Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, na osnovu člana 141. Poslovnika, podneo sam amandman na Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost, kojim sam tražio da se u članu 23. stav 3. briše.
Stav 3. kaže da ministar bliže uređuje šta se u smislu ovog zakona smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tačka 1) i 4) – 12) ovog člana. Pored toga što je to još jedan od niza članova kojima se ministru daju ovlašćenja koja ne treba da ima, mi ćemo na taj način doći u apsurdnu situaciju da nam ministar određuje šta se u smislu zakona smatra hlebom, mlekom, brašnom, šećerom i još nekim drugim stvarima, a svakako je jasno da svi naši građani to veoma dobro znaju.
Ono što je bitno našim građanima i što ste vi obećavali, kada ste dolazili na vlast, bio je bolji život građana.
Član 23. govori o tome koji će proizvodi biti oporezovani opštom stopom, a koji posebnom stopom od 8%. Podsetiću da najveći broj tih proizvoda upravo spada u one grupe proizvode koje do sada nisu bile oporezovane, odnosno u proizvode koje su imale nultu stopu oporezivanja.
Gospodin Dinkić je u toku načelne rasprave rekao da ovo rešenje, uvođenje poreza tamo gde ga ranije nije bilo, neće dovesti do povećanja cena, već da će to što oni proizvodi koji su imali nultu stopu sada imaju stopu oporezivanja od 8%, u stvari, dovesti do deflacije; da će ti proizvodi pojeftiniti.
Meni to zaista nije jasno i pitam gospodina Dinkića zašto je i dalje ostavljena određena grupa proizvoda koja će imati nultu stopu oporezivanja, zašto nije onda i te proizvode opteretio poreskom stopom od 8% i na taj način učinio našim građanima uslugu i pojeftinio i te proizvode.
Odgovor na ovo pitanje je jasan. Zato što ovi principi koje gospodin Dinkić ovde priča jednostavno nisu tačni i ono što je nepomirljivo ne može se pomiriti.
Ministar Dinkić je ovde rekao da se stopa od 20%, koja je bila kod poreza na promet, menja stopom od 18% poreza na dodatu vrednost i da će na taj način proizvodi postati jeftiniji. Onda se postavlja pitanje, i voleo bih da to ministar objasni, zašto će porasti prihodi od poreza, i to čak u iznosu od 50 %.
Jasno je da i jedan i drugi porez, nebitno je o kom se porezu radi, da li je porez na promet, da li je porez na dodatu vrednost, u krajnjoj liniji plaćaju naši građani, i jedan i drugi. Onda je prosto neverovatno da tih 50 %, koji će morati da dođu iz džepova naših građana, ne smanje kupovnu moć, što mora da se desi, ako proizvodi budu skuplji. Jer, svakako, veliki giganti neće iznos poreza na dodatu vrednost odbiti od svojih marži, već da će to, kao i kod poreza na promet, prevaliti konačno na leđa potrošača.
Zaista je neverovatno, kako to ministar kaže, da će povećati prihode sa jedne strane, a da će sa druge strane smanjiti stope, da će proizvodi biti jeftiniji, ali da će čak 50 posto više prihoda biti u budžetu.

