Gospodine Arsiću, da vi ne razumete to što sam ja rekao, to vam verujem.

Druga stvar, to da sam ja diplomirani pravnik i to je tačno i to ste pogodili. Jedino ne znamo šta ste vi, gospodine Arsiću, ali utvrdićemo narednih dana.

Povređen je član 27. Vi ste dužni da vodite sednice u skladu sa Poslovnikom. Tamo gde vama Poslovnik daje određena ovlašćenja kao predsedavajućem trenutno, to ne znači da vi možete da radite šta vam padne na pamet.

Kada stoji u Poslovniku da vi odlučujete o pravu na repliku, to upravo znači da odlučujete u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa prvim stavom člana 104.

Dakle, ako je ispunjen uslov iz stava 1. vi onda možete nekome omogućiti pravo na repliku. To ne znači da vi kada god vam padne na pamet možete nekome dati da priča kada hoće i koliko hoće.

Dakle, niste dali obrazloženje vezano za onaj deo gde sam vam ukazao da ste nakon dva minuta i 42 sekunde prvi put, i to veoma blago, upozorili govornika rečima – privodite polako kraju. Vi drugim poslanicima, meni pre svega, odmah isključujete mikrofon kada prođe dva minuta i to pokazuje da vi niste dovoljno kvalitetni i zreli da biste obavljali tu funkciju koju, nažalost, obavljate.

Gospodine Arsiću, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ja se izjašnjavam da želim da se Narodna skupština izjasni.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo od gospodina Martinovića, on kaže – ne stidi se toga što je 2012. godine shvatio da je magarac i on se time ponosi. To je, da kažem, u redu. Ja u tome neću da mu smetam.

Mislim da bi bilo dobro da čujemo i nešto više o tom iskustvu. Jeste da Slavica Đukić Dejanović nije trenutno tu, ali da nam objasni on da li se on probudio jedno jutro pa se pogledao u ogledalo i tada to shvatio - kako se to, gospodine Martinoviću, tačno odvijalo. Mislim da bi to javnost volela da zna.

Drugo je pitanje - da li ćete se vi npr. 2020. godine ponovo probuditi pa shvatiti, ne daj Bože, da ste još veći magarac nego što ste bili 2012. godine? Kako, gospodine Martinoviću, da vam bilo ko od građana Srbije nešto veruje? Vi pričate o tome da ste pobeđivali žute, pobeđivali do 2012. godine, pa onda za ove koji su preuzeli ideologiju žutih rekli – ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se, pa im se pridružili.

(Aleksandar Martinović: Tebe sam uvek pobeđivao.)

Niste. Koga ste pobedili?

Ministre koji su procesuirani u to vreme što su imali nelegalne fondove za kupovinu glasova na izborima, ljude koji su bili vrhuška DS koji danas sede u vašim redovima, koji su vam ministri, koji su vam državni sekretari, koji su vam visoki stranački funkcioneri. Kako ste vi to, gospodine Martinoviću, njih pobedili?

Vi pričate o našoj politici. Naša politika je možda dobra, možda nije. To procenjuju građani na izborima, ali za razliku od vas mi u svoju politiku makar verujemo i pričamo ono što mislimo iskreno, a vi danas pričate jedno, sutra ustanete, kažete – ja sam magarac, promenite ploču i terate dalje. To je razlika, gospodine Martinoviću, između vas i nas.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Evo, ja se zaista ne ljutim na gospodina Martinovića, jer kako se naljutiti na nekoga ko sam za sebe kaže da je magarac? Znate.

To što je on mene pokušao da uvredi, pa kaže da sam ja politički jalov, kada čovek razmisli šta to sa druge strane znači, da li to znači da je on politički plodan? Znate, izuzetno plodan, pa malo je radikal, malo je naprednjak, ko zna šta će se kod njega u glavi sledeće roditi?

Dobro bi bilo, gospodine Martinoviću, da vi nama kažete sad, koliko ste vi političkih stranka u svom životu i u svojoj karijeri promenili? To još nismo istraživali, ali znate ta bolest preletaštva, toga ima mnogo i čovek kada jedanput krene tim putem, to onda strmoglavo ide.

Pa, hajte i vi, recite bolje sami na vreme, da ne bude posle, kao što vaš predsednik kaže, cepajte diplome. Ja očekujem da vaše kolege to što pre počnu da rade, jer kada dođete na tapet da se oduzimaju doktorske disertacije, magistarske i da se oduzimaju diplome, falš diplome fakulteta onda je kasno.

