Gospodine ministre, rekoste da ste značajno stariji od mene, a posle toga kažete – sto godina ste radili u Rakovici. Ja nisam pretpostavljao da ste baš toliko stariji, ali dobro.

Druga stvar, gospodine ministre, vi tvrdite da su zadovoljni radnici i da je zakon dobar. Efekti Zakona o dualnom obrazovanju će se videti tek za dugi niz godina. Drugi je problem što vi kažete – veliko je Ministarstvo. E sad, možda to niste znali, praksa je u Srbiji u poslednjih desetak godina da ministri od saziva do saziva menjaju ministarstva. Možda vi za sledeći saziv da tražite neko manje, da vam bude lakše, pošto kažete – ima dosta tih organizacionih delova i dok vi obiđoste sve, gospodine ministre, prođe mandat. Ali sledeći put tražite neko manje, kompaktnije, i siguran sam da će i rezultati, gospodine ministre, biti bolji.

E sad, treće i najvažnije, izostala je vaša osuda, gospodine ministre. Izostao je vaš vrednosni sud o činjenici o kojoj sam govorio, o tome da smo imali predsednika Republike Srbije sa falsifikovanom diplomom i imamo ministre sa falsifikovanim diplomama, sa lažiranim doktoratima, ne jednog, više njih, imamo i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije ko zna koliko poslanika koji nisu završili fakultete na redovan način, koji su kupovali diplome, falsifikovali. Vi možda ne možete da rešite taj problem, možda ne možete vi da ih smenite, ali ono što možete i što je vaša dužnost kao ministra je da to jasno osudite, da date svoj vrednosni sud i kažete – ja se toga gnušam, ja se od toga ograđujem.

Gospodine Marinkoviću, jedno je za šta će se deklarativno neko zalagati, a šta će u praksi da radi, to je potpuno drugo. Mnogo lepih reči smo mi čuli ne samo od ovog ministra, nego i od mnogih drugih, ali su jedno reči, a drugo je praksa.

Vi gospodine ministre kažete da ste jasno osudili falsifikovanje diploma i da ste protiv toga, ali vi to kaže onako, znate principijelno sam protiv toga, ali istovremeno vi kažete – ne mogu ja kao ministar samo da se bavim istraživanjem ko je falsifikovao diplomu, ko je plagirao magistarski ili doktorski rad. Ja to od vas i ne tražim. Vi kao ministar morate da se obračunate sa onima koji falsifikuju, koji plagiraju i to rade na najvišem državnom nivou.

Znate, ja nisam ni rekao zaređajte vi sada po Srbiji, pa jurite svakoga ko je falsifikovao neku diplomu, pa možda radi u nekom kiosku ili u Rakovici ili bilo gde drugo. Ali, ako se nalazi na značajnoj državnoj funkciji, ako je u rukama tih ljudi skoncentrisana moć odlučivanja, ako ti ljudi treba da odlučuju o građanima Srbije, a nestručni su jer ne mogu biti stručni oni koji falsifikuju i koji plagiraju, e onda je vaša dužnost da se obračunate sa njima.

Da prvo smognete snage da svojim kolegama, u množini govorim, nije to pojedinačan slučaj, svojim kolegama koji su falsifikovali fakultetske diplome, koji su plagirali magistarske i doktorske radove da njima u lice javno kažete šta imate o njima. Pa, možda da kažete i to bi bio moralni čin sa vaše strane, da kažete ne mogu da promenim situaciju, ne mogu da se obračunavam sa njima, ali ne želim sa njima da budem i istom društvu i zbog toga podnosim ostavku. I to je opcija gospodine.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram reći da sam šokiran što Narodna skupština nastavlja ovu raspravu kao da se ništa ne dešava.

Ja ne znam da li ste vi obavešteni da je noćas u Crnoj Gori donet tzv. zakon o slobodi veroispovesti, kojim su stvoreni uslovi da srpski narod i srpske svetinje u Crnoj Gori dožive neki novi 17. mart.

Pohapšeni su poslanici Demokratskog fronta, koji su se protivili tome. Narod i sveštenstvo SPC se okuplja širom Crne Gore. Bili su blokirani i neki putevi. Situacija je veoma napeta i pitanje je hoće li doći do eskalacije, hoće li pasti krv, hoće li doći možda i do građanskog rata, a vi se ponašate kao da se ništa ne dešava.

Reakcija države Srbije ne postoji. Reakcija predsednika Srbije ne postoji. Reakcija Vlade Republike Srbije ne postoji. Hoće li makar Skupština Srbije i hoćete li vi makar kao narodni predstavnici smoći snage i hrabrosti da podignete svoj glas i da zaštitite srpski narod, na šta se, između ostalog, obavezujete, ali samo deklarativno, i ovim zakonom.