Povređen je član 117. Poslovnika, po kome su narodni poslanici dužni da identifikacione kartice nose sa sobom prilikom izlaska iz sale Narodne skupštine. Očigledno je da su u petom redu samo dva poslanika a čak četiri kartice su tu.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je još 8. aprila 2004. godine podnela Narodnoj skupštini predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Nažalost, vladajuća većina je, u svom već uobičajenom maniru, i ovaj predlog SRS, protivno svim demokratskim načelima i Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ostavila po strani i na dnevni red uvrstila kudikamo gori predlog Vlade Republike Srbije, predat Narodnoj skupštini puna dva i po meseca kasnije, tek 26. juna 2004. godine.
Tokom nedavno završene predizborne kampanje puna su vam usta bila brige o Kosovu i Metohiji, o preostalim građanima srpske i nealbanske nacionalnosti tamo, ali sada kada je predizborna kampanja prošla vi, po ko zna koji put, pokazujete pravo lice. Formalno se zalažete za ostanak i za opstanak naših građana na teritoriji Kosova i Metohije, ali kada dođemo do konkretnih načina za pomoć tim ljudima, vaša podrška, kao po pravilu, izostaje.
Tako je, naravno i ovaj put, mada se nadam da ćete vi do kraja ove rasprave ipak odlučiti da prihvatite amandmane SRS, da prihvatite naše stavove i da na taj način bar minimalno pomognemo našim građanima na Kosovu i Metohiji, da im pokažemo, bar jednom, da ova država zaista stoji iza njih.
Pravo na posebno materijalno obezbeđenje koje je predložila SRS, a odnosi se na građane koji na Kosovu i Metohiji borave neprekidno duže od pet godina, od 24. marta 1999. godine, koji se nisu raselili, ne bi mnogo koštalo ovu državu. Uostalom, sigurno ne bi koštalo više nego što košta neka od agencija koju svakodnevno osnivate, ali bi korist, ne samo za porodice na Kosovu i Metohiji, već i za celu državu Srbiji, bila nemerljiva.
Što se tiče poslanika vladajuće većine koji su u današnjoj raspravi hvalili kako Vlada ovim zakonom povećava broj korisnika socijalne zaštite, moram da kažem da Vlada skoro svakim zakonom koji predloži ovom parlamentu povećava broj korisnika socijalne zaštite. Gospodo, vi morate da se setite da niste birani u ovaj parlament da biste povećavali broj korisnika socijalne zaštite. Ovde ste birani da otvarate nova radna mesta, da građanima Srbije omogućite bolji život, da kidate lance i katance, a ne da pravite nove socijalne slučajeve.
Amandmanom koji sam podneo na član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana predložio sam da se član 22. promeni i glasi - pravo na materijalno obezbeđenje i pravo na posebno materijalno obezbeđenje priznaje se od dana podnetog zahteva, ako su u momentu podnošenja zahteva bili ispunjeni uslovi za priznavanje prava.
Slično je bilo rešenje i u prethodnom zakonu, ono što je SRS dodala, i u zakonu koji smo mi predali u skupštinsku proceduru i ovim amandmanima koje smo dali na zakon predložen od strane Vlade Republike Srbije, koji je preko reda ušao u ovu raspravu, bilo je to da se doda pravo na posebno materijalno obezbeđenje. Nije jasno iz kog razloga je Vlada dosta dobru i preciznu definiciju, u kojoj je samo ovo pravo falilo, skratila i stavila da treba da stoji - pravo na materijalno obezbeđenje priznaje se od dana podnošenja zahteva.
