Gospodine ministre, imate vi dobre podatke, to su upravo podaci koje sam ja pročitao i zato se nemojte praviti nevešti.

Ispod ove kolone koju ste pročitali ima još jedna i kaže realne stope rasta penzije, gospodine Mali. Vi ste ekonomista, kako kažete, i morate praviti razliku i tvrdite da ste najbolji student, morate praviti razliku između nominalnog povećanja ili pada penzija i realne stope rasta, ili pada penzije. Postoje tu mnogi drugi uticaji koji utiču na ono što je realno kupovna moć i na što je realna vrednost penzija.

Da li je tačno da je svaki podatak, gospodine ministre, koji sam pročitao tačan? Da smo imali pad 2012. godine od 2,2%, 2013. godine pad realne vrednosti penzija od 3,5%, 2014. godine pad realne vrednosti penzija od 2,3%, 2015. godine istorijski maksimum 5,5% je pad realne vrednosti penzija, to su pored nominalnog smanjenja. Mi imao veliki pad realne vrednosti. Onda 2016. godine jedan jedini rast, to je 0,1%, da bi 2017. godine opet imali pad od 1,2%, pa 2018. godine imate raste od 3,6%. Kada se to preračuna, ako se uzme kao osnovica ono iz 2012. godine vi dolazite do minimuma tog od 86,17% realne vrednosti penzija u odnosu na osnovicu iz 2012. godine. Ako i jedan podatak nisam tačno rekao, izvolite pa recite. Ali, vi znate da je to istina. Kako ćete vi od te realne vrednosti od 86,17% doći do toga da će penzije biti veće 14,73 do 25%, kako vi pričate.

Možda vi to niste shvatili na pravi način.

Dakle, gospodin Siniša Mali je konačno priznao da su svi podaci sa sajta Ministarstva finansija koje sam pročitao tačni. Još treba da prizna drugu stvar, da su ti podaci za njega i ministarstvo koje vodi i Vladu Republike Srbije poražavajući.

Dakle, činjenica je da je realna vrednost penzija daleko manja. Šta nama znači to što su penzije nominalno veće i što će biti nominalno veće i u narednoj godini ako je njihova realna vrednost daleko od toga.

Moje pitanje gospodine ministre, pošto ste potvrdili da sam za sve ovo u pravu je, kada ćete vratiti penzije na nivo na kome su bile pre nego što je vaš režim došao na vlast? Kada ćete penzionerima nadoknaditi ono što ste im oteli donošenjem protivustavnog Zakona o privremenom načinu isplate penzija kojim ste trajno umanjili osnovicu?

Dakle, da bi shvatili penzioneri o čemu govorim. Jednom kada umanjite osnovicu na 86,17% od onoga što je bilo, pa dodate, posle povećate penzije za 2%. Vi ne povećavate u odnosu na ono što bi trebalo da bude, već to muvanje njenom osnovicom ćete naneti trajnu štetu penzionerima, ukoliko se ovo ne ispravi. Vi imate jednu mogućnost. To je ono što mi zahtevamo da obračunate koliko je svakom pojedinačnom penzioneru donošenjem ovakvog zakona manje isplaćeno, da to isplatite i da se onda krene dalje od onoga što treba da bude osnovica u skladu sa visinom penzija koje je svaki pojedini penzioner zaradio uplaćivanjem u fondove penzijsko invalidskog osiguranja. Tek tada se može krenuti dalje. Nije dovoljno hvala. Nego dajte da ispravimo tu nepravdu i to što je oteto.

Vidite, dame i gospodo narodni poslanici, koliko vas boli istina. Kada ja saopštim podatke, i to podatke Ministarstva finansija, koji su tačni, koji su precizni i koji su potpuno istiniti, vi se prenerazite. Vi kažete kako ja promovišem sebe, jer sam rekao da su penzije dostigle istorijski minimum od 86,17% realne vrednosti. Da li je taj podatak tačan - evo, tvrdi Siniša Mali da jeste. I ovo može svaki građanin Srbije da proveri na sajtu Ministarstva finansija. Podatak je apsolutno tačan. Ali vam ne odgovara.

Problem je što vi tu svoju mantru kako penzije nikada nisu bile veće ne možete dokazati nikakvim podacima. To je samo priča, šuplja priča. I kada vam neko pokaže podatke dostupne svima, vas to boli. I vi onda krećete sa uvredama, vi onda pričate o pristojnosti, o ovome, onome. Vi biste sad na svaki mogući način da skrenete temu sa onoga što vas najviše boli, a to su podaci Ministarstva finansija, koji su neumoljivi i koji kažu - pad realne vrednosti penzija iz godine u godinu. To je suština.

Da li ćete smoći snage da penzionerima vratite to što ste im oduzeli? Ja vas pitam po stoti put, direktno, gospodine Siniša Mali - kolika je cena koju su platili penzioneri? Saopštite taj iznos po godinama. Za 2014. godinu uštedeli ste na penzionerima toliko, 2015. godine toliko, 2016. godine toliko, 2017. godine toliko. Da čujemo konačno koliki je taj iznos, ako imate hrabrosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Siniša Mali, evo još malo podataka sa sajta Ministarstva finansija, koji na najslikovitiji mogući način govore koliko se iz godine u godinu od kako je vaš režim

na vlasti pogoršava položaj penzionera.

Naime, odnos prosečne plate i prosečne penzije 2012. godine je bio mnogo povoljniji. Dakle, 2012. godine prosečna plata je iznosila 41.377 dinara, a prosečna penzije 23.024 dinara i tada je prosečna plata bila 55,65% od prosečne plate. Iz godine u godinu, od kako ste vi došli, taj odnos je sve lošiji. Godine 2013. pada na 54,5%, 2014. godine prosečna penzija je svega 54,08%, 2015. godine 52,2%, ogroman pad 2016. godine 50,95%. Godine 2017. po prvi put ispod 50% je prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu i to 49,93% i konačno, 2019. godine 48,29%.

Ovaj podatak koji vi navodite kako će sledeće godine prosečna penzija biti 235 evra, a prosečna plata 510, znači da će doći do još goreg pada i da će prosečna penzija iznositi svega 46,07% u odnosu na prosečnu platu.

Godine 2001. nakon bombardovanja, nakon sankcija, nakon svih problema koje smo imali, prosečna penzija je iznosila 74,12% u odnosu na prosečnu platu. I to pokazuje da zlatno doba i najveće penzije u istoriji Srbije zapravo ni po realnoj vrednosti, ni u odnosu na prosečne plate, ne mogu da se mere, već su sve manje i sve gore iz godine u godinu.

Gospodine Arsiću, vi ste po ko zna koji put prekršili Poslovnik, i po ko zna koji put vi pokazujete svoj lični animozitet pre svega, prema meni. Prekršili ste član 27. koji vas obavezuje da vodite ove sednice u skladu sa Poslovnikom.

Postoje ovde trenuci kada Poslovnik važi i kada Poslovnik ne važi.

Dozvolite da obrazložim u skladu sa Poslovnikom.

Ponovite vi slobodno, ali kada ja završim.

Ne. Sada je vreme u kome ja obrazlažem. Sada vreme tokom koga ja obrazlažem kako ste povredili Poslovnik, a ja vas molim da ponovite to što sam ja rekao.

Gospodine Arsiću, vi po svom običaju, nastavljate da kršite Poslovnik, to radite sistematski, to potpuno i očigledno radite namerno i mislite da ćete sa takvim ponašanjem nešto postići.

Prekršili ste član 103, ja sam vas i prethodno upozoravao, da morate voditi računa da pokušate da ukažete da postoji neka principijelna razlika između vas i onih koji su na isti taj način vodili Skupštinu dok ste vi bili opozicija.

Vi ne reagujete kada se ovde iznose najgore moguće uvrede koje su svi čuli, ne samo danas, nego i u toku prethodnih meseci i godina, kada se direktno vređaju poslanici, kada se vređaju roditelji, majke, deca i drugi bliski srodnici.

