Gospodine ministre, evo, sad ja malo vas da nešto pitam. Da li vas je sramota da sedite u vlasti koja dozvoljava da kriminalci slobodno šetaju ulicama? Vi pričate uporno o tome kako je Dragan Đilas ukrao 619 miliona evra. Pa, sram vas bilo što nije u zatvoru! Hapsite ga! Hapsite ga odmah! On nije finansirao Srpsku radikalnu stranku, nego je finansirao vaš stranački časopis, dnevne novine "Pravda". Oni su ti koji su vam formirali stranku, koji su zaštitili mandate, koji su prekršili Ustav Republike Srbije.

Vi pričate o vlasti na Starom gradu i kažete - neko je pljačkao, neko je udarao reket investitorima. Pa, zašto niste uhapsili? Ko je to? Ja znam da postoji jedan čovek koji je priznao da je izvršio krivično delo, da je uzimao mito, da je zadržao taj novac, a vi njega ne hapsite. Zašto ga ne hapsite?

Drugo, hajde da pričamo, ako ćemo o kriminalu, vi ste kompletno opštinsko rukovodstvo u Bajinoj Bašti pohapsili. Svi članovi SNS. Pardon, u Požegi, a i u Bajinoj Bašti. Pazite, dosta ih je.

Vi ste ti koji stalno najavljuju obračun sa mangupima, sa kriminalcima, sa nesposobnim kadrovima iz sopstvenih redova. Pa, predsednik vaše stranke otvoreno kaže - 80% ovih ljudi iz Skupštine mora da zameni, kaže, dovešće prave, mlade, lepe, pametne, časne. Pa, kakvi ste vi? Kakvi ste vi? Kako vam to ne zasmeta kad vam to neko kaže? Ali, to je samo obmana za građane.

Vi ćete svoje nesposobne kadrove iz Narodne skupštine uhlebiti na drugim mestima. Eno, Babić se proslavio sa „vazduplohovom“, pa pogledajte kako je napredovao i još uvek je čovek v.d. direktor, iako je pre više od godinu dana podneo ostavku. To je tužna i surova realnost u Srbiji.

Gospodine ministre, vi upravo činite ono što ste sami za sebe rekli da ne možete.

Prvo, kažete da ne možete da komentarišete postupke koji su u toku, a vi ljude protiv kojih nisu pokrenuti nikakvi krivični postupci proglašavate kriminalcima. To radite sa pozicije ministra. Upravo je to taj nedozvoljeni uticaj i na tužilaštvo i na sudstvo i na mnoge druge.

Maločas ste pomenuli nekakvog gradskog menadžera i rekli da je postupak u toku. Zašto ga onda komentarišete? Nisam ga ja pomenuo, nego vi.

Mi smo imali svojevremeno situaciju da nam saopšti predsednik Vučić kako je nekakav Dragoslav Kosmajac najveći narko diler u Srbiji i kaže – hitno hapsi i zatvaraj itd. Uhapsi se, on dobije glasove na izborima, posle toga jedina krivična prijava koju je taj gospodin, ja niti sam čuo za njega pre toga, niti sam ga u životu video, je bilo podstrekivanje geometra na zloupotrebu službenog položaja. Dakle, nikakve veze sa onim što ste vi govorili u javnosti. Vaš posao nije ni da govorite u javnosti, vaš posao je da obezbedite kvalitetan sistem.

Kažete – ne možete da utičete na rad Tužilaštva. Možete i te kako. Postoje, vi to možda ne znate, postoje mehanizmi da svi tužioci, sve sudije koji rade suprotno zakonu budu razrešeni. Nije problem u njima, problem je što se vi, umesto sa kriminalcima, obračunavate sa političkim protivnicima i to što niko od kriminalaca praktično nije u zatvoru.

Dakle, dosta je više te farse, gospodine ministre. Znači, vi niste ti koji možete govoriti o borbi protiv kriminala, koji možete govoriti o tome da nema onih koji su nedodirljivi.