Šta će se desiti ukoliko na dan podnošenja zahteva nisu bili ispunjeni svi uslovi, a u međuvremenu, dok se odluči o zahtevu, ti uslovi budu ispunjeni? Ovim amandmanom, za koji se svakako nadam da ćete ga prihvatiti, samo se precizira trenutak sticanja kako prava na materijalno obezbeđenje, tako i prava na posebno materijalno obezbeđenje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 11. kojim se traži brisanje ovog člana, iz razloga što je SRS, kao što ste već čuli, principijelno protiv formiranja agencija. Da smo mi tu u pravu, najbolje govori činjenica da telefoni u poslaničkoj grupi SRS prethodnih dana ne prestaju da zvone. Vrhovni arbitar da li su naši amandmani besmisleni ili nisu upravo su građani Srbije i vi, gospodo dosovci, nemojte za sebe uzimati to pravo.
Dosta je materijala zaista stiglo u našu poslaničku grupu, vezano za sve privatizacije, za sve stečajeve koje ste obavili prethodnih dana. Tu su rešenja koja je donosio gospodin Goran Kljajević iz čuvenog sudskog dosovskog klana Kljajevića, koji je vodio postupak nad kompanijom Robnih kuća "Beograd", ali zbog kratkoće vremena sada neću moći više tome pažnje da posvetim.
Veoma je važno pomenuti i "Beko", nekada jaku firmu. Ovde sam dobio izveštaj o proizvodnji i o lansiranju količina po asortimanu od 1992. godine do 2001. godine. Iz ovoga se jasno vidi da je "Beko", nekada gigant tekstilne industrije u Srbiji, veoma dobro radio čak i za vreme bombardovanja. Čak i za vreme bombardovanja, gospodo, nisu prestajali izvozni poslovi, radili su i za španske partnere i uspevali da ostvare čak i devizni prihod. Na primer, u maju mesecu naplatili su 146.078 nemačkih maraka, u junu mesecu naplatili su 201.014,89 nemačkih maraka.
Međutim, pokazalo se da je DOS-ovski režim za mnoge firme, ovde imamo primer "Beka", bio pogubniji čak i od samog bombardovanja. Samo Fabrika "Beograd" je 1999. godine za vreme bombardovanja radila nesmetano i proizvela više od 150.000 odevnih predmeta. U 2000. godini taj broj predmeta je još porastao i ukupno je "Beko" proizveo preko 430.000 odevnih predmeta, a od toga više od 150.000 odela.
Sve je to tako teklo, gospodo, do 2001. godine. Čak i početkom 2001. godine je "Beko" dosta dobro radio. Za prva četiri meseca 2001. godine ostvario je, samo Fabrika "Beograd", prihod od 5.171.957 dinara. Nakon toga dolazi DOS-ov režim, dolazi Goran Kljajević, dolaze gospoda Janjušević i ostali, i sa njima dolaze i stečajevi. Danas su te proizvodne hale zatvorene, radnici su na ulici, poslovni prostori se krčme.
Dao bih još svoj doprinos i rekao gospodinu Aligrudiću da više ne zabranjuje poslaničkoj grupi SRS da podnosi amandmane, jer je to, gospodine Aligrudiću, naše osnovno demokratsko pravo. Nemojte od nas tražiti da, poput SPS-a, podnosimo amandmane, da čak tražimo i brisanje člana 1, da tražimo brisanje ovog zakona, da izlazimo za govornicu i govorimo koliko je loše formiranje agencija, a da zatim glasamo i za taj zakon i za tu agenciju.
Prirodno je, rekao bih, naše pravo da amandmane podnosimo i da ih branimo, kao što je prirodno i vaše pravo da želite opoziciju poput SPS-a, kao što je prirodno da Havijer Solana želi predsednika Srbije poput Borisa Tadića. Gospodo, ništa prirodnije od toga nema. Jednostavno, svako traži onoga sa kim će najlakše izaći na kraj. Jasno je zašto je DSS izabrala SPS za partnera i zašto je Havijer Solana izabrao upravo Borisa Tadića.
(Predsednik: Vreme, gospodine Šaroviću.)
Koliko vi, gospodo, ozbiljno shvatate ovu današnju raspravu najbolje govori i činjenica da od 170 poslanika, koliko imaju poslaničke grupe koje podržavaju ovaj zakon, u ovom trenutku u sali ne prisustvuje svakako više od 50 do 60 vas. Zamolio bih predsedavajućeg da, u skladu sa članom 82. stav 2. Poslovnika, utvrdi kvorum za rad.

