Dobro je to, gospodine Stojmiroviću, i vama, evo, zaista najiskrenije svaka čast što ćete podržati to što smatrate i što je očigledno, u krajnjoj liniji, da jeste u interesu građana Srbije, jer ko može pri zdravom razumu i ko može, ako želi dobro Srbiji, reći da ne bi bilo dobro da se ovakvi podsticaji daju za najsiromašnije opštine?

Lepo primećuje i gospodin Milija Miletić da to jesu najlepše opštine i najrazvijenije. One spadaju u kategoriju devastiranih. Četvrta kategorija je poslednja.

Problem je to što neko misli da će Srbija ojačati i da će se natalitet podići tako što će se davati ogromne subvencije stranim nekim, kako oni kažu, investitorima. Naravno da neće, a pogotovo neće… Dakle, ne samo da neće na taj način napredovati Srbija, već svakako nećemo ni natalitet popraviti.

Natalitet je u Srbiji uvek popravljalo selo. Ako budemo imali konačno zadovoljnog, bogatog srpskog seljaka, onda ćemo imati i bogatu i jaku Srbiju, ali je ovde po sredi drugi problem. Znate, nije dovoljno da vi kao pojedinac kažete – podržaću to, već je poenta da vidimo i zašto vaše kolege, za koje ja takođe pretpostavljam da žele dobro Srbiji, nemaju hrabrosti da podrže predloge koji su očigledno dobri.

Nije ovde Milija Miletić jedini koji podržava vladajuću koaliciju, a koji dolazi iz siromašne opštine. Mnogo je takvih. Pitanje je kako će ti ljudi da se vrate u svoja sela i u svoje gradove i da pogledaju u oči ljudima koji su ih birali i da kažu – e, nismo smeli da glasamo za ono što je za vas dobro.

Problem je to što ste vi i dalje na nivou pojedinaca koji želite dobro Srbiji, ali što najveći deo vaših kolega koji podržava vladajuću koaliciju za tako nešto nema hrabrosti.

Javio sam se za repliku, ali kratko ću. Nije problem.

Po amandmanu.

Dakle, gospodine Janjuševiću, ako sam dobro shvatio i vi ćete podržati ovaj amandman?

Drugo, vi ste rekli da je dobro da se Vlada Srbije bavi time. Nažalost, ne bavi se Vlada, ovo je amandman gospodina Milije Miletića i pitanje je da li će Vlada Republike Srbije ovo podržati.

Treća stvar, kada nabrajate te prirodne lepote, jeste zaista i Zlatar lep i Nova Varoš i Priboj i kažete sve lepši i lepši Priboj. Da li je lepši Priboj otkada se u njemu proizvodi „mercedes“? Da li je lepši Priboj od kada ne radi FAP, koji je bio simbol tog Priboja? Nisu gospodine Janjuševiću stvari u Srbiji crno-bele i nemojte pokušavati ni da ih predstavite tako ni da branite neodbranjivo.

Hajde sada da ne bude sve pitanje stranačke propagande. Konačno, ako smo imali jednu korektnu i konkretnu diskusiju i saglasili se oko toga da treba pomoći tim najsiromašnijim opštinama, jer je to jedini način da se spreči i ovoliki ekonomski sunovrat i da se spreči toliki priliv u gradove i da ne postanu sva sela pusta, nemojte odmah kretati sa tom stranačkom propagandom, izgradili smo ovoliko, izgradili smo onoliko, pustite to. Moglo se izgraditi i više, ali to sada nije tema.

Hajde da se vratimo na to i ako ćemo u suštini, da li ste vi sposobni da još nekoga od vaših kolega ubedite da ovaj amandman podrži, pa da svim građanima Srbije bude bolje?

Gospodine Janjuševiću, evo i vi sami kažete da ste FAP zatekli na kolenima, da ste ga zatekli na ivici provalije i onda kažete da ste im pomogli da naprave korak napred. Tačno je tako i bilo.