Da li vas je sramota da ćutite i trpite da srpski narod doživljava poniženja, a da vi ne reagujete ni na koji način?

Režim u Crnoj Gori je ovaj zakon doneo jer je ohrabren bio upravo izostankom bilo kakve reakcije iz Srbije još od trenutka kada je nacrt usvojen, pa predlog zakona itd.

Vi kukate kao babe, kažete - ne znamo šta da radimo, šta mi možemo? To je vaša jedina reakcija. Vas treba da bude sramota.

Gospodine Arsiću, povređeno je nekoliko članova. Povređen je član 27. koji vas obavezuje da sednice vodite u skladu sa Poslovnikom. I povređen je član 104. koji određuje da poslanik ima pravo na repliku ukoliko neko pogrešno protumači njegovo izlaganje.

Gospodin Stojmirović je mene po imenu prozvao i rekao da mi nemamo pravo da budemo kauboji, da mi nemamo pravo da budemo Indijanci. Ako vi smatrate da vama npr. da je neko rekao da ste Indijanac, da to nije uvredljivo, to je vaše pravo.

Gospodine Arsiću, ja smatram da je to uvredljivo i da na takav način niko nema pravo da se obraća narodnim poslanicima. Možda vas, gospodine Stojmiroviću, nije strah, ali i očigledno da je čelnike režima i ove ovde koji vam izigravaju šefove poslaničkih grupa i prvoborce, nekakvu kvazielitu vašu ovde u Skupštini, da oni nemaju šta mudro da kažu i da oni nemaju… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Arsiću, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ja imam pravo da se izjasnim o tome i tražim da se Narodna skupština izjasni, ali istovremeno… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Arsiću, ukoliko niste u stanju da vodite sednice u skladu sa Poslovnikom, a izgleda da niste, prepustite predsedavanje nekom drugom.

Povređen je član 158. stav 7. Ja ću vam ga pročitati, vi očigledno taj član ne znate. On kaže da: „Predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da govori o svakom amandmanu do dva minuta.“ Do dva minuta. Ministar je upravo govorio četiri i po minuta. Da li ste vi zadremali gospodine Arsiću ili ste svesno kršili Poslovnik, to ćete nam vi reći kad budete davali svoj odgovor, ali je očigledno da ste ministru dozvolili da govori mnogo duže, dva i po puta duže od onoga što Poslovnik propisuje.

Druga stvar, da li ste slušali ministra i govornika pre njega? Danas na dnevnom redu su zakoni o vojsci, gospodine Arsiću, dakle, nije slobodna tema i ukoliko neko želi može da predloži tačku dnevnog reda sa nazivom „Koliko volim Batu Gašića“ pa da se onda takmiče poslanici, ministri i svi drugi.

Naravno da želim.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednom smo bili svedoci kako je Boško Obradović maestralno odigrao za režim. Uostalom, zbog toga ste i poništavali izbore na 15 biračkih mesta da bi imali ovakvu vrstu usluga.

Međutim, nećemo dozvoliti da se promeni tema, a glavna tema je ono što režim Mila Đukanovića radi srpskom narodu i SPC u Crnoj Gori. To što nije pokušano čak ni u tursko vreme, ni njihovo carstvo nije otimalo crkve na takav način, ni ustaška Hrvatska, ni NDH, nekadašnja, kada kažem ustaška Hrvatska mislim na ovu današnju, ni oni nisu donosili takve zakone iako su pokušali da formiraju neke paralelne i kanonski nepriznate pravoslavne crkve, ali režim Mila Đukanovića to radi.

Kolika je njegova sramota što to radi, tolika je sramota i vas koji ćutite i sada vidite da je bilo malo više pameti i jutros da ste poslušali kada sam o ovome govorio možda do ovog incidenta ne bi došlo. Možda vam ne bi na taj način bio potreban.

Bolje je, dame i gospodo, naknadna pamet nego nikakva i to što pre shvatite to će bolje biti i nama i građanima Srbije. Vi se ovde sada ređate jedan po jedan i govorite kako je strašan taj Boško. Meni uopšte nije strašan i mi smo na vreme rekli ko je on i šta je, ali pogledajte, vas je ovde skoro 200, nas radikala je 20 ali nikada ne bismo dozvolili da nam nalupa šefa poslaničke grupe kao što je to uradio… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo je čuti kako pojedini poslanici pravilno razmišljaju, ali je problem što se ta njihova razmišljanja ne slažu sa stavovima Vlade koju podržavaju.

Tačka o kojoj mi danas diskutujemo je zapravo još jedna potvrda da Srbija i dalje i da vlast u Srbiji, pre svega režim nema nikakvu ideju šta i kako dalje, već je ovde apsolutno sve marketing.