Kako ste vi, gospodine Obradoviću, radili i šta ste radili najbolje zna narod u Srbiji.

Gospodine Markoviću, ja sam vama već objašnjavao. Poslanik izađe da ukaže na povredu Poslovnika...

Gospodine predsedniče, ni drugi poslanici a ni vi nemate pravo da me prekidate za vreme izlaganja.

Gospodine Markoviću, onda pročitajte taj član do kraja. On kaže da niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, ali u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom. Ovaj slučaj nije predviđen Poslovnikom.
Član 96. stav 4. kaže da je poslanik dužan da navede koja je odredba Poslovnika, po njegovom mišljenju, povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Gospodine Markoviću, nigde se u Poslovniku ne kaže da sam ja dužan u prvoj rečenici svog izlaganja da kažem koja je odredba Poslovnika povređena. To zavisi od mog stila. Ja to mogu uraditi na početku svog izlaganja, u sredini ili na kraju. To je moje pravo, a vaša je dužnost da me saslušate.
Povređen je član 100. stav 2. koji kaže da su narodni poslanici dužni da se obraćaju drugima sa uvažavanjem. Naime, gospodine Obradoviću, to kako ste vi i vaša partija radili najbolje znaju građani Srbije i oni su vaš rad ocenili, kako na ovim zadnjim izborima tako i na onim prethodnim. Ne morate vi brinuti o tome šta ja razumem, šta ne razumem, niti ja brinem o tome šta vi razumete, odnosno ne razumete. Meni je bitno da mene razumeju građani, a vi bolje brinite o tome što građani ne razumeju vas i razmišljajte o tome kako ćete preći cenzus naredni put, a ne šta ja razumem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan zakon, još jedno čedo DOS-ovog režima, začeto za vreme Đinđića i Živkovića, a uz neznatne izmene predstavljen ovom parlamentu od strane režima Vojislava Koštunice i Borisa Tadića.

Za divno čudo, kada god treba da se udari po narodu, po radnicima, okupljaju se sve demokrate, zaboravljaju na sve ono što su prethodnih meseci govorili jedni o drugima, zaboravljaju na sve optužbe i kažu da im se koalicioni partneri ne sviđaju, ali da je zakon izuzetno dobar. Ne morate se, gospodo, više svađati čiji je ovo zakon i ko će biti odgovoran za ono što će ovaj zakon doneti Srbiji, jer niti poslanici SRS, a mislim ni građani Srbije više ne prave nikakvu razliku među vama, jer znamo da ste vi svi isti.

Kažete, dobar je zakon. Znam da je zakon dobar za vas, da će biti dobar za vaše stečajne upravnike, ali postavlja se pitanje da li je dobar za građane Srbije, da li je dobar za radnike koji svakodnevno štrajkuju ispred zgrade Vlade, da li će i njima ovaj zakon doneti dobro. Postavlja se pitanje da li je ovo zakon koji će doprineti otvaranju novih radnih mesta, da li je ovo zakon koji će nas konačno uvesti u Evropu. Koliko nezaposlenih treba da bude u Srbiji da bismo mi u tu Evropu ušli, a ja vas pozivam da nam konačno saopštite sve uslove, da već jednom znamo šta sve to treba da ispunimo kako bismo konačno ušli u tu Evropu.

Kroz zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i zakon o stečaju DOS-ov režim, gde vas sve ubrajam, obaviće i treću, poslednju fazu privatizacije, tzv. tihu privatizaciju.

Prvo, odnosno onako kako vi DOS-ovci volite da kažete, najprvo ste na sumnjivim tenderima prodali najbolje i najprofitabilnije firme u Srbiji. Nijedna od tih firmi ne radi bolje nego što je radila pre privatizacije. Broj radnika u tim preduzećima je kao po pravilu manji, plate radnika takođe, a što je najgore, proizvodnja je u najvećem broju tih preduzeća opala.

Drugi krug privatizacije obavili ste kroz licitacije, gde su prvo prodata preduzeća sa malim brojem zaposlenih i velikim poslovnim prostorima, nakon čega su radnici iz tih preduzeća kroz socijalni program, uz minimalne otpremnine isterivani na ulicu. Koliko ste precizno određivali početnu vrednost preduzeća na tim licitacijama najbolje govori činjenica da je dobar deo preduzeća prodat po 10, 20 ili čak 50 puta većoj ceni od početne.

Na kraju, za preduzeća koja su preživela ova dva kruga privatizacije pripremili ste treći, verovatno neprelazan krug i iz tog kruga malo koje preduzeće će se izvući.

Prva zamerka na ovaj zakon je to što on, kao i mnogi zakoni koje nam podnosite ovde, nije pravljen prema stanju u zemlji, već vam je kao i obično bilo važnije da zadovoljite razne nevladine organizacije, Centar za liberalno-demokratske studije i druge koje nije teško zadovoljiti, umesto da ste na pravi način sagledali situaciju u zemlji i pokušali da donesete dobro građanima i privredi Srbije.