Ponekad, naš narod ima izreku – ako koza laže, rog ne laže, pa nekada možda i nevoljno kažete istinu i priznate ono što jeste suština.

Niste vi bezgrešni, niti je vaša vlast bezgrešna, niti su građani Priboja za vas glasali zato što ste ugasili FAP. Nemojte vi govoriti o ovim izborima, o onim izborima, na kraju se sudi. Istorija će vama suditi. I „žute“ kada smo slušali 2010, 2011. i 2012. godine, oni su pričali o ovim zlim prethodnicima koji su za sve krivi. To građanima dosadi.

Vi ste u osmoj godini svog mandata, u osmoj godini vlasti. To što se vadite na prethodnike ne govori samo o vašoj nesposobnosti, već govori o licemerju, a evo zašto. Koji prethodnici? Ovi s kojima sedite zajedno u klupama? Ovi koji su deo vladajuće većine? Pa što uzeste i SPS i SPO i Rasima Ljajića i Mlađana Dinkića i pola kadra iz DS, i koje sve tu još od vaših koalicionih partnera, i Kariće? Ne može se ni nabrojiti. Petnaest, 20, koliko ih imate? Promenila se DS sa SNS, ali je priča ostala ista. Ideologiju delite, kadrovska rešenja delite, proevropsku politiku delite. Zato Srbiji ide loše.

Pokušajte da promenite politiku. Nisu dovoljne samo personalne promene.

Gospodine Janjuševiću, vi pravite grdnu grešku. Vi šta god je dobro urađeno, vi kažete - uradio Vučić. Uradio Vučić ovo, uradio ovaj auto-put, uradio onaj auto-put.

Recite mi, gospodine Janjuševiću, gde je auto-put ka Priboju? I tuda je mogao da prođe, pa nema, otišao kod koalicionih partnera za Novi Pazar. Jel tako? Tako je. I to je deo te vaše politike. I to je deo koalicionih partnera koje vučete na grbači a ne morate, jer ste dobili poverenje građana, ali sa njim ne znate šta da uradite. I ne može biti srećna država u kojoj predsednik Vlade, kako vi kažete, treba da ide da razgovara sa finskim inženjerima. To je sumanuto. To je suludo.

Zar vi mislite da treba u jednoj državi jedan čovek da se pita za sve, i za nacionalni stadion i za auto-put i za finske inženjere i za Priboj i za Novu Varoš i za Svrljig i za sve drugo?

I mnogo bitnije pitanje - a šta to, gospodo, govori o svima vama? Šta to govori o ovima koji sede u Vladi? Šta to govori o predsednicima opština? O predsednicima okruga? Šta govori? Ništa. Čekamo Vučića i to je jedina politika.

Ne može se bez institucija. Ne može se bez podele odgovornosti. Ne može jedan čovek da bude država. Nikada u istoriji ni jednoj državi, ni jednom narodu to nije donelo dobro.

Zar nama treba novi Tito? Zar nije srpski narod dovoljno platio tu zabludu bratstva i jedinstva u bivšoj Jugoslaviji i u Kraljevini Jugoslaviji? Pa vi sad pričate - balkanski narodi. Kakvi balkanski narod! Srpski narod! Ne treba nam nikakva balkanska unija. Niste to obećavali građanima Srbije.

Nemate hrabrosti da priznate da nema ništa od Evropske unije i hvala bogu da nema, ali nemojte nas zamlaćivati ni sa balkanskom unijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da će konačno i ministri malo da se uključe. Ako ne, zaista ne znam što sede ovde, bolje da idu u svoja ministarstva, možda im se omakne pa nešto korisno urade i za građane Srbije.