Vi nikakve nacionalne interese niste utvrdili, vi nikakvu nacionalnu strategiju niste utvrdili, vi ni jedan potez ne povlačite planski, već se sve radi od danas do sutra. Sve je marketing, pa ako ponestane ideja, prva koja vam padne na pamet, kakva god bila, vi krećete u realizaciju, vi krećete u obećanja i znate, u ostalom, šta god da bude kasnije od toga vi ćete tu jednu obmanu zameniti drugom, trećom, petom, desetom i tako vi vladate, evo, već Bogami, osmu godinu.

Vi pričate nama kako je izuzetno dobro što se otvaraju, odnosno što se ti granični prelazi, kako vi kažete, oslobađaju nepotrebnih papira, kako će se sad lakše putovati, kako će sad naša privreda procvetati. Valjda ćemo mi Makedoncima izvoziti paradajz i šiptarima, a ne oni nama. Ali, sve su to zapravo prazne reči.

Voleo bih da vi, gospodine Vulin, da nama pokažete neki zvaničan dokument i zvaničnu analizu koju je uradilo Ministarstvo odbrane vezano za eventualnu implementaciju tog sporazuma i za eventualno uspostavljanje „mini Šengena“, da vidimo mi kako će eventualno uspostavljanje „mini Šengena“ uticati na bezbednost u Srbiji. Evo, dajte odmah nam pokažite i da vidimo koliko ste takvih studija izradili i recite nam koliko je drugih ministarstava izradilo slične studije.

Da ste vi iole ozbiljni ljudi i da ste iole ozbiljan režim, vi biste ozbiljno i dugo, prvo, analizirali sve moguće posledice sklapanja pojedinih sporazuma, pa tek onda eventualno pristupili njihovom sklapanju i njihovom promovisanju.

Vi ste nastavili tamo gde su žuti stali. Ne samo da ste nasledili kadrove, vi se nasledili njihovu ideologiju i kao što su oni kao Švaba - tra-la-la ponavljali priču, praznu priču o toj nekoj svetloj evropskoj budućnosti, to radite i vi. Jedini je problem što, evo, za koji dan stiže i 2020. godina i punih 20 godina od petooktobarske buldožer revolucije, a vi ste podjednako udaljeni od EU danas kao što ste bili i pre 20 godina. To govori ne samo o nesposobnosti svih proevropskih režima koji su uništavali Srbiju od 2000. godine do danas, već potpuno jasno govori i o činjenici da vas ta tzv. Evropa ne želi.

I predsednik Srbije je rekao – sve i da ispunimo sve uslove nije siguran da bi Srbija bila član 2025. godine, sutra da ispunimo sve uslove i naravno da ne bismo bili i nećemo biti ni 2035. godine i nije to uopšte problematično, hvala Bogu što nećemo, ali je problem što vi uporno postupate po ultimatumima i po diktatu koji dolazi iz EU.

Da je ta šarena laža blizu, da je ta šargarepa blizu, a vama i Evrope više ni tom šargarepom ne mašu, a čini se da vi sve više i više entuzijazma imate i da ste sve servilniji kako vam stiže jedan po jedan predstavnik EU, vi se poubijaste ovde ko će pre da ispuni njihove uslove. Menjate zakone, menjate članove REM-a, odlažete kako, sami kažete, datum izbora. Možda se suprotno Ustavu i zakonu odložili i lokalne izbore u nekoliko opština u Srbiji. Možda zato ne raspisujte izbore na KiM u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.

Međutim, kako nestane drugih ideja, vi kažete „mini Šengen“. Šta vi mislite, gospodine Vulin, koliko će Srba kada se otvore granice pohitati u Albaniju ili na KiM, lepo na autobus pa put Prištine ili put Tirane, da tamo nađu posao i da tamo nađu sreću za sebe i svoju porodicu? Šta mislite koliko će takvih biti?

(Aleksandar Vulin dobacuje.)

Malo glasnije, ministre, ne mogu da vas čujem. Malo glasnije morate.

Kasnije ćete? Dobro.

Slično je i sa trgovinom. Znate, kao što se u Hrvatskoj ne kupuje roba iz Srbije samo zato što je iz Srbije i nema potrebe da vode posebnu kampanju jer oni gaje tu bolesnu mržnju prema srpskom narodu, znate naš narod kaže – poturica gori od Srbina i tako će biti slično i sa ovim, gori od Turčina, pardon, tako će biti ukoliko se uspostavi i „mini Šengen“.

Druga stvar, mi smo članica CEFTE, gospodine Vulin. Da li vi kao ministar u Vladi Republike Srbije možete da odgovorite na jedno prosto pitanje? Ana Brnabić, predsednik Vlade je obećala građanima Srbije da će pokrenuti postupak pred Arbitražnim sudom CEFTA zbog toga što je Priština uvela, jednostrano kršeći odredbe CEFTA sporazuma, koji je u ime KiM potpisao UNMIK, takse od 100% i obećala je Ana Brnabić da će pokrenuti spor pred Arbitražnim sudom CEFTA. Da li je to urađeno, gospodine Vulin, ili nije?

