Dakle, ako pitate, gospodine Martinoviću, kod koga dolazi Milorad Dodik, pa dolazi kod onoga ko ga pozove. Svojevremeno kod Miloševića, posle toga kod Koštunice, nakon toga kod Đinđića, kod Borisa Tadića itd. Da li to znači da kod koga god je došao Milorad Dodik, taj je patriota? Je li to logički sled kojim vi idete da biste to zaključili?

Druga stvar, vi pričate o tome ko je glasao za šta u Venecijanskoj komisiji. Kažete – ruski predstavnik nije došao, a kiparski je zakasnio. Tako je. Evo, ruski nije došao, a kiparski je zakasnio. Za šta su ostali glasali? Za šta su glasali vaši prijatelji sa Zapada? To je upravo potvrda one teze koju sam ja izložio – Srbija nema prijatelja na Zapadu i to je jedina istina. Nisu to izglasali ni Rusi, ni Kiprani, nego su izglasali Francuzi, Englezi, Nemci, Italijani i ti drugi koji su priznali nezavisnost Kosova, koji ga i dalje otimaju i koji su pozdravili uvođenje takse od strane Kosova za srpsku robu. To je poenta.

Šta god je protiv Srbije, šta god je protiv srpskog naroda, da li je u pitanju Kosovo i Metohija, da li je u pitanju Republika Srpska, da li je u pitanju Crna Gora, gde god se nalazi srpski narod, ti o kojima vi pričate da su nam prijatelji, sa kojima predlažete da idemo u Evropsku uniju, oni su protiv nas. Oni su protiv nas, jer su nam neprijatelji, nisu ni zbog Rusa, ni zbog Kiprana. Vi ste poput onih koji krive ne NATO koji bombardovao i ubijao po Srbiji, nego kažete – krivi su Rusi, nisu sprečili. I ovde u Venecijanskoj komisiji, i da su bili ruski predstavnici, da li bi mogli da spreče donošenje takve odluke Venecijanske komisije? Ne bi.

Gde su vam prijatelji, to je pitanje? Kažete da ste uvaženi u svetu, kažete da ste faktor stabilnosti na Balkanu. Pa gde su vam ti prijatelji? Kada je srpski narod na udaru, nema vaših prijatelja. To govori da je vaša politika lažna, da je priča o ulasku Srbije u Evropsku uniju propast za srpski narod.

Martinović kao predstavnik režima ima tu privilegiju da može svaki put da replicira po šest minuta, a ja tu privilegiju nemam i moraću zaista da se koncentrišem na ono što jeste tema.

Vidite kako su uznemireni. Molim vas, smirite ih malo, gospodine Arsiću, možda im zvonce nedostaje. Dajte malo pritisnite da se smire, jer ja u ovim uslovima ne mogu da govorim.

Dakle, vi govorite o tome kako Aleksandar Vučić menja imidž Srbije u svetu, ali, eto, Bože moj, ne može preko noći on sada da promeni one koji su nam bili neprijatelji. Znate, evo, recimo, npr. da je pobedila Hilari Klinton, kad smo dali ona dva miliona dolara iz budžeta Republike Srbije, sada bismo imali prijatelja, to je vaša politička teza. Eto, na nesreću pobedio Tramp, pa, osvedočeni prijatelji iz porodice Klinton, nisu u mogućnosti da nam pomognu u ovim trenutnim problemima.

Drugo, vi na političke argumente, jasne političke argumente vi odgovarate besmislicama, vi pričate o klimi, o ne znam ni ja o čemu, o stvarima koje apsolutno niko pomenuo nije. Zašto? Zato što nemate političkih argumenata. Moja teza je jasna, vi pričate kako se Srbija lavovski borila u Venecijanskoj komisiji. Koji je rezultat? Rezultat je to da su utvrdili da je zakon koji je donet u Crnoj Gori u skladu sa evropskim vrednostima. Ako je to u skladu sa evropskim vrednostima onda Srbija i sprski narod nemaju šta da traže u EU. To je suština. Ne možemo mi u uniju gde će nam otimati crkve, popisivati svetinje i govoriti da je to vlasništvo Mila Đukanovića. To je suština.

Vi, kažete, pa, eto, mi smo se borili, junački, mi smo ovo, i mi smo ono. Vi ste ništa. Vaš rezultat je nula. Vi kažete da je to unutrašnje pitanje Crne Gore. Da li možete da zamislite da npr. Srbija, hajde junaci, stavite vi takav zakon na dnevni red, da vidimo da bude uperen protiv Rimokatoličke crkve, protiv bilo koje tradicionalne verske zajednice, da vidite kako bi skočili vaši prijatelji, da vidite kako ne bi bilo u skladu sa evropskim vrednostima.

Postoje dvostruki standardi, jedan za srpski narod, drugi za sve ostale. Kada god se požalimo mi nismo u pravu. Kada god neko napadne Srbe, po bilo kom osnovu, on će reći – pa, u pravu je, to je demokratski. Nema tu nikakve unije, nema tu šta da traži srpski narod, dok god pristajete na takva poniženja, oni će i dalje ponižavati Srbiju.