Što se tiče politike, niste vi osvajali glasove zahvaljujući uspesima. Osvajali ste zahvaljujući lažima. Prva laž, da ćete po dolasku na vlast preispitati sve protivustavne i protivzakonite sporazume koje su žuti potpisali za KiM. Pa, ste obećali kancelariju za brze odgovore. Gde je ta kancelarija danas? Pa, obećali ste 100 milijardi investicija. Pa, obećali kanal do Soluna. Pa, nema šta niste obećali, obećali mercedes da će da se proizvodi u Priboju. Nema šta vi niste obećali.

Najveća laž možda od svih, obećali ste da nećete ni po koju cenu smanjivati penzije i doveli ste ih na bedan nivo, na mizeran nivo. Oteli ste od onih od kojih nemate pravo. Doveli penziju na 86% onoga iz 2012. godine. E, to ste vi. Zahvaljujući lažima i medijskim manipulacijama sedite u Skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što bih rekao, pre svega zbog građana Srbije, je da kazne koje predviđate za kršenje Zakona o borbi protiv korupcije da su više nego simbolične. Ako to uporedimo sa nekim drugim zakonima videćete da se za saobraćajne prekršaje izriču mnogo manje kazne nego državnim funkcionerima koji podmićuju birače, koji zloupotrebljavaju javne fondove i čine stvari koje bi morale biti neuporedivo, neuporedivo jače kažnjene.

Vi znate, gospodine Marinkoviću, da su svojevremeno predstavnici stranke režima delili ove šporete na drva, delili „Smederevce“. Znači, jedan takav šporet, a oni su ih delili desetine i stotine, košta više nego što su iznosi predviđeni kaznom po ovome zakonu. Mi smo maločas čuli od predstavnika vladajuće koalicije, kažu oni - jeste deli se i pašteta, deli se i ulje, deli se i brašno, ali ne pobeđujemo mi samo zbog toga. I to pokazuje koliko su predstavnici režima i danas dok se razgovara o ovome bahati, a bahati su baš zbog ovih smešnih kazni koje vi predlažete. I do danas je Srbija imala zakone. Ovde nije pitanje zakona, ovde je pitanje nedostatka političke volje da se zakoni sprovedu u delo.

Dakle, dok god vi budete spremni da gazite sve institucije države, od univerziteta, preko sudova, tužilaštava, dotle je potpuno sve jedno šta će u zakonu pisati.

Ja zaista ne znam, gospođo Gojković, o kome govorite i o kakvom triku govorite. Javnosti radi - moja je kartica. I vi to veoma dobro možete da očitate na sistemu. Znači, ni jednog trenutka nisam koristio bilo čiju karticu. I to nema veze sa mnom, nego eventualno može imati sa sistemom.

Dakle, što se tiče ovog zakona, zakon je potpuno besmislen. Mi smo predvideli da se sva tri besmislene dopune ovog zakona brišu. Ako vi na ovaj način pokušavate da se dodvorite vašim zapadnim mentorima, ne partnerima, jer ovde od partnerstva nema ni govora, to građani Srbije treba da znaju.

Predviđate mizerne kazne za one koji zloupotrebljavaju javna preduzeća ili eventualno predviđate da direktor javnog preduzeća bude razrešen. Kad? Kad bude doneta pravosnažna presuda da je neko u kampanji zloupotrebio i resurse javnog preduzeća, radi političke promocije svoje stranke, a takva presuda nikada u istoriji Srbije niti je doneta, niti će biti doneta. I to je svima jasno.

Ako možete da pravite budalama one iz EU na ovaj način, svaka vam čast, ali građane Srbije ili nas, svakako ne možete. Pa, vi godinu dana niste u stanju da razrešite onoga mučenog Babića koji je sam podneo ostavku, iz, navodno, moralnih razloga. Godinu dana niste u stanju da ga razrešite, a treba neko da vam veruje na reč da će sudovi prvo doneti odluku i presudu pravosnažnu da je neko prekršio zakon i zloupotrebio resurse javnog preduzeća, da biste na osnovu te pravosnažne presude onda razrešili nekog direktora. Ovde ništa apsurdnije nema.

Vi veoma dobro znate da u Srbiji tako nešto niti funkcioniše, niti će skoro funkcionisati, jer pre svega ne postoji politička volja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako odustajete vi iz vlasti, iz režima od toga da diskutujete o zakonima, to ne znači da ćemo mi iz opozicije. Mnogi se ponadaše da nećemo stići, ali stigosmo.