Nažalost, moram da konstatujem da ovaj zakon neće rešiti probleme koji su se javili u toku prethodne četiri godine, o njima ste vi dosta pričali. Jedan od najvažnijih problema je i to što ni zakonom o stečaju niti zakonom o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika nije ograničen broj preduzeća gde će istovremeno jedno lice moći da bude stečajni upravnik.

U prethodnom periodu bilo je dosta slučajeva u praksi da su neka lica bliska DOS-ovom režimu i gospodinu Kljajeviću, predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu, istovremeno obavljala funkciju stečajnog upravnika u više od 20 preduzeća i da se pri tom nisu nijednog trenutka odricali naknade za rad u tim preduzećima, a neka od njih nisu obilazili ni jednom za tri meseca.

Podsetiću vas takođe da je najuspešniji stečajni upravnik DOS-ovog režima bio gospodin Janjušević; on je izgleda raspolagao tim specijalnim znanjima koja ste vi sada predvideli za sve stečajne upravnike po ovom novom predlogu zakona. Ukoliko kojim slučajem ovaj predlog bude prihvaćen, on će svakako dovesti do formiranja jedne posebne kaste stečajnih upravnika, koji će paliti i žariti srpskom privredom i odlučivati o sudbini preduzeća na način na koji su to do sada radili gospodin Janjušević, Kolesar i ostali prvaci DOS-ovog režima i DS-a.

Organi agencije za licenciranje stečajnih upravnika po ovom predlogu su upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor čine predsednik i četiri člana, koje naravno imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede, koga nemamo. Nadzorni odbor čine predsednik i dva člana, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede, koga nemamo. Naravno, i direktora ove agencije imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede, koga, kao što sam već rekao, nemamo.

Zakonom je u članu 12. predviđeno i vršenje nadzora nad radom agencije. I, naravno, da ne bude zabune, i ovaj posao obavljaće ministarstvo nadležno za poslove privrede, jer valjda to što Ministarstvo privrede i Vlada kontrolišu i upravni odbor, i direktora i nadzorni odbor agencije za licenciranje, nije bilo dovoljno, već je bilo neophodno da se i na ovaj način pojača kontrola Vlade nad agencijom i zavisnost agencije od Vlade, odnosno od aktuelnog režima.

Kada se ovako postave stvari, logično je zapitati se zašto vam uopšte treba agencija, zašto se uopšte prave troškovi. A podsetiću i na to da troškovi od 30 miliona dinara po mišljenju SRS-a nisu mali; možda za G17 plus jesu. Jednostavno, mogla je Vlada i sama na ovaj način da obavlja sve ove poslove bez formiranja dodatnih agencija.

Pored svih ovih konkretnih primedaba na predloženi zakonski tekst, SRS, kao što znate, ima i principijelnu primedbu. Mi smo se i ranije zalagali protiv osnivanja agencija i iz tih razloga poslanička grupa SRS neće glasati za predložene zakone.

Na kraju, ja bih zatražio od predsedavajućeg da u skladu sa članom 82. stav 2. Poslovnika utvrdi kvorum, jer je očigledno da ne postoje uslovi za rad i da trenutno ne prisustvuje trećina narodnih poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Ristivojeviću, vas moram posebno da pozdravim jer čujem da ste se vi najviše interesovali za to gde sam bio. Meni je žao što nisam bio tu kada je na dnevnom redu bio moj amandman, a ujedno moram da se zahvalim mojim kolegama koji su umesto mene obrazložili taj amandman.
Nadam se da ćete to shvatiti ozbiljno i da ćete ga usvojiti, a na taj način poboljšati ovaj zakon zarad svih naših građana.
A vas, gospodine Aligrudiću, molim da ne dobacujete. Drago mi je što vas vidim, ali ako imate nešto da kažete, izađite za ovu govornicu. Gospodine Mihajloviću, molio bih vas da umirite malo ovu grupu...