Vi ćete ući u istoriju, ne po nečemu dobrom, ali ćete ući po tome što ste meni izrekli opomenu jer sam navodno uvredio Poslovnik. Poslovnik niko ne može da uvredi. Ako bi smo to prihvatili to bi značilo da ste ga vi možda u ovoj pauzi od sat vremena malo ljuljkali u nadi da će tom Poslovniku biti malo bolje.

Vi veoma dobro znate da ja nikada ovde nisam uvredio ni jednog narodnog poslanika. Razlog zbog koga vi mene uporno kažnjavate je to što ja vas politički rasturam, kao što je Marko Kraljević razgonio Turke na buljuke, e tako ja vas rasturam politički. I vi to da trpite ne možete i mislite da će te tim besmislenim kaznama moći da utičete na mene. Nisu ni bolji, ni pametniji od vas, nećete ni vi, gospodine Arsiću.

Gospodine Arsiću, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine smatram da Skupština treba da se izjasni o tome.

Pazim ja, gospodine Arsiću, a pazite i vi. Vi to možda iz ove kože i sa tog mesta gde sedite ne shvatate, ali Poslovnik, kao što danas radi u vašu korist, nekad ćete i vi biti sa druge strane. Naš narod ima poslovicu, koja kaže „batina ima dva kraja“.

Član 27. ste povredili i vi ste dali objašnjenje koje apsolutno nije istinito. Ja sam se za povredu Poslovnika prijavio pre redovne pauze koju ste dali u 14 časova. Kada se završi ta redovna pauza sednica se nastavlja isto tako redovno tamo gde je stala i vi ste bili dužni da mi u skladu sa članom 103. date mogućnost da ukažem na povredu Poslovnika i dva minuta da tu povredu obrazložim. Vi to niste uradili, iako je bilo očigledno da se javljam po Poslovniku, nekoliko puta sam glasno rekao, a moja prijava u sistemu je bila sve vreme od negde 13.55, pa do nakon pauze, vi ste resetovali sistem tek nakon toga kako meni ne biste dali reč.

Dakle, to što ćete vi dati pauzu, morate to da shvatite, ne može izbrisati sva kršenja Poslovnika koja ste prethodno napravili. I kada date pauzu u skladu sa članom 112. što nekad pokušavate, to ne znači da će se izbrisati prethodni tok sednice. Sramota. Sve ono što ste uradili prethodno kršeći Poslovnik ne može se obrisati pauzom. Zar pauza briše pamćenje građana Srbije ili narodnih poslanika? Naravno da ne. Dakle, kada se da pauza nastavlja se tamo gde se stalo, a vi to onemogućavate.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo tokom ove rasprave, između ostalog, čuli kako vi ogromna sredstva odvajate za vojsku, kako Srbija kupuje nova borbena sredstva i ja zaista moram reći da se radujem kada god čujem da kupimo novi avion, kada obnavljamo tu ratnu vojnu avijaciju, kada kupujemo raketne sisteme i to jeste nešto što je dobro za Srbiju, pre svega, zbog toga što je Srbija kao država ugrožena. Deo naše teritorije je okupiran, a postoje teritorijalne pretenzije od još nekoliko država koje se nalaze u našem okruženju.

Međutim, da biste branili državu nije potrebno imati samo raketne sisteme, imati avione, već je potrebno neko i da ih koristi. Treba imati borce. Vi to, gospodine ministre, ne primećujete, ali ratni vojni invalidi i ratni veterani već 54. dan štrajkuju u Pionirskom parku. Naziv štrajka je „Na braniku otadžbine“ i oni su prvi koji ne traže ništa za sebe. Oni traže da na jedan sistematski način rešite problem ratnih vojnih invalida i ratnih veterana, da priznate taj status i za 1998. godinu, odnosno od 23. marta 1998. godine, kada je vojska, po njenim pravilima, započela ratne operacije, da priznate ratni staž onima koji su branili Republiku Srpsku Krajinu, jer ukoliko nastavite da nipodaštavate te ljude, a da privilegujete one koji su napuštali Srbiju u vreme bombardovanja, oni koji su bili dezerteri, dok oni budu puštani i dok oni budu pametni, a dok oni koji su branili državu ispadaju ludi, neće biti moguće odbraniti Srbiju.