Maločas kažete – moramo da ne dođe Srbija u opasnost. Zar, nije Srbija u opasnosti? Koliko je zemalja priznalo nezavisnost Kosova, zar to nije opasnost. Zar ovo što traže da se uključe Preševo, Bujanovac i Medveđa, zar to nije opasnost za srpski narod? Zar ovo u Republici Srpskoj nije opasnost? Zar ovo u Crnoj Gori nije opasnost? Srpski narod je na udaru, prošlo je više od 20 godina od ratova i krvavog raspada SFRJ, da li se promenilo nešto u odnosu zapada? Može li bilo ko, ko se i malo razume u politiku da kaže – pa, slučajno se to dešava? Da li ima neko ko je koliko toliko nesposoban, toliko neznalica da kaže slučajno se sve dešava. Ne dešava se slučajno, srpski narod je na udaru.

Moramo se odlučiti, neutralnost nije donela rezultat, džaba neutralnost kad smo pod udarom. Moramo sve svrstati uz one koji su spremni da nam pomognu, a ne uz one koji nam stalno nešto otimaju.

Koliko je vaša politika promišljena, koliko je nacionalna i koliko je uspešna, odgovor će dati neko drugi. Svakako ne možete dati vi, daće pre svega istorija, daće građani. Znate, slušajući vas, ja pomislim da smo se vratili u neko vreme dok su žuti bili na vlasti, istu su oni priču pričali, i podjednako ostrašćeno kao i vi. Ideološke razlike između vas apsolutno ne postoje. I oni su govorili kako su faktor mira i stabilnosti, kako eto, bože moj mogu neki strašni radikali da dođu na vlast, pa šta će onda biti. I, evo, dođoše bivši radikali, pa sad tvrde kako od njih sve zavisi, i kako oni svojom politikom spuštaju tenzije širom Balkana i širom celog sveta.

Rezultat politike je ono o čemu mi razgovaramo. Ali, pošto vi znate, kako kažete dosta toga, gospodine Martinoviću, a neće da odgovori ministar finansija, neće da odgovori predsednik Vlade Ana Brnabić, dajte da čujem, šta je Srbija uradila kako bi sprečila da naša južna pokrajina Kosovo i Metohija, uvođenjem taksi od 100% na robu koja dolazi iz centralne Srbije, praktično spreči i obustavi tu trgovinu.

Mi smo slušali kako se time nanose na dnevnom nivou milionske štete. Za ovih više od godinu dana, maltene godinu i po dana, ta šteta je ogromna. Dajte da čujem, da li je Srbija uradila ono što je bila obavezna, odnosno da li je podnela tužbu arbitražnom sudu CEFTA ili nije? To je krucijalno pitanje. Dakle, da čujemo mi konkretno kako se vi borite.

Molim vas, gospodine Arsiću, šeta se ministar po sali, pa me dekoncentriše, ako ima nešto da doda i da kaže Aleksandru Martinoviću, neka mu pošalje poruku, do malo čas je slao SMS poruke, nije u redu da se šeta po sali i da mu govori kako da odgovori narodnom poslaniku. Može gospodin Mali i da se sam javi, na to ima pravo kao predstavnik predlagača i da govori neograničeno ako ima šta da kaže.

Gospodine Arsiću, prekršili ste nekoliko članova Poslovnika.

(Aleksandar Marković: Koje članove?)

Prekršili ste član 107, prekršili ste član 103, prekršili ste član 104.

(Aleksandar Martinović: Niste dobro razumeli.)

Dozvolili ste govornicima iz režima, iz vladajuće stranke, da govore šta hoće, da vređaju, da iznose neistine.

Imao sam pravo na repliku, niste mi dozvolili da repliciram. Javio sam se po Poslovniku, dali ste reč Aleksandru Markoviću. Aleksandar Marković je ponovo govorio o mom izlaganju, izuzetno ga negativno kvalifikovao i vama to ponovo nije dovoljno da mi date mogućnost da mu repliciram.

Gospodine Arsiću, ako sam ja toliko politički neuk, ukoliko toliko srozavam rejting svojoj stranci, postavlja se pitanje zašto ne dozvoljavate makar taj minimum prava? Zašto vas to toliko boli?

Vi, veoma dobro znate da kada je Poslovnik u pitanju ne može predsedavajući da bira, da li će nekome dozvoliti da ukaže na povredu Poslovnika ili ne. Dužni ste da date reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Dva govornika završavaju, jedanput Martinović, drugi put Marković i vi nastavljate dalje, ignorišete to što se javljam, što tražim da ukažem na povrede Poslovnika.

Dakle, nemojte misliti da možete na ovaj način da ostvarite bilo šta, osim da pokažete da ne postoji nikakva razlika u vođenju sednice između vas i onoga kako su to radili žuti pre vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo, konačno je i u Narodnu skupštinu Republike Srbije došao Predlog zakona o memorijalnom centru Staro Sajmište i dobro je što je to uvršteno, bolje i posle 75 godina, nego da smo čekali još koju deceniju ili možda i duže od toga.

Ovo je naravno prilika da vidimo i kako drugi brinu o svom narodu. Ja sam siguran da je u velikoj meri i ovaj zakon posledica, pre svega, pritiska jevrejske strane. Da nije bilo toga, pitanje je da li bi uopšte ovaj zakon došao na dnevni red i kada bi došao na dnevni red.

Ovo je ujedno prilika da se proceni i odnos Vlade prema našim žrtvama. Treba žrtvama odati počast, to je nešto što je nesporno i treba podsetiti da ste vi još 2016. godine obećavali da će ovaj memorijalni centar biti gotov 2018. godine.