Postavio sam i poslaničko pitanje u pisanoj formi, pitao nekoliko ministara, Anu Brnabić nismo videli, nisam imao duže vreme priliku da je pitam, međutim, odgovora nema. Recite građanima Srbije, to ste dužni, da li je takav zahtev podnet ili nije, jer postavlja se pitanje, ako u okviru CEFTA sporazuma gde je Srbija član, vi niste u stanju da zaštitite interese srpske privrede, a značajno je smanjen plasman proizvoda iz centralne Srbije na teritoriju KiM, zašto vi mislite da ćete biti u stanju da zaštitite interese privrednika iz centralne Srbije u okviru bilo kog sporazuma i dalje, bilo šta što je u interesu Srbije i srpskog naroda se ne primenjuje.

Vi ste se hvalili time da ste ispunili sve obaveze Srbije prema Briselskim sporazumima, i kukumavčite, kažete oni su imali samo jedan, pa ni taj jedan ne ispunjavaju već evo, šest godina. Da li je to za pohvalu i zašto to nije jedan od uslova za nastavak pregovor. Svojevremeno ste govorili ako se dole formiraju vojne snage, vojska Kosova, kako je oni zovu, neće biti pregovora, i taj uslov ste sada zaboravili. Sada se samo traži da se povuku takse. Zašto ne tražite formiranje zajednice srpskih opština? Ne zato što će imati neki uticaj, ako slučajno bude formirane, ne zato što će imati neki značaj, već zato što šiptarska strana to nikada neće uraditi, i to je način da se zaustave ti pregovori koji Srbiji ne mogu doneti ništa dobro.

Vi ste juče govorili, gospodine Vulin o nacionalnoj strategiji odbrane i kažete po prvi put država Srbija se obavezala da zaštiti Srbe bez obzira na to gde žive, da zaštiti slobodu veroispovesti. Ne znam da li vas je neko obavestio, dobar saradnik vašeg režima Milo Đukanović, suprotno svim zakonima i civilizacijskim normama otima imovinu SPC u Crnoj Gori, otima pravo svojine. Vučić kaže – šta god kada bismo rekli to bi bilo mešanje u unutrašnje stvari druge države, čak i kada se otima pravo svojine, kada se otimaju manastiri, kada se otimaju svetinje. Da li će oteti i mošti Svetog Vasilija? Može li se i to zakonom i može li se na bilo koji način isprovocirati neko iz Vlade Republike Srbije da makar digne glas i pokaže da Srbi u Crnoj Gori nisu sami.

Vi gospodine Vulin, govorite o nacionalnoj strategiji odbrane a 82 dana u pionirskom parku štrajkuju, protestuju, traže svoja prava ratni vojni invalidi i veterani proteklih ratova. Koja strategija, ako mi ne poštujemo ratne vojne invalide i veterane? Koliko se puta u Narodnoj skupštini Republike Srbije razgovaralo o LGBT populaciji, bitno da ste regulisali njihova navodna, prava, bitno da ste amnestirali dezertere i vi i vaši prethodnici, ali zato vas ne zanimaju veterani i ratni vojni invalidi. Zašto? Zato što su možda previše pristojni za vaš ukus. Zato što nisu ko taksisti blokirali centralne beogradske ulice da bi dobili subvencije i da bi rešili svoj problem.

Vi niste navikli da neko na pristojan i civilizovan način strpljivo i istrajno iskazuje svoj stav i bori se za svoja prava, i oni su očigledno rešeni da to čine dok nekog u Vladi Republike Srbije i u režimu ne postane sramota, i dok ne kaže – evo, malo ćemo se pomeriti i potruditi da saslušamo te ljude i da uvažimo prava koja oni traže.

Znate, nemojte misliti, znamo mi zašto se ćuti i povodom ratnih vojnih invalida i povodom otimanja imovine SPC u Crnoj Gori. Zar, Aleksandar Vučić, koji je dobio najviši orden SPC, za delatnu ljubav prema crkvi nije trebao da bude prvi koji će reagovati, ali ima izgleda i nekih veza koje su starije, poput one iz pariskog RIC-a, kada su se slučajno sastali Toma Nikolić, Aleksandar Vučić, Stanko Subotić Cane žabac, kralj duvanske mafije i Milo Đukanović. Po meni je to jedini razlog što se ne reaguje, a to je vaša dužnost.

Mislim da je sada jasno, gospodine Marinkoviću, da imam pravo na repliku, pominjao me je gospodin Marinković.