Gospodine Mihajloviću, čim se smire ovi u sali, znači poslanici vladajuće većine, preći ću na amandman.
Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik SRS, Ivan Radić, podneo je amandman na ovaj predlog zakona, kojim predlaže da se član 103. briše. SRS je protiv završnog ispita, a ovim članom predviđeno je da nakon završenog osmog razreda učenik polaže završni ispit.
Završnim ispitom procenjuje se stepen postignutosti propisanih ciljeva i zadataka osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Ukoliko bismo prihvatili predloženo rešenje, to bi značilo devalvaciju ne samo mukotrpnog osmogodišnjeg rada učenika, već i rada nastavnika, svega onoga što su uložili, znači i deca i nastavnici, pa se postavlja pitanje - čemu u tom slučaju osmogodišnja škola. Možda bi trebalo organizovati, ko se oseti spremnim u bilo kom trenutku do navršetka 15 ili 18 godine, da se jednostavno prijavi za taj ispit, da polaže i ukoliko pokaže dovoljno znanje dobije ovaj sertifikat koji vi predlažete.
Mnogo je razloga zbog kojih neko od te dece neće biti u stanju da baš u tom trenutku taj ispit, koji može trajati sat ili tri, položi, odnosno pokaže sva svoja znanja. Vi znate da ljudi nisu isti, a takođe i deca.
Znači, pitanje je da li treba mladima, koji su u veoma osetljivoj fazi, u doba puberteta, nametati tako nešto. Da li će svi moći u tom trenutku da se koncentrišu, da li će imati tremu ili će neko od njih možda biti bolestan, a na ovaj način možete da ugrozite budućnost.
Nakon položenog završnog ispita, učenik stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje, o čemu se izdaje javna isprava u skladu sa posebnim zakonom. Ova formulacija takođe nije jasna, jer šta znači – učenik stiče nakon položenog završnog ispita. Valjda je učenik stekao vaspitanje u toku ovih prethodnih osam godina. Šta je radio tih osam godina, ako će vaspitanje i obrazovanje steći tek nakon završenog ispita?
Na osnovu položenog završenog ispita, učenik stiče pravo na upis u srednju školu, u skladu sa posebnim zakonom. Program završnog ispita u osnovnoj školi propisuje ministar. Mislim da ovo nije dobro rešenje i tu se postavlja još jedno pitanje – šta će se desiti ukoliko učenik ne položi ovaj završni ispit. Da li će imati pravo na popravni?
(Predsedavajujći: Vreme je isteklo.)
Odbijte ovo vreme što su mi dobacivali i biće sve u redu.
Zbog toga vam predlažem da još jednom razmislite dobro o ovome, da glasate za amandman SRS, a mi ćemo razmisliti o tome da podržimo zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih vas da budete malo tiši, jer gospodin Ljušić spava, probudićete ga. To nije lepo sa vaše strane.
Na član 41. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović i predložio da se član 114. briše. Zašto?
Kao što ste već čuli, ovaj amandman je odbačen od strane gospođe ministarke, koja sada, naravno, nije tu, iz razloga što nije u skladu sa koncepcijom zakona.
Ali, ovaj amandman je upravo u skladu sa koncepcijom koju ima SRS i po tom konceptu nema licenci, nema registra za licence i Ministarstvo licence samim tim ne može ni izdavati. Pozivam vas da još jednom razmislite o svemu ovome i da glasate za amandman SRS.
Gospodine Mihajloviću, zamolio bih vas da umirite poslanike, jer ovako ne može da se radi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako je očito da ovde nema više od 50 poslanika vladajuće većine mi nećemo tražiti kvorum, jer nama to nije cilj. Mi hoćemo da pokažemo da posao koji radimo, radimo maksimalno i ozbiljno. Šteta je što gospođa ministarka nije našla za shodno da sedne malo, da posluša neki od amandmana, možda bi neki prihvatila.