Sada je 2020. godina i tek je u proceduri ovaj zakon. Pitanje je kada će on biti sproveden u delo? Ono što doduše jeste uspeli da ostvarite mnogo ranije je da u jednoj od zgrada koje pripadaju ovom kompleksu, koji će sada i zakonom biti proglašen kao memorijalni kompleks, otvorite mesni odbor SNS, da postavite banere i u prvom trenutku, kada je to izašlo u medijima, tvrdili ste kako u tome ne vidite ništa sporno. Međutim, da ima sporno, videlo se ubrzo nakon toga kada ste vi ipak sklonili te reklame i te banere koji su tu bili postavljeni.

Uprkos tome što pričate o nekom pijetetu prema mrtvima i prema onima koji su stradali pre 75 i više godina, pričate o mrtvim herojima, vi i vaš režim ne vidite žive heroje. U Pionirskom parku 140 dana mirno i dostojanstveno protestvuju ratni vojni invalidi i ratni veterani.

Malopre smo čuli od jednog govornika iz vladajuće koalicije kako je trebalo 20 godina da se oda počast onima koji su se borili na Košarama za Srbiju. Tamo je preko 100 mladih ljudi poginulo i dalo svoje živote. Vi danas odajete poštu, barem na rečima, mrtvim herojima, ali njihove drugove koji su imali sreću da prežive, koji su ostali bez ruku, nogu i drugih delova tela, njih i dalje ne vidite.

Treba, gospodo, voditi računa i o živim herojima. Treba pokazati odnos prema ljudima koji su uspeli da prežive. Treba, naravno, pomoći porodicama onih koji nisu, ali vaše reči deluju prazno ako se pogleda kakav je vaš odnos prema drugima.

Drugo, trebalo je 75 godina da se odlučite, da se neki režim u Srbiji odluči da govori o stradanju i Srba, i Jevreja, i Roma na Starom sajmištu. Postavljam pitanje - da li je potrebno da prođe 75 godina da bi se Srbija ozbiljno pozabavila stradanjem srpskog naroda tokom ratova 90-ih na području bivše Jugoslavije? Nešto preko 10.000 ljudi je stradalo na Starom sajmištu i otprilike toliko Srba je stradalo u Sarajevu.

Još se skoro 1.000 ljudi vode kao nestali, poimenično identifikovano prema poslednjim podacima preko 8.500 ljudi. Samo na području Sarajeva je bilo 123 logora u kojima su ljudi, zbog toga što su Srbi, ubijani, silovani, masakrirani, maltretirani, tučeni, mučeni strujom i na različite druge načine i mučeni i ponižavani.

Ko o tome govori? Gde je institut koji će se baviti time i zašto se ne čini ništa da se sazna, pre svega, istina, da se ta istina pokaže svetu, da se vidi da Srbi nisu bili nikakvi zločinci i da je Sarajevo bilo jedan veliki koncentracioni logor za Srbe?

Tu se, gospodo, ne radi o pojedinačnim slučajevima. Ne radi se o incidentima, već su sistemski pravljeni logori, neki privatni, neki poluprivatni, neke je držala vojska, neke paravojne formacije, ali su u te logore Srbi sistematski odvođeni i, kao što sam rekao, ubijani, maltretirani i mučeni na različite načine.

U Sarajevu još uvek postoji veliki broj masovnih grobnica sa srpskim žrtvama koje još uvek nisu otvorene. Šta je vaš režim uradio da se to pitanje reši, da te žrtve konačno budu identifikovane i da budu sahranjene na dostojanstven način i, naravno, da im se oda počast koju zaslužuju? Niko se time ne bavi. Identifikovano je 3.567 lica koji su vršili te zločine nad Srbima u Sarajevu, poimenično. Niko od njih nije odgovarao. Niko. Da li je to sramota za srpski narod? Mislim da jeste i ako već ćute zločinci, ako ćute njihovi zapadni mentori, zašto ćute Srbi, zašto ćutite vi koji kažete da ste predstavnici srpskog naroda i žrtava?

(Aleksandar Marković: Ko ćuti?)

Ovi koji nemaju šta pametno da kažu, njima bi bilo najpametnije da ćute, ali nažalost ne ćute. Imaćete priliku, pa ćete govoriti.

Gospodin Milivoje Ivanišević je neko ko je možda najviše uradio po tom pitanju, na pitanju prikupljanja građe i svedočanstava, koji je osnovao Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku. Međutim, to je nešto što bi moralo biti podignuto na neuporedivo veći nivo, što je zadatak svih nas, i to je nešto o čemu smo odavno morali prikupiti podatke i govoriti o tome u svetu. Dok god ćutimo, dok god se srpski narod stidi svojih žrtava, dotle ćemo biti žrtve.

Neki su ovde rekli i mene je to šokiralo, kaže – žrtve nemaju nacionalnost, žrtve su samo žrtve. Izgleda da samo srpske žrtve nemaju nacionalnost, pošto žrtve svih drugih naroda i te kako imaju nacionalnost. Da li možete zamisliti nekoga iz Jevrejske zajednice, iz njihovog naroda, da kaže – žrtve nemaju nacionalnost? Ne, oni se, od kako se završio Drugi svetski rat, iz dana u dan bore za istinu, ne smanjenim žarom. To je državni posao kod njih, od najvećeg nacionalnog značaja da se sazna istina i da ni jedan zločinac ne ostane nekažnjen.

Zašto srpski narod ne goni zločince i da li na taj način poručujemo da su zločini nad Srbima dozvoljeni?

