da se obezbedi povoljnije okruženje za poslovanje u Srbiji i da se obezbedi poštovanje zakona ili je cilj da se ovakvom kaznenom politikom "odere koža sa leđa" malobrojnih poreskih obveznika koji i dalje uspevaju da prežive u ovoj situaciji? Treba imati u vidu da je ovaj član 112. povezan sa novim članom 7a, čiji ste dodatak predložili ovim izmenama i dopunama Zakona, što se predviđa u tački 5) i 7) prvog stava, čije je brisanje predložila SRS kroz amandmane, da se kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, kao i novčane kazne i penali, ne priznaju na teret rashoda.
Na ovaj način poreski obveznici biće dvostruko i dodatno kažnjeni. Sa jedne strane, biće kažnjeni plaćanjem zelenaških kamata zbog neblagovremeno plaćenog poreza.
Sa druge strane, oni koji blagovremeno plate porez, ali poreskoj upravi ne podnesu blagovremeno dokaz da su taj porez platili, iako poreska uprava to može da proveri preko poreskog identifikacionog broja, biće kažnjeni drakonskim kaznama od 100.000 do 600.000 dinara.
A, onda će im na te kazne biti obračunat porez na dobit preduzeća, kao da se radi o dohotku. Ovo ne bi trebalo da se dozvoli. Pokažite malo razumevanja. Amandmani su izuzetno smisleni. Pokažite malo dobre volje i prihvatite amandmane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 51. zakona o izmenama i dopunama u ime SRS amandman je podneo gospodin Veroljub Arsić. Ovim amandmanom traženo je brisanje člana 51. jer je član takav da ni na jedan drugi način nije mogao biti popravljen.
Ovo je najbolje što je moglo biti urađeno, i za poreske obveznike i za sve nas. Članom 51. dato je ovlašćenje Vladi da uredi način utvrđivanja i plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit za 2004. godinu, posle stupanja na snagu ovog zakona.
Ovim se zaokružuju odredbe prethodnih članova i člana 7a. On kaže da se neće ubrojiti u rashode već u dobit preduzeća i ono što od poreskih obveznika bude oteto zelenaškim kamatama, koje im Vlada naplaćuje, ukoliko zakasne da plate porez.
A znamo da niko ne kasni sa plaćanjem poreza iz hira već zato što za to u tom trenutku nema dovoljno sredstava.
Sa druge strane, usvajanjem ovog člana omogućiće se i puna primena člana 112. kojim su propisane drakonske kazne, da poreski obveznici budu kažnjavani od 100.000 do 600.000 dinara. Zašto? Ono što upada u oči je što je ta osnovna najmanja kazna, koja je bila primerena, koja je iznosila 2.000 dinara po važećem zakonu sada povećana 50 puta – na čak 100.000 dinara.
Primetio je gospodin Mlađan Dinkić da poreski organi koji određuju ove kazne, svesni situacije u privredi Srbije i svesni onih koji dolaze kod njih i koji plaćaju te kazne, nemaju srca da odrede maksimalne kazne. Obično su te kazne zbog ovih zakašnjenja ili kašnjenja u plaćanju bile 2.000 dinara. Najveći broj tih kazni iznosio je upravo 2.000 dinara.
Ovim se zato ide da se ta minimalna kazna sada poveća na 100.000 dinara, da se poveća čak 50 puta i samim tim prihodi koji će se sliti u budžet Vlade Republike Srbije od poreskih obveznika, bez obzira na smanjenje poreza na dobit preduzeća od samo 4%, šta je 4% u odnosu na 50 puta, biće višestruko povećani.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidimo, Skupština radi, zasedanje traje, iako je trenutno 18,25 časova. Zamolio bih predsedavajućeg da mi odgovori - da li je to nova praksa koja se uvodi u rad Skupštine, da li je Poslovnik o radu Narodne skupštine prestao da bude na snazi, da li sad radimo po ad hok pravilima poput Haškog tribunala, da li ćemo iz dana u dan menjati pravila po kojima radimo ili ćemo se nekada ipak vratiti na odredbe Poslovnika?
Još sinoć je predsednik Narodne skupštine prekršio grubo poslovnik tako što je ministru, gospodinu Mlađanu Dinkiću, dao reč, iako je već proteklo vreme određeno za rad Skupštine. Jer, podsetiću, član 81. određuje da Narodna skupština radi od 10,00 časova ujutru do 18,00 časova, i ako ste želeli da produžite rad, morali ste prethodno da skupite ovde kvorum, pa tek onda da omogućite svom ministru da u naknadno određenom vremenu vređa poslanike SRS.
To, gospodine Markoviću, što ste omogućili ministru Mlađanu Dinkiću da vređa poslanike i nakon isteka rada Narodne skupštine ...
(Predsednik: Gospodine Šaroviću, po članu 99, molim vas da se vratite na temu. Ako želite da govorite po Poslovniku, javite se i dobićete reč.)
Govorim o temi. Onda, gospodine Markoviću, sledeći put kada Mlađan Dinkić bude govorio van teme, kada bude vređao narodne poslanike, kada bude govorio o tome da je ovaj zakon koji sada menjamo Šešeljev zakon, jer je donet tokom 90-tih godina, onda vi, gospodine predsedavajući, opomenite ga, recite mu - ne, gospodine ministre, ovo je Narodna skupština.
Vi ste ovde gost, vi ste došli kod narodnih poslanika, narodni poslanici su bili toliko korektni i pokazali su takav stepen demokratije da su vas pustili da im se obratite i zato nemojte da ih vređate, setite se da ste vi samo činovnik, da ste vi ministar samo zbog toga što vas je vladajuća većina u Narodnoj skupštini ovlastila da budete ministar.
To što ste vi ministar, to je samo trenutno. Ministar ni jednog trenutka ne treba da zaboravi da se obraća izabranim predstavnicima građana, koji su za njega, u svakom slučaju, nešto što on nikada neće biti.
Takođe, zanimljivo je što sada nema ovde gospođice Ksenije Milivojević. To je gospođica koja je predložila da se radi dok se ne završi rasprava o ove dve tačke dnevnog reda, a koja je zatim otišla do svog mesta, uzela svoje stvari i otišla.
Ukoliko već govorite o efikasnom radu Narodne skupštine, onda bi trebalo da nam objasnite zašto zasedanja nikada ne počinju u prepodnevnom delu pre 11,00 časova, a zašto je danas u popodnevnom delu zasedanje počelo u 16,00 časova.