Uhapsite Zoranu Mihajlović. Hajde da vidimo da li ima nedodirljivih. Žena potroši više od milion dinara sa kartice ministarstva. Nikom ništa, vratila posle godinu dana i to je u redu. Žena priča – ne prima platu u Vladi, prima platu od Megatrenda za koji svi kažu da se mesecima tamo plata ne prima. I, nikom ništa. Žena kupuje rukavice od 30.000 dinara, ima na sebi tašne od po 10.000 evra. Da li postoji ozbiljna evropska zemlja u kojoj bi mogao ministar i potpredsednik Vlade da ne prima platu kao ministar i potpredsednik Vlade, nego na sumnjivom privatnom univerzitetu? Ne postoji.

Ja zaista mislim da je svako obraćanje Veroljuba Arsića jedan epohalan doprinos i za ekonomsku nauku i uopšte za razvoj parlamentarizma u Srbiji i moram reći da niko ne bi bolje objasnio od njega zašto se ne hapse tajkuni. Kaže Arsić – tajkun nije običan kriminalac. To je kriminalac koji je blizak vlasti i zato se ne hapsi.

Tako je gospodine Arsiću, ali ono što vi očigledno ne razumete je to da vi na taj način optužujete upravo vašu stranku koja je već osam godina vladajuća stranka u Srbiji. I to jeste suština. Vi kažete – ne sme niko da pomene Miškovića. Ja tog gospodina u životu nisam sreo, niti mu bilo šta dugujem. Ali, vas pitam – ako je on najveći tajkun, ako je on najviše opljačkao građane Srbije, pa koliko ste vi procesa vodili protiv njega za ovih osam godina, koliko ste mu te protivzakonito stečene dobiti oduzeli?

Pohvalite se time pred građanima Srbije i dajte da vidimo jel to jedini tajkun u Srbiji? Ja verujem da ih ima još. Zašto ne hapsite i njega i Šolaka i bilo koga drugog koji je opljačkao Srbiju? Zašto štitite lopove? Zašto vaš režim štiti lopove? Dakle, to je ono što je pitanje.

Drugo, kaže isti gospodin, kako eto, hvala Bogu da imamo Palilulsku pijacu od milijardu i po dinara, jer kaže, evo ja preskačem to da je u Vuhanu korona virus krenuo upravo sa pijace, pa smo valjda mi bar na Paliluli, ajde svi da se sjatimo na pijacu, tamo je sada najmodernija pijaca, pa da se spasimo od korona virusa. To pokazuje način na koji mali Đokica rezonuje o ekonomiji i politici i kako on podvlači paralele između stvari koje ne mogu ni na koji apsolutno način da se povežu.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je zanimljivo ovo ekonomsko izlaganje ekonomskog eksperta SNS Veroljuba Arsića i zaista verujem da vi boljeg ekonomistu nemate od njega.

Dakle, ovo što on iznosi iz minuta u minut verujte da toliko željno čekam da on nešto kaže i da upijem to znanje, jer te stvari bilo gde drugde ne možete da čujete. On priča o Miškoviću, a Mišković u svojoj knjizi piše kako mu je Toma Nikolić čiju je kampanju finansirao, garantovao da neće odgovarati, da neće biti uhapšen. Pazite on nije spomenuo nekoga iz SRS, nisam video da ga je Tomislav Nikolić tužio da zaštiti svoj veliki ugled i svoju veliku neukaljanu ničim čast i da kaže da to nije tačno, da je to bio neko drugi, da se neko prerušio, ispala mu lična karta pa otišao neko drugi tamo sa ličnom kartom.

Dakle, ovo oko korona virusa ste gospodine Arsiću perfektno objasnili. Ovo oko toga da se tajkuni ne hapse zbog toga što su bliski vrhu režima i to ste zaista perfektno objasnili. Molim vas još malo da se vratite na referentnu stopu američku, na Centralnu evropsku banku, na federalne rezerve američke, jer zaista verujem da vi kao ekonomski ekspert možete mnogo toga da kažete. Posebno je zanimljivo to što ste vi jedini ekonomski ekspert koji je završio srednju elektro-tehničku školu u Kostolcu.

Vi ste gospodine Arsiću takav penicilin da me ne bi začudilo da vas spakuju u male bočice pa da počnu sa tim dozama i sa vama da se bore protiv ovoga korona virusa.