Nama je vojska potrebna. Ti ljudi ne traže nikakvu milostinju. Oni su ostavili i svoje ruke i svoje noge i mnogi od njih su ostavili živote na braniku otadžbine. Ono što je minimalno što im dugujemo je da makar nakon više od 20 godina od kako su se neki od tih ratnih sukoba završili i od kako su mnogi od njih i poginuli ili ostali trajni invalidi, da se zbirnu njihove porodice, da se na pošten i korektan način obračuna, da im se dodeli pomoć, da se zna koliko će ko od njih dobijati, da dobiju prioritet prilikom zapošljavanja u državnim organima …

(Predsednik: Evo, dala sam vam tri minuta.)

Evo, završavam. I da se konačno kaže da oni koji su dezerteri više ne mogu raditi u državnoj službi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Mali, ja se nadam da ćete vi danas biti mnogo raspoloženiji za jednu argumentovanu raspravu nego što ste to bili tokom prethodnih dana i nadam se da ćete konačno pokazati poštovanje za Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer vi pokušajima da uvredite one koji vam se obraćaju iz opozicije, zapravo samo možete omalovažiti građane Srbije.

Ja sam vama, vezano za budžet, postavio mnogo konkretnih pitanja. Mogu da razumem ukoliko u onom trenutku možda niste imali dovoljno podataka, ali imajući u vidu da je od tada već prošlo tri ili četiri dana, ja danas očekujem konkretne odgovore. Pre svega i najvažnije pitanje, pitanje svih pitanja za ovaj budžet, zašto niste predvideli sredstva koja su potrebna da bi nadoknadili penzionerima u Srbiji ono što ste im oduzeli protivustavno donošenjem Zakona o privremenom načinu isplate penzija? Pre svega, i sam taj naziv zakona pokazuje da se radi o prevari, jer ne može se nazvati načinom isplate kada nekome otmete deo onoga što mu dugujete.

Naime, vi ste umesto da isplaćujete pune penzije, odlučili da ih umanjite i to nazvali privremenim načinom isplate. Ja sam vas upozorio prethodni put da ste penzioneru koji je imao 50.000 dinara penziju, dakle to je proračun iz PIO fonda, da ste za 47 meseci oduzeli 282.888 dinara, i to samo po osnovu direktnog umanjenja.

Druga dva osnova su zakonska zatezna kamata za to što dugujete i to što ste propustili da usaglašavate penzije sa rastom cena na malo i sa rastom BDP, što znači da je taj iznos mnogo veći.

Tražio sam od vas preciznu informaciju koliko ste oduzeli onima koji su imali 20.000, koliko onima koji su imali 30.000 dinara penziju i ono što je, takođe, veoma bitno da saopštite za svaku fiskalnu godinu - koliki je ukupni iznos koji ste uštedeli, koji je država uštedela, a koji je otet penzionerima, zbog umanjenog isplaćivanja penzija? Molim vas, gospodine ministre, najljubaznije, da date precizan odgovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja sam u jednom od svojih prethodnih izlaganja dokazao koliko ste novca oteli penzionerima u Srbiji i koliko su to veliki iznosi u ovom prethodnom periodu. Konkretno, na iznos penzije od 50.000 dinara vi ste od 11. meseca 2014. godine, pa narednih 47 meseci oteli ukupno 282.888,14. U proseku je to nešto više od 6.000 dinara ili nešto više od 50 evra mesečno i kao što vidimo radi se o ogromnim sredstvima.

Vi još uvek, gospodine Mali, odbijate da priznate kolike su razmere te krađe prema penzionerima. Vaš odgovor na te konkretne podatke je bio da su, po vašim rečima, penzionerima podneli najveći teret reformi, zbog čega im se vi zahvaljujete. Penzioneri, gospodine Mali, od toga nemaju ništa, to sam već rekao. Oni zahtevaju da vi vratite novac koji su oni pošteno stekli svojim radom.

(Veroljub Arsić: Sada imaju veće penzije.)

E, sad, s obzirom na to da već danima i nedeljama slušamo kako su danas penzije veće nego što su ikada bile, ja sam se, gospodine Mali, pozabavio malo i tim podacima. Evo, došao sam do zvaničnih podataka i ono što možda najbolje govori, možda čak i od nominalne visine penzija, šta najbolje govori kakvo jeste kretanje penzija, to su upravo realne stope rasta penzija koje su se ostvarivale u prethodnom periodu.

Prema zvaničnim podacima 2012. godine, kada ste vi došli na vlast, prosečna penzija je iznosila 23.024,00 dinara i uzećemo taj iznos za osnovicu. Realna stopa rasta 2012. godine je bila minus 2,2. Znači, imali smo realan pad penzija u odnosu na prethodni period, a ako uzmemo da je to osnovica, da je to 100%, odbijemo 2,2, dobijamo 97,8 % u odnosu na osnovicu.

Godine 2013. godine, gospodine Mali, evo pažljivo slušajte i demantujte ako bilo šta kažem ako nije tačno, 2013. godine, realan pad penzija je bio 3,5%. Kada se to izračuna znači da su 2014. godine penzije imale realnu vrednost 94,37% u odnosu na prosečnu penziju 2012. godine. Znači, druga godina vaše vlasti i dalji pad realne vrednosti penzija.

Šta se dalje dešava? Godine 2014. realan pad penzija se nastavlja i taj pad iznosi 2,3% što nas dovodi dotle da u tom trenutku penzije imaju 92,2% realne vrednosti u odnosu na penzije iz 2012. godine.

Godina 2015. je bila specifična. To je bila, kako vi kažete, godina najvećih ekonomskih uspeha, to je bila Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić. Da vidimo kakav je realni rast penzija bio tada, 2015. godine prema zvaničnim podacima. Realni rast penzija je minus 5,5%, odnosno pad od 5,5% i to je apsolutno najveći pad u ovih proteklih 10 godina u realnoj vrednosti penzija koju smo imali.

Kada se to obračuna, dolazimo do toga da tada penzije vrede 87,13% u odnosu na prosečnu penziju 2012. godine, kada ste došli na vlast.

Godina 2016. je konačno nešto bolja i tada imamo realan rast penzija od 0,1% i one tada sa 87,13% vrednosti skaču na 87,22% vrednosti u odnosu na prosečnu penziju 2012. godine.

Godine 2017. uprkos, kako vi kažete, finansijskoj konsolidaciji, uprkos tome što živimo u zlatnom dobu, uprkos tome što ste svetski prvaci u investicijama, sledeće godine ćete valjda biti i olimpijski prvaci pošto je olimpijska godina, rast penzija, realna stopa rasta penzije je minus 1,2%. Dakle ponovo pad. Sa tim padom dolazimo do toga da je penzija u 2018. godini 86,17% u odnosu na penzije iz 2012. godine i to znači da su penzije koje su isplaćene 2018. godine realno niže za 13,83% u odnosu na prosečne penzije koje su isplaćene 2012. godine. Ta prosečna penzija 2018. godine je 25.278,00 dinara prema zvaničnim podacima.

Ako ove godine, kako je najavljeno, rast realne stope penzija, prosečne, bude 3%, to znači da će one iznositi 88,76% od osnovice iz 2012. godine, odnosno da će i dalje biti 11,24% realno niže u odnosu na 2012. godinu.

Ovo su, gospodine Siniša Mali, poražavajući podaci. Dakle, vi pričate priče napamet, jer ne postoji nijedna ozbiljna analiza ekonomska koja to dokazuje. Kako kaže, sad su penzije veće između 13% i 18%. Pa, mogli ste da lupite i kažete - između 24% i 52%. Ali, realni podaci, podaci zvaničnih državnih organa kažu da su penzije, odnosno realna vrednost penzije je u konstantnom padu i da danas te penzije iznose, kao što sam rekao, evo 2018. godine 13,83% manje nego što je to bilo 2012. godine.

Gospodine Siniša Mali, kada mislite da nadoknadite penzionerima i da im vratite ono što su zaradili? Vi ste trajno, bez obzira sad i ako povećate, time što ste umanjili osnovicu tokom prethodnih godina, vi ste i onima koji su tek otišli u penziju za proteklih pet godina i svim drugim koji su od pre 2014. godine, kada ste započeli otimačinu, vi ste svima trajno umanjili penzije. Sve to što ste umanjili u odnosu na osnovicu koja je izračunata kada su otišli u penziju, sve je to ono što dugujete penzionerima i što ćemo mi iz SRS vratiti kada budemo došli na vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo, vi ste juče potrošili puno vremena ubeđujući nas da je ovo nekakav razvojni budžet. Neki kažu razvojni, neki kažu predizborni. Možda je jedno i drugo, ali ono što je potpuno sigurno, to je da je budžet loš. Loš je, pre svega, iz razloga što vi ni ovim budžetom ne ispravljate ogromnu nepravdu koju ste naneli penzionerima i ne vraćate ono što ste od njih protivustavno oteli.

Ja sam juče, odnosno prekjuče to već čuo od predsednika Vlade Ane Brnabić, koja je u odgovoru na pitanja šefa poslaničke grupe SRS, zašto se bavimo vraćanjem nekretnina koje su oduzete pre 70 ili 80 godina, a ne vraćaju se penzije koje ste oduzeli penzionerima tokom prethodnih godina, ona je rekla da je to pitanje imovine. Pa su valjda stanovi imovina, a penzije nisu imovina i to je još jedno tumačenje poput onoga kako je zapravo stečeno pravo samo naziv penzioner, a da visina penzije nema nikakve veze sa bilo čime, što jednostavno nije tačno.

Penzije su imovina i penzije su stečena imovina. To je nešto što je zarađeno i ne može se nikada prihvatiti vaš stav da penzioneri zavise od nečije dobre volje ili zavise od toga koliko novca ima u budžetu i onda sa tim moraju da se zadovolje.

Dakle, kao što ulažete u hartije od vrednosti, tako su neki ljudi ili neko je ulagao u nekretnine, neki su uplaćivali doprinose, radili po 40, pojedinci i više od 40 godina, imaju radnog staža, da bi u starosti živeli pristojno.

Ja sam vama prethodni put, kada smo vodili diskusiju povodom rebalansa budžeta, rekao da ste oteli penzionerima otprilike jednu čitavu penziju mesečnu svake godine. Međutim, ja moram da priznam da sam tu pogrešio i zapravo je stvar još mnogo gora, jer kada se uzmu konkretni podaci, onda se vidi da ste vi otimali mnogo, mnogo više još od toga.

Evo, gospodine ministre, molio bih vas pažljivo da slušate, pa da ako možete demantujete bilo šta od konkretnih podataka koje ću izneti. Vi ste započeli sa tim umanjenjima protivustavnim zakonom koji ste doneli krajem 2014. godine i umanjenje je krenulo od 11. meseca 2014. godine.

Ja sam sada napravio proračun, odnosno dobio sam ga iz Fonda za PIO, kako izgleda to umanjenje za penziju koja je iznosila 50.000. Dakle, ako je pre umanjenja penzija iznosila 50.000 dinara, nakon umanjenja je iznosila 44.200 dinara, što znači da je 5.800 mesečno umanjivano. I to je bilo od 11. meseca 2014. godine, zaključno sa 11. mesecom 2015. godine i ukupno je po tom osnovu oduzeto svakom penzioneru, govorim za neku penziju od 50.000, oduzeto je 75.405 dinara protivzakonito i protivustavno.