Nadam se, gospodine Ružiću, da ćete vi u diskusiji imati malo više da nam kažete od ovoga što ste rekli u svojoj uvodnoj reči, jer mislim da nije korektno. Vi ste bili narodni poslanik i vi veoma dobro znate da nije baš uputno da ministar samo ponovi prvih nekoliko rečenica iz obrazloženja zakona koji mi i onako imamo.

Ako ste smatrali da mi nismo pročitali materijal, tu ste se grdno prevarili, imate dovoljno iskustva, znate da ga mi čitamo, i funkcija ministra bi bila da da neka dodatna objašnjenja.

Imajući u vidu da su se ministri u prethodnom periodu uglavnom pravili mrtvi i da nisu odgovarali ni na koja pitanja, ja se nadam da ćete vi biti nešto aktivniji danas.

Vi veoma dobro znate da je Srpska radikalna stranka protiv tih tzv. evrointegracija i protiv ulaska Srbije u EU, pre svega, zbog činjenice da se većina zemalja EU otvoreno neprijateljski ponaša i prema Republici Srbiji, da ne poštuju naš suverenitet ni teritorijalni integritet i da po pravilu sve obaveze koje Srbija ima oni traže da ispunjavamo, a praktično nijedna obaveza EU prema nama se ne ispunjava.

Vi danas predlažete da Srbija pravi nekakvo novo partnerstvo, da se zajedno sa EU borimo protiv terorizma i protiv teških oblika kriminala, i to je svakako dobra prilika da se razmotri kako funkcionišu oni oblici udruživanja koje već imamo, pre svega Interpol.

Da li možete da nam kažete, gospodine Ružiću, koliko je puta došlo do toga da određena lica po crvenim poternicama, koje je raspisala Srbija, budu uhapšena, a da potom ne budu u skladu sa tim sporazumom isporučena Srbiji? I da nam kažete uporedne podatke, u koliko je slučajeva Srbija, u skladu sa protokolima koje je potpisala sa Interpolom, uhapsila određena lica i isporučila ih državama koje su raspisale te crvene poternice?

Zašto vas to pitam? Evo, vidim da vi klimate, ramenima sležete i kažete da nemate te podatke. Ovde se postavlja pitanje - zašto bismo prihvatali nove obaveze ukoliko je jasno da zapadne zemlje ne ispunjavaju nijednu obavezu prema Srbiji? Ako krenemo od Rezolucije 1244 kao najvažnije, koja je garantovala i teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije nad Kosovom i Metohijom, nikada obaveze koje su u korist Srbije, u korist srpskog naroda, a pre svega vraćanje određenog broja vojnika i policajaca, uspostavljanje carinske službe od strane državnih organa Republike Srbije, to nikada nije ostvareno.

Da stvar bude još gora i da sramota i vaša i Vlade kojoj pripadate bude još veća, ja bih voleo da čujem kada ste vi poslednji put zatražili da se ispune te obaveze koje su važeće? Vi to veoma dobro znate. To što vi navodno pregovarate o nekakvom kompromisu, ja se nadam da ga nikada nećete ostvariti, jer taj kompromis svakako ne može biti u interesu srpskog naroda, niti se može praviti kompromis u državi. Državu ili imate ili nemate.

Mnogo puta su šiptarski zločinci ili ustaški zločinci hapšeni upravo u zapadnim zemljama, ali nikada ni jedan od njih nije isporučen Republici Srbiji. Postavlja se pitanje – zašto Srbija i dalje uredno ispunjava svoje obaveze, ako niko drugi nije u stanju i nije u obavezi da ispuni bilo šta što ide u našu korist?

Vi ste potpisali CEFTA sporazum, odnosno vladajuća većina, možda ne Vlada u kojoj sedite, ali vladajuća većina i stranka kojoj pripadate. Prošlo je više od godinu dana, gospodine Ružiću, od kako je Priština uvela taksu, najpre, 10%, a potom i 100% na sve proizvode iz Srbije, kršeći na taj način CEFTA sporazum koji je potpisao UNMIK.

Mi smo čuli najavu od predsednika Vlade Republike Srbije, Ane Brnabić, da će, nakon isteka roka od 90 dana, a to je rok u kome se može i treba rešiti taj problem, ukoliko taj problem ne bude rešen, Srbija uputiti žalbu nadležnom sudu CEFTA, Arbitražnom sudu. Pitam vas, gospodine Ružiću, da li je Srbija tu tužbu podnela? Nisam siguran da me čuje gospodin Ružić od buke u sali, pa ću ponoviti još jedanputa – da li je u skladu sa najavama koje smo čuli u javnosti Srbija podnela arbitražnu tužbu, odnosno tužbu Arbitražnom sudu CEFTA zbog taksi koje je Priština uvela na proizvode koji dolaze iz Srbije? Ukoliko jeste, kada je ta tužba podneta? Ukoliko nije, zašto takva tužba nije podneta?