Od jutros mi ponovo slušamo hvalospeve i slušamo koliko je dobro u Srbiji i slušamo da je zlatno doba. Čuli smo upravo i kako je nezaposlenost po prvi put valjda u istoriji Srbije pala ispod 10%, i to je, da kažem, mene ponukalo da se malo pozabavim i ovim zvaničnim podacima i da, pre svega, građanima Srbije, jer je vama apsolutno nemoguće bilo šta dokazati, dokažem i pokažem da je to u stvari samo igra sa statistikom koju vi sprovodite i da se praktično, na osnovu zvaničnih podataka koje objavljuju Republički zavod za statistiku i Nacionalna služba za zapošljavanje i Ministarstvo finansija, veoma teško može utvrditi kakvo je pravo stanje nezaposlenosti, koliki je broj zaposlenih i na osnovu čega vi uopšte te podatke saopštavate.

Prvu, mislim, zabludu koju treba razvejati kod građana Srbije je to da vi broj zaposlenih računate na osnovu, na primer, broja plata koje su isplaćene u prethodnom mesecu, kao što ni prosečne zarade ne računate na osnovu zaista isplaćenih plata, već je i to statistička kategorija.

Kada utvrđujete broj zaposlenih, vi krećete… Dakle, ne radi se o pravom broju zaposlenih u Srbiji, već o nekakvoj statističkoj proceni izvršenoj tako što se anketira mali broj ljudi i onda vas neko pita, ja ću pročitati, kaže – da li ste u toku posmatrane sedmice obavljali bilo kakav posao za zaradu ili prihod koji može biti u gotovini, robi ili uslugama u trajanju od najmanje jednog sata, pazite, zamislite u trajanju najmanje od jednog sata, kod poslodavca, samostalno ili na poljoprivrednom imanju, čak i ako u toku posmatrane sedmice niste primili zaradu ili ostvarili prihod u pomenutim oblicima? Dakle, nikakve apsolutno veze ovo nema sa realnošću, nema veze sa ljudima koji rade, već vidite i sami na osnovu onoga što odluči anketar i što vi na osnovu toga procenite možete reći bilo šta.

Koliko su ove vaše ankete i procene besmislene govore i sledeći podaci. Evo, na primer, 2012. godine ukupan broj zaposlenih je bio milion 866 hiljada građana u Srbiji i tada je zvanična stopa nezaposlenosti bila 23,9%. Sledeće godine milion i 865 hiljada zaposlenih. Dakle, hiljadu zaposlenih manje u Srbiji, a stopa je na volšeban način pala na 22,1%. Zamislite vi koliko je to besmisleno. Hiljadu zaposlenih manje, po logici stvari morala bi rasti stopa nezaposlenosti, a po zvaničnim vašim podacima stopa nezaposlenosti je pala 2% i onda treba neko da vam aplaudira i da kaže koliko je dobro u Srbiji.

Sledeće godine još veće ludilo. Umesto milion i 865 hiljada, sada imamo milion i 845 hiljada zaposlenih. Dvadeset hiljada zaposlenih manje u drugoj godini vašeg režima, a opet na volšeban način stopa nezaposlenosti nastavlja da pada na 19,2%. Izgubite 20.000 zaposlenih u odnosu na prethodnu godinu i smanjite stopu nezaposlenosti za 3%.

Ko je ovde lud? Da li su ovo tačni podaci? Ovo su, da ministra obavestim, zvanični podaci sa sajta Ministarstva finansija. Taj sajt mi je omiljeni u poslednje vreme, najviše volim tamo da odem, da se snabdem podacima i da građanima Srbije ukažem na koje ih sve načine obmanjujete i koliko su vaše statistike lažne, koliko su besmislene i koliko ne znače ništa.