Pazite, to je taj nivo, ekspertski nivo u SNS da zaista ništa ne može da nas iznenadi i vi ste u pravu kada kažete da ste mnogo toga rekli.

Međutim, problem je to što govorite neistine. Dakle, razgovor koji je opisao Miroslav Mišković u svojoj knjizi se odigrao u Kabinetu predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, dakle u vreme kada on već odavno nije bio član SRS. Ja ću vas podsetiti da je SRS napustio i zajedno sa vama, ukrao mandate 2008, a da je izabran za predsednika mnogo kasnije.

I, drugo pitanje – da li to znači, vi kažete, ogradili ste se, tajkuni su kriminalci bliski vlasti, ali samo u prethodnom režimu. Da li su se to promenili tajkuni u ovom režimu ili tvrdite da više tajkuna nema? To bi opet bio taj ekspertski nivo, da kažete, evo, Miroslav Mišković je bio jedini tajkun, drugoga nema i zato nemamo koga da procesuiramo, a ne zbog toga što su i dan danas tajkuni bliski režimu.

Ono, možda najzanimljivije, vi kažete da bi čovek završio fakultet mora da završi srednju školu. Vi ste gospodine Arsiću završili srednju Elektrotehničku školu i to ste uradili u Kostolcu u vreme kada ste bili mladi i kada je trebalo. Međutim, na volšeban način, na ulasku u šestu deceniju života kod vas se pojavljuje nekakva fakultetska diploma. Kažete da ste završili fakultet, pa dajte da čujemo gde se prave takvi ekonomski eksperti, pohvalite se malo tim svojim znanjem fakultetom, dajete da to čuju građani Srbije.

Gospodine Arsiću, od načina na koji vi razumete ekonomiju, jedino je možda bolji način na koji vi razumete politiku. Ja moram priznati da sam zaista fasciniran. Ne znam da li vi te vaše govore pripremate unapred, to bi neke stvari objasnilo, ili vam te ideje same tako naviru i vrcaju itd.

Dakle, vi tvrdite da na političkoj sceni ko napadne Veroljuba Arsića taj ne može da prođe cenzus. Ko ćuti o Veroljubu Arsiću, taj je pobedio. Vi, gospodine Arsiću, imate veliki problem i vidite kako sam ja relaksiran i kako sam ja nasmejan, a vi krećete da se služite lažima, krećete da se služite uvredama.

Ja vas pitam lepo, ljudski, normalno, korektno, koji je to cenjeni fakultet koji ste završili? Ja pretpostavljam, to je neki londonski, to je nešto što je izuzetno ozbiljno, da li je Kembridž, da li je Oksford, šta je u pitanju… Pazite, ali svakako ova znanja koja vi iznosite, pa ja ću, kao što je vaša koleginica predložila, da se ekspoze Aleksandra Vučića štampa kao naučni rad, evo ja predlažem da se svako vaše izlaganje štampa kao naučni rad. Ali, dajte, ne uskraćujte naciji, ne uskraćujte mlade koji treba da se obrazuju, pa podelite sa nama koji je to fakultet, kada ste ga završili? Ja verujem da će nagrnuti tamo u tu obrazovnu ustanovu, pa da svi sutra iz vaše stranke, da kompletan taj podmladak bude tako pametan, lep i obrazovan kao vi.

Dame i gospodo narodni poslanici i gospođo Mihajlović, slušajući ove hvalospeve prethodno predstavnika vladajuće koalicije, neko ko vas ne poznaje zaista bi pomislio da vi radite možda nešto dobro za Srbiju.

Međutim, ima nas koji vas i poznajemo i koji smo na žalost prinuđeni kroz duži vremenski period da pratimo vaš rad, i hvala Bogu, sećamo se brojnih vaših obećanja neispunjenih i brojnih izjava koje su se pokazale kao netačne.

Slobodno mogu da kažem da je čitav vaš taj politički rad praćen aferama, praćen raznim skandalima i netransparentnim radnjama. Međutim, vi kao da se ne obazirete na to i kao da otvoreno i građanima i javnosti Srbije poručujete da vaš opstanak na funkciji na kojoj se nalazite i uopšte na brojnim funkcijama na kojima ste se nalazili kroz više različitih režima, zapravo i ne zavisi od vašeg učinka, nego zavisi od nekih drugih, rekao bih pre svega, stranih faktora.