Vi ste, gospodine Ružiću, potpisali Briselski sporazum i ti sporazumi, uprkos tome što je državno rukovodstvo Republike Srbije tada ubeđivalo građane da je to veliki dan, da je to dan za slavlje, da građani Srbije i posebno oni koji žive na Kosovu i Metohiji treba da se raduju, onaj ekspert za aplaudiranje Marko Đurić je rekao da smo pobedili pet nula šiptarsku stranu u tim pregovorima…

Međutim, obaveze koje su utvrđene tim sporazumom odnosile su se uglavnom na Srbiju, Srbija je sve svoje obaveze ispunila, a šiptarska strana je imala samo jednu obavezu, a to je da bude formirana Zajednica srpskih opština koja je opet, uprkos onome što ste vi iz vlasti govorili, negde na nivou nevladine organizacije. Vaše prazne priče da će navodno ta organizacija imati grb, himnu i zastavu ne znače apsolutno ništa, jer bilo koje nevladino udruženje može imati svoj amblem, može imati himnu, svečanu pesmu, kako god to da nazovete, ali ne može imati nikakva ovlašćenja.

Upravo tako ni ta Zajednica srpskih opština, koja nema nikakva ovlašćenja, ni takva nije mogla biti formirana jer su po povratku sa pregovora isti ti sa kojima ste pregovarali podneli zahtev tzv. ustavnom sudu Kosova koji je utvrdio da tobože to nije u skladu sa njihovim ustavom i da samim tim oni nemaju nikakvu obavezu.

Zašto niko iz Vlade Republike Srbije, gospodine Ružiću, ne insistira pre nastavka pregovora da prvo šiptarska strana ispuni već preuzete obaveze, ne zbog toga što će na taj način biti bolji život građana Srbije na KiM, ne zbog toga što će oni biti sigurniji, ne zbog toga što će tako biti obezbeđena za njih sloboda kretanja, već pre svega zbog toga što je očigledno da šiptari to ne žele da urade i to je najbolji razlog zbog čega bi na tome trebalo insistirati?

Vi iz Vlade Republike Srbije ste svojevremeno upozoravali da ako tzv. Kosovo bude formiralo vojsku, što je suprotno Rezoluciji 1244 i svim međunarodnim dokumentima, da Srbija neće ići u dalje pregovore dok ta odluka ne bude povučena. Kao što vidimo, od svih tih uslova „kondicio sine kvanon“ uslova bez kojih nije bilo moguće nastaviti pregovore, došlo se do toga da sada zvaničnici Vlade Republike Srbije samo ističu da ne može biti nastavljeni pregovori sve dok ne budu bile povučene takse.

Da li su takse važnije od Ustava Republike Srbije? Da li su važnije od Rezolucije UN? Ja smatram da nisu. Sve su ove razlozi zbog kojih, gospodine Ružiću, ne treba preuzimati nove međunarodne obaveze dok zapadne, neprijateljske države, koje nam otimaju KiM ne budu počele da ispunjavaju obaveze prema Srbiji.

Vi ste odgovorni za to što je ugled međunarodni Srbije srozan. Da nije srozan oni bi obaveze prema Srbiji ispunjavali, a to što su našli pogodno tle i ljude kojima je dovoljno da ih potapšu po ramenu kao malo Đokicu i da kažu – mnogo ste dobri, mnogo ste lepi, mnogo ste pametni, mnogo dobro ispunjavate naloge koje dobijete od nas, to za građane Srbije nije dovoljno.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste već čuli čitav niz razlog iz kojih je SRS protiv ovog Zakona o agencijskom zapošljavanju, a to je zbog toga što je potpuno jasno da će donošenje ovog zakona, pogotovo njegova primena, biti jedan veliki korak unazad za prava radnika i uopšte ljudska prava u Srbiji.

Vama je potpuno jasno da, kada god se pravi određeni izuzetak od sistemskog zakona, što je u ovom slučaju Zakon o radu, to pre svega ne treba raditi, a drugo da se na taj način narušavaju, ugrožavaju i umanjuju prava radnika.

Ko su oni koji će prvenstveno biti pogođeni ovim zakonom? To su oni koji su najsiromašniji, oni koji su najugroženiji, oni koji imaju najniže kvalifikacije i za kakvim profilom radnika ima najmanje, rekao bih možda, potražnje, a najveća postoji ponuda na tržištu rada.