Takva praksa se ponavlja već danima i jasno je, gospodo, da vi nemate većinu, jer ne samo što vas ni danas, kada se odlučivalo o produžetku radnog vremena, nije bilo 126, već vi teško da ćete ikad više uspeti da okupite 126, jer za vas i 84 poslanika svako jutro i svako poslepodne predstavlja nešto što je potpuno nedostižno.
Naredni put kada zaista budete hteli da radite, kada budete hteli da raspravljate o zakonima koji su na dnevnom redu, pripremite se za te zakone na način na koji su to uradili poslanici SRS, dođite na vreme,
jer svaki dan u 10,00 časova ujutru, ispred sale u kojoj se održavaju zasedanja, stoje samo poslanici SRS.
Što se tiče samog zakona, vidi se da ovaj zakon nije pisao gospodin Mlađan Dinkić, vidi se to iz onoga što je on rekao kada je obrazlagao ovaj zakon, jer on uopšte nije govorio o zakonu i to je najbolji dokaz da on ovu materiju uopšte ne poznaje, već se zbog toga bazirao na dr Vojislava Šešelja koji je u Hagu, ali koji je čak i iz Haga, gde se uspešno bori protiv Haškog suda, nerešiva enigma za mnoge, pa samim tim i za gospodina Mlađana Dinkića.
Jedan od retkih članova koji je verovatno pisao gospodin Mlađan Dinkić je član 36. koji govori o najnižoj mesečnoj osnovici doprinosa, gde kaže: "Mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa." Drugi stav kaže - ako je osnovica doprinosa niža od najniže osnovice. Kako može biti niža, ako u prvom članu kaže da ne može.
Znači, očigledno je, priznajemo za ovaj član, gospodine Dinkiću, vi ste ga pisali. Toliko je nerazumljiv i protivan sam sebi, da tu nema govora, odmah se vidi da je vaših ruku delo. Možda ste se, doduše, izgubili u prevodu, ali bože moj.
U ovom zakonu ima i dobrih stvari, ali nažalost, postoje i neke stvari koje nisu dobre. To je, kao prvo, kod osiguranja poljoprivrednika. SRS misli da to osiguranje treba da bude dobrovoljno, jer poljoprivrednici, pogotovo u ruralnim krajevima, nemaju dovoljno sredstava.
Oni jako retko silaze do gradova da bi prodavali to što proizvedu, domaćinstva su uglavnom staračka. To što se proizvodi, proizvodi se uglavnom za njihove sopstvene potrebe. Jako je malo viškova koje mogu da iznesu na tržište i jako je malo načina na koji oni mogu da dođu do gotovog novca. Iz tog razloga ove ljude ne bi trebalo opterećivati obaveznim doprinosima.
Sledeća stvar, a problem je postojao i kod prethodnih zakona, nažalost, ni ovim zakonom nije rešena, jeste ta što privatni preduzetnici – podsetiću vas da se pod pojmom preduzetnik smatraju fizička lica koja obavljaju samostalnu privrednu, profesionalnu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom, po osnovu koje plaćaju porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti – ukoliko zbog trenutnih uslova poslovanja, zbog toga što trenutno ne mogu da naplate svoja potraživanja, nemaju novca da plate doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, ne mogu da overe zdravstvene knjižice, ukoliko iz poreskih uprava ne donesu potvrdu da su izmirili sve svoje rashode.
Šta ostaje tim ljudima? Ostaje im da, ukoliko su bolesni, idu kod privatnih lekara, da plaćaju sami svoje lečenje. Oni to ne mogu da učine, upravo iz istog razloga iz kog nisu ni mogli da plate doprinose za zdravstveno osiguranje, a taj razlog je zato što nemaju novca. Drugi način je da se ne leče, da propadaju, da čekaju da nabave neka sredstva, da overe knjižicu i da iskoriste svoje pravo.
Druga stvar je što za to vreme, kad privatnim preduzetnicima nisu overene zdravstvene knjižice i kada ne mogu da koriste zdravstvene usluge po osnovu osiguranja, njima i dalje, zbog toga što obavljaju neku delatnost, teče obaveza plaćanja doprinosa. Znači, iz meseca u mesec se to gomila, Vlada im, kao što smo već čuli, naplaćuje zelenaške kamate za period u kome kasne sa plaćanjem.
Onda se postavlja pitanje zašto ti ljudi uopšte da plate naknadno te doprinose za zdravstveno, penzijsko i socijalno osiguranje, ukoliko već u navedenom periodu nisu mogli faktički da koriste usluge. Zašto oni uopšte bilo šta da plaćaju naknadno? Znači, ukoliko već nekome onemogućite korišćenje zdravstvenih usluga na osnovu zdravstvenog osiguranja, onda bi elementarno bilo da kažete – za navedeni period u kome niste imali overene knjižice, u kome niste mogli da koristite usluge, ne trebate ni da platite bilo kakav doprinos.
Umesto toga, Vlada se u svom već dobro poznatom maniru odlučila da te ljude, koji su već dvostruko kažnjeni, prvo činjenicom da za doprinose koje moraju da plaćaju a ne plaćaju, za njih plaćaju kamate, sa druge strane, ne mogu da koriste zdravstvene usluge, a, sa treće strane, propisala je Vlada u kaznenim odredbama da oni koji neredovno plaćaju budu kažnjeni.
Pa kaže: "Novčanom kaznom od 100 hiljada do milion dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda istovremeno sa isplatom zarada ili drugog prihoda, odnosno u propisanom roku ne obračuna i ne uplati ili pogrešno obračuna i uplati doprinose". Milion dinara u današnjoj situaciji u privredi Srbije, evo, kaže gospodin iz DSS da nije ništa. Možda za vas nije ništa, ali za građane Srbije jeste mnogo.
Koliko doprinosa može da se plati za milion dinara. Da li je primereno nekoga ko ne ispuni obavezu od možda 30, 40 ili 50 hiljada dinara za nekoliko radnika, kaznite tako što će platiti desetostruko ili tridesetostruko veći iznos od milion dinara. Da li je to socijalna pravda, da li je to oživljavanje privrede o kojem nam pričate?
Sledeće, član 73. kaže: "Novčanom kaznom od 2.500 do 250 hiljada dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku".
Ovde se, podsećam još jednom, radi o ljudima koji legalno posluju, koji su prijavili državi ono što rade, koji uredno plaćaju poslovne prostore, koji plaćaju porez na dobit preduzeća, koji plaćaju porez na dodatu vrednost i sve ostale mnogobrojne dažbine koje je država naturila na njihova leđa.