Ministar je rekao – bili su žrtve, ali eto stekle su se neke okolnosti. Previše se često stiču te okolnosti u istoriji srpskog naroda, pa su se sticale te okolnosti za vreme Prvog svetskog rata, pa i za vreme Drugog i opet, kao što ste videli, tokom 90-ih. Ono što nije obavljeno u NDH, to je moderna Hrvatska tzv. država, ali nesumnjivo ustaška tvorevina kakva je bila ona za vreme Drugog svetskog rata, uradila, a opet predstavnici Srbije ćute.

Da li mislite da će se nešto promeniti? Da li mislite da će nas više ceniti ako ćutimo o svojim žrtvama? Da li mislite da opet neće ubijati, klati i proterivati srpski narod gde god budu mogli, ukoliko budemo ćutali?

Zadatak svih nas, ne treba oko toga praviti stranačke podele, to je pitanje gde treba napraviti konsenzus, je da o tome govorimo, da učimo i decu i unuke i svakoga koliko smo stradali i od koga smo stradali, da jasno u svakom trenutku podignemo čelo i osudimo zločin i zločince. Nije sramota biti žrtva, niko nije izabrao da bude žrtva, ali je sramota ćutati o tome.

Gospodine predsedavajući, znate, kako neki narod govori o sebi, govori o svojoj prošlosti, tako će o njemu govoriti i drugi. Kako mi poštujemo svoje žrtve, tako će ih poštovati i drugi.

Vi tvrdite iz vladajuće koalicije da vi poštujete naše žrtve i da o njima govorite. Evo ja ću vas podsetiti na jednu činjenicu. Pre tri godine je Narodna skupština Republike Srbije formirala Komisiju čiji je zadatak bio da istraži posledice NATO bombardovanja. Prošle su tri godine, prođe mandat ovog skupštinskog saziva, izveštaja nema. To je odnos prema žrtvama.

Drugo, žrtve nisu, gospođo, samo oni koji su poginuli, a još uvek i posle 20 godina od NATO bombardovanja nije utvrđen ni konačan broj poginulih. Da li je to poštovanje žrtava? Nije utvrđeno koliku su materijalnu štetu naneli. Nije utvrđeno koliko je ljudi umrlo od raka i drugih bolesti izazvanih bombardovanjem osiromašenim uranijom. Više je Italija uradila u formiranju tih komisija i donošenju presuda, nego što je uradila Srbija, Italija, kao članica NATO pakta, ali je zaštitila one koji su učestvovali u agresiji i stradali tom prilikom.

Vi pričate o odnosu prema agresorima. Da li vam je poznato ime Toni Bler? Da li vam je poznato ime Šreder? Ko su ta gospoda? Da li su to ljudi koji su neki dobročinitelji srpskom narodu ili su to oni koji su predvodili zemlje koje su ubijale srpski narod? Oni su danas na poziciji specijalnih savetnika u Srbiji. Srbija je podržala fondaciju Bila Klintona, čoveka koji je pokrenuo bombardovanje da bi skrenuo pažnju američke javnosti sa privatnih seks skandala koje je pravio.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam. Zašto je Srbija to podržala i platila? Pa, zato što je neko bio pametan.

Gospodine Marinkoviću, da nema tog velikog pritiska na vas ja pretpostavljam da biste vi prekinuli prethodnog govornika i da ne biste dozvolili ovakve uvrede da iznosi. To je nešto što je postao manir i što je postalo uobičajeno kod članova vladajuće koalicije da na svaki mogući način satanizuju predstavnike opozicije.

(Aleksandar Marković: Koji član je povređen?)

Povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine i koji zabranjuje da se poslanici jedni drugima neposredno obraćaju. Vama je normalno da poslanik i vladajuće koalicije kaže nekome iz opozicije da nije pametan, da tako nešto konstatuje.

Ako Vladimir Orlić kaže da ja nisam pametan, evo ja nisam, ali je on slika prilika i pameti i časti i dostojanstva SNS. Vi imate problem, kako kažete, sa Nemanjom Šarovićem. Nemate sa Nemanjom Šarovićem. Imate problem sa činjenicama. Imate problem sa tim što imam dovoljno hrabrosti da vam kulturno, fino u lice kažem istinu. Vas istina boli. Da li je bilo šta što sam rekao netačno? Nije ništa netačno. Građani Srbije najbolje znaju i da li je Bler specijalni savetnik i da li je Šreder specijalni savetnik i da li je Aleksandar Vučić rekao – podržao sam Klintona zato što sam pametan. Međutim, tamo je pobedio Tramp, koga je u to vreme podržavala isključivo SRS. Vi ste smejali kada smo ga podržali, a kao što vidite mi smo imali mnogo bolju političku viziju nego što vi imate.

Vi jedino što znate da vređate, znate da omalovažavate, znate na taj način da komunicirate. Pričate kako ste moćni, ali pogledajte, ne delujete moćno, zašto vas onda boli toliko svaka reč, svako izlaganje, zašto skačete kao opareni ako ste toliko moćni?

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Jeste da sam morao dugo da čekam, ali nisam zaboravio gde smo stali.

Dakle, kao što vidite, mene napadaju iz vladajuće koalicije, kažu – nisu me videli u Srebrenici, nisu tamo videli nikoga poput mene. Ja se upravo time i ponosim. Ne samo što me nisu videli, nego me neće ni videti, pogotovo dok oni koji lažu o navodnom genocidu u Srebrenici, čine sve da satanizuju srpski narod i ne priznaju zločine koje su oni napravili.