Svi radnici, to je nešto što je potpuno prirodno, traže stabilnost. Svaki čovek u svom životu traži stabilnost, traži stalni radni odnos, traži dobre uslove, traži mogućnost sindikalnog organizovanja, traži da ima sva ona prava koja mu, makar deklarativno, garantuju Ustav Republike Srbije i sistemski zakoni koji regulišu pravo na rad.

Ako vi date otvorenu mogućnost da neko rentira radnike, može se slobodno reći da je to neka nova vrsta robovlasništva, jer to su ljudi koji nemaju izbor. Niko ko može naći kvalitetno stalno zaposlenje neće doći u tu agenciju, jer u njoj niti će imati bolju platu, niti će imati bolje uslove. Tamo će biti, što bi naš narod rekao, nevoljnici, oni koji iz dana u dan nisu u stanju da obezbede svojoj deci, svojim ukućanima i onim ljudima o kojima brinu koru hleba i koji će biti prinuđeni da se ponižavaju na razne načine, da čekaju gde će biti poslati, kod kog poslodavca da rade i potpuno je jasno da oni u takvom sistemu rada nikada neće moći da ostvare prava koja su im garantovana.

Kako mislite da neko ostvari pravo na sindikalno organizovanje kada može u jako kratkom roku promeniti veliki broj poslodavaca? To je naravno nemoguće. To otvara različite mogućnosti za šikaniranje radnika. To otvara različite mogućnosti za obračun sa nepodobnima i što je možda i najgore od svega tu nema mogućnosti ili je ta mogućnost stalnog radnog odnosa i stalnog zaposlenja minimalna i praktično potpuno isključena.

Dakle, mi treba da se opredelimo da li će Srbija biti država koja će brinuti o dobrobiti svih građana i koja će štititi pre svega te koji su sami po sebi najranjiviji ili ćete i dalje štititi one koji zgrću na tuđem radu, na tuđoj muci, na tuđoj krvlju, zgrću ogromna sredstva kao što će to biti ove agencije.

Drugi veliki potencijal problem je problem korupcije. Vi veoma dobro znate da će uspevati i biti uspešne one agencije za zapošljavanje koje su bliske režimu. Vi znate da veliki broj lokalnih samouprava i ministarstva, da oni desetine hiljada ugovora, pazite nije greška, desetine hiljada ugovora na mesečnom nivou, a na godišnjem i stotine hiljada ugovora, o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuju. Zaključivaće sa svojim stranačkim aktivistima. Zaključivanje sa botovima. Zaključivaće pred izbore sa građanima koji treba da im obezbede sigurne i kapilarne glasove i to je, naravno, na taj način jedino moguće oštetiti državu. Oštetiće se država, ali će biti zadovoljne vladajuće stranke, jer će na taj način moći da obezbede onima koji obavljaju određene terenske poslove za njih, a ne u interesu građana, da im obezbede određena sredstva.

Dakle, da li ste za nov robnovlasnički sistem, malo našminkan i malo doteran, upravo tako, gospodine Markoviću, ili želite da država bude, kako ste i obećali, država svih građana koja će brinuti o interesima i blagodetima svih građana?

Gospodine Markoviću, jedno je šta ćete vi formalno proklamovati, a upravo je drugo šta je suština zakona.

Vi dolazite sa opštine Vračar pa nam recite koliko je npr. opština Vračar u poslednjih šest meseci ili u ovoj godini zaključila tih ugovora o privremenim i povremenim poslovima. To su stotine i stotine ugovora ako ne i hiljade. Ti ugovori su zaključivani sa vašim stranačkim aktivistima.

Šta se sada menja? Neće se u kvalitativnom smislu za njih ništa promeniti. Jedino se menja to što će se tu umesto tih ljudi sa kojima su direktno zaključivani ugovori, što će se sad tu uglaviti neka agencija koju će osnovati neko od funkcionera vaše stranke, neko od sponzora, neko od finansijera i što će ta usluga koja se obavlja dodatno koštati. To je suština.

Nemojte pričati vi, gospodine Markoviću, o krokodilskim suzama. Vas najviše bole činjenice. Najviše vas bole činjenice i to što su svi podaci, pa i oni o najnižem nivou realne vrednosti penzija u poslednjih 20 godina zasnovani na podacima Ministarstva finansija i što su apsolutno tačne.