Vi ste doveli danas mnogo saradnika, neki od njih su izgladneli, pa evo jedu ovde u skupštinskoj sali, što je, rekao bih, ozbiljan skandal. Ali, nema ko da ih opomene i da ih uputi kako treba da se ponašaju. Međutim, niste doveli vašeg bliskog saradnika, Miroljuba Jeftića, koji je do skoro bio direktor infrastrukture „Železnica Srbije“. To je, zarad građana Srbije, vaš blizak saradnik, čovek koga ste vi imenovali na nekoliko važnih i odgovornih funkcija, koji je nedavno uhapšen zbog primanja mita upravo u vezi eksproprijacije o kojoj i danas govorimo, i koji je rekao istražnim organima da je manji deo tih sredstava koje je dobijao zadržavao, da je veći davao vama i kako reče on, vašem mužu Vladimiru Atanackoviću.

Vas naravno, ako ni bilo koja druga afera u koju ste bili umešani, to nije ponukalo da date možda ostavku, da pokažete šta znači moralna odgovornost, jer sve i da nije tačno to što je rekao i da nije delio taj novac sa vama, pa vas bi valjda moralo bar malo da bude sramota što ste vi tog čoveka odabrali i postavili na funkciju na kojoj se ponašao kako se ponašao.

Međutim, vi naravno, očigledno, nikakvu odgovornost ne osećate i to što rekoste u prethodnom delu rasprave kako se mi iz SRS bavimo vama, valjda što ste nam nešto posebno zanimljivi, verujte da vi kao ličnost nama apsolutno niste zanimljivi i da niste na žalost, potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar u više uzastopnih saziva, niko na vas ne bi nikada ni obratio pažnju.

Veoma je bitno pitanje kako vi živite i od čega živite? Građanima treba reći da po vašoj prijavi vi ne primate platu ni u Vladi Republike Srbije, ni na Ekonomskom fakultetu, ni u Fondu za razvoj Srbije, vi iz državnog budžeta iz nekog razloga odbijate da primite nadoknadu za svoj rad. Maločas rekoste ponosno kako ste zaposleni na Mega trendu i kako tamo primate platu i od toga živite. Po mom mišljenju i to bi bio dovoljan razlog da podnesete ostavku.

Da li ste vi gospođo Mihajlović ponosni na to što godinama radite na Univerzitetu Megatrend i što ste učestvovali i izgradnji jednog takvog kredibilnog univerziteta. Ako je Univerzitet Megatrend za vas kredibilan, za nas iz SRS je to možda i najveća sramota koja se pojavila na tom prosvetnom nebu Srbije.

Sramota je da neko ko je u Vladi Republike Srbije izabere da novac prima od takvog univerziteta gde se štancuju lažne diplome, a da ga praktično bude sramota da za svoj rad primi nadoknadu od građana Republike Srbije.

Da li je tog Miroljuba Jevtića vama preporučilo to što je uništio čuveni Institut „Kirilo Savić“, doveo do bankrota, oterao u stečaj, u likvidaciju, zaposlene je ostavio na ulici, odnosno na birou, da ga vi izaberete za svog savetnika, pa potom postavite za direktora infrastrukture Železnica Srbije.

Da li treba gospođo Mihajlović da vas podsetim, na vaša obećanje koje ste krajem 2015. godine dali građanima Srbije, to je naravno bilo predizborno obećanje, mi smo upozoravali građane, vi ste tvrdili da nije, kada ste rekli da od milion i po nelegalnih objekata u Srbiji čak 95% može da bude legalizovano i da će novim zakonom, koji je tada bio pred Skupštinom, ti objekti bili legalizovani u roku od najviše godinu dana. I, to bi značilo da je nekih, preko milion i 400 hiljada objekata u Srbiji nelegalnih, trebalo biti legalizovano. Ne za godinu dana, već za četiri godine koliko to traje. Legalizovano je možda negde oko 15% od tog broja koji ste vi obećali.