Naredne godine, sa milion i 845 hiljada, tada se menja i metodologija obračuna broja nezaposlenih, navodno raste broj zaposlenih, apsolutni broj, na milion i 896 hiljada. Istovremeno, stopa nezaposlenosti pada na 17,7%. Dakle, jedne godine izgubite 20 hiljada zaposlenih i stopa nezaposlenosti padne za 3%, sledeće godine navodno 40 hiljada novozaposlenih, onda padne stopa manje nego prethodne godine, padne za 1,5%. U kakvoj je ovo korelaciji? Kakvog ovo smisla ima? Nema, mislim, kao što se vidi, apsolutno nikakvog.

Sledeće godine 20.000 novih radnih mesta, a pada stopa inflacije na 15,3%. Dakle, 2,4% pada stopa nezaposlenosti, iako je duplo manje novozaposlenih nego prethodne godine. Kako to može da se objasni? Kako ovo može da se objasni iz godine u godinu, odnosno da su time vaše statistike potpuno besmislene?

Neki anketar pita, da ponovim još jedanput, to čuveno pitanje, dakle, broj zaposlenih utvrđuje se tako što anketar nekoga pita – da li ste u toku posmatrane sedmice obavljali bilo kakav posao za zaradu ili prihod koji može biti u gotovini, robi ili uslugama u trajanju od najmanje jednog sata kod poslodavca, samostalno ili u poljoprivrednom domaćinstvu? Maltene kada pozovu nekoga pa dobiju ženu, domaćicu i pitaju – da li je skuvala ručak ili opeglala veš, ona kaže – jesam, da li je trajalo sat vremena, ona – jeste, jesi li dobila platu, ona – nisam, gotovo zaposlena, ne mora ni da je primi. To je ono što vi radite i to je način na koji obmanjujete građane Srbije.

Zanimljivo je i to što vi u različitim trenucima, onako kako vam odgovara iznosite različite podatke o ukupnom broju nezaposlenih. Da uzmemo primer Aleksandra Vučića. On je ovde tvrdio da je npr. 2013. godine stopa nezaposlenosti bila 28,7%. Prema zvaničnim podacima, koji su raspoloživi, nije. Danas je izneta tvrdnja da je, kaže, trenutna nezaposlenost 9,5%. Ne meri se nezaposlenost trenutno, gospodo.

Vi ste i 2017. godine tvrdili da je nezaposlenost svega 10,6%, i to je u avgustu 2017. godine tvrdio Aleksandar Vučić, pa je zvaničan podatak za 2017. godinu 13,5%. Koga briga za te trenutne podatke koji se apsolutno ne održe do kraja godine i ne mogu biti ni uporedivi sa prethodnim godinama?

Slična je stvar sa mnogim drugim kriterijumima. Znate, vi sada pričate u ovom trenutku o trećem kvartalu. Prema blic proceni privredni rast je 4,7%, i to ste ponovili 100 puta.

Koliki je bio privredni rast u prvom kvartalu? Zašto tad niste na sva zvona pričali po televizijama koliko je mali? Nije vam palo na pamet.

Još jedna stvar, moram ponovo zamoliti ministra finansija da mi da da podatak, odnosno da odgovori na postavljeno poslaničko pitanje i javno na sednici i u pisanoj formi - koliko ste uštedeli time što ste protivustavnim zakonom, koji ste nazvali Zakon o privremenom načinu isplate penzija, kolike su uštede za svaku pojedinu - 2014, 2015, 2016. i 2017. godinu?

Dakle, da vidimo koliko ste oteli sa grbače penzionera, koliko ste zaradili, jer ja tvrdim da ta sredstva za državu nisu velika i da su mogla da se obezbede na mnogo bolje načine nezadirući u ona prava koja su po mom mišljenju nepovrediva. Stečena prava se ne mogu dirati. I vi ste zadrli u to kažete – nije pravo visina penzije, nego je pravo imati penziju.

Vratite novac koji dugujete penzionerima. Vaše hvala ih ne zanima. Kao prvo saopštite tačan podatak koliko ste oteli, a onda vratite, dajte da vidimo kako ćemo te pare vratiti penzionerima, makar onima koji su živi i to sa kamatom.