Vi se, kako kažete, veoma dobro razumete u broj dana od kako je nešto počelo i od kako je prošlo. Razumete se u to koliko šta košta građane Srbije, pa evo pošto ja već danima i nedeljama pitam ministre - koliko je prošlo od donošenja neustavnog Zakona o privremenom načinu isplate penzija, kojim su stotine miliona na nivou godine i milijarde na nivou ovih šest godina, otete od penzionera, ali vi odbijate da saopštite precizan podatak koliko je to, hajde da vidimo koliko je za svaku godinu sprovođenja ovog zakona, kojim je narušen sistemski zakon, kao što i sada narušavate sistemski zakon, koliko ste novca…

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Šaroviću.)

… završavam, oteli od penzionera Srbije, onih koji su aktuelni penzioneri i svih budućih jer ste smanjili osnovicu za obračun penzija.

Dakle, gospodine Markoviću, ako se već pozivate na odluku Ustavnog suda, vi pravnik niste, Ustavni sud se nije ni bavio ocenom ustavnosti, jer Ustavni sud u Srbiji, osim na papiru i osim što postoje neki ljudi, koji tamo primaju plate, ali Ustavni sud realno ne postoji.

Ustavni sud ne donosi odluke, kada se od njega traži, već čeka, kao sluga svakoga režima, da režim namigne kada će neka odluka biti doneta. I to je problem, Ustavni sud već 20 godina, od petooktobarske buldožer revolucije, čije tekovine i vi baštinite, čiju ideologiju i kadrove vi baštinite, radi isključivo po nalogu vlasti, to je činjenica.

Ustavni sud u svojoj odluci kaže, da je procenio da su ciljevi Vlade opravdani. Ustavni procenjuje da li su ciljevi Vlade opravdani. Pa, to je suludo, ne treba čovek da bude pravnik da razume koliko je to pravni nonsens. Ustavni sud kaže, uredu je, pošto je privremeno. Može, do koliko može da se otima penzija? Godinu dana? Pet godina? Deset godina? Do kog trenutka je privremeno? Oteli ste, smanjili ste, trajno. U odnosu na 2012. godinu, smanjili ste penzije na 86% realne vrednosti i to je skandal.

Druga stvar, vezano za samu opštinu Vračar, ja sam vas pozvao da kažete koji je podatak i koliko je zaposleno ljudi u poslednjih šest meseci ili godinu dana. Vi kažete, nisu stotine, nisu ni desetine, nego je manje od toga. Znači, da je manje od 10, kako vi tvrdite. Ja u to, gospodine Markoviću, apsolutno ne verujem da je u zadnjih šest meseci ili godinu dana, po ugovoru o privremenim ili povremenim poslovima, u opštini Vračar, zaposleno manje od deset ljudi.

Ja vas pozivam da se vi odmah izjasnite, da li je to lapsus, da li ste govorili nešto napamet, pa lupili onako narodski rečeno, ili tvrdite i dalje i stojite iza toga da je manje od desetoro u poslednjih godinu dana ili šest meseci?

Gospodine Markoviću, vi kada čitate tu dnevnu štampu, ne treba da je čitate selektivno. Kažete, uhvatili Bastaća sa nekim novcem koji je doneo iz inostranstva. Koliko je to u odnosu na ono što je Vulin doneo? Pet posto? Ne čujem vas da se zalažete da i Vulin odgovara za to. Ajde jednom da utvrdimo neki kriterijum koji će biti jednak za sve.

Drugo, vama Aleksandar Martinović daje loše savete. On da je imao šta pametno da kaže, javi bi se, ne bi vas nagovarao i ne bi vama suflirao da se vi bavite Ustavnim sudom.

Pitate mene zašto smo se obraćali Ustavnom sudu? Obratili smo se upravo zato da bismo pokazali da to nije institucija koja je dostojna poverenja građana Srbije. Obratili smo se da bismo dokazali da je Ustavni sud politički sud. Da nismo iskoristili tu mogućnost, mi bismo onda bili u problemu. Mi smo se borili da zaštitimo interese građana Srbije i interese penzionera u Srbiji, a upravo odluka Ustavnog suda i vreme koje je bilo potrebno Ustavnom sudu da donese, a to je pet godina, govori da je to politički sud i da samo radi po nalogu svakog režima.