Dakle, lista tih obećanja koja ste vi davali građanima Srbije, kao što ste govorili da je 12 miliona vozila više prošlo autoputevima Srbije, kao što ste govorili da ima 200 kilometara novog autoputa, u stvari je bilo u tom trenutku oko 120, vi otvarate uvek iznova iste autoputeve, odnosno deonicu po deonicu, i onda zbrajate sve ono po nekoliko puta.

Vi dugujete građanima objašnjenje kako živite, od čega živite i kako je moguće da ministar u Vladi Republike Srbije tako luksuzno živi, a da se istovremeno gnuša od toga da primi nadoknadu za svoj rad od građana Srbije.

Vi ste to dužni, kao javni funkcioner, i zanimljivo je i to pitanje, evo, da to ne zaboravim, pošto i vi ste živeli godinama u nelegalizovanom stanu, da čujemo da li ste ga konačno legalizovali. Za taj stan ste tvrdili da ste ga kupili 1998. godine od novca koji ste do tada zaradili.

Vi, dakle, za 28 godina života, znači, uključujući studiranje i sve, vi ste uspeli da steknete dovoljno novca da kupite stan od 140 kvadrata. Znači, za nekoliko godina. Zanimljivo bi bilo da vidimo koliko ste podneli poreskih prijava za porez na dohodak građana u tom periodu za tih nekoliko godina.

Tema je upravo kredibilitet Zorane Mihajlović.

I naša je teza da je to osoba kojoj ne može da se veruje.

…i da ona nema kredibilitet moralni da zastupa ni jedan jedni zakon pred Narodnom skupštinom i to je potpuno legitimna teza.

Dakle, kredibilitet ministra se u svakom trenutku može dovesti u pitanje. Ministar u svakom trenutku može biti pozvan na odgovornost i to je normalno što je za vas skandal i što je za vas iznenađujuće. Ministar je ovde da odgovara Narodnoj skupštini, da odgovara nama koji smo nosioci suvereniteta građana Srbije i nismo svi u ovoj Skupštini da bi bili servilni prema ministrima, kao što ste to vi iz vladajuće koalicije.

Gospodine Marinkoviću, bili ste dužni da upozorite ministra Zoranu Mihajlović da je dužna pristojno da se ponaša. Ona je rekla kako se ja služim lažima i poluistinama i evo, da čujem jednu jedinu laž koju sam izrekao.

Ja vas, gospođo Mihajlović, nijednom svojom rečju nisam uvredio. Postavio sam principijelna pitanja koja su potpuno normalna, potpuno legitimna i od interesa za građane Republike Srbije. Ako je ovde neko nepristojan, onda ste to vi, jer ne znate kako treba da se ponašate u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je ono što je suština.

Druga stvar, niste odgovorili na pitanja koja sam vam postavio. Koja ću vam pitanja postaviti to biram ja, ne birate vi, ne bira predsedavajući.

Da li je vas, gospođo Mihajlović, sramota da primate platu od Univerziteta „Megatrend“, „Džon Nezbit“ ili kako god se on sad navodno zove? Da li vas je sramota da učestvujete u toj lakrdiji i da li je sramota vaše kolege iz Vlade Republike Srbije da sa njima sedi neko ko daje legitimitet nečemu što možda ni bi ni trebalo nazvati Univerzitetom? Dajete legitimitet čoveku koji prodaje univerzitet ljudima za koje nije siguran da postoje, izmišljenim likovima i fotografijama koje su za nekoliko dolara kupljene preko interneta?

Da li vam je palo na pamet makar u tom trenutku, ako nije ranije, a morali ste ranije upoznati i vlasnika i osnivača tog Univerziteta i to je možda najbolji pokazatelj koliko vi kvalitetno procenjujete ljude i možda je to najbolji pokazatelj zašto ste upravo ovog Miroljuba Jeftića, koji je takođe profesor na privatnom univerzitetu, on je doduše na „Braći Karić“ magistrirao, doktorirao i tamo je profesor? Možda je to i bio osnov, možda ste se na nekom seminaru upoznali, pa ga prepoznali kao kvalitetnog saradnika, ali nažalost on je došao tu da opljačka građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je kako oni koji kritikuju druge da ne govore o dnevnom redu pričaju sve i svašta i to svaki put, apsolutno stvari koje nemaju veze sa dnevnim redom.