Povređeno je, gospodine predsedavajući, dostojanstvo Narodne skupštine i činjenica je da ovolika nervoza i ministra i ovih koji pokušavaju da zastupaju neke stavove vladajuće koalicije zapravo govore o tome koliko ni oni sami ne veruju u to što govore.

Vidite, gospodine Mali, koliko je mlak ovaj aplauz kada saopštavate istorijske, navodno istorijske uspehe i rezultate i čudo jedno, ali ne veruju vam čak ni ovi koji vas podržavaju i koji glasaju za vaše predloge zakona.

Gospodine Mali, ja nijedan podatak koji sam saopštio nisam saopštio pogrešno. Svi su apsolutno tačni i svi su sa sajta Ministarstva finansija.

Način na koji ćete vi tumačiti određene podatke ili će to činiti neko drugi je naravno nešto o čemu se može diskutovati. Vi pokušavate, kao što su nekada imali komunisti krilaticu – statistika naša dika, što poželiš ona slika, ja mislim da je to nešto što najbolje opisuje vaš režim.

Vi ste i sami priznali da nemaju nekakve veze neki realni pokazatelji, nego se ovo izračunava na osnovu formule, ovo na osnovu druge formule i to upravo jeste suština i to je ono što sam ja rekao. Dakle, to nije neistina. Nema to veze sa realnim brojem radnih mesta, nego se rade ankete, nego se prave procene i to je statistika.

Građani Srbije, najbolje znaju koliko teško žive. Dokazao sam vam na prethodnim sednicama da je realna vrednost penzija na istorijskom minimumu, da je ona danas na nekih 86,17% u odnosu na osnovicu iz 2012. godine i to je vaš podatak i to je ono što vas boli. To je ono, gospodine ministre, što je suština. Dakle, nemojte se zaklanjati iza lažne statistike.

Gospodine Milićeviću, nisu ovo svakako ni prve ni poslednje uvrede koje je izneo Veroljub Arsić na moj račun, ali znate, uvreda se mora procenjivati po tome od koga dolazi. Kada on kaže da ja ne znam da čitam, kako čovek da mu dogovori.

Znate, ja za razliku od njega i njegovih kolega završio sam državni fakultet, završio sam ga onda kada su bile godine da to završavam. Nisam završavao ni sa 40, ni sa 50. Prema, tome te koji ne znaju da čitaju, a imaju diplome, imaju magistarske i doktorske titule lažne, neka traže u svojim redovima.

Uostalom, niko bolje od predsednika vaše stranke vam nije poručio šta da radite. On sam kaže – cepajte diplome na vreme, nemojte čekati. Pravo da vam kažem, očekivao sam jutros kada samo došao u Skupštinu hrpu papira da pre nego što i vi dođete na tapet, da vi to lepo pocepate i da rešite problem na taj način. Ali, dotični gospodin kada kaže – ja mislim, ja mogu da kažem samo kraj vica – tačka, jer na taj način se ne može raspravljati.

Ono što je možda najbitnije. Evo, slušaju građani Srbije i slušaju ministri prethodnog govornika kako kaže da se ogromna pljačka sprovodi u Srbiji tokom prethodnih godina, pljačka SBB građana Srbije, pljačka budžet. Evo, svi smo šokirani, ali vas pitam zašto niko od vas ništa ne preduzima? Što dozvoljavate pljačku? Zašto ne hapsite lopove? Kako vas nije sramota da vi pričate, vi koji ste na vlasti, vi koji ste sve i svja, da pričate kako neko pljačka građane Srbije, a sedam godina dozvoljavate tu pljačku. Ne možete reći – nismo dogovorni, pa vi ste onda saučesnici ako tu pljačku ne sprečavate, a imate sve instrumente da to učinite u svojim rukama. Imate apsolutnu vlast na svim nivoima. Zašto dozvoljavate pljačku?