Amandman na član 44. podneo je narodni poslanik iz SRS, Tomislav Penezić, a predvideo je brisanje člana 118. Taj član je jedan od važnijih na koji je podnet amandman i mislim da bi bilo dobro da se prihvati. U njemu se kaže: "U toku važenja licenca može da bude suspendovana. Licenca se suspenduje na šest meseci nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je prestao radni odnos zbog izrečene mere za izvršenu povredu radne obaveze iz člana 131. tačka 2), 6), 7), 10) i 11) ovog zakona."
Ako pogledate šta piše u članu 131. i oba člana dovedete u logičku vezu, videćete da su te povrede zbog kojih se vaspitaču izriče suspenzija od šest meseci sledeće (ali ću početi od kraja): uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno školske isprave; neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno u školskoj ispravi, brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem ili izostavljanjem podataka (ovo praktično znači falsifikovanje školskih isprava, pa se postavlja pitanje da li neko ko ovo izvrši uopšte može da radi ne tih šest meseci nego i posle, da li više može da se bavi ovim poslom).
Zatim, to je - nošenje oružja u ustanovi ili u krugu ustanove. Da li mislite da ona lica koja nose oružje u školskim ustanovama i koja time mogu da izazovu nesreću ili smrt nekog deteta treba da rade tu. Da li vi želite svoju decu da poverite tim ljudima?
Sada dolazimo do dve najteže povrede, koje po mišljenju SRS svakako zaslužuju mnogo oštriju sankciju nego što je suspenzija vaspitača tj. nastavnika na šest meseci. Bilo ko ko izvrši ijednu od ovih povreda ne treba više nikada da priđe ni blizu školi, a ne da bude nastavnik ili vaspitač. Radi se o podstrekavanju na upotrebu narkotičkog sredstva kod dece i učenika ili omogućavanje upotrebe narkotičkih sredstava, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe.
Da li neko ko našu decu navlači na drogu, ko diluje po školi, omogućava kupovinu droge maloletnoj deci, posle 6 meseci može da radi kao nastavnik ili vaspitač?
Mislim da osoba koja ovo uradi treba da provede u zatvoru mnogo duže nego što je taj rok suspenzije od šest meseci i da nikada više u životu ne treba da joj bude pružena mogućnost da bude vaspitač ili nastavnik.
Na kraju, dolazimo do povrede iz tačke 2) člana 131. u kojoj se kaže – ugrožavanje ili povređivanje fizičkog ili psihičkog integriteta deteta, odnosno učenika (fizičko kažnjavanje, moralno, seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje).
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko voljom vladajuće većine ove odredbe ostanu u zakonu, vi ćete omogućiti da osobe koje seksualno zlostavljaju mlađe maloletnike budu vaspitači i nastavnici. Takvim osobama mesto je u zatvoru. Ove osobe je trebalo da budu tretirane izmenama seta pravosudnih zakona. Na njih je trebalo setovi pravosudnih zakona da se odnose, a ne Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Ponoviću još jednom ovo, pošto je gospođa ministarka upravo pristigla. Obratite pažnju na član 118, u kome je propisano da će suspenzija od šest meseci biti izrečena licu koje izvrši povrede iz člana 131. tačke 2), 6), 7), 10) i 11), u koje, između ostalog, spada podstrekavanje na upotrebu narkotičkih sredstava, nošenje oružja, seksualno i fizičko zlostavljanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam očekivao odgovor ministra za prosvetu i sport povodom mog obrazloženja prethodnog amandmana i želeo bih da kažem gospođi ministarki da njen posao nije da dođe ovde, da sedi i da čita novine, jer nam u tom slučaju njeno prisustvo nije potrebno.
Već je smisao vašeg prisustva ovde, gospođo, da odgovarate na naša pitanja, da dajete objašnjenja vašeg koncepta zakona, da mi vama obrazlažemo naš i da onda u toj raspravi nađemo ono što je najbolje za Srbiju, što je najbolje za našu decu.