Znači, ona poruka koju vi šaljete kroz ovaj zakon i kroz druge zakone jednostavno je da ljudi ne treba da poštuju državu, da je mnogo bolje da iznesu kartonsku kutiju na ulicu i da prodaju svoju robu sa kartonske kutije, jer u tom slučaju neće potpasti pod udar ovih zakona, niti će im ko tražiti porez na dodatu vrednost, niti će im bilo ko reći – zato što si zakasnio sa uplatom doprinosa ili ih nisi dobro obračunao, platićeš 250 hiljada dinara.
Koji su razlozi danas zašto neko ne bi platio te doprinose? Niko danas, gospodo, to moramo da ponovimo, ne odbija da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje iz hira. Oni koji nemaju dovoljno sredstava, oni ne plaćaju. To je valjda danas jasno.
Mislim da nema potrebe dalje da vam pričam, jer vidim da ova diskusija ne vodi ničemu. Očigledno je, gospodo, da je vama najvažnije da svoj posao otaljate na brzinu, da idete dalje, da govorite kako milion dinara nije mnogo, kako 250 hiljada dinara nije mnogo, ali budite sigurni da građani Srbije ovo gledaju i budite sigurni da ćete na sledećim izborima, zahvaljujući ovakvom ponašanju, proći kako ćete proći.

Po Poslovniku, član 100. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodine Matiću, jesam mlad čovek, ne znam šta vi imate protiv mladih ljudi. Možda sam i zbog svoje mladosti začuđen tim što ste upravo rekli.
Gospodine, sedeli ste na dva metra od mene kada sam govorio i rekao da su kazne od 100 hiljada do milion dinara. Kako vas nije sramota? Pogledajte me u oči i recite – nisam rekao. Evo, izaći ću iz ove sale i neću se narednih nedelju dana javljati za reč.
Rekli ste to, gledali ste me u oči sa dva metra razdaljine. Čule su to kolege iza. Kako vas nije sramota? Zašto ste morali za govornicu i da kažete da nije tačno. Šta vam to treba, gospodine Matiću? Da li mislite da će vas neko ceniti zbog toga? Da li mislite da ste svojoj političkoj stranci učinili uslugu ovakvim nastupom?
Kažem jeste, rekli ste, stajali ste dva metra od mene i rekli ste.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim predlogom zakona predloženo je davanje ovlašćenja Vladi Republike Srbije da, na predlog Ministarstva finansija i Ministarstva nadležnog za poslove trgovine, turizma i usluga, donese bliže propise o tome koja su lica izuzeta od obaveza evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa zbog specifičnosti delatnosti koju obavljaju, a usled nemogućnosti iznalaženja adekvatnog softverskog rešenja za fiskalnu kasu.
Naime, članom 38. Zakona o porezu na promet ustanovljena je obaveza poreskog obveznika, odnosno pravnog lica i preduzetnika, da za svaki pojedinačno ostvareni promet proizvoda, odnosno da za svaku izvršenu uslugu da kupcu proizvoda, odnosno korisniku usluge račun, odnosno fakturu o vrsti, količini i ceni prodatih proizvoda, odnosno izvršenih usluga, a ako se promet evidentira preko registar kase, odgovarajući isečak kasene trake na kojoj je taj promet evidentiran.
Takođe, lica koja vrše promet proizvoda na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima dužna su da evidentiraju svaki pojedinačni promet preko registar kase sa fiskalnom memorijom. Obavezna izdavanja računa, odnosno registrovanja prometa preko fiskalne kase odnosi se na svako fizičko lice, dakle, koje kod poreskog obveznika prodaje proizvod ili vrši usluge.
Četvrtim stavom člana 38. izuzeti su od obaveza iz stava 1. 2. i 3. istog člana poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatske ili domaće radinosti.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, koje su pred nama, predloženo je da od ove obaveze budu izuzeta i lica kojima je usled specifičnosti delatnosti koju obavljaju onemogućeno kreiranje aplikativnog programa u skladu sa tehničkim i funkcionalnim karakteristikama fiskalne kase.
SRS smatra da treba još neki poreski obveznici, odnosno još neke delatnosti, zbog specifičnosti delatnosti koje obavljaju, da budu oslobođeni obaveze da za svaki pojedinačno ostvareni promet proizvoda, odnosno za svaku izvršenu uslugu daju kupcu proizvoda, odnosno korisniku usluge račun o vrsti, količini i ceni prodatih proizvoda, odnosno izvršenih usluga, ako se promet evidentira preko registar kasa i odgovarajućeg isečka kasene trake na kojoj je taj promet evidentiran.
Ali se ne slažemo sa stavom 5. člana 38, čije je dodavanje predloženo ovim izmenama zakona, koji takvo ovlašćenje daje Vladi Republike Srbije, koja bi po tom članu trebalo da, na zajednički predlog Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine, turizma i usluga, utvrdi bliže propise o tome kojim licima je, usled specifičnosti delatnosti koju obavljaju, onemogućeno kreiranje aplikativnog programa u skladu sa tehničkim i funkcionalnim karakteristikama fiskalne kase.
Svakako nije dobro, a u to smo do sada mogli više puta da se uverimo, da ovakva ovlašćenja budu u rukama Vlade, niti za tako nešto, po mišljenju SRS, ima potrebe. Da li neka delatnost spada u kategoriju specifičnih delatnosti nije nešto što se menja iz dana u dan, nisu to neke fluktuirajuće, promenljive kategorije, pa da neka delatnost u toku jednog meseca ili jedne vlade bude specifična, a da sa dolaskom druge vlade, promenom ministra u vladi, ili promenom stava vlade ...
(Predsednik: Vreme.)
... više ta delatnost ne bude specifična i ne bude potrebe da bude izuzeta od ovoga, jer Vlada nad tim ne treba da ima potpunu kontrolu.
Ukoliko prihvatimo ovakvo rešenje, doći ćemo u situaciju da odnos Vlade prema poreskim obveznicima koji obavljaju određenu delatnost zavisi u najvećoj mogućoj meri od situacije u društvu ...
(Predsednik: Šest minuta, gospodine Šaroviću, molim vas završite. Isteklo je više od minut, već sa vas upozorio. Izvinite, molim vas, zaboravio sam, mislio sam da radimo po amandmanima. Nastavite.)
Dakle, nije dobro da odluka Vlade o poreskim obveznicima koji obavljaju određenu delatnost zavisi od aktuelne političke situacije i od toga sama odluka da li će ili neće određena delatnost biti izuzeta od obaveza propisanih st. 1, 2. i 3. člana 38. Zakona o porezu na promet.
Mnogo je bolje rešenje, posebno imajući u vidu osnovne odlike neke delatnosti koje dovode do nemogućnosti kreiranja aplikativnog programa u skladu sa tehničkim i funkcionalnim karakteristikama fiskalne kase, da odlučivanje o tome koja će delatnost biti oslobođena obaveze nabavke fiskalnih kasa ostavimo zakonu.