Druga stvar me je još više začudila gospodine Markoviću. Vi kažete da su žuti na Vračaru ukrali stotine miliona evra. Jel to tačno? To ste rekli. Tačno je? Dobro sam razumeo. Ja vas pitam gospodine Markoviću - ko je odgovarao? Dokle ćete vi da štitite lopove? Dokle će vaš režim da štiti žute lopove? Stotine miliona evra i imate saznanja o tome, koliko ste krivičnih prijava podneli? Koliko gospodine Markoviću? Stotine miliona evra, koliko je moglo da se izgradi obdaništa i domova zdravlja, čega još ne od tih stotina miliona evra, vi znate i štitite žute lopove.

Sram vas bilo gospodine Markoviću, nemojte to više da radite, to prelazi u saučesništvo.

Evo, gospodin Marković kaže da je podneo krivične prijave i da su postupci u toku. Ja vas molim gospodine Markoviću, da kažete tačno koliko ste krivičnih prijava podneli? Ja vas izuzetno podržavam i svaka vam čast zbog toga, evo ja vam čestitam pred svima i zaista bih voleo da mi date primerke tih krivičnih prijava koje ste podneli, jer zaista bi želeo i ja u narednom periodu da mogu što žešće da kritikujem te žute lopove koje ste vi nasledili na opštini Vračar.

Dakle, dostavite molim vas, te krivične prijave. Zaista sam izuzetno zainteresovan da vidim i koliko je to krivičnih postupaka u toku po vašim krivičnim prijavama, pod uslovom da je to naravno istina i da to nije prazna priča.

Ukoliko mi dostavite sve to što ste radili, evo ja ću vas još jedanput pohvaliti. Ukoliko ne dostavite budite sigurni gospodine Markoviću da ću i to izneti za ovom govornicom.

Što se tiče toga ko treba da odgovara, treba da odgovaraju i oni koji imaju najviše pozicije u društvu i treba da odgovaraju gospodine Markoviću oni koji najviše kradu. Problem je što se ovde hajka vodi samo protiv onih koji nisu vaši koalicioni partneri. Kada će odgovarati vaši koalicioni partneri Ramuš Haradinaj? Kada će odgovarati vaš koalicioni partner Hašim Tači? Kada će vaši koalicioni partneri poput Nenada Čanka, poput Sulejmana Ugljanina, kada će oni odgovarati?

Vi pričate, dajete sebi za pravo da nekome govorite o koalicionim partnerima. Pa vi ubiste se od suza, od kuknjave i od plača kada je ovaj Kurti rekao da neće srpsku listu uzeti u vlast. Ništa gore nije mogao da vam uradi, nego to što je rekao, neću vas u vlast i vi se evo ubiste kukajući po Evropi, kukajući na sav glas i jadikujući što Kurti neće da vas uzme .

Znate, evo reče pre neki dan Neđo Jovanović, nije SPS uzet, kaže, mi smo pozvani, pa doći će ako nije tu, rade po pozivu. I vi izgleda radite po pozivu gospodine Markoviću, ali ne morate baš svaki poziv prihvatiti, može neki da se preskoči.

Dakle, gospodine Markoviću, nije ovo prvi put da vi pokušavate sebi malo da dignete rejting u stranci u kojoj ste trenutno.

Vi ste nekada bili jedan od onih omladinaca koje sam ja, da kažem, podržavao, podučavao politički i to malo što znate o politici, ja sam siguran da u velikom delu je i moja zasluga. Međutim, ne možete nekoga sve u životu naučiti, tako naravno nisam mogao ni vas, postoje tu neki delovi koji se tiču osećaja morala koji se usađuju u porodici, koji su lični i to je nešto na šta se ne može uticati.

Vi, gospodine Markoviću, ste bili izuzetno dobri i poslušni i nikada nismo imali zamerke na vaš rad do određenog trenutka kada ste razrešeni. Nikada se vi niste pobunili ni zbog čega, i ako već smatrate da neko, ja pre svega nikada nisam bio član ni jednog upravnog i nadzornog odbora, bili su vaše kolege, vaša devojka koliko se sećam, vaši prijatelji omladinci sa opštinskog Odbora Vračar i to su sve odluke koje su donete na sednicama gradskog odbora, koje su snimane. Možemo, vi znate da se to čuva i možemo to, gospodine Markoviću, lako da razmotrimo. Međutim, plašim se da bi bilo vama neprijatno pred vašim sadašnjim stranačkim kolegama.

Dakle, problem je u tome što vi sada baštinite ideologiju žutog preduzeća i što upravne i nadzorne odbore gledate kao politički plen i smatrate da to služi za uhlebljenje vaših stranačkih kadrova, a unapred odbijate svaku vrstu i mogućnost kontrole. Nešto slično vi ste uradili sa skupštinskim odborima. Znate, čak je i kod žutih u jedno vreme taj parlamentarni princip, da na primer Administrativni odbor ima predsednika iz najveće opozicione partije, sve dok nije Tomislav Nikolić ukrao mandat, sve dok DS nije odlučila da formira SNS i tada je počeo taj teror i tada je počelo nepoštovanje Ustava, da bi bilo omogućeno vama iz SNS da zadržite ukradene mandate.