Ovde kada bi postojala neka selekcija i kada bi bili izbačeni govori koji su skinuti sa Gugla, oni koji su prepisani iz obrazloženja zakona i ono što su naučili napamet kao vrapčići verujte da ne bi ovde bilo dva čoveka u vladajućoj koaliciji koja bi mogla da progovore i da dobiju reč.

Dakle, vi niste u stanju da govorite konkretno o bilo kom zakonu i zbog toga ste od Narodne skupštine Republike Srbije napravili ono što ste napravili. Nikada nije bilo gore stanje. Nikada nekvalitetnije rasprave nisu vođene o zakonima. Obesmislili ste i podnošenje amandmana, obesmislili ste i uništili sve što ste mogli da obesmislite i uništite.

Molim vas, gospodine predsedavajući, da upozorite ministra da ostavi mobilni telefon i da ne priča sa vama dok narodni poslanici diskutuju. To je nepristojnost.

(Predsedavajući: Šta vama to smeta?)

Šta meni smeta? Pa, neka izađe napolje. Smeta mi to što nije izašla napolje da telefonira, kao što je red. E to mi smeta. Smeta mi što jedu u sali, smeta mi što se ne bave zakonima, smeta mi što telefoniraju i što ćakulaju sa vama. Smeta mi, jer je to nepristojno.

Ali je mnogo ozbiljnije pitanje, gospodine Marinkoviću, a zašto to vama ne smeta? Zašto je to vama postalo normalno? To je ono što je osnovno pitanje. Šta se uradili od Narodne skupštine Republike Srbije?

Gospodine Markoviću, vi ste malo stvari pomešali. Srpska radikalna stranka je stranka u kojoj sam ja, a to je stranka iz koje vi dolazite. Vi ste taj koji je prodao veru za večeru, vi ste taj koji je prekršio zakletvu datu pred Bogom i koji misli da je zakletva konzerva paštete pa da ima rok trajanja.

Druga stvar, gospodine Markoviću, nema potrebe vi da brinete ni o meni, brinite vi malo o građanima Srbije. I ako već govorite o nečemu, hajde da vidimo kada ćete konačno pokazati krivične prijave. Podsetiću građane da ste tvrdili da su na Vračaru, na opštini gde živite, žuti lopovi ukrali stotine miliona evra i da ste vi zbog toga podneli krivične prijave. Ja sam tražio da pokažete makar jednu, vi to niste u stanju, zato što ste ili lagali ili štitite žute lopove.

Evo, osam godina od kako je SNS na vlasti, pričate o lopovluku, o stotinama miliona evra, o milijardama, ali nema krivičnih prijava. Štitite žute lopove. Neke ste primili u svoje redove, neke ste izabrali za ministre, neke postavili za veoma bitne funkcije po Srbiji, svega ima, jedino nema odgovornosti. I to je suština vaše vladavine. Vi jedino znate da se bavite drugima.

Srbija uopšte nije srećna zemlja. Daleko smo od onoga stepena razvoja o kome vi pričate. Mladi svakodnevno odlaze iz Srbije. Mi smo zemlja sa puno problema. Umesto da pokušate da nađete neke nacionalne interese oko kojih ćete okupiti većinu građana Srbije, vi se bavite samo lovom na veštice, vi optužujete opoziciju da ne valja, da ima ovoliko ili onoliko procenata, pa ćete spustiti cenzus, ali vam ne pada na pamet da nešto u društvu promenite.

Frojd je rekao da je prvi znak ljudske gluposti potpuno odsustvo stida. I to je nešto što se u Narodnoj skupštini Republike Srbije često može prepoznati.

Mnogi ovde misle da mogu da vređaju i da mogu da govore bez ikakvog pokrića.

(Veroljub Arsić: Prvi ti.)

Ko to dobacuje?

(Veroljub Arsić: Ja ti kažem!)

Hajde ustani. Digni ruku ti što dobacuješ.

(Veroljub Arsić: Lopužo jedna!)

Hajde ustani.

(Predsedavajući: Molim vas, kolega Arsiću, da pustimo kolegu Šarovića da kaže šta ima.)