Na taj način izbegavamo svaku mogućnost zloupotreba i arbitrarnosti, kao i pojavu određenih lobija, koji će na Vladu vršiti pritisak da određene grupe poreskih obveznika budu izuzete od zakonskih obaveza koje terete sve ostale poreske obveznike.
Na kraju, podsetio me predsedavajući, SRS je na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet podnela samo jedan amandman i predlažem da ga prihvatite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, još jedan, kao čusmo od kolega, zakon iz seta poreskih zakona.
Imali smo setove pravosudnih zakona, međutim, nijedan od tih setova, niti nama, niti građanima Srbije nije doneo previše toga dobrog. Govorilo se danas ovde dosta i o haosu u srpskoj privredi, o haosu koji se povećava ili ne povećava, i nekima koji već duže vreme uvode sistem, red i zakon. Govorilo se dosta i o kumovima, ovoga puta neću o njima, ali je činjenica da je četiri godine već prošlo otkako je DOS-ov režim na vlasti. Mnogo je toga obećano, ali kada se realno pogleda, kada se sagleda trenutna situacija, mi vidimo da sve to što ste pričali nije bilo baš tako kao što ste pričali, da je dosta toga posle nekog vremena ostalo samo prazno slovo na papiru, da su te promene o kojima smo govorili zaista bile samo kozmetičke promene.
Utisak kome ne mogu da se otmem, kada god se govori o podsticaju privrednog razvoja, o medu i mleku koji će da poteku, da je običaj vladajuće većine da zakon što je gori, to više hvali. Kao da sami sebe pokušavate da ubedite, kao da pokušavate da ubedite građane Srbije da su ova rešenja odlična, da će im doneti dobro i kao da se zavaravate da će, ukoliko ih ubedite u to, ova vaša rešenja zaista i postati dobra, da će zaista i doneti boljitak o kome nam od kampanje do kampanje pričate.
Tačno je da je ovim zakonom nekoliko olakšica dato posrnuloj srpskoj privredi. Jedna od najvažnijih, kako reče ministar Dinkić, što je stopa poreza na dobit preduzeća smanjena sa 14 na 10%. Kada razmislimo malo o tom kompletnom setu poreskih zakona, prethodni zakon na dnevnom redu bio je zakon o porezu na dodatu vrednost i, kako nam reče gospodin ministar, Zakon o porezu na promet do sada je bio glavni, da kažem, adut Vlade Republike Srbije prilikom punjenja budžeta i on je u ovogodišnjem budžetu učestvovao sa 37%. Znači, 37% budžetskih prihoda dolazilo je od poreza na promet.
Umesto poreza na promet uveden je porez na dodatu vrednost. Stopa je smanjena na 18%, ali će osnovica i zahvat biti mnogo širi, tako da će planirani prihod koji je priznao ministar Dinkić biti veći 50%. To je značajno povećanje, a kada povežemo to sa ovim zakonom i sa rečima koje smo čuli, da će ovo smanjenje sa 14 na 10% uticati tako što će se za oko 900 miliona dinara smanjiti poreski prihodi, odnosno samo 0,3%, onda se postavlja pitanje da li će privreda zaista biti toliko rasterećena koliko vi kažete da hoće.
Ako prihode koji čine 37% budžeta povećate za 50%, to su milijarde i milijarde dinara koje u narednom periodu planirate da izvučete od srpske privrede, i to u svim fazama proizvodnje, a što će se u krajnjoj liniji prevaliti na građane i neminovno odraziti padom proizvodnje i padom kupovne moći. Postavlja se pitanje da li povećanje najvećih poreskih prihoda za 50% može da se kompenzuje smanjenjem minimalnih poreskih prihoda od poreza na dobit preduzeća od samo 0,3%.
Podsetiću vas da je i u prethodnom periodu dobit koju su iskazivala preduzeća, a preduzeća koja iskazuju dobit je u Srbiji otprilike toliko da ih na prste možete nabrojati, nije činila nikakvu stavku u budžetu i baš zato sam ubeđen da je ovo upravo samo iz reklamnih razloga urađeno, da je ministar procenio šta bi moglo da ima najveći efekat na javnost, da bi bilo najlepše reći čak sa 14% smanjujemo porez na dobit preduzeća na 10% i bićemo prvi u Evropi.
Ali, problem je, gospodine ministre, što ćemo mi i dalje po društvenom proizvodu biti među zadnjima u Evropi. Da li će ovo podići našu proizvodnju? Neće. Da li će pojeftiniti proizvodi? Neće. To je ono što je suština i ono što zanima građane Srbije. Dajte da ukinemo porez na dobit preduzeća: 0,6% budžeta samo ćemo skresati. Ali, zašto niste onda smanjili porez na dodatu vrednost sa 18 na 12%? Da je 12% porez na dodatu vrednost, prihod budžeta bio bi u tom delu za 30% veći. To su jasne stvari.
Što se tiče samih rešenja ima ih dosta zanimljivih. U članu 3. kaže se da se na teret rashoda ne priznaju, pa pod tačkom 5) kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, 6) novčane kazne i penali. Ne radi se ovde o tome da neko pokušava na nedozvoljen način da izbegne porez. Ne radi se o nedozvoljenoj poreskoj evaziji. Ovde se radi o onim preduzećima koja uredno prijave porez, ali iz razloga što trenutno nisu u mogućnosti sa plaćanjem poreza kasne i zbog toga su dužni da plaćaju kamate.
Valjda je jasno da danas u Srbiji nema onih koji iz hira ne plaćaju porez. Ne plaćaju zato što nemaju da plate, ali kao da nije dovoljno što su kažnjeni visokim zakonskim kaznama. Vi ih po Predlogu ovog zakona i dodatno kažnjavate na taj način što ta sredstva, koja će platiti državi kroz kazne, ponovo oporezujete kao da ona predstavljaju dobit. Na taj način oni će zapravo ove kazne, penale i kamate platiti za još 10% više, jer ćete sve to računato kao dobitak.
U članu 10. stoji da se na teret rashoda priznaje otpis vrednosti pojedinih potraživanja, osim potraživanja iz člana 7a. tačka 2) ovog zakona, pa pod uslovom, pod tačkom 3) da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem. Ovo je valjda mogao da napiše samo onaj ko ne zna kako funkcioniše naše sudstvo, a evo kako čujemo, perjanica sudska DOS-ovog režima, gospodin Kljajević, vraćen je na dužnost, a izgleda da je on jedan od eksperata, da je on dobro radio.