Veoma su ozbiljne primedbe koje sam izneo na ovaj prethodni amandman i veoma ozbiljne posledice. Žao mi je što vi na to ne reagujete, ali sada ću obrazložiti amandman koji je na član 148. podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Ovim amandmanom predviđeno je brisanje člana 148. zakona, jer po konceptu SRS nije predviđeno postojanje zavoda. Takođe, veoma je zanimljivo poređenje visine ovih kazni koje ste predvideli i kazni koje ste predvideli pre neki dan, kada je na dnevnom redu bila rasprava o Zakoniku o krivičnom postupku.
Videli smo da su predviđene kazne za svedoke koji se ne odazovu uredno na ročište do 100.000 dinara, iako su posledice toga mnogo manje nego što je posledica ukoliko odgovorno lice iz zavoda ne pripremi odgovarajući materijal i ne dostavi ga ministru.
Dok je npr. kazna za ustanovu za veštačenje, koja to veštačenje ne obavi na vreme, do pola miliona dinara, što je krajnje neprimereno ekonomskoj situaciji u zemlji, iako je društvena opasnost od takvog prekršaja mnogo manja nego što je ukoliko zavod ne pripremi potrebne materijale i ne dostavi savetu u datom roku, a predviđena kazna za zavod je samo 10.000 do 50.000 dinara.
Logično bi bilo, ako u jednom zakonu povećavate kazne za deset puta, da to uradite u svakom, ukoliko je inflacija tolika ili ukoliko postoji neki koncept, onda bi to trebalo da prožima i da se oslikava kroz sve zakone. Očigledno je da je ovde na delu voluntarizam, da od člana do člana, kako vam padne na pamet, tako i pišete.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije mogu se podeliti u dve kategorije. Prvu kategoriju čine kozmetičke izmene, koje su uglavnom terminološke prirode i kojima se iz ovog zakona uklanjaju reči poput SRJ, koju je Vojislav Koštunica odavno sahranio, pa nema smisla da naziv nepostojeće države i dalje egzistira u Zakoniku. Takođe, brisane su i neke druge reči, zamenjena je reč "državni tužilac" rečju "javni tužilac" i slično. SRS nije podnosila amandmane na ove članove Predloga zakona o izmenama i dopunama.
Drugu kategoriju čine suštinske izmene kojima su u velikoj meri umanjena dosadašnja ljudska prava i slobode građana Srbije. SRS je osudila ovakav predlog Vlade Srbije i smatra da su predložene izmene katastrofalne i da su morale da idu u potpuno drugom pravcu.
Naime, trebalo je rad suda učiniti bržim, lakšim, kvalitetnijim i efikasnijim, a ne zbog neefikasnosti sudova otežavati položaj okrivljenih i praktično do beskraja produžavati pritvor za okrivljene, kojima istovremeno 1. članom zakona garantujete da će biti smatrani nevinim dok se njihova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda.
Radi se, dakle o krajnjem cinizmu. Za okrivljene bi bilo mnogo bolje da je zadržana postojeća zakonska formulacija o prezumpciji nevinosti i najduže moguće trajanje pritvora do četiri godine, nego što ste poboljšali formulaciju prezumpcije nevinosti i produžili u nedogled trajanje pritvora.
Ono što je meni najčudnije u ovom predlogu zakona jeste to što se donošenje zakona opravdava potrebom usaglašavanja teksta Zakonika sa evropskim pravnim standardima i međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala. Kao da predlagač hoće da nam kaže da su naši standardi previše visoki, pa da ukoliko želimo u Evropu, moramo te standarde da snizimo i da ih na taj način prilagodimo evropskim.
Što se tiče samih predloženih izmena, kao prvo, kod člana 43. koji govori o izuzeću ubačena je odredba – ako je zahtev za izuzeće podnet protivno odredbi člana 42. ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično. Protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba, a rešenje od otvaranja zasedanja donosi veće. Znači, od otvaranja zasedanja, takođe može učestvovati sudija čije se izuzeće traži.
Ovo jednostavno ne bi trebalo da bude ovako. Ako ste omogućili da sudija čije se izuzeće traži sam rešenjem odbacuje zahtev za izuzeće, onda ste barem morali da omogućite da postoji neki pravni lek, da se barem nekoj višoj instanci okrivljