Gospodine Marinkoviću, ja ga ne zloupotrebljavam, ali to uporno činite vi.

Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine vašim sramnim odnosom prema predstavnicima opozicije u ovoj sali.

Pet minuta i 30 sekundi je govorio Aleksandar Martinović i nije vam palo na pamet da ga prekinete, a naša replika svaka traje dva minuta i odmah prekidate, odmah gasite mikrofone, odmah upozoravate itd. Pet minuta i 30 sekundi. I to je za vas demokratija? To je način na koji vi vidite dobru volju, razgovor i sve ostalo i uvek vam je jasno da Martinović ili neko drugi od režimlija ima pravo na repliku, ali vam nikako nije jasno šta je to povredilo osećanja opozicije, šta je to njima zasmetalo i zašto i mi želimo da nešto kažemo.

Vi birate sa kim želite da razgovarate i tako ste birali i juče u Vladi. Hajde što niste zvali sve poslaničke grupe, niste pozvali, ljudi, ni predstavnike svih udruženja roditelja čije su bebe nestale ili to sumnjaju. Toj je vaš problem. Vi ne možete ni jedan princip u bilo kojoj oblasti delovanja da ga prikažete.

Vi tvrdite da mi nemamo rešenja. Pa, ja sam vam u načelnoj raspravi govorio da niste izvršili obavezu iz presude Evropskog suda za ljudska prava, da formirate nezavisno telo koje će se baviti sudbinama nestalih beba i davati odgovore.

Vi ste rekli – nije tačno, to ne piše u presudi Evropskog suda za ljudska prava. Prošla dva dana i vidite kako piše i sve drugo…

Vi karikirate vezano za moju primedbu za član 16. Ja nemam, poput vas, neograničeno vreme, ali uzmite stenogram moje rasprave koja je trajala 15 minuta, kada je bio načelni deo rasprave, pa ćete videti primedbe od člana do člana i šta je to što treba da menjate.

U skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, želim da se Skupština izjasni u danu za glasanje, a posebno za to zašto je Neđo mučeni. Moram da štitim kolegu.

Dame i gospodo narodni poslanici, još je tu puno probleme ostalo u ovom zakonu, bez obzira na to što pokušavate da predstavite da je tom jučerašnjem sastanku, u stvari da je taj jučerašnji sastanak nešto rešio i da sada više nikakvih problema nema. Ostaje činjenica da ste vi nas i do juče ubeđivali da je ovaj zakon najbolje moguće rešenje iako su se tada bukvalno sva udruženja roditelja koja traže svoju decu protivila donošenju takvog zakona.

Dosta toga ste promenili i danas nas opet ubeđujete da je ovo najbolje moguće rešenje. Jedini je zaključak taj da kakav god papir da pošalje Vlada Republike Srbije vi ćete kao papagaji ponavljati bolje od ovoga nema, ovo je najbolje moguće, dajte da donesemo bilo kakav zakon, uvek se može dalje popravljati i slično.

Vi sada uvodite to neko telo koje ne znam da li ćete moći, odnosno komisiju koja ne znam da li ćete moći da podvedete pod nezavisno telo iz presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Ima od 15 članova šest koje imenuje Vlada, devet koji pripadaju udruženjima.

Međutim, ono što mi je upalo u oči je jedna druga stvar. Vi ste zakonom propisali da svedoci o veštaci koji odbiju na sudu da svedoče, da će oni imati, odnosno da će sud moći da ih kazni veoma visokim kaznama koje idu čak za pravna lica i do tri miliona dinara, međutim kada je reč o radu komisije toga nema. Ne vidim razlog zašto nije predviđeno da i državni organ, institucija, ili pojedinac koji odbije da da podatke koje može tražiti ta komisija, da slične kazne postoje i na raspolaganju komisiji koja će se baviti utvrđivanjem istine. To je nešto što je potpuno logično.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nadam se da ćete početi da odgovarate i na pitanja koje postavljaju poslanici SRS, ispada ovako da gospodina Ševarlića kritikujete kako nije pročitao zakon, a njemu najrađe odgovarate. Mi koji smo ga nesporno čitali, a smatram da iznosimo kvalitetne argumente, vi ste najčešće branite ćutanjem.

Podneo sam ovaj amandman kojim tražim da se reč - pali borac, zameni rečju - poginuli borac. Mi smatramo da nema nikakvog razloga da se i dalje robuje tom, rekao bih, komunističkom nasleđu i toj floskuli pali borac koja je postojala u zakonima koje su donošeni pod tvrdom komunističkom vlašću nakon Drugog svetskog rata. Poštovanje počinje odatle, od toga kako će se nečija pogibija nazvati. Ako neko pogine na ratištu, on je poginuo.

Vi ovde u obrazloženju toga da odbijate amandman dajete jednu potpuno besmisleno obrazloženje i kažete - ne može stajati poginuli zato što se pod rečju pali podrazumevaju i oni koji su preminuli u roku od godinu dana od oružanih akcija u kojima su učestvovali. Pa, pobogu ako neko pogine, odnosno premine od posledica ratnih dejstava, pa naravno da je i on poginuo i oni se računaju kao poginuli borci.

Ono što dodatno unosi, da kažem, neku konfuziju je to što vi kada govorite o vojnicima, govorite poginuli vojnici, a kada koristite termin - borac, onda govorite pali borac. Nikakvog razloga za tako nešto nema i dodatno bih vas molio da odgovorite na ona pitanja na koja niste u načelnoj raspravi, a koja smo postavili i koja su veoma važna, pre svega da nam odgovorite koliko je boraca prve kategorije, koliko je boraca druge kategorije, koliko je boraca treće kategorije.

To je ključan podatak i mislim da je neshvatljivo da ministarstvo to nije napisalo i u obrazloženju zakona, jer ako se kreće u pripremu zakona i ako se odlučuje o nečijim pravima, onda se pre svega mora precizno znati, možda ne pojedinačno i ne precizno do kraja, da znamo baš u jednog čoveka koliki je taj broj, ali taj broj precizno određen sa možda plus ili minus nekoliko procenata, to biste morali znati. Sve drugo bi značilo da se vi zaista i niste ozbiljno bavili ovim poslom pre nego ste krenuli, pre nego što ste predložili ovako loš zakon.

Kažem javio sam se po više osnova, ali me iz nepoznatog razloga preskače gospodin Marinković.

I po Poslovniku, i po amandmanu, i jedno i drugo.

Naravno da mogu.

Javio sam se prvo po amandmanu, ali gospodin Marinković daje drugima koji nisu bili ni u sali kada sam se javio, a sada sam se javio po Poslovniku.

Ako možete samo vreme da vratite na početak, gospodine Arsiću.

Obuzdajte ove koji dobacuju. Izgleda da ih je ova predizborna nervoza uhvatila, a još ne znaju gde će biti na kom mestu.

Dakle, gospodine Arsiću povređena su dva člana Poslovnika. Povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine jer predsedavajući je dužan da postupa u skladu sa Poslovnikom i dužan je da daje reč poslanicima u skladu sa redosledom javljanja. Ja ovo još nisam doživeo da predsedavajući stavlja slušalice, zato što nije u stanju da umiri poslanike vladajuće koalicije koji dobacuju uporno. Ajte umirite ih, bolje nego da stavljate, sramota je da stavljate slušalice gospodine Arsiću.

Ja bih nastavio kada se steknu uslovi. Ako vi stavljate slušalice jer ne čujete od buke koju prave vaši poslanici, onda nema uslova. Nisam vas čuo. Ne čuje se ništa. Recite ponovo.

(Predsedavajući: Nastavite kolega Šaroviću.)

Stvorite mi uslove da nastavim gospodine Arsiću.

Drugo, bio je dužan gospodin Marinković da upozori Neđu Jovanovića, ako govori stvari koje su suprotne zakonima koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije. Mi možemo da imamo slobodno uverenje i različito mišljenje o zakonu o kome sada raspravljamo. Ako je Skupština pre mnogo vremena usvojila zakon kojim je izjednačila pripadnike partizanskog i ravnogorskog pokreta onda je uvreda dostojanstva Narodne skupštine da Neđo Jovanović kaže da postoji samo jedan antifaštistički pokret ili je možda mislio na pokret ravnogorski Draže Mihailovića, što bi značilo da komunistički pokret nije bio antifašistički. Ali je svakako prekršeno dostojanstvo.

Ovde se ne radi o tome da neko ima problem sa slomom fašizma, nego o tome što Neđo Jovanović ne može da prihvati slom komunizma. On i dalje živi u tim vremenima. Molim vas da mi date reč po amandmanu kako sam se javio.

Smatram da treba i molim vas po amandmanu se javljam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo predložili da se doda stav 2. nakon ovog stava 1. ovog člana jer se reguliše u kom roku će ministarstvo biti, odnosno Vlada biti obavezni da donesu odgovarajuće podzakonske akte. Naš predlog je da stoji da ministar nadležan za poslove boračko-invalidske zaštite će sve propise u načinu dodeljivanja, rangovima, izgledu Boračke spomenice branioci otadžbine od 1990. do 1999. godine i evidenciji o dodeli Boračkih spomenica doneti do dana početka primene ovog zakona.

Imajući u vidu da tek 1. januara 2021. godine stupa, odnosno počinje primena ovog zakona, on stupa na snagu osam dana po donošenju, a počinje primena za nekih deset meseci, mi smatramo da je to više nego adekvatan rok i da nema razloga da se ne ograniči vreme u kome nadležni ministar mora sve ovo doneti.

Drugo, gospodine ministre, vi ste maločas rekli da vi prvo očekujete da se usvoji ovaj Predlog zakona, pa da ćete tek onda znati koliko ima boraca prve, koliko ima boraca druge, koliko ima boraca treće kategorije, jer će se oni valjda tek na osnovu tog zakona prijavljivati.

Ja vas moram podsetiti da vi imate na raspolaganju različite evidencije i vojne odseke i sve ostalo i vi ste, po mom mišljenju, morali unapred znati o kom se broju ljudi radi u svakoj kategoriji, kako biste primenjivali, odnosno kako biste na osnovu toga procenjivali finansijske efekte ovog zakona.

Utoliko me, gospodine ministre, više čudi, 8.000 ljudi nije veliki broj. Zašto ste odbili amandmane SRS koji se odnose na visinu boračkog dodatka?

Dakle, ako pogledate koliko ima kojih kategorija, ako pogledate, gospodine ministre, i o tome smo govorili u načelnoj raspravi, kolika se sredstva izdvajaju za sportiste koji osvoje neku od medalja za Republiku Srbiju i koliko se dobija u skladu sa tim zakonom, onda ćete primetiti da ako neko npr. sa 40 godina počne da dobija te isplate i prima ih do 80. godine, da će ukupno od države dobiti 700.000 evra. Radi se o ljudima koji su osvojili neku medalju.

Sa druge strane, ljudi koji su mnogo više, ja bih rekao, učinili za otadžbinu, jer svaka čast sportistima, ali oni su uložili trud, dok su borci i ratni vojni invalidi rizikovali svoje živote i svoje glave i ponudili i dali državi neuporedivo više.

Vi treba kao Vlada da se odlučite na koji ćete način rangirati zasluge prema državi, da vidimo kako se rangiraju oni koji državu zadužuju svojim intelektom, dakle, govorim, pre svega, o akademicima, članovima Srpske akademije nauka i umetnosti, koji imaju znatno niža primanja od sportista i, naravno, o borcima i o boračkim pravima, jer ispade da su državu najviše zadužili ne ni oni koji intelektualno najviše doprinose njoj, ne ni oni koji su se za tu državu borili i bez kojih ne bi bilo ni svih ovih drugih ni tih sportista, ispada da su sportisti najzaslužniji, ja mislim, pre svega zbog toga što je najlepše slikati sa sportistima posle osvajanja neke medalje. To je mnogo bolje i draže za vas iz režima, nego da se slikate sa ratnim vojnim invalidima koji su bez nogu, bez ruku, bez očiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moram reći da sam iznenađen smerom u koji ide ova rasprava i mene zaista čudi da poslanici vladajuće koalicije, pre svega, kritikuju poslanike opozicije i opet je valjda opozicija kriva. Kriva je što postoji, kriva je što se ne slaže sa svim onim što dolazi i kao predlog iz redova vladajućih stranaka.

Građani Srbije su decenijama čekali na donošenje ovog zakona, jer još iz sedamdesetih godina prošlog veka su ti prvi slučajevi nestanka beba o kojima se govori. Međutim, i Evropski sud za evropska prava… Dakle, istine radi, vi stalno pričate - neko drugi je trebao da ga donese, pa mogao je biti takav zakon još u SFRJ. Slučajevi nestanka se uglavnom odnose na sedamdesete, osamdesete i devedesete godine.

Negde, nakon 2003. godine je sistemski, da kažem, promenjene su neke stvari tako da se ti slučajevi nestanka posle toga ne dešavaju, a Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je upravo vašu vlast 2013. godine obavezao da najdalje u roku od godinu dana donesete zakon kojim ćete ovaj problem rešiti.

Pre toga ni jedan režim nije bio obavezan presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, što ne umanjuje njihovu odgovornost, ali je svakako vaša odgovornost mnogo veća što se taj zakon donosi tek 2020. godine.

Međutim, nisu vaš problem poslanici opozicije, problem su ja bih rekao pre svega udruženja roditelja. Možete vi da kažete da opozicija ne valja, ali hajde ubedite građane Srbije da ne valjaju ni ti nesrećni roditelji koji već decenijama tragaju za svojom decom, koji sumnjaju, koji pate, kojima je možda svaki dan života gori od smrti. Za neke bi možda smrt bila i blagoslov da izađu iz tih muka u kojima su već decenijama nalaze.

Kažete kako opozicija nije dala ni jednu ideju, nije podnela ni jedan amandman i to je laž. Mi smo podneli amandmane i ja ću vam i sada dati ideje kako je mogao ovaj zakon bolje da se napravi, ne samo tako što bi poslušali malo roditelje koji tragaju za decom, već pre svega što bi ste uradili ono na šta ste obavezani presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, a vi ovim zakonom radite kontra toj presudi.

Niko od vas se nije na tu presudu pozvao, a ja ću vam pročitati, evo baš jedan odeljak iz te presude. Naime, vi ste obavezani da osigurate uspostavljanje mehanizma sa ciljem obezbeđenja pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima u situaciji kao što je ova žena na koju se odnosi presuda ili u dovoljno sličnoj situaciji.

Ovaj mehanizam bi trebalo da nadzire nezavisno telo sa odgovarajućim ovlašćenjima koje će moći da pruži pouzdane odgovore u vezi sa sudbinom svakog deteta i pruži odgovarajuću naknadu prema slučaju.

Da vam ovo malo dodatno rastumačim. Bili ste u obavezi da zakonom predvidite nezavisno telo sa potrebnim ovlašćenjima. Gde je to nezavisno telo u zakonu? Nema tog tela. Dakle, kršite odluku Evropskog suda za ljudska prava.

Drugo, to telo treba da pruži pouzdane odgovore u vezi sa sudbinom svakog deteta. Gde je to u zakonu? Nema ni toga.

Treće, kada se govori o nadoknadi, vi ste ovde izneli neistinu, laž, brutalnu laž, kako ste ograničeni iznosom koji je Evropski sud za ljudska prava dosudio u tom konkretnom slučaju, a presudom vas upravo suprotno Evropski sud za ljudska prava obavezuje da se pruži nadoknada prema svakom pojedinačnom slučaju. I toga u zakonu nema. Nema pravične nadoknade ukoliko je iznos nadoknade unapred određen.

Što se tiče samog zakona, član 2. kaže: „Cilj ovog zakona je utvrđivanje činjenica pogodnih da se utvrdi istina“. Ovde je moralo da stoji da je cilj zakona utvrđivanje istine o svakom pojedinom detetu, a vi utvrđujete činjenice pogodne da se utvrdi istina.

Stav 2. kaže: „Cilj ovog zakona je izvršenje obaveze Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Jovanović protiv Srbije“, broj predstavke 21794/09“. Koliko ste vi nesposobni, govori i činjenica da šest godina kasnite sa donošenjem ovog zakona na koji vas je obavezao sud i onda niste u stanju da navedete tačno ni broj te predstavke pod kojim je podneta. Umesto „08“ vi stavite „09“.

I ko, jel i za to kriva opozicija? Jesu i za to krivi roditelji dece na koju se ovaj zakon odnosi?

U obrazloženju zakona finansijska sredstva potrebna za primenu zakona. Kažete da je potrebno 806 miliona dinara za isplatu pravične naknade, nematerijalne štete. Ko je ovo odredio i na osnovu čega?

Drugo, mnogo bitnije, vi određujete koliko će sredstava biti potrebno u 2018. godini. Zakon koji je pripremljen ko zna kad, sram vas bilo, vi ni obrazloženje, držali ste ga u fioci godinama, iznosite ga sad zbog izbora da kažete: „Doneli smo zakon, pa kakav je takav je, nema veze što ništa ne valja“, a niste bili u stanju da promenite čak ni obrazloženje, da promenite godinu na koju se odnosi donošenje zakona.

Kažete, propisali ste visoke kazne za one koji se ne odazovu pozivu suda ili ne dostave u propisanom roku određeni dokument. Tačno, kazne su veće od 25 hiljada evra, ali kako je moguće ako je kazna za veštaka ili državni organ koji zakasni u dostavljanju nekog dokumenta preko 25 hiljada evra, da je maksimalna kazna, maksimalna nadoknada materijalne štete za roditelja koji je izgubio dete a država tim povodom nije uradila ništa je do 10 hiljada evra?

To su pitanja na koja treba da odgovorite.

Načelo poverljivosti. Vi obavezujete pored suda, što je normalno, ali i predlagača postupka da čuva tajnost podataka za koje je saznao u toku postupka. Javnost je nekada jedini način da roditelji dođu do istine. Da nije bilo pritiska javnosti, nikada ne bi bio donet ni ovaj zakon, niti mnogi drugi, a vi želite da isključite javnost. Šta, hoćete li kažnjavati roditelje koji ne mogu da dođu do istine, pa se obrate javnosti radi pomoći? Zar mislite da ćete nekoga ovim besmislenim članom uplašiti?

Član 14. Niko ovo do sada nije problematizovao. Kaže: „Postupak se pokreće tako što predlagač podnosi sudu predlog. Predlog može da podnese roditelj novorođenog deteta ako se do dana stupanja na snagu ovog zakona obraćao državnim organima ili porodilištu u vezi za statusom novorođenog deteta, za koje se sumnja da je nestalo iz porodilišta u Republici Srbiji“. Čemu ovo ograničenje? Zašto isključivati mogućnost bilo kome ko sumnja da mu je dete oteto, bilo kome ko se našao i prepoznao u ovoj situaciji i kome će donošenje ovog zakona probuditi nadu da može doći do istine? Zašto ga ograničiti da ne može u skladu sa ovim zakonom da podnese predlog? Ako nema domaće pravne regulative, ako ga isključite iz ovog zakona, ponovo će se obraćati Evropskom suda za ljudska prava u Strazburu, to treba da shvatite.

Stav 2. kaže: „Ako ni jedan roditelj nije živ, postupak mogu da pokrenu brat, sestra, deda ili baba nestalog novorođenog deteta“, ali čemu ovo ograničenje? Zašto vi, šta ako su živi roditelji, ali su na primer poslovno nesposobni, oduzeta im je poslovna sposobnost, zašto onda ne bi mogao neko drugi, braća, sestre, babe i dede da pokrenu taj postupak? Zašto ne bi u bilo kom slučaju, iako su živi roditelji? Možda su roditelji nezainteresovani iz bilo kog razloga. Možda nemaju mogućnosti materijalne, intelektualne, bilo kakve druge. Zašto ne bi braća i sestre u bilo kom slučaju imali podjednako pravo, jer i njima se krši pravo na porodični život? Zašto oni ne mogu biti ovlašćeni pokretači ovog postupka?

Onda kaže: „Predlog se može podneti sudu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona“. Zašto, gospodine ministre, samo u roku od šest meseci? Hoćete li rešiti, hoće li sudovi tako ekspresno rešavati sve postupke za šest meseci? Neće. Zašto onda ovo ograničenje?

Nikakvog razloga, umesto da se traga za istinom, postavljaju se različita potpuno bespredmetna obrazloženja.

Kaže: „Ako ne mogu da se utvrde činjenice, član 21, koje objašnjavaju šta se sa nestalim detetom dogodilo, sud rešenjem konstatuje da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta, sud je dužan da odredi koji organ, organizacija ili ustanova je odgovorna za nestanak novorođenog deteta“.

Šta je sa pojedinačnom odgovornošću? Odgovorna institucija. Kakva institucija? Nisu bolnice krale decu, pojedinci su krali decu i oni treba da odgovaraju. Ako je zastarela krivična odgovornost, pa neka budu na sudu srama, neka trpe moralnu odgovornost, neka trpe moralnu osudu građana Srbije, neka se zna šta su uradili i ko je to uradio. Ko bi normalan štitio te ljude? Meni je to zaista neshvatljivo.

Svi koji su bili na odgovornim pozicijama, koji su morali da znaju, svi oni koji su ćutali, svi oni koji nisu preduzeli ništa da se ovi slučajevi reše mnogo ranije nego danas, pa svi oni trebaju da odgovaraju. Ako ne krivično, onda makar moralno.

Kada kažete prethodna vlast, pa više od polja ljudi koji danas sede u vlasti bilo je i u prethodnoj vlasti. Vi u presudi ovog Suda u Strazburu imate čak i mišljenje Slavice Đukić Dejanović koja je 2010. godine obećavala brzo rešenje slučaja. O kojim bivšim vi pričate? Pričate apsolutno sami o sebi.

Konačno, evo završavam, član 23. - „visinu pravične novčane nadoknade sud određuje po slobodnoj oceni“. To je prva rečenica i prvi stav, a onda kaže: „pravična, novčana nadoknada ne može da se dosudi u iznosu većim od 10.000 evra“. Ili je po slobodnoj oceni suda i pravična nadoknada ili je ona unapred određena. Ako je unapred određena, kao što je vi sramno određujete, onda se ne može govoriti o slobodnoj oceni suda.

Gospodine Bojaniću, da li sam ja u pravu ili ste vi, znate, može neko da ima neko slobodno uverenje pod uslovom da se ne čitaju činjenice.

Pročitao sam delove presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Pročitaću vam ponovo. Dakle, ne radi se o tome šta bih voleo i da vas kritikujem bez osnova.

Kaže: „S obzirom na značajan broj potencijalnih podnosilaca predstavki, tužena država mora u roku od godinu dana od dana datuma kada ova presuda postane pravosnažna, u skladu sa članom 44. stav 2. Konvencije, preduzeti sve odgovarajuće mere po mogućstvu putem leks specijalisa, da osigura uspostavljanje mehanizma sa ciljem obezbeđenja pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima u situaciji kao što je ova ili koja je dovoljno slična situaciji podnositeljke predstavke“.

Ovaj mehanizam bi trebalo da nadzire nezavisno telo. Nema nezavisnog tela u zakonu. Da li je to istina? Da li sam možda preskočio neki član?

Drugo, „sa odgovarajućim ovlašćenjima koje će moći da pruži pouzdane odgovore u vezi sa sudbinom svakog deteta i pruži odgovarajuću naknadu prema svakom slučaju“.

Naknada nematerijalne štete ne može da se odredi unapred. Zamislite Zakon o obligacionim odnosima i da neko unapred propiše visinu naknade štete.

Ima ovde mnogo toga sramnog što je radila Vlada Republike Srbije. Hoćete li da pročitam kako ste se branili od pojedinih argumenata? Na primer, Vlada je tvrdila da se činjenice odnose na vreme pre 3. marta 2004. godine, a to je datum kada je Konvencija stupila na snagu u odnosu na Srbiju, pa osporavala nadležnost Evropskog suda za ljudska prava, ali je sud odgovorio da je ovo trajno stanje, da se nestanak deteta ne dešava u trenutku, da traje godinama i da je postojala obaveza države da reaguje.

Pogledajte još jedno, najsramnije možda. Kaže: „Osporavajući osnovanost navoda podnositelja“…

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Šaroviću.)

… završavam, „Vlada kaže – Vlada je iznela stav da se nikakva povreda prava podnositeljke predstavke ne može pripisati tuženoj državi, pošto je do navodnog nestanka njenog sina došlo u medicinskoj ustanovi, a ne u državnom organu“.

Da li je trebala žena da se porađa u Vladi ili u ministarstvu da bi država bila odgovorna? Ovo su bedni argumenti koje je iznosila država Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo već osam godina režim SNS nam obećava kako će doneti zakon o utvrđivanju porekla imovine. Nakon osam godina dočekasmo konačno da to uđe u proceduru, ne bih rekao zakon, jer ima čitavih 29 članova, stao je na jedno tri lista papira, možda je bolje reći zakončić o utvrđivanju porekla imovine. Ako je vama ekspertima iz SNS trebalo osam godina da napišete 29 članova ja se pitam koliko će vam vremena trebati da primenite ovaj zakon i on da bilo kakve rezultate.

Prvo što me zanima, pošto ste dosta govorili tokom obrazloženja o Đilasovih 619 miliona evra, o Šolaku, o Miškoviću, o tajkunima, da li je to konačno zakon kojim ćete vi oduzeti Đilasu, Šolaku tih 619 miliona evra koje su oni uzeli i oteli? Da li se ovaj zakon odnosi na Miškovića i koja je vaša procena koliko će to država prihodovati od njega kada se ovaj zakon primeni?

Drugo, veoma zanimljivo pitanje je to, da li se ovaj zakon odnosi na kupljene diplome? Dakle, da mi predlagač pojasni, u skladu sa zakonom, da li će kupljene diplome moći da se smatraju imovinom i to nezakonito stečenom imovinom? Znate, kad neko ide pa završi fakultet, diploma je diploma, ali ako je kupi za 500, za 1000 ili koliko već evra, to vi bolje znate koji ste kupovali diplome, onda postoji osnove da se ta diploma smatra imovinskim pravom, da vidimo da li ćete oduzimati možda 75% diplome od ovih vaših eksperata koji ne postupe u skladu sa savetom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je rekao – braćo naprednjaci, cepajte na vreme diplome, nemojte da dođete pod udar zakona i proveru, nego ako pocepate na vreme onda kao da ništa nije bilo. Ja ne pitam za sebe, pitam za sve vaše Nikoliće, za sve vaše Markoviće, Arsiće, itd, koji su pribavljali diplome znate i sami kako.

Drugo, mi imamo ministra na primer jednog, govorim o Zorani Mihajlović koja je samo jednom prilikom, tokom jedne kupovine u Njujorku potrošila više od 10 hiljada evra na donji veš. E sad, da li ćete brojati gaće ministrima i znate kada neko troši enormne svote novca mogu se trošiti na različite stvari i na putovanja i na donji veš i na mnoge druge stvari, na večere. Znate, isti taj ministar, ona je slavila u Hajatu, koliko se sećam sa američkim ambasadorom. Znate, to pokazuje da neko ko troši mnogo više onoga što zarađuje, a ona po imovinskoj karti ne zarađuje ništa, jer ne prima ni dinara od Vlade Republike Srbije, jedino na Megatrendu zarađuje, ali je problem što i ona i dalje troši, a Megatrend odavno ne isplaćuje platu..

Treće, vi već imate izbegavanje plaćanja poreza kao krivično delo i to krivično delo gde za znatno manje sume zaprećena znatno veća kazna, ne samo novčana, nego i zatvorska. Da li vi ovim zakonom praktično olakšavate lopovima? Da li vi oslobađate lopove, tajkune, kriminalce, one koji ne plaćaju porez? Vi ih abolirate i praktično propisujete znatno slabiju sankciju od one koje već postoji u Krivičnom zakonu.

Još jedan veliki problem je što je ovo stvaranje sistemskog osnova za korupciju. Kada date vi jednoj grupi ljudi koja će biti u toj jedinici poreske uprave da oni procenjuju kako će i koga će uzimati u obradu i gde će im se učiniti verovatnim, to je zakonska formulacija da postoji enormno i nezakonito uvećanje imovine, taj ima slobode da pozove nekoga pa da kaže, slušaj prijatelju, umesto 75% sutra, možeš danas da platiš 20%, 30%, 40%. To ti je dosta povoljnije, pa da mi procenimo da nije verovatno, da je došlo do uvećanja imovine. Mnogo toga postoji.

Znači, pitanje je na koga je tačno uperen ovaj zakon. Meni se čini da nijedan tajkun ovde neće odgovarati. Možda par kafanskih pevaljki koje otpevaju na pogrešnom predizbornom skupu neku pesmu, ali ništa ozbiljno. To je potpuno sigurno. Dobro bi bilo da kažete koliko očekujete ljudi da bude procesuirano po ovom zakonu i da vidimo koliko će to Republika Srbija prihodovati na osnovu, budžet Republike Srbije na osnovu primene ovog zakona.

U proceni finansijskih sredstava za sprovođenje ovog zakona ja sam očekivao da ćete vi reći očekujemo u prvoj godini da se naplati na primer pedeset miliona evra, u drugoj sto, u trećoj trista i da ćete vi ozbiljno taj posao prihvatiti. Međutim, umesto prihoda u budžet vi planirate samo rashode budžeta na osnovu primene ovog zakona. Za 2020. godinu sto milina i 500 hiljada dinara, za 2021. godinu 121 milion i 200 hiljada, za 2022. godinu 121 milion i 200 hiljada i još četiri miliona za te tri godine za obuku sudija upravnog suda. Ukupno, gospodo draga, za primenu zakona u prve tri godine, 344 miliona i 900 hiljada dinara, ili tri miliona evra. Tri miliona evra iz džepova građana Srbije umesto iz čepova tajkuna, a u budžet Republike Srbije.

Što se tiče toga kada kreće primena zakona, pa vi ni tu, gospodo, apsolutno ne žurite. Podzakonski akti će, kažu, biti doneti za šest meseci, a rukovodilac jedinice poreske uprave i ljudi za vezu, u skladu sa ovim zakonom, će biti imenovani za devet meseci, dakle krajem ove godine što znači da to može početi da funkcioniše negde tek 2021., ali onda ostaje pitanje kako ćete potrošiti za 2020. sto miliona, odnosno, pardon, 100.500.000 dinara.

Da bi građani čuli kako, evo već za prvu godinu planirate nabavku softvera u iznosu ni manje ni više nego 36.000.000 dinara, više od 300.000 evra za softver koji će vam omogućiti ne znam šta.

Dakle, ovo nije zakon da se pare vrate u džepove građana Srbije i u budžet Republike Srbije. Ovo je opet zakon da vi profitirate, da profitiraju ljudi bliski režimu, da profitiraju vaše firme.

Dakle, pazite, vi ste već 300.000 evra za softver… Što, nema dovoljno pameti u Srbiji? Jel to oslanjanje na domaće stručnjake? Da li će pod udar ovog zakona pasti, na primer, firma žene koja je do juče bila državni sekretar pa posle dve godine njena privatna firma počela da obezbeđuje zgrade MUP-a? Mi smo jedina država na planeti gde privatno obezbeđenje i privatne firme obezbeđuju zgrade MUP-a i to za više novca nego što je to bilo plaćano samim policajcima.

I vi očekujete da vam neko poveruje da se vi iskreno borite protiv korupcije?

Konačno, evo, ja sam očekivao da će se gospodin Antić malo pre javiti, maločas vi ste žestoko kritikovali Đilasa kako je lopov, ukrao 619.000.000 evra, pa, evo, Aleksandar Antić mu je bio desna ruka četiri godine. Ili duže nešto, gospodine Antiću?

Dakle, da čujemo šta je on radio dok je Đilas krao, da li je on držao sveću, šta je radio, dajte da čujemo malo više o tom odnosu.

Gospodine Martinoviću, neki su možda zaboravili, ali u vreme dok ste vi bili srpski radikal, vas su upravo iz SNS optuživali da ste plagijator i to da ste plagirali sami sopstveni rad i da ste jedan isti rad pod različitim nazivima predavali, na različite strane objavljivali i tako sticali…