Takse za sudske postupke izuzetno su velike. Drugi problem je taj što, pored toga što su takse velike, postupci pred sudovima traju izuzetno dugo. Traju godinama, po dve, tri, četiri, pet godina je moguće da čak i jednostavniji sudski postupci traju. Do tog trenutka kada neki poverilac dobije konačnu sudsku presudu da ne može da se naplati od nekog dužnika, znači, dok neko ode u stečaj, dok mu se rasproda sva imovina i dok neko zvanično dobije rešenje da svoje potraživanje može da naplati u procentu od 10 ili 15% ili ne može uopšte, jer je firma bankrotirala, može da prođe i do nekoliko godina. Za to vreme u potpunosti će se obezvrediti to potraživanje.
Čuli smo i najave za narednih nekoliko meseci, evro će stići do 80 dinara. Poreski obveznici, odnosno preduzeća biće prinuđena da i za ta potraživanja koja ne mogu da plate isplate državi porez na dobit, iako to svakako dobit nije, ili će morati prethodno da plate kazne, pa tek onda da plate 10% kao da je to u pitanju dobit.
Ono što je karakterisalo DOS-ov režim i u prethodnim zakonima, vi nastavljate i u ovome. Član 47. zakona o izmenama i dopunama kaže da se u članu 112. stav 1. u uvodnoj rečenici reči od 2.000 do 200.000 zamenjuje rečima od 100.000 do 600.000 dinara. Kada vidimo kako će to izgledati u zakonu, nekada je bilo 2.000 dinara, sada je 100.000 dinara, čak je 50 puta veći iznos nego prethodni put.
Potpuno je nejasno zašto je kod nekih kazni odnos povećanja pet puta, a kod nekih 10, kod nekih 50, a kod nekih 20. Ako se kazne povećavaju, onda bi logično bilo, ne samo u ovom zakonu da procenat povećanja, ali kod vas nije procenat, nego broj povećanja, jer je uvek 10, 20, 50 puta, ne radi se o povećanju o 10 ili 15%, logično bi bilo da taj iznos povećanja bude isti, da isti bude i kada se radi o Zakonu o krivinom postupku, kada se radi o Zakonu o porezu na dobit preduzeća.
Nabrojaću vam sada neke od razloga zbog kojih će neko biti kažnjen od 100 do 600.000 dinara. Na primer, ako u propisanom roku ne izvrši uplatu razlike poreza utvrđenog u poreskoj prijavi i uplaćenih mesečnih akontacija poreza.
Znači, neko ko uredno prijavi porez, ko plaća akontacije i onda kada dođe do konačnog obračuna, ostane neka razlika manje plaćenog poreza i ako preduzetnik, odnosno pravno lice taj iznos poreza ne uplati na vreme, za šta razlozi mogu biti razni, može biti trenutni poremećaj u poslovanju, može biti blokada, može biti neki štrajk, jer štrajkovi se danas odigravaju širom Srbije, i taj će ni kriv ni dužan biti prinuđen da plati kaznu od 10.000 evra, a naknadno će na tih 10.000 evra platiti još 10%, jer mu se ta kazna koju je platio neće uračunati u odbitke i on će platiti još 1.000 evra na kaznu. To su zaista neke neverovatne stvari.
Zatim, član 15, izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashodi u iznosu najviše do 3,5% ukupnog prihoda. Pričate stalno kako treba pomoći sport, kako treba pomoći nauku, kako treba pomoći obrazovanje, ali ovo ograničenje je ostalo.
Stav 7. „članarina i prilozi dati političkim organizacijama ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu“ briše se. Znači, niste želeli da oslobodite iznose koji se daju verskim organizacijama, humanitarnim i sportskim, ali ste vrlo rado oslobodili plaćanja poreza na dobit preduzeća one iznose koje firme daju političkim strankama i mi možemo pretpostaviti šta će se desiti.
Desiće se to da u narednom periodu, jer čuli smo već da prijave mnogih kandidata na prethodnim izborima nisu bile uredne, valjda nisu razna preduzeća i preostale firme koje još uvek rade u Srbiji dale dovoljne priloge i to nije bilo legalno. Sada vi na ovaj način pokušavate da, mimo Zakona o finansiranju političkih stranaka, obezbedite neka dodatna sredstva za svoje stranke.
Sve će ovde biti čisto, nigde se ovo neće videti, ni sa čim neće biti povezano, ali da bi neko preduzeće radilo, da bi neka profesija ili delatnost bila oslobođena poreza na dodatnu vrednost ili eventualno uvođenja fiskalnih kasa, moraće da dati određenoj partiji dobrovoljno, naravno, verovatno, veoma velike iznose.
Posebno zabrinjava to što vam nije palo na pamet da na bilo koji način ograničite ovaj iznos koji određena firma može bez oporezivanja dati nekoj političkoj stranci.
Dakle, osnovni je sistem u pravu da sve ono što nije zabranjeno jeste dozvoljeno. Moguće je da na ovaj način preduzeća u potpunosti izbegnu plaćanja čak i ovih 10% poreza na dobit preduzeća.
Molio bih ministra Dinkića da ne telefonira, zaista me dekoncentriše.
Šta ako neko preduzeće odluči da nekoj političkoj stranci da kompletnu dobit koju ostvari u toku jedne kalendarske godine. Na taj način to preduzeće imaće potpuno poresko oslobođenje.
Da li je to ono što ste želeli?
Sa druge strane, izdaci za reklamu, propagandu i reprezentaciju priznaju se kao rashod samo u iznosu do 3% ukupnog prihoda. Vi valjda znate da u 21. veku prodaja proizvoda najviše zavisi od reklamnih kampanja. Zavisi mnogo više od reklamnih kampanja nego čak i od kvaliteta proizvoda.
Ukoliko želite da pomognete onu akciju koju formalno sprovodite i one spotove koje nam puštate, opet za državne pare i pare ovog naroda – kupujte domaće, pomozite srpsku privredu, onda vi, gospodo, pomozite srpsku privredu na taj način što ćete domaća preduzeća osloboditi plaćanja poreza na dobit preduzeća za veći iznos od ova 3%. Omogućite im da 10, 20 ili 30% svoje dobiti investiraju u reklamne kampanje i u budućnost firmi.
S obzirom na to da je malopre gospodin Marković pominjao moje ime vezano za neke prethodne incidente i kada sam uhapšen u ovoj prethodnoj predizbornoj kampanji, on je rekao da se on zauzeo za taj moj slučaj, pa bih želeo sada da nas obavesti šta je urađeno po tom pitanju, da li je neka krivična prijava podneta, da li je neko odgovarao zbog toga ili je normalno da ministri ne odgovaraju na moja poslanička pitanja, jer sam postavio šest poslaničkih pitanja, dobio sam odgovor samo na jedno i da li je normalno da se poslanici hapse.
Mi ovde imamo sve lošiju situaciju. Ministri prete, poslanici se hapse, niko ne reaguje. Dajte da čujemo konačno odgovor na to pitanje. Hvala.

Pozivam se na povredu člana 100. i dostojanstvo Narodne skupštine. Moram ovo da ispravim, da ne bi ostalo nedorečeno, da ne bi građani stekli neki pogrešan utisak. Ja sam uhapšen u predizbornoj kampanji zbog lepljenja plakata sa natpisom: Prkos, Sloboda, Šešelj. Uhapšen sam i pored toga što sam imao poslanički imunitet, odnosno bar bi tako trebalo i bar tako kaže Ustav i Poslovnik o radu Narodne skupštine. Takođe, nisam uhapšen sam, uhapšen sam sa još šest aktivista SRS i proveli smo celu noć u stanici milicije, odnosno u SUP-u Stari grad.
Kada ste vi ponudili svoju pomoć, tu sam pomoć odbio, ali ne zato što sam to sređivao na neki drugi način i preko nekog drugog. Odbio sam zato što nisam želeo vaninstitucionalnu pomoć, zato što, ako ja kao narodni poslanik treba da strepim za svoju slobodu i za svoja prava, šta onda treba da rade obični građani koji nemaju poslanički imunitet?
Pored toga, već sam rekao, još šest aktivista SRS je uhapšeno. Šta bi bilo sa njima? Vi ste obećali, kada ste došli na vlast, da ćemo od sada imati pravnu državu, da će sudovi raditi svoj posao, da će tužilaštva raditi svoj posao. Sve dnevne novine objavile su informaciju. Ta informacija nije mogla da ostane tajna niti za tužilaštvo, niti za sudove.
Međutim, jasno je da je praksa danas u Srbiji da tužioci nekada reaguju ekspresno, da već naredni dan od nekoga događaja ili nazovidogađaja podnose krivične prijave, da Ustavni sud nekada reaguje posle dan ili dva, a da nekada, kada su najbrutalnije ugrožena prava građana Srbije, kao što je to bio slučaj uvođenjem vanrednog stanja, Ustavnom sudu treba više od godinu i po dana da reaguje.
Nije moj cilj bio da se štitim pomoću svog mandata, niti da se krijem iza vašeg autoriteta predsednika Narodne skupštine. Znači, nisam želeo bilo kakvu vaninstitucionalnu pomoć.
Želeo sam da se poluge državne vlasti stave u pogon i da već jedanput država pokaže brigu za svakog svog građanina.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća amandman je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Zoran Krasić i tražio je da se u novom članu 7a. tačke 5) i 6) brišu.
Član 7a određuje koji se prihodi neće priznati, odnosno šta sve neće priznati na teret rashoda prilikom određivanja osnovice za porez na dobit preduzeća.
Tačka 5) kaže da se na teret rashoda neće priznati kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina.
Tačka 6) kaže da se na teret rashoda neće priznati novčane kazne i penali.
Prosto je neverovatno da poreska uprava još uvek obračunava zelenaške kamate na zakasnela poreska dugovanja i da Vlada vodi drakonsku kaznenu politiku na prijavljene, a neblagovremeno izmirene poreske obaveze. Moram ovde da naglasim da se radi o prijavljenim a na vreme neizmirenim obavezama.
Znači, nije ovde slučaj, ne radi se ovde o nezakonitoj poreskoj evaziji, odnosno izbegavanju poreza. Ovde se radi da poreski obveznici kojima vi obećavate štošta i mnoge olakšice, koji uredno prijave svoj dobitak, koji u svemu podnesu tačnu poresku prijavu, znači, ne daju netačne podatke, a zakasne za neki dan sa plaćanjem poreza, rizikuju da po novom zakonu, ukoliko kojim slučajem, rekao bih nesrećno, bude usvojen, da plate 50-struku kaznu.
Znači, umesto 2.000 dinara, biće minimalna kazna 100.000 dinara, tako da će neko, na primer, ko zakasni tri dana sa plaćanjem poreza na dobit preduzeća rizikovati da plati 500-600.000 dinara.
A da mu zatim država kaže da je ta kazna koju je on platio u stvari čist dobitak i da na taj dobitak mora da plati još 10%.
Onda se postavlja pitanje kakve su ovo reforme, kakve vi poruke šaljete stranim investitorima, da li ovo postoji bilo gde, da li je vama cilj da smanjite broj privrednih subjekata, da drakonskim kaznama oterate investitore, ili vam je cilj da pokažete da ova vlada i ova država želi odnose partnerstva sa stranim investitorima, da želi razvijanje njihovih kompanija, jer, umesto da neko plati 500-600.000 dinara zato što će za jedan dan zakasniti sa plaćanjem uredno prijavljenog poreza, mnogo bi bolje bilo da za taj novac zaposli još nekoliko novih radnika.
Sa 600.000 dinara danas u Srbiji možete platiti sve što je potrebno za dva radnika. Da li je bolje da se zaposle novi radnici, pa da se na taj način preračuna ova kazna, ili je bolje da kažete, ne gospodo, to što ste vi iz ovog ili onog razloga zakasnili, što ste kažnjeni drakonskom kaznom, nije dovoljna kazna, već ćemo vam na tu drakonsku kaznu naplatiti još 10% na dobit.
SRS smatra da to ne treba da bude tako. Ovaj amandman, ukoliko ga prihvatite, može jedino doneti korist svim privrednim subjektima i poreskim obveznicima. On neće ni na koji način narušiti niti poreski sistem, niti ovaj zakon u celini. Potrebno je samo da pogledate u oči i nas i građane i da kažete, u redu, ovo možemo da prihvatimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosta smo u današnjoj i jučerašnjoj raspravi čuli argumenata u prilog uvođenja poreza na dodatu vrednost, ali i protiv načina uvođenja koje danas predlaže DOS-ova vlada.
Ono što je bitno reći, to je svakako da SRS principijelno nije protiv uvođenja PDV. Mi smo to dokazali na primeru još 1998. godine, kada je gospodin Tomislav Nikolić bio potpredsednik Savezne vlade. Uveden je PDV, ali se taj PDV nažalost, iz meni nepoznatih razloga, ne primenjuje, ali je bitno da sada, nekih šest godina kasnije, iskoristimo još neka nova iskustva, da pokušamo da moguće negativne efekte uvođenja poreza na dodatu vrednost na našu privredu smanjimo, a da sve ove pozitivne potencijale iskoristimo.