Ja sam, naime, napravio lapsus i umesto – poturica gori od Turčina, rekao – poturica gori od Srbina. To je, kako kaže Marijan Rističević, to je uvreda za Srbe, jer Marijan Rističević valjda tvrdi da su poturice bolji od Srba. Jel to tvrdite gospodine Rističeviću? Ako je to uvredljivo, taj lapsus, onda ispada da su poturice bolje od Srba. Naravno da nisu i bolje bi vam bilo da pazite kada izazivate replike, kao što i gospodinu Markoviću, koji mene ispravlja, govoreći o istorijskom sastanku u Ricu, na kome su prisustvovali i Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Stanko Subotić Cane Žabac, Milo Đukanović, i on kaže da je bio Milovan Brkić. Nije, nego je bio Marić. Marić je bio, pomešali ste gospodine Markoviću, vi ste tada sa devojkom bili u onom upravnom odboru, pa se niste u to vreme mnogo bavili politikom.

Što se tiče gospodina ministra, meni je drago gospodine Vulin da ste vi priznali da nemate ni jedan dokument i ni jednu analizu da nije uradilo Ministarstvo odbrane kako bi eventualno pristupanje tom tzv. „mini Šengenu“ uticalo na bezbednost Srbije. Ako je to što ponovo formirate 63. padobransku i 72. brigadu za specijalna dejstva, ako je to odgovor gospodine Vulin, onda svaka vam čast.

Dakle, to su jedinice koje su ovenčane slavom, koje su legendarne i mi iz SRS pozdravljamo takve poteze. Oni će doprineti podizanju nacionalne svesti, ali nije dovoljno samo vratiti jedinice, treba i ljude koji su krvarili u tim jedinicama, a 82 dana štrajkuju u Pionirskom parku, treba i njih malo pogledati i saslušati.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan od predloga koji mi srpski radikali uporno godinama ponavljamo na početku svake sednice.

Ako možete samo, Gospođo Gojković, da obezbedite red u sali, neki poslanici još uvek se nisu umirili. Dakle, vi očigledno niste u stanju da funkcionišete bez pritiska, navikli ste na ovo zvonce i dok ga ne čujete ne može u ovoj sali da zavlada mir, kao što ne možete ni da glasate.

Srpska radikalna stranka uporno pokušava da vas ubedi da neke od problema koje imamo u državi rešavamo kroz institucije Republike Srbije. Međutim, vi to očigledno nećete i jedan od takvih primera je upravo i ubistvo Zorana Đinđića, čiju političku pozadinu, a i mnoge detalje same likvidacije do dana današnjeg vi niste istražili, niste razjasnili i čini mi se da i vama, kao i njegovim saradnicima u ono vreme kada je ubijen Zoran Đinđić vredi više mrtav, nego što je vredeo živ.

Potpuno je bilo očigledno da tako misle i njegovi nalogodavci sa zapada i zbog toga se u Srbiji mnoge stvari ponavljaju, zbog toga se u Srbiji ne rešavaju ni atentati.

Mi smo evo, i to je možda prilika da se podsetimo, bili da kažem savremenici, ne možda svedoci, jer pitanje je dali se to i desilo, navodnog atentata na predsednika Republike, Aleksandra Vučića. I upregli se svi državni organi, upregle se sve bezbednosne službe i šta su otkrili? Ništa.

Slušala javnost danima kako je u Jajincima bilo, da li 97 ili 197 bezbednosno interesantnih osoba, kako je pronađen ogroman arsenal oružja, kako su hteli da ubiju prvo njega, pa onda nekog od članova njegove porodice. Međutim, na kraju ništa.

Kakva ste vi vlast i kakav ste vi režim kada vi ne želite da se sazna istina ni o ubistvu bivšeg predsednika Vlade, niti navodnim atentatima na sadašnjeg predsednika Republike, a nekadašnjeg predsednika Vlade?

Dakle, pod vlašću SNS sve u Srbiji je apsolutna farsa, vi sve shvatate neozbiljno, a onda kukumavčite kao ovi ili oni priželjkuju nečiju smrt.

Dame i gospodo, da ste pre tri godine kada sam predložio ovu dopunu dnevnog reda imali makar malo političke mudrosti, da ste politički mogli da sagledate šta je ono što vas očekuje, ja sam siguran da bi ste vi ovaj predlog prihvatili.

To je bila prilika da Narodna skupština utvrdi kakve su se sve nepravilnosti dogodile prilikom prethodnih parlamentarnih izbora i to je bilo pravo vreme da se regulišu na pravno valjan način, blagovremeno, izborni uslovi.

Vi ste ovako došli do toga da svakodnevno sramotite Srbiju, da pod pritiskom stranaca menjate zakone u poslednjem trenutku, iako postoje pravila demokratska koja kažu da se ne sme, makar godinu dana, pred same izbore menjati bilo šta od izbornog zakonodavstva.

Vi ste doživeli da vam evropski parlamentarci, koji ne znače mnogo ni u sopstvenim državama, drže predavanja, da vas okupljaju, neke po restoranima, neke po predvorjima hotela, neke ovde u malim skupštinskim salama i po kabinetima i da vam diktiraju uslove koje morate da ispunite kako bi EU bila zadovoljna sa vama.

Kakve veze ima EU sa datumom održavanja izbora u Srbiji? Kakve veze ima EU sa članovima REM? Zar niste svi vi do juče tvrdili da je zahtev opozicije, proevropske opozicije, da se biraju novi članovi REM, nešto što je bespredmetno, nešto što je protiv zakonito i nešto što je apsolutno nemoguće. Onda preko noći ono što je bilo nemoguće postane moguće.

Vi pod pritiskom nekakve Tanje Fajon, onoga „Frankenšatjna“ i još nekoliko njih koji vam dolaze kao evropski izaslanici, ja moram primetiti da nikada više zapadnih emisara po različitim pitanjima nije bilo u Srbiji, vi ste dužni da to ispunjavate. Tu se ne radi o bilo kakvom partnerstvu, ne radi se o bilo kakvom dogovoru, već se radi o diktatu, o stranom diktatu i veliko je pitanje da li je Srbija suverena država i može li se suverenom državom nazvati ona u kojoj niži evropski činovnici diktiraju kada će biti održani izbori, kakvi će biti izborni zakoni, kakav će biti sastav REM, da li je legalna i legitimna blokada RTS i mnogo toga drugog.

Hajte jednom, odbrusite… (Isključen mikrofon)

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, vidite kakvo oduševljenje vlada kod poslanika vladajuće koalicije. Verujte da ništa nije bilo manje moje dok sam slušao prethodne govornike.

Posebno moram apostrofirati ovo što je rekao gospodin Arsić i moram pohvaliti da je zaista bio pravi izbor da poslanička grupa SNS njega, kao očiglednog ekonomskog eksperta, odredi upravo za ovu tačku. Jer, verujte da svako javljanje gospodina Arsića daje jedan nemerljivi doprinos ekonomskoj nauci. Ja se samo pitam, da ga nije u onom petnaestom minutu napala ona muva, šta bismo sve saznali do kraja? Možda da vi proverite da to nije bila teledirigovana muva, da je nije poslao Bastać, da je nije poslao Đilas, jer onakvi nasrtaji u trenucima najveće elokvencije gospodina Arsića, to se zaista retko viđa.

Mi smo čuli od prethodnih govornika kako mi iz opozicije više ne bismo smeli da govorimo da se u Srbiji loše živi, da je to stvar prošlosti i da jednostavno takvi argumenti više ne dolaze u obzir.

Međutim, postoji tu jedan problem, a to je zvanična evidencija državnih organa Republike Srbije. I kada se god pogledaju ti podaci, mi vidimo da je danas u Srbiji situacija gora nego što je ikada bila.

Ja sam vama, gospodine ministre, dokazao u jednoj od prethodnih diskusija da je realna vrednost penzija danas svega 86% u odnosu na vrednost penzija iz 2012. godine. Vi pričate uporno o tome kako raste BDP, kako imamo fantastičan treći kvartal u 2019. godini, kako je Srbija zemlja blagostanja i kako živimo u zlatnom dobu. Međutim, kada pogledamo referentne statistike, posebno one koje dolaze iz EU, evo, npr. ja sam uzeo danas statistiku Eurostata, vidimo da je zapravo neuporedivo, neuporedivo gore.

Ako je verovati vašim mentorima iz EU, ekonomski porast u Srbiji od 2012. do 2016. godine iznosi svega 2,07% i ti podaci su potpuno poražavajući. Istovremeno, prosečan rast BDP-a u Evrozoni je bio 10,11%. Naravno, od najmoćnijih zemalja, ekonomski najmoćnijih, ne možete očekivati da taj rast bude veliki, ali u tom periodu u Nemačkoj je bio 15,9%. U Bugarskoj, siromašnoj Bugarskoj, sa kojom se donekle možemo upoređivati, iako je BDP po glavi stanovnika kod nas značajno manji, njihov rast je bio 14,71%, dakle, sedam puta veći rast u navedenom periodu nego što je bio rast u zemlji Srbiji.

U Rumuniji, pazite, u Rumuniji, koja ima praktično duplo veći BDP po glavi stanovnika u odnosu na Srbiju, rast u navedenom periodu je iznosio 27,21%, što je nekih 13,5 puta više nego u Srbiji. Da ne govorim o manjim državama poput Malte, koja je imala u navedenom periodu rast BPD-a od 44,84%.

E, sve ovo, gospodo draga, govori koliko je loša situacija u Srbiji i govori da jednostavno Srbija ovim tempom ne samo da nikada neće stići zemlje EU, već se taj jaz ekonomski između nas i njih produbljuje.

Ono što je posebno, takođe, zabrinjavajuće je činjenica da je paritet kupovne moći zemalja EU i Srbije izuzetno loš i da se ne povećava, već stagnira u prethodnih šest ili sedam godina. To govori da nema nikakvog realnog povećanja i da vaše kvazi ekonomske mere jednostavno ništa dobro građanima Srbije nisu donele.

Da se vratim na gospodina Arsića, kao ekonomskog eksperta SNS. On je izneo jedan fascinantan podatak. Kaže da je 2012. godine, ne Vlada, to je posebno istakao, nego poslanička grupa SNS podnela Zakon o javnim nabavkama, to je bio jedan od prvih zakona novoformiranog režima, i kaže taj je zakon izdržao sve probe na koje je stavljen. Sada kako to objasniti u kontekstu činjenice da je taj zakon doživeo izmene i dopune i da taj zakon nije bio dovoljno dobar, već ste morali, ko zna koliko puta, da pribegavate donošenju leks specijalisa da biste izvrdali odredbama toga zakona. Tako je bilo i sa „Beogradom na vodi“, tako je bilo sa izgradnjom Moravskog koridora, koji ste započeli da li juče ili kada je bilo. Postavlja se pitanje - zašto vi danas taj zakon ukidate, ukoliko je on toliko dobar? Pa, nije dobar, naravno da nije dobar. Da je dobar, ne biste donosili novi. Vi jednostavno više ni sami sebe ne možete da ubedite u to što pričate. Vi se povodite za onom krilaticom da sto puta ponovljena laž postaje istina, ali vas demantuju zvanični podaci i zvanične statistike.

(Aleksandar Marković: Ostavi vreme za Mirčića.)

Evo, javlja se gospodin Marković, to je još jedan od ekonomskih eksperata SNS. Da ponovim, Aleksandar Marković ekonomski ekspert.

Dobro bi bilo da čujemo mi od gospodina Arsića, verujte ja sam zadivljen njegovim znanjem, dobro bi bilo da čujemo šta je on u stvari po zanimanju, šta je on po struci? Gospodin Arsić, dok je bio u SRS, moram priznati da nije bio jedan od onih koji je mnogo obećavao, niti je bio među najlepšima, niti je bio među najpametnijima. Po obrazovanju je imao u to vreme završenu srednju elektrotehničku školu, dakle bio je srednji elektrotehničar. Nije mu prijalo da to stavi kao zanimanje, pa je kao zanimanje stavljao privatni preduzetnik.

E, sada, on je konačno negde na pragu šeste decenije života izgleda završio fakultet, postao ekonomista, tako mu piše na ovoj poslednjoj listi SNS. Ne verujem da je završavao srednju ekonomsku školu, mada bi onda bio ekonomski tehničar. Pa me sada zanima, da vidimo koji je to stepen znanja i gde je on stekao sve ove veštine i sposobnosti kojima praktično svakodnevno zadivljuje i nas iz poslaničke grupe SRS, ali još više i celokupnu javnost u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram reći da podržavam prethodni amandman i da bih iskreno bio šokiran kada Vlada Republike Srbije ne bi prihvatila taj amandman i kada bi i dalje Vlada Republike Srbije bila za to da neka televizija u Srbiji emituje program da bude registrovana u Luksemburgu, da ne plaća porez i da na taj način praktično pravi ludima sve građane Srbije koji porez plaćaju. Činjenica da punih sedam godina SNS tako nešto dozvoljava, za mene je neverovatna, ali evo da vidimo da li će se ova pljačka završiti.

Zaista se slažem sa ovima koji su prethodno govorili. Reč je o ogromnoj pljački, ali da vidimo da li će vaša Vlada i vaš režim i dalje dozvoljavati pojedincima da pljačkaju Srbiju i da vidimo za šta se to dozvoljava.

Znate, izašao je spisak ovih poreskih dužnika. Neki duguju milijarde. Kako je moguće da običnim građanima, koji ne plate onu kvartalnu ratu za porez za nepokretnost, stižu opomene, preti se privatnim izvršiteljima za nekoliko hiljada dinara? Kako je moguće da neko duguje 70 ili 80 milijardi dinara po pitanju poreza da duguje godinama, da se taj poreski dug povećava, a da im se ne oduzima PIB. Ovde je još gora situacija, ovi ljudi i nemaju PIB. Nemaju nikakvu čak ni obavezu da plaćaju bilo šta Republici Srbiji i to režim toleriše.

E sad, da li to znači da su oni deo tog režima ili to znači da su vam gazde iste, pa da ne smete vašim gazdama iz EU i sa zapada da se zamerate, ja mislim da je pre ipak ovo drugo.

Dobro je rekla i gospođa koja je prethodno govorila, koja kaže – neće ovaj zakon mnogo promeniti i neće garantovati nikome pobedu na izborima. Ja sam potpuno siguran da ovaj zakon neće promeniti ništa, jer kakav god da je zakon, vi ga poštovati nećete.

I prethodni, odnosno ovaj aktuelni zakon da ste poštovali i mnoge druge zakone da poštujete, brojnih zloupotreba koje obeležavaju vaš režim ne bi bili, ali šta je za vas zakon? Ništa. U vašim rukama je i tužilaštvo i sudovi, a zakone gazite kako vam padne na pamet.

Zašto se zapravo zakoni donose? Vi ovaj zakon donosite jer morate da ispunite obaveze koje ste preuzeli prema Tanji Fajon, prema onome „frankeštajnu“. Naravno, to ironično kažem, ali za Srbiju ti ljudi i jesu „frankeštajni“, jer nam ništa dobro ne donose, a dolaze da ucenjuju svaki režim. Kao što su ucenjivali i prethodni, tako danas ucenjuju i vas.

Maločas Aleksandar Marković kaže – ne, oni nama ne naređuju, to su, kaže, preporuke. Nisu to nikakve preporuke, to su obaveze. Vama Tanja Fajon jasno kaže da 60% obaveza koje ste preuzeli niste ispunili, da ste ispunili samo 40%. To znači da ćete morati još zakona da donesete.

Kaže ona da treba preispitati vreme održavanja izbora. Tu se vidi sva vaša nedoslednost, tu se vidi da se vaša vlast odlikuje jedino slepom poslušnošću, snishodljivošću, poslušsništvom. To je ono što vas odlikuje.

Kada smo mi srpski radikali vama ovde govorili da se otvori dijalog o svim tim pitanja spornim, izbornim u Narodnoj skupštini, da se rešava u okviru institucija, tada ste ćutali. Tada nije bilo zvonceta da vam naredi da glasate i onda vam se to obilo o glavu. Niste slušali razum, a sada ćete slušati svoje gazde sa zapada. Dozvolili ste sebi da ponizite Srbiju da je vratite 20 godina unazad i da opet pod patronatom stranaca razgovarate sa ovima iz proevropske opozicije i da ispunjavate naloge sa zapada.

Vi pričate da su oni lopovi, da su pljačkaši, da su ovakvi i onakvi, ali niko od njih u zatvoru da završi. S druge strane, zašto vi razgovarate sa takvim ljudima? Pričate, upadaju nasilno u Skupštinu. Koliko ste krivičnih prijava podneli? Evo, obećao je gospodin Marković da će pokazati krivične prijave koje je navodno podneo zbog toga što su žuti lopovi, kako je rekao, stotine miliona evra opljačkali samo na opštini Vračar.

Evo, sa opravdanjem, kolege kažu da ne veruju. Ne verujem ni ja. Da je imao bilo kakvu krivičnu prijavu, on bi je doneo. Znači, to je laž. Vi štitite te žute lopove. Štitite ih zato što su vas napravili, zato što su vas finansirali, zato što delite istu ideologiju, zato što delite kadar, i što je najbitnije, delite gazde. Gazde su vam iste. Zapadne zemlje koje su neprijatelji Srbije gazde su vama kao što su bile gazde i žutima.

Po Poslovniku, gospodine Arsiću. Ja sam vam pokazao Poslovnik. Mislim da ste videli, ali dobro.

Povređen je član 104, gospodine Arsiću, koji govori o pravu na repliku i tu stoji: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste grupe, navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku“.

Ovde apsolutno ništa. Niti je bilo uvredljivih izraza između ove gospode koja su razmenjivala replike, niti je bilo šta pogrešno protumačeno. Oni su deo iste vladajuće koalicije. Ako imaju potrebu da se ispričaju, za to im možete vi kao potpredsednik Narodne skupštine obezbediti neku manju salu, ali bez direktnog televizijskog prenosa.

Mi smo se ovde, gospodine Arsiću, okupili konkretnim povodom, a konkretan povod je trenutno amandmani na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Ako želite, možete vi, vi ste moćni veoma, možete zakazati sednicu da bude jedna tačka slobodna tema i da se javi i da priča ko šta hoće, šta mu padne na pamet, o bilo čemu. Tako i jeste ovo izgledalo, ali danas nije taj dan.

Još jedna stvar, gospodine Arsiću. Na dva minuta i 42 sekunde vi govorniku kažete – privodite kraju, onako očinski. Znate, stav 4. člana 104. kaže da replika ne može trajati duže od dva minuta. Dakle, morate poštovati Poslovnik, gospodine Arsiću. Vi to ne činite i ovo je sramno potpuno što radite.