Evo, da ponovim. Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida. Ja vidim da su se u ovoj izjavi mnogi prepoznali. Mnogi su se tu prepoznali, boli ih, zato dobacuju, zato skaču, i to su upravo oni lažni eksperti i ljudi sa kupljenim fakultetskim diplomama o kojima sam ja u prethodnom periodu govorio.

Gospodine Aleksandre Markoviću, vi ste maločas rekli da sam ja bio na platnom spisku Dragana Đilasa. Ja, gospodine Markoviću, tvrdim da ste vi lažov. Hajde da vidimo ko je od nas dvojice u pravu, pa onaj za koga se utvrdi da je lagao, da on snosi odgovornost. Ja od toga ne bežim.

Dragan Đilas je u tom mandatu o kome ste vi govorili iz gradske kase, iz gradskog budžeta, dao milion evra za dnevni list "Pravda", što je bilo vaše stranačko glasilo, od novembra 2008. godine pa nadalje. Nikada do tog trenutka, dok vi i slični vama niste napustili, vi ste, doduše, mnogo kasnije, kad vas je devojka naterala, napustili Srpsku radikalnu stranku, nikada do tog trenutka ni dinara nisu dobili. Mi smo bili najžešća moguća opozicija Draganu Đilasu. Dve godine nije smeo da uđe u Skupštinu grada od nas i nikada duže nisu trajale sednice Skupštine grada.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, po ko zna koji put raspravljamo, mislim da je u ovom sazivu osmi ili deveti put da raspravljamo o obrazovanju i svaki put vi nas ubeđujete kako su zakoni dobri, kako će doneti napredak građanima Srbije, kako će nam deca biti pametnija, bolje se snalaziti, biti obrazovanija, raditi bolje poslove, ali nažalost stvarnost vas demantuje.

Ja sam baš maločas razmišljao, evo od 2004. godine kada smo prvi put izabran za narodnog poslanika, teško je setiti se zaista koliko je ministara prošlo kroz Narodnu skupštinu i koliko je puta ovo naše nesrećno obrazovanje reformisano. Sve zapravo te nevolje Srbije počele su od tog „5. oktobra“ kada ste vi počeli da radite ono što vam diktiraju iz EU. Sva zla u Srbiju već 20 godina dolaze iz EU, od te čuvene bolonje, što je bio početak sunovrata našeg obrazovnog sistema, pa preko privatnih univerziteta itd, sve su to stvari koje se nastavljaju do danas.

Osam ili devet puta, kao što sam rekao, raspravlja se samo u ovom sazivu o obrazovanju. Kada uporedite govore poslanika vladajuće koalicije, oni su praktično svaki put, bez obzira na to o čemu se radilo, kojim izmenama i dopunama, oni su mogli koristiti isti govor. Oni pričaju kako je divno, kako je krasno, kako je mnogo dobro i kako će biti još bolje, ali kada pogledate to se sa realnošću, sa životom u Srbiji, sa obrazovanjem u Srbiji nema apsolutno nikakve veze.

Meni je drago da ste vi danas priznali da onaj zakon iz 2015. godine nije valjao, da je doveo do mnogo problema. Međutim, ne može to vas opravdati, jer vi ovde odgovarate za grehe čitave vaše koalicije za prethodnih osam godina koliko je ovaj režim na vlasti. To što kažete da nije valjalo 2015. godine je potvrda da smo mi tada bili u pravu, kao što smo u pravu i danas, ali je potrebno da prođe malo vremena da biste to uvideli i vi.

Šta nam govori to što osmi ili deveti put u ovom sazivu raspravljamo o obrazovanju? Da li to govori da vi veoma dobro znate šta želite i da vi veoma dobro znate kako da sprovedete ili nam to govori nešto drugo? Da ste znali od početka šta želite, vi biste valjda prvi put doneli zakon kakav je Srbiji potreban, a ubeđivali ste nas od prvog puta da je to to i da je to najbolje moguće rešenje. To ste nam govorili i drugi, i treći, i četvrti, i peti, evo govorite nam to i ovoga puta. Saziv je na izmaku, pa verovatno nećete imati vremena još koji put da u tu priču ubeđujete građane Srbije i narodne poslanike, ali potpuno sam siguran da će ovi zakoni biti tema izmena, dopuna ili donošenja novih zakona veoma brzo.