Vi mene možda nećete videti u Srebrenici, ali ćete me videti redovno i u Bratuncu, na obeležavanju stradanja Srba, i u Kravici, a tamo, gospodo, ja neću videti nikoga poput vas. I to je upravo ono u čemu se mi razlikujemo.

Još jedna stvar. Vi kažete - nećete me videti u Srebrenici, ali, evo, videćete me, na primer, u četvrtak, u 18.00 časova, u opštini Novi Beograd, na promociji knjige "U Srebrenici nije bilo genocida". Nije naš zadatak da se posipamo pepelom. Nije naš zadatak da oplakujemo tuđe žrtve, a da držimo zatvorene oči pred svojima, nego upravo suprotno. Zar vi mislite da se odnos nekoga u Srebrenici promenio nakon što je tamo otišao Boris Tadić ili Aleksandar Vučić? Zar vam nisu dovoljno jasno pokazali šta o tome misle?

Ne možete time što ćete se dodvoravati drugima, oplakivati lažno tuđe žrtve, napraviti nešto dobro za srpski narod. Srpski narod je taj koji je najviše stradao u proteklim ratovima. Srpski narod je taj koji nije želeo rat, već je u rat bio uvučen i treba jasno i glasno konačno reći, bez obzira na političku opredeljenost, da što se tiče srpskog naroda da su za rat i za svaku žrtvu, bez obzira na to čija je, krivi oni koji su rat započeli. A započeli su Alija Izetbegović, Tuđman i oni slični njima, kao i njihovi mentori sa zapada.

Nije to tema dana, ali to je ono o čemu su pričali ovi iz vladajućeg režima. Ja zato odgovaram.

Sve ste vi, gospodine Marinkoviću, u pravu. Ali, problem je to što ovi iz vladajuće koalicije ne poštuju to o čemu vi govorite.

Niti sam ja koga uvredio, niti sam kome rekao da je glup, za razliku od gospode iz vladajuće koalicije, jer to je njima očigledno jedini argument, vređanje neko na nivou petog razreda osnovne škole, jer vas bole činjenice. Vi svakoga dana pokazujete koliko vas boli kada vam neko kulturno, fino, kaže istinu u licu.

Pretpostavljam da vi kada dolazite u Narodnu skupštinu vidite veterane i ratne vojne invalide koji već 140 dana protestvuju u Pionirskom parku. Poslednji put kada sam bio, mene su pitali - kako je moguće da država Srbija dva miliona evra odvaja za Albaniju, za one koji su ih napadali na Košarama, a za njih koji su krvarili, koji su ginuli, koji su ostavljali delove tela za svoju otadžbinu, da za njih nema ni novca, nema ni razumevanja, nema ni medijske pažnje? To je suštinsko pitanje u Srbiji.

Pustite vi žute. Žuti su otišli u istoriju jer su radili kao što su radili, jer su bili izuzetno loša vlast. A vi nastavljate njihovim stopama. I to je osnovni problem ovde. Osam godina ste na vlasti, a vi i dalje pričate - žuti ovo, žuti ono. Pa, koga više zanimaju žuti? Pričate da nemaju dva promila. Nemaju. Pa, kako je moguće da su vam oni onda izgovor i odgovor na sve probleme u Srbiji? Jeste li vi sposobni bilo šta da rešite ili niste? Koliko će vam trebati? Osam godina nije dovoljno. Još 28?

Kažete - niko nije smeo da pomene srpska stradanja. Smela je, gospodine Markoviću, Srpska radikalna stranka, čiji ste dugogodišnji član bili, ali je problem što imate tu parcijalnu neku amneziju pa se mnogih stvari iz svog dosadašnjeg političkog života ne sećate.

Gospodine Markoviću, morate nešto protiv te parcijalne amnezije da uradite. Dakle, ja ću vas podsetiti da SRS nikada nije bila u koaliciji sa Đilasom, ali je taj Đilas više od milion evra iz gradskog budžeta dao za dnevni list „Pravda“ koji je bio vaše stranačko glasilo. To je činjenica. Ja sam ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije pokazao dokumenta i dokaze koje sam dobio od Trezora Narodne banke Srbije, na osnovu mojih zahteva po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Vi ste, dakle, u koaliciji sa njima bili i tad. Vi ste ideološki klonovi DS, zato su se istopili žuti, preuzeli ste im sve ono što su oni radili, preuzeli ste tu proevropsku politiku, preuzeli ste Poslovnik u Narodnoj skupštini i još ga gore, brutalnije i restriktivnije primenjujete i preuzeli ste brojne kadrove.

Drugo - vi pričate o koalicionim partnerima, nama zamerate Bastaća. Zašto Bastać nije uhapšen ako je kriminalac? Kakav ste vi to režim kad su vam svi kriminalci na vlasti kad nema krivičnih prijava, kad nema ničega? To je ono što je pitanje.

Treće - vi pominjete nama koalicionog partnera. Da li je Bastać nekog ubio? Da li je Bastać okrvavio svoje ruko, ne do lakata, nego do ramena? Vi ste u koaliciji sa Hašimom Tačijem, sa Ramušem Haradinajem, sa Aljbinom Kurtijem, vi ste u koaliciji.. (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da je neko ko se ne razume u politiku ili neko ko nije iz Srbije gledao ovu raspravu danas tokom čitavog dana, a, Boga mi, i juče, mislim da mu ništa ne bi bilo jasno. Pre svega, ne bi mu bilo jasno ko je vlast, a ko je opozicija, i ovo je praktično jedini parlament na svetu gde onaj ko ima apsolutnu vlast tvrdi da nije odgovoran nizašta i ko uporno, žestoko kritikuje, ne samo opoziciju, već i druge državne institucije, pa i one za koje tvrde da su nezavisne poput REM-a.