Gospodine Markoviću, vi očigledno imate selektivno pamćenje. Dok sam ja bio šef odborničke grupe SRS u Skupštini grada neke sednice su trajale i duže od mesec dana. Pre toga, gospodine Markoviću, dok su bili drugi šefovi, na primer, dok je bio Aleksandar Vučić, nikada sednica nije trajala duže od dva sata. Da li je to istina ili nije? Nikada duže od dva sata, pa čak ni kada je bio izbor gradonačelnika.

Dragan Đilas duže od dve godine nije ušao u Skupštinu grada na sednice Skupštine grada zbog toga što sam ja duže od dva sata obrazlagao 20 razloga za njegovu smenu, načine na koji je kršio zakon. Na pola toga je psovao, izašao napolje i naredne dve godine nije nikada ušao u salu Skupštine grada Beograda. Da li je to tačno? Jeste.

Aferu „Veliki brat“, oko korišćenja gradske infrastrukture za snimanje rijaliti programa, ko je pokrenuo, gospodine Markoviću? Srpska radikalna stranka i ja lično, kao predsednik Gradskog odbora u to vreme. Štampali smo u 200.000 primeraka specijalno izdanje „Velike Srbije“, sa Draganom Đilasom koji ima treće oko na čelu, pod nazivom – Afera „Veliki brat“. Kada ste u to vreme vi iz SNS kritikovali zbog toga Dragana Đilasa? Niste. Da li je odgovarao zbog toga Dragan Đilas do dana današnjeg? Nije. Zašto nije? Pa izabrali ste ga za predsednika Košarkaškog saveza, izabrali.

Dakle, setite se svih afera koje smo pokrenuli. Jedna od najvećih afera je svakako finansiranje novine „Pravda“, vašeg stranačkog lista, u kojoj i mnogi vaši funkcioneri i njihovi najbliži srodnici imaju vlasnička prava. Preko milion evra je Dragan Đilas samo iz budžeta grada i javnih preduzeća dao za novine „Pravda“, dok je to bila glavna propagandna mašina SNS. Znate kada su počeli sa finansiranjem? Od oktobra 2008. godine. Dakle, onoga trenutka kada su pojedini ukrali mandate, napustili… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Markoviću, pre svega, ako pričate o spinovima i ko je uveo spinove, mislim da je to uveo Beba Popović, gospodin koga je Aleksandar Tijanić, nekadašnji direktor Radio-televizije Srbije, označio i krstio kao lakiranu bubašvabu. Svojevremeno su i funkcioneri vaše političke stranke žestoko tog gospodina kritikovali i on je uvek svim antisrpskim režimima bio na usluzi, i DOS-ovom režimu i režimu Mila Đukanovića, a pitam vas, gospodine Markoviću, gde je uvaženi Beba Popović danas? Znate, kako ne znate, pa eno ispija kafice sa ovom vašom Trivankom, tim najnovijim doktorom nauka, ispija kafice po gradu sa njom i savetuje očigledno nju. Dakle, on je danas uvaženi deo i član srpskog društva i to je upravo ono što je vaša rak-rana. Dakle, sve one koje ste nekada kritikovali, vi ste sa oduševljenjem primili u svoje jato.

Ja razumem vašu opsesiju, gospodine Markoviću, upravnim i nadzornim odborima i to je verovatno zbog toga što ste i vi član, evo, kako kaže Upravnog odbora ili Nadzornog, šta je u pitanju, Novinsko-izdavačkog preduzeća „Borba“ a.d. Beograd, kao predstavnik Vlade Republike Srbije kao akcionara. Dakle, vi ste član Upravnog odbora, svakog meseca za to primate nadoknadu i držite slovo meni koji nikada nisam bio član nijednog od tih upravnih ili nadzornih odbora. Znate, vi ste jedan od onih koji imaju po više funkcija. Pored vas tu sedi gospodin koji ima pet ili šest, Aleksandar Martinović. Znate, ubiste se od priče koliko je dobro u Srbiji, ubiste se od priče kako je poslanička plata ogromna, a onda kada vas pitaju zašto imate šest funkcija, vi kažete – pa moram i ja od nečega da živim. E, to je licemerje.