Želim, gospodine Milićeviću.
Ja sam se još ranije javio za repliku na izlaganje ministra Đorđevića koji je potpuno pogrešno moje protumačio.

Gospodine Marinkoviću, povredili ste ga tako što ne poštujete redosled govornika. U Poslovniku je određeno da onaj ko se javi za repliku ima prednost. Takođe, je određeno da onaj ko se javi po povredi Poslovnika ima prednost da dobije reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Da li vam je sada jasno?

Moja prijava je bila u sistemu još pre pauze. Vi zloupotrebljavate konstantno poziciju predsedavajućeg i vi i svi drugi koji predsedavaju sednicama i privilegujete na neprimeren način ministre. Malo pre je ministar Mali rekao - evo, pre kraja ovog dela sednice. Otkud on zna kada će biti kraj? Ko je on da završava sednice i delove sednice Narodne skupštine? Konstantno njima dajete prednost kada su u pitanju replike i završavate krug replika onda kada govore poslanici iz vladajućih partija, ili ministri, i to je sramno.

Zar se vi toliko plašite opozicije? Toliko vas bole reči koje iznosimo, argumenti, i ovo malo vremena što imamo. Dvadeset osam minuta, ili 27 ima poslanička grupa SRS za 10 zakona i vama je to mnogo, i to vam je nepodnošljivo. Da li je to demokratija koju propagirate? Onda poništite prijave u sistemu i nastavite dalje kao da se ništa nije desilo.

Još uvek nisam ministru Đorđeviću odgovorio vezano za Ustavni sud. Koliko je govornika u međuvremenu bilo i vi odbijate da date reč. I onda pitate kako ste prekršili Poslovnik.

Dozvolite malo da se rasplamsa ova rasprava i da jedni i drugi iznosimo argumente. Mi se ne plašimo, pa, imajte vi 10 puta više vremena, ali dajte makar i tu mrvicu nama koji smo u opoziciji.

Gospodine Marinkoviću, primetili ste me konačno. Javio sam se u skladu sa članom 104.

Vama je sada smešno. Vi veoma dobro znate da ste prekršili Poslovnik, iako to nećete priznati i veoma dobro znate da ste i te kako imali ne samo procesne mogućnosti, već i procesnu obavezu da mi date reč.

Gospodin Đorđević je meni odgovarao, potpuno pogrešno protumačio moje izlaganje i pričao o nekakvoj odluci Ustavnog suda.

Ja sam tu odluku, gospodine Đorđeviću, pročitao mnogo pre vas, ali vi je izgleda niste pravilno shvatili.

Koji su argumenti koje je taj Ustavni sud upotrebio i koje ste vi naveli? Kaže – opravdan cilj Vlade. Dakle, nije protivustavan zakon zato što je cilj Vlade opravdan?

Pa, kakav Ustavni sud može ciljeve Vlade da ocenjuje da li su opravdani ili ne? Da li je to žuti Ustavni sud, evo, prvo nam to recite, jer sudovi čas valjaju, čas ne valjaju. Tužilaštva čas valjaju, čas ne valjaju. Univerzitet čas valja, čas ne valja.

Drugi argument, kaže da je oduzeto penzionerima srazmerno njihovoj finansijskoj moći. Pa, zar je to argument da se otme penzionerima ono što su pošteno zaradili? Ja mislim da nije. Da je to respektabilan Ustavni sud ,to ne bi bio argument.

I, poslednje, vi kažete – u redu je da se otme penzionerima zato što je privremeno. Do kog trenutka je privremeno? Koliko godina može da bude privremeno? Vi ste najavili – biće godinu dana, pa je bilo mnogo duže od toga. Ako je u redu godinu, ako je u redu četiri godine, onda može biti i 40 godina, opet je privremeno, ili sto.

Dakle, odlučite da li sudovi i druge institucije u Srbiji vrede ili ne vrede, da li se njihove odluke poštuju ili ne.