Ni jednu jedinu pohvalnu reč za rad REM-a u prethodnim godinama nismo čuli. Ni jednu. Čuli smo otvoreno od predstavnika vladajuće koalicije koliko REM radi za Đilasa i Šolaka. Čuli smo kako krše zakon i kako rade protiv interesa građana Srbije.

Pitam se, a verujem i građani Srbije – ko je izabrao te ljude koji krše zakone, rade protiv interesa građana, a nadasve rade za Đilasa i Šolaka? Izabrala ih SNS sa njenim koalicionim partnerima. Svi članovi REM-a, od prvog do poslednjeg, izabrani su vašim glasovima.

Vi ste birali Raduleta, posle kažete – kriminalac, a birali ga za ministra. Izaberete Sašu Jankovića, posle kažete – izdajnik, strani plaćenik, ne valja. Izaberete članove REM-a, prođe malo vremena, vi opet kažete – služe stranim interesima, služe Šolaku, služe Đilasu. Šta je, gospodo, zaključak? Zaključak je da je vaša kadrovska politika katastrofalna, da vi ne znate da izaberete, da vi birate najgore, da vi birate one koji rade za lopove, za tajkune i protiv interesa građana Srbije.

Ja sam očekivao, i to bi bio neki minimum političke pristojnosti, da ste makar uputili izvinjenje građanima Srbije i rekli – izvinjavamo se za sve svoje pogrešne izbore, izvinjavamo se što smo nedorasli onom zadatku za koji su nas ovlastili građani Srbije. Možda bi bolje bilo da vi bojkotujete ove izbore i možda bi to građanima Srbije donelo mnogo više koristi nego što to čine drugi.

Meni je neshvatljivo da neko iz vladajuće koalicije, evo ja sam zapisivao, kaže da su u REM-u postali nedodirljivi. Kako su to nedodirljivi? Imate li zakonske mogućnosti da razrešite nekoga u REM-u? Imate. Da li su kršili zakon? Ako tvrdite da jesu, zašto ih niste razrešili?

Znači, vi ste ti koji podržavate one koji krše zakon. Vi niste borci protiv kriminala, nego ste borci za kriminalce. To ispada iz onoga što vi govorite i danas i svih prethodnih dana.

Jedan od predstavnika vladajuće koalicije je rekao da bi se opozicija, kaže, vratila u period od pre osam godina kada je moglo da se čuje samo jedno mišljenje. Da stvar bude smešnija, to je predstavnik SPS koji je i tada bio na vlasti. Znate, veoma je teško kritikovati stanje u državi sa pozicije nekoga ko je od 1945. godine, znači, u prethodnih 75 godina, u opoziciji bio pet, a 70 godina na vlasti. Ljute se oni na neke druge koji nisu dobro uradili i nisu dobro uredili sistem, pa kaže – moglo da se čuje samo jedno mišljenje.

Čije je to mišljenje bilo? Mišljenje vaših koalicionih partnera, i tadašnjih, i današnjih, Đilasa i Šolaka. Vi politički protivnici niste. Vi ste koalicioni partneri. Vi jedni druge pomažete kada su u opoziciji. Vi jedni drugima ne sudite za počinjeni kriminal, jer kao što vi njih prozivate za kriminal, a niko nije uhapšen, ni protiv koga nije podneta krivična prijava, da ne pričam što niko nije osuđen, isto tako su i oni pričali o vašem kriminalu, ali su vas podržavali, davali vam medijsku podršku, štitili mandate, podržavali vas politički dok ih niste zamenili.

Čuli smo i to da REM, kako vi kažete, nema zakonsku obavezu da nadzire izbore, ali će sad po nalogu Vlade Srbije i po nalogu ovih iz EU da kontroliše izbore. Kakvo je to gospodo eksperti iz SNS, kakvo je to nezavisno telo ako prima naloge od EU i od Vlade Republike Srbije? To je način na koji vi doživljavate nezavisnost. To je problem.

Drugo pitanje. Vi ste govorili o tome kako su ova gospoda iz Evropskog parlamenta posetili REM. Koji? Ovi što ste ih vi sačekivali, što ste ih vi vodili po Srbiji, ovi kojima ste vi dozvolili da se mešaju u unutrašnje stvari Srbije? Zar vas nije sramota da dozvolite da se neko sa strane meša u ono što su najosetljivija unutrašnja pitanja jedne države? I vi se ponosite time što po nalogu bivših parlamentaraca iz EU prekrajate izborni sistem u Srbiji i unapređujete. Kako ste ga to, gospodo, unapredili? Do juče ste se izrugivali ovim prozapadnim satrapima, vašim prethodnicima, govoreći - zamislite oni traže da se menjaju članovi REM-a a to je nemoguće po zakonu, jel kaže - tek smo izabrali nove članove REM-a. Šta se onda desilo? Onda se pokazalo da ste obmanjivali građane Srbije kada ste tvrdili da nemate uticaj na članove REM-a.

Kako može neko da nema uticaj na onoga koga je izabrao i na onoga koga je postavio? Naravno da ga ima. Sve drugo je uvredljivo tvrditi i podneše ljudi ostavke, iako su u skladu sa zakonom bili u mandatu da biste vi, kako sami kažete, mogli da ispunite ono što ste dobili kao obavezu iz EU. To je, gospodo draga, upravo pokazatelj koliko ste vi poslušni kada se radi o nekome sa zapada. Onda ćutite i slušate, onda ispunjavate naloge, a ubeđujete građane Srbije kako ste vi navodno silni i kako ste vi navodno jaki.

Vi imate apsolutnu vlast. Stalno se hvalite poverenjem građana koje uživate i brojem glasove koje ste dobili na izborima. Međutim i dan danas nakon osam godina, vi ne shvatate da uz to ide i određena odgovornost, a vi odbijate odgovornost za bilo šta negativno u državi što se dešava. Hoćete da se pitate za sve, hoćete da odlučujete o svemu, ne znate da odlučujete, to ste dokazali, ali odgovornost odbijate. Ko može da bude odgovoran za rad REM-a koji je katastrofalan, po vašim rečima, osim vas koji ste izabrali kompletan sastav REM-a? Isključivo vi.

Vi govorite o tome kako je prosečna plata zaposlenih, ne ovih članova saveta i ne predsednika REM-a, da je prosečna plata 129.000 dinara, ali prihvatate da povećate i povećali ste prihvatanjem finansijskog plana njihove plate.

Finansijski plan REM-a raste iz godine u godinu. Ja sam juče započeo sa tim delom, i to iznenađujuće, evo na primer, 2018. godine u odnosu na 2016. godinu četiri i po puta je veći budžet REM-a. Godine 2014. je bio 18 miliona i 200 hiljada, a 2020. godine je čitavih 307 miliona. Za šest godina 17 puta je povećan budžet REM-a, povećan zahvaljujući vama. Vi ste tako odlučili. Nagradili ste ih za korupciju, nagradili ste ih za kriminal, za nerad, za to što rade suprotno interesima građana Srbije i za to što rade za Đilasa i Šolaka. Tako vi novcem građana Srbije plaćate Đilasa i Šolaka.

Zamislite kada bi na primer budžet Svrljiga, to bi omiljeni primer bio, povećan za šest godina za 17 puta, koliko bi tim ljudima bilo bolje, ili budžet u bilo kojoj drugoj opštini u Srbiji.

Sada kada pogledamo na koji način prihoduje REM, vi ste rekli kako oni ostvaruju deo svojih prihoda na tržištu, rekli sto jer nemate pojma ni o čemu i ne shvatate da kada postoji monopol i kada postoji određeno regulatorno telo za određenu oblast da onda nema tržišta, nema neku mogućnost ni emiter, ni ovi koji emituju radio program, ni kablovski operateri, nema on mogućnost da bira hoće li ići u REM ili neće ići u REM, pa da vi pričate o tržištu, nego postoji monopol.

Pogledajte strukturu prihoda. To je plan za 2020. godinu. Prihodi po osnovu naknade kablovskog programa 21 milion, prihodi po osnovu radio programa 19 miliona i prihodi po osnovu naknade TV programa 266 miliona. E sad kad pogledate koliko kablovski operateri plaćaju 21 milion, u Srbiji ima milion i 700 hiljada pretplatnika, to znači da kablovski operater REM-u godišnje po jednom pretplatniku plaća 12,5 dinara, svega 12,5 dinara. Kad to podelite sa 12 meseci, onda dođete do iznosa od jedan dinar mesečno, koliko svaki kablovski operater, SBB na primer, plaća REM-u po osnovu emitovanja programa kroz kabl - jedan dinar mesečno. Znači, isto naplaćujete onima koji emituju radio program, a koji imaju neuporedivo manju mogućnost da zarade od ovih koji ubiraju milione ali ne milione dinara, nego milione evra i koji, kako vi sami kažete, ne plaćaju porez državi Srbiji.

Pre nekoliko nedelja, meseci, vlasnica jedne televizije iz Novog Sada je štrajkovala glađu jer nije mogla da plati nadoknadu i vi tim ljudima koji treba i da prave program i da opstanu na tržištu naplaćujete neuporedivo veće nadoknade i može drugačije i može bolje.

Da podignete tu nadoknadu kablovskim operaterima, da malo manje ostane vašem Šolaku, vašem Đilasu i vašem Petreusu, da podignete na 10 dinara mogli biste u potpunosti ukinuti nadoknadu radio operaterima, ovima koji emituju televizijski program na lokalu, regionalnim televizijskim stanicama i za 80% smanjiti nadoknadu ovim emiterima za nacionalne televizije, ali vaš je interes i vi to morate da novac ostavite u džepovima Šolaka, Đilasa i Petreusa.

Dakle, vi pričate o tome da ste poboljšavali izborne uslove, a što ste ih poboljšavali, ako su bili dobri? Zašto ih poboljšavate, ako je nikad veća sloboda medija u Srbiji? Zašto ih poboljšavate, ako opozicija ima sva prava?

Poboljšavate ih upravo zbog toga što je situacija potpuno suprotna. I kako ste ih poboljšali? Jel jedina smetnja demokratiji u Srbiji bilo to dvoje ljudi koji su podneli ostavku na članstvo u REM-u? Mislite da će to u Srbiji 15 dana pred izbore nešto promeniti? Jeste li čitali koje su nadležnosti REM-a i koliko je to ozbiljno telo i šta oni sve rade?