Problem je drugom. Ovde se radi o tome što vi pokušavate da popravite nepopravljivo. Ako pogledamo kakvo je obrazovanje u Srbiji bilo pre 20 godina i kakva su nam deca bila, da li su bila vaspitanija, ja sam siguran da je u ono vreme obrazovanje bilo mnogo bolje i da ljudi koji danas imaju 40, 50, 60 godina, da su škole u koje smo išli, srednje škole, fakulteti bili mnogo bolji i ozbiljniji od ovoga danas.

Kada budete smogli snage da kažete, prvo sami sebi, a onda i kolegama u Vladi, da Srbija u Evropi nema prijatelja i kada budemo počeli da radimo, ne ono sa čime se saglasi EU, već ono što je dobro za srpski narod, tada ćemo imati nekakve šanse za boljitak.

Druga stvar, nije pitanje samo zakona, gospodine ministre, pitanje je i primene zakona. Pazite, mi smo imali predsednika Republike sa falsifikovanom fakultetskom diplomom i dokazali smo da je čovek, na primer, bio za pet ili šest ispita u Strazburu, kao član skupštinske delegacije u vreme kada je navodno polagao te ispite. Šta se desilo? Ništa. Kako ste reagovali vi koji podržavate vladajuću koaliciju u kojoj ste ministri? Ćutite. I dan-danas niste spremni da osudite to što je uradio Tomislav Nikolić, ali se isto tako ne pitate kakvu vi poruku na taj način šaljete društvu, kakav je to uticaj imalo na obrazovanje, kakav je to uticaj imalo na celokupno društvo. Pa kada neko može sa falsifikovanom diplomom da bude izabran za predsednika Republike, umesto da ste ga se javno odrekli, umesto da je prezren u društvu, on je i dan-danas funkcioner Vlade Republike Srbije, izmislili ste neku nepostojeću funkciju, plaćate mu vilu sedam, osam, ne znam ni ja koliko hiljada evra mesečno i on je privilegovan.

Do čega je to dovelo? Pa dovelo je do toga da u Vladi sede ljudi sa plagiranim doktoratima, da u Vladi sede ministri koji su falsifikovali fakultetske diplome i to je jasno čitavoj Srbiji, ne radi se o jednom, nego više njih. I vi, gospodine ministre, opet ćutite. Imate li vi vrednosni sud o tome? Do čega će to dovesti? Koliko je ljudi u ovoj sali u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa falsifikovanim fakultetskim diplomama i niko ne reaguje? Čemu se na taj način uče deca u Srbiji? Uče se tome da nema odgovornosti, da najpokvareniji prosperiraju, da je sistem takav da umesto da kvalitet ispliva na površinu, oni koji su najbolji beže u inostranstvo.

E, to je suština naše propasti i to se neće promeniti ni sa ovim izmenama i dopunama zakona, niti će se, nažalost, promeniti sa nekoliko amandmana koje mi kao poslanička grupa SRS možemo da podnesemo. Nama je potrebno da se temeljno menja sistem, da se grade institucije ispočetka, ali pre svega da shvatite da nemate prijatelja u EU.

Za Srbiju ne važe nikakva pravila. Gde su vam prijatelji, gospodine ministre, nakon što je Crna Gora donela sraman zakon koji su nazvali, apsurda radi, Zakon o slobodi veroispovesti? Gde su vaši evropski prijatelji? Koji je od njih podigao glas? Koji je od njih rekao da je to strašno, da to ne sme da se radi? Niko. I to pokazuje da Srbija suštinski nema nikakav ugled na zapadu, a vi stalno pričate o vašim prijateljima, pričate kako ste uvaženi, pričate kako preslišavate njihove ministre i predstavnike na sastancima – ej ti, bre, nemoj slučajno da si vodio našu decu da rade po Evropi.

Za koga mi i ovim zakonima spremamo decu? Da li ih spremamo za moderno belo roblje u Evropi, da li ih spremamo da rade po Nemačkoj i Austriji ili da nešto poprave u Srbiji? Nažalost, ministre, i vi znate kao što i ja znam da ovi zakoni neće popraviti stanje u Republici Srbiji i to je i vaš i moj poraz.