Evo završavam i neću se više javljati.
Dakle, ne može kada vam odgovara, onda su dobri, a kada vam ne odgovara, onda su žuti lopovi, ovakvi i onakvi.

Dame i gospodo, pa nemojte sada gospodine Nedimoviću da odlazite. Ja se poradovao konačno razgovorljiv ministar, voli da govori o činjenicama, voli da pokazuje zvanične podatke. Evo, gospodine Nedimoviću i ja sam doneo, ali ode gospodin Nedimović i ja se nadam da će gospodin Mali slediti primer svog kolege i da će konačno progovoriti nešto o onome u šta bi najviše trebao da se razume.

Prema podacima Ministarstva finansija i to je za mene bio zapanjujući podatak, realna vrednost penzija je na najnižim granama u poslednjih 20 godina. Da li je to tačno, gospodine Siniša Mali? Da li je tačno da je realna stopa rasta penzija od 2010. godine negativna? Da li je tačno, pošto ne možemo sada raspravljati o vlasti DS, gospodine Siniša Mali, da ako bismo uzeli 2012. godinu kada je vaš režim došao na vlast, ako bismo to uzeli kao osnovicu i kao 100% vrednosti pa primenili ove realne stope rasta kao stoje na sajtu Ministarstva finansija za penzije, govori se o prosečnim penzijama i o proseku u periodu govorim o godinama 2011. godina, 2012. godina, 2013. godina, 2014. godina itd. – na primer 2012. godine realan pad vrednosti je bio 2,2%, 2013. godine je realna stopa rasta bila minus 3,5%, odnosno pad realne vrednosti penzija je bio 3,5%. Ako bismo osnovicu iz 2012. godine od 100% uzeli pa primenili na ove dve negativne stope, to bi značilo da je 2013. godine realna vrednost penzija bila 97,8% od osnovice.

(Predsedavajući: Hvala.)

Imam vreme od poslaničke grupe. Hvala i vama.

A da je 2014. godine vrednost bila 94,37%, 2015. godine sledi najveći pad – čitavih 5,5% i nakon toga penzije dolaze na 87,13% realne vrednosti u odnosu na 2012. godinu i to je najveći pad koji je zabeležen u prethodnih 10 godina.

Imamo 2016. godine rast od 0,1%, tako da su penzije vredele 87,22% u odnosu na 2012. godinu, da bi 2017. godine ponovo imali pad u realnoj vrednosti penzija od 1,2% i tu dolazi do istorijskog minimuma jer 2018. godine realna vrednost prosečne penzije u Srbiji iznosi 86,17% u odnosu na osnovicu iz 2012. godine. To znači da su bile 13,83% manje penzije nego 2012. godine.

Ovo su podaci Ministarstva finansija koje možete naći na sajtu Ministarstva. Ovo je istina i to je ono što vas najviše boli i ta vaša priča kako penzije nikada u istoriji nisu bile veće je laž. Čak i na sajtu Ministarstva finansija se mogu naći realni podaci, a ja pretpostavljam da Siniša Mali zna šta je razlika između nominalne vrednosti i između realne vrednosti koja se dobije kada se uključe i drugi uticaji kao što je rast cena, inflacija i mnoge druge stvari.

(Predsedavajući: Hvala gospodine Šaroviću.)

Najbitnije je, završavam, najbitniji podatak je ono što je realna vrednost penzija i realna kupovna moć, a danas je taj nivo penzije praktično na istorijskom minimumu i zadnje četiri godine su obeležile upravo najniže moguće prosečne penzije u Srbiji.

Dakle, gospodine Mali, koliko god vi pokušavali da zabašurite istinu praznim pričama ostaju činjenice. To što vi pričate jednostavno nije tačno i dokaz za to je na sajtu Ministarstva finansija.