Oni izdaju dozvole za pružanje medijskih usluga, oni kontrolišu rad pružalaca medijskih usluga i staraju se o doslednoj primeni odredaba zakona. Oni izriču mere pružaocima medijskih usluga u skladu sa zakonom. Oni propisuju pravila koja su obavezujuća za pružaoce medijskih usluga, i tako dalje i tako dalje.

Vi sami tvrdite kroz raspravu da ništa od ovoga što piše u zakonu nije poštovano. Nije poštovano svih prethodnih godina i sada će dva nova člana REM-a promeniti situaciju i doneće tu preko potrebnu slobodu medija u Srbiji. Neće.

Drugo, vi nemate odgovor na to – zašto kablovskim operaterima naplaćuje REM svega jedan dinar mesečno po korisniku kablovske televizije? Građani Srbije koji plaćaju kablovsku televiziju svakog meseca dobiju račun od nekoliko hiljada dinara, od nekoliko hiljada dinara i umesto da naplatite, da ne stiču Đilas, Šolak i ovi vaši NATO partneri Soroš, Petreus i ostali da oni ne stiču ekstra profit, vi to prevaljujete na građane Srbije, koji su u skladu sa zakonom registrovali lokalne, regionalne televizije, dobili frekvencije, koji plaćaju porez, njima skidate kožu sa leđa.

Ovima „N1“, za koje vi sami tvrdite da ne plaćaju ništa, da krše zakon, pa ko im to omogućuje, vi svojom nesposobnošću, svojim neradom, svojim neznanjem da uredite sistem. I vi nekome pričate o nečemu - vi ste napravili rezultat.

Pa koji ste vi rezultat napravili? Šta bi ste vi da nema Aleksandra Vučića? Kada vas čovek sluša, rekao bi - pa, taj Vučić realno i ne doprinosi mnogo. Uglavnom narod glasa za Orlića, za Martinovića, za Srbu Filipovića, Acu Markovića, za te eksperte, za te …(Isključen mikrofon.)

Veliki problem sa kojim se vi suočavate su činjenice. Možete vi pričati to za šta sami tvrdite da su prazne priče, ali kada vas čovek suoči sa činjenicama, vi onda počinjete da pričate besmislice. Ja sam pročitao konkretne podatke i vi recite ako bilo šta od toga što sam ja rekao i izgovorio nije tačno.

Dakle, 2014. godine, kada ste vi već uveliko bili na vlasti, budžet REM-a je bio 18 miliona i 200 hiljada dinara i funkcionisao je REM sa tim, potom 2016. godine je skočio nekoliko puta i dostigao 64 miliona i 684 hiljade, pa onda opet za dve godine je skočio na 280 miliona, pa je za sledeću godinu skočio na 307 miliona dinara, za šest godina budžet REM-a, za koji vi kažete da krši zakon, da radi suprotno interesima građana i da radi za Đilasa i Šolaka, porastao je 17 puta. Zašto ste, gospodo eksperti, za 17 puta povećali budžet onih koji pljačkaju građane Srbije, koji rade za Đilasa i Šolaka? To je pitanje za vas.

Druga stvar, kažete –nije mnogo dinar mesečno. Ne, naprotiv, malo je dinar mesečno. Ponavljam, SBB plaća po korisniku jedan dinar mesečno REM-u, a zato SBB zarađuje milione evra, zarađuje zbog vaših članova REM-a, zbog vaših zakona i zbog toga što vi ne smete da im se suprotstavite, kao što ne smete da se suprotstavite televiziji N1, za koju kažete da otvoreno krši zakone ove zemlje svakoga dana.

Vi kažete da me niste razumeli i ja vam zaista to verujem. Potrudiću se da vam objasnim, govoriću što sporije mogu da biste vi to razumeli. Dakle, sada ćutite i slušajte da biste razumeli.

Dakle, budžet REM-a godišnji je 307 miliona dinara. Struktura prihoda REM-a je sledeća – 266 miliona uplaćuju televizije lokalne, regionalne i nacionalne. Potom, radio-operateri uplaćuju 19 miliona i 400. Razumete? Da li dovoljno polako govorim? I prihodi od kablovskih operatera su 21 milion. To znači da od onih koji su se legalno registrovali, plaćaju porez državi i plaćaju svoje frekvencije, vi godišnje uzmete skoro 290 miliona dinara. S druge strane, SBB, za koji kažete da radi protiv države i da pljačka građane, njima naplatite 21 milion, 15 puta manje, milion i 700 hiljada pretplatnika kablovske televizije u Srbiji, ja plaćam račun mesečni skoro 4.000, od toga u državnu kasu ide dinar.

Kada sam govorio o tome da derete kožu sa leđa, to derete onim poštenima koji rade u skladu sa zakonima, koji su se registrovali i plaćaju frekvenciju. Ovi koji kopaju i postavljaju kablove na divlje, koji rade za Đilasa i Šolaka, njih privilegujete, njima omogućujete da se bogate enormno. Zamislite na nekih preko 700.000 pretplatnika SBB-a da zarade po 15 evra mesečno, to je milion evra svaki mesec. Zar ne mislite da je naknada od jednog dinara po korisniku mala? Sram vas bilo zbog toga što nije i sram vas bilo zbog toga što su nadoknade televizijama koje plaćaju realno i koje plaćaju u skladu sa zakonom 15 puta veće, odnosno 290 miliona.

Da li ste sada razumeli?