Dalje, od 12. meseca 2015. godine za 1,25% su povećane penzije, tako da je ta umanjena penzija iznosila 44.668 dinara, povećana je čitavih 468 dinara, iako je ono što ste umanjili iznosilo 5.800. U tom periodu, dakle, od 12. meseca 2015. godine do 11. meseca 2016. godine ukupno ste obustavili i umanjili penzionerima 71.475 dinara. Od 12. meseca 2016. godine ponovo 1,5% povećanje, pa je umanjena penzija iznosila 45.338 dinara i vi ste tako od 12. meseca 2016. godine do 11. meseca 2017. godine manje isplatili 72.547,08 dinara. Dvanaestog meseca 2017. godine usklađujete i dodajete 5%. Tada umanjena penzija iznosi 47.605,72 dinara i to znači da je zaključno sa 30.9.2018. godine umanjeno 63.478,60 dinara.

Ovo kada se sabere po godinama, gospodine ministre, znači da je ukupno umanjenje za penziju koja je pre vašeg protivustavnog zakona iznosila 50.000 dinara, ukupno umanjenje je 282.888,14 dinara. To je, gospodine Mali, za 47 meseci primene protivustavnog zakona o, kako ste vi to nazvali, privremenom načinu isplate. Tu se ne radi o privremenom načinu isplate, jer ne može se načinom isplate nazvati kad nekome dugujete 100 dinara, pa mu umesto 100 dinara isplatite 90, nego se to radi suštinski o otimanju onoga što su penzioneri stekli svojim radom tokom dužeg perioda.

Vi ste prosečno za tih 47 meseci penzioneru, koji je imao penziju pre vašeg zakona 50.000 dinara, uzimali 6.018 dinara i 89 para. Kada se pretvori u evre, to je 51 evro i 44 evro centa mesečno. Dakle, mesečno ste protivustavno toliko uzimali od penzionera koji ima 50.000 dinara penziju.

To sam uzeo kao neku srednju vrednost. Onima koji su imali manje penzije ste oteli, naravno, u apsolutnom iznosu nešto manje. Ovima koji imaju veće penzije, podrazumeva se, oteli ste još više, ali vidite da su ovo ogromna sredstva. Ova sredstva se odnose samo na taj jedan osnov. Dakle, samo na umanjenje, to koje je bilo direktno, a tu postoje još dva osnova po kojima ste opljačkali penzionere, a koje ovde nisam uračunao.

Prvi osnov je zakonska zatezna kamata. Kada državi penzioneri duguju, bez obzira da li je struja, da li je voda, da li je porez, obračunava se zakonska zatezna kamate, i to je ono što je pravilo.

Drugi osnov koji, takođe, ovde nije uračunat, a po kome ste takođe pljačkali penzionere, je činjenica da je izostalo ono što je bila obaveza u skladu sa zakonom koji je do tada postojao, a to je da se dva puta godišnje usklađuju penzije u skladu sa rastom BDP i u skladu sa inflacijom koja je bila u tom periodu. Da ste to radili, vi biste onda još mnogo, mnogo više novca morali penzionerima da isplatite i potpuno je jasno da vi od ovoga duga ne možete pobeći.

Time što ćete vi ćutati, praviti se Toše i govoriti kako su penzioneri glasali, navodno, za vas na narednim izborima, pa tako odobrili naknadno to što ste uradili, ne znači ništa. Znate, i da je 99% penzionera to uradilo, 1% nije i vi ste u obavezi da sve, što su oni u skladu sa zakonom, morali dobiti kroz penzije, to njima isplatite.

Ja bih molio samo, gospodine Arsiću, jednu pauzu da napravite, pošto ministar cenjeni telefonira i ja ne bih da mu smetam, a voleo bih zaista da čuje moju diskusiju i da mi odgovori.

Bavio sam se konkretnim podacima i tražio bih od ministra podatak, a smatram da na to imam pravo, da on napravi obračun i da dostavi ovakav obračun svim narodnim poslanicima, ali da, za razliku od ovoga što sam ja uradio, uračuna i zakonsku zateznu kamatu za svaki mesec za onaj iznos koliko je manje isplaćivano penzija i da uračuna i to kolike bi bile penzije da nije došlo do obustavljanja…

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Šaroviću.)

Završavam, još ovu rečenicu.

…da niste izbegli da uvećavate penzije tako što ćete ih usklađivati sa rastom BDP i sa inflacijom.