Ja ću još jedanput pročitati sve podatke koji govore da su danas penzije na minimumu u poslednjih 20 godina za koliko su dostupni podaci na sajtu Ministarstva finansija.

Do 2010. godine penzije su konstantno rasle. Od 2012. godine one su u oštrom padu. Ja sam mogao da govorim i o ranijem periodu, uzeo sam u obzir samo period od 2012. godine od kada ste vi na vlasti. Dakle, negativan rast, odnosno pad realne vrednosti prosečne penzije u Srbiji.

Godine 2012, prosečna penzija je bila 23.024 dinara. Da li je to tačno gospodine Mali? Jeste. Ako i jedan podatak nisam rekao tačno, za jedan dinar, ispravite me. Vi umesto toga pričate praznu priču. Pričate ono što ste naučili napamet, a što sa realnošću i realnim pokazateljima nema veze.

Godine 2012, pad realan 2,2%, 2013. godine pad penzija realne vrednosti 3,5%, 2014. godine pad realne vrednosti penzija 2,3%, 2015. godine rekordan pad od 5,5% i to je činjenica i to je istina. Tako ste došli do istorijskog minimuma da u odnosu na 2012. godinu realna vrednost i visina penzija bude 86,17% i to je činjenica. To stoji ja sajtu Ministarstva finansija.

Imali smo jedno povećanje 2016. godine 0,1% i jedno povećanje 2018. godine 3,6%. O tome što vi pričate dali smo jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, vratite ono što dugujete, vratite ono što niste usklađivali penzije, vratite ono što ste protivustavno smanjili osnovicu. To je suština. I to će biti stotine hiljada dinara, a ne 5.000 i neće trebati penzionerima ta crkavica.

Vi odbijate, kao ministar finansija, postavio sam poslaničko pitanje i u pisanoj formi i tražio da odgovorite kolike su uštede za svaku godinu kada je primenjivan taj protivustavni zakon o privremenom načinu isplate penzija za 2014, 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu i vi odbijate da saopštite taj podatak. Vi kao ministar odbijate da odgovorite narodnim poslanicima na pitanje koje je direktno vezano za budžet.

Gospodine Mali, izneli ste još jednu neistinu, rekao sam vam da sam pratio podatke od 2001. godine i to su podaci koji su dostupni na sajtu Ministarstva.

Vi ste maločas rekli da su 2008. godine četiri puta povećane penzije. Dakle, realan rast je tada bio 2008. godine, 14,2%, a od 2010. godine kreće pad. Godine 2010. je bio 5,6%, pa je 2011. godine bio 3,6%, pa 2012. godine 2,2%, dakle, u 2013. godini kada kažete da smo bili na ivici bankrota, penzije su već bile značajno obezvređene. Još jednom vam ponavljam, dajte konkretne podatke. Vaše šarene laže me ne zanimaju.

Druga stvar, vi sa vašim zahvaljivanjem penzionerima ne možete postići bilo kakav efekat. Zar mislite da je neko 40 godina radio i uplaćivao u PIO fond da bi mu se neki Siniša Mali zahvalio nakon što mu je oteo penziju? Ja ništa apsurdnije nisam čuo.

Vratite pare narodu koje ste oteli. Kažete kako je drugačije moglo? Moglo je na 1000 načina. Mogli ste oteti od nevladinih organizacija, mogli ste oteti od mnogo čega drugog, ali od penzionera nemate pravo. To je činjenica. Nisu penzija kategorija koja zavisi od dobre volje režima, pa da kažete dali smo koliko smo imali. I ako je privremeni način isplate, to što ste privremeno umanjeno isplaćivali, sada je vreme da se vrati. Kažete da je sada zlatno doba, nikada veći nije bio budžet. Imate budžet koji je 5,5 milijardi veći nego pre sedam godina. Jel to istina? Jeste. Svaka čast na tolikom budžetu, ali vratite pare građanima Srbije koje ste uzeli.