Tačno je da je porez na dodatu vrednost izdašniji kao budžetski prihod, tačno je da je efikasniji prilikom suprotstavljanja poreskoj evaziji, tačno je da je lakše preko poreza na dodatu vrednost osloboditi određene vrste robe prilikom izvoza. Međutim, postavlja se pitanje, koje su mane poreza na dodatu vrednost, a pogotovo ukoliko se uzme u obzir ovaj način na koji demokrate, odnosno DOS-ov režim predviđa uvođenje.
Jedan od problema svakako je i to što obveznik poreza na dodatu vrednost mora voditi mnogobrojne poreske evidencije. U prvom redu to je svakako knjigovodstvo o ukupnoj vrednosti isporuka proizvoda i usluga, o vrednosti isporuka proizvoda i usluga krajnjim korisnicima, o obračunatom porezu prema izdatim fakturama, vrednostima proizvoda i usluga koji su oslobođeni od plaćanja poreza, ukupnoj vrednosti primljenih poreza, iznosu poreske obaveze za uplatu i uplaćenom iznosu, iznosu poreskog odbitka, iznosu povraćaja poreza itd.
Postavlja se pitanje da li će ovaj rok od nekih šest meseci, koji je Vlada odredila za pripreme za uvođenje poreza na dodatu vrednost, biti dovoljan. Iskustvo zapadnih zemalja, bez obzira što neki klimaju, na koje se veoma rado pozivate, uči nas da taj rok neće biti dovoljan. Naime, mnogo razvijenije zemlje i zemlje Evropske unije sa mnogo razvijenijim poreskim sistemima davale su sebi mnogo duže rokove, čak do dve godine da se kvalitetno obave sve pripreme neophodne za uvođenje ovog poreza.
Mislim da u ovom stanju srpske privrede, ovih ne čak ni 6 nego otprilike 5,5 meseci neće biti dovoljno da za tako nešto, a mislim da negativne posledice te žurbe mogu da budu višestruke.
Uvođenju poreza na dodatu vrednost po pravilu prethodi pravljenje ozbiljnih analiza o efektima primene poreza na cene, na redistribuciju poreskog opterećenja, na plaćanje poreza prema ekonomskoj i socijalnoj situaciji, i to naročito kada je u pitanju promet hrane, lekova, električne energije, grejanja, vode, usluga javnog prevoza, PTT usluga, knjiga, novina itd.
Inflatorni potencijal poreza na dodatu vrednost je veliki i posebno je veliki u zemljama koje očekuju povećane poreske prihode nakon uvođenja poreza na dodatu vrednost.
A podsetiću vas da je u Crnoj Gori npr. taj procenat povećanja poreskih prihoda bio 240%. Ministar Dinkić je najavio juče za ovom govornicom da će procenat povećanja biti oko 50%. Kako je onda moguće reći da neće doći do inflacije, već, kako reče ministar, moguće je čak, kod onih proizvoda koji ranije nisu bili oporezovani, gde je stopa bila nulta, a gde se sada uvodi stopa od 8%, da će doći do deflacije, odnosno da će doći do pojeftinjenja.
O čemu se ovde u stvari radi? Radi se o tome da se deo ekonomskih kretanja koji se do sada nalazio u zoni sive ekonomije sada prenosi u oporezovani deo i da će sada neki proizvodi, koji do sada zbog ovih ili onih razloga nisu bili oporezovani, u narednom periodu biti oporezovani. Jasno je da to može da proizvede samo jednu posledicu, a to je svakako povećanje inflacije.
Kolika će ta inflacija biti videćemo, ali jednostavno porez na promet, koji je do sada bio u upotrebi, i porez na dodatu vrednost, čija se upotreba očekuje od 2005. godine, ekonomski su izuzetno slični porezi, praktično jednaki i razlika je samo u sistemu naplate. Ukoliko su iste stope, onda bi naplata i jednog i drugog poreza morala teoretski da donese iste rezultate. Jasno je da ovde neće do toga doći, jer podsećam da je 50% predviđeno povećanje i znači da se ova osnovica proširuje, a svakako da će i mnogi proizvodi koji nisu bili oporezovani sada biti oporezovani.
Rizik kod uvođenja PDV-a predstavlja i likvidnost preduzeća i postavlja se pitanje kako će preduzeća koja nemaju slobodnog kapitala, a takvih je u ovom trenutku u Srbiji najviše, platiti prvi krug poreza na dodatu vrednost. Postoje dva načina. Prvi način je zaduživanje kod poslovnih banaka pod veoma nepovoljnim uslovima.
A svi mi znamo kakvi su trenutni uslovi, kolike su kamate na mesečnom nivou. Znači, mnogo više od onih kamata koje su možda prinuđeni da plaćaju privrednici u zemljama Evropske unije, na koje se vi pozivate prilikom uvođenja ovog zakona. Čak je i ministar Dinkić rekao da su mnoga rešenja bukvalno prepisana od Evropske unije, ali ono na šta on nije mislio je to da mi nemamo tržište kakvo postoji u Evropskoj uniji, da se ovde ne plaćaju te kamate, već se plaćaju mnogo veće kamate.
Drugi način da se plati taj prvi krug PDV je smanjenje proizvodnje, odnosno kupovina manjih količina sirovina od planiranih, kako bi se preostalim sredstvima platio porez na dodatu vrednost, što svakako povlači više negativnih posledica, od kojih je najvažnija i najpogubnija smanjenje proizvodnje.
SRS, kao što sam već rekao, pokušala je kroz amandmane, o kojima ćemo više govoriti kasnije, da umanji negativne posledice PDV i, ukoliko vi kao većina prihvatite naše amandmane, mi ćemo možda i podržati ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština amandmana koji je na član 4. podnela gospođa Gordana Pop-Lazić u ime poslaničke grupe SRS i kojim je tražila da se u stavu 4. tačka 3) reč "aktom" zameni rečju "zakonom" je u tome da se spreče moguće zloupotrebe do kojih je svakako dosta dolazilo u prethodnom periodu i svi smo svedoci toga.
Naime, o čemu se radi. Kaže:"Sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se: 3) iskazani prihod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije." SRS smatra da ovu materiju treba da reguliše zakon, a ne podzakonski akt Vlade Republike Srbije, jer je moguće da to zloupotrebe određeni biznismeni, koji imaju monopol u određenim oblastima proizvodnje, a bio je slučaj da su neki visoki funkcioneri Vlade, pa čak potpredsednici, ministri, da kažem, živeli kod nekih od tih biznismena, letovali na njihovim jahtama, u vreme dok su njihovi proizvodi oslobađani poreza na promet.
Takvu situaciju imali smo, na primer, kod proizvodnje jaja i čuvenog surčinskog biznismena Dragoljuba Markovića. Veliku ekspanziju, naravno, doživela je proizvodnja jaja. Gospodin Marković otkupio je većinu farmi i uspostavio monopol u proizvodnji jaja u Srbiji.
Postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko Vlada, kojoj će on biti blizak, jer je bio blizak i prethodnim Dosovim vladama, odredi da će umesto, na primer, 2 posto rastura, odnosno loma, što je standard u evropskim zemljama, posle mesec ili dva dana odrediti da će u narednom periodu taj procenat biti 7 posto. U tom slučaju, mi ćemo imati situaciju da će ova razlika od 5 posto biti, u stvari, poreska evazija. Nedozvoljena poreska evazija, odnosno izbegavanje plaćanja poreza.
Zbog toga, ovakvih i sličnih primera i mnogih drugih dosovskih biznismena, bliskih ministrima u Vladi, predlažem da usvojite amandman SRS i da sprečimo moguće zloupotrebe, da ne bi naše građane opterećivali nekim budućim aferama, već da jednostavno unapred predupredimo svaku mogućnost zloupotrebe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan od članova zakona kojima se ministru, u ovom trenutku to je gospodin Mlađan Dinkić, daju diskreciona ovlašćenja da odlučuje šta će se smatrati upotrebom određenih dobara, a šta će se smatrati ličnim dobrima i sl.
Ministar Mlađan Dinkić je do sada imao praksu da često uzurpira ovlašćenja koja mu nisu pripadala. Slično je bilo i sa Narodnom bankom, da bi se naknadno konvalidovala njegova dela i upad u Narodnu banku sa automatskim puškama. Izgleda da je ministar ipak naučio nešto iz svega toga, umesto da navuče čarapu na glavu pa uđe u banku, on je ovog puta odlučio da prvo donese odgovarajući zakon koji će mu dati ovlašćenja da nešto tako i uradi.
Smisao amandmana koji je podneo gospodin Zoran Krasić je da se ta zloupotreba, odnosno mogućnost zloupotreba predupredi i da do toga ne dođe. Rekao je malopre gospodin Dinkić, povodom rizika likvidnosti preduzeća pri plaćanju tog prvog kruga poreza na dodatu vrednost, da se on slaže da određena opasnost postoji, ali da je upravo zbog toga i odloženo stupanje na snagu ovog poreza na dodatu vrednost do 1. januara 2005. godine, valjda zato da bi preduzeća u Srbiji, koja nemaju kapitala, a znamo svi da je takvih preduzeća danas najviše, valjda imala vremena da u narednih pet i po meseci skupe ta sredstva i da obave ono što nisu mogli do sada.
Postavlja se pitanje - šta onda uopšte misli ministar, šta su ta preduzeća, šta su privredni subjekti u Srbiji radili prethodnih godina, u čemu će se narednih pet i po meseci razlikovati od prethodne četiri godine vladavine Dosovog režima. Šta je to što će preduzećima, koja za prethodne četiri godine nisu uspela da obezbede dovoljno kapitala, što će im pomoći da to urade baš u narednih pet i po meseci?
Sredstva o kojima se radi nisu mala, 18% nije malo. Već sam objasnio da postoje dva načina da se ta situacija reši. Jedan je zaduživanje kod poslovnih banaka, ali opet moram da ponovim i to da ono što mi kod nas nazivamo poslovnim bankama, ne posluje po poslovnim principima po kojima iste te banke posluju u drugim državama, da je kod nas kapital mnogo skuplji. I pored tih svih silnih donacija i investicija koje su stigle u našu zemlju, privreda je u izuzetno lošem stanju.
Drugi način je smanjenje proizvodnje, odnosno kupovina manjih količina sirovina od predviđenih, kako bi se s tom razlikom u ceni pokrio porez na dodatu vrednost.
Bojim se da će model ponašanja većina preduzeća u Srbiji prinudno morati biti ovaj drugi i da će ovaj zakon, ukoliko ne budu prihvaćeni neki od amandmana SRS, imati više negativnih nego pozitivnih efekata.

Gospodine Anđelkoviću, povredili ste član Poslovnika koji prethodno nisam hteo da reklamiram, jer ste bili dužni da mi date reč čim sam se javio da govorim o povredi Poslovnika, znači pre nego što ste dali reč gospodinu iz predzadnjeg reda.

Gospodine Anđelkoviću, najpre po članu 96. stav 4. Zatim, već sam objasnio da zavisi samo od mog stila u kom ću trenutku navesti i citirati koja je odredba povređena. Zamolio bih predsedavajućeg da upozori prisutne u sali da ne dobacuju.
Povređen je član 117. koji kaže da su narodni poslanici dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine. U prvom redu imamo evidentirane dve kartice, a sedi samo jedan narodni poslanik; u četvrtom redu evidentirano je pet kartica, a tri su narodna poslanika; u petom redu četvoro narodnih poslanika evidentirano, a sedi samo jedan.
Očigledno je da se sistem zloupotrebljava i tražim od vas da resetujete sistem i utvrdite da li prisustvuje dovoljan broj poslanika da bismo mogli uopšte da raspravljamo o ovom predlogu zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kome nije do sada bilo jasno šta su demokrate mislile kada su rekle da je to reformisani SPS, mislim da im je sada jasno.
Gospodin Anđelković je sve najlošije navike, a prevashodno kršenje Poslovnika, usvojio.
Moram, gospodine Anđelkoviću, da vas obavestim, a vi ste kao potpredsednik Skupštine dužni to da znate, da su odredbe člana 96. stav 3. i stav 4, u kojima se kaže da predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe može da izađe i da govori o povredi Poslovnika, na inicijativu SRS ukinute od strane Ustavnog suda. Dakle, to je, gospodine Anđelkoviću, pravo svakog poslanika za koje se, shodno demokratskim načelima, izborila poslanička grupa SRS.
Prethodno sam rekao da je povređen član 117. Poslovnika Narodne skupštine. Očigledno je da se i sada krši. U petom redu su trenutno dvojica poslanika, a evidentirano je pet identifikacionih kartica. Vi ste bili dužni da kao predsedavajući odgovorite na to, da kažete da li je povređen član 117. onako kako sam rekao, iako je to potpuno očigledno i da preduzmete potrebne mere da se otkloni povreda Poslovnika. Vi to niste učinili i samim tim ste načinili još jednu povredu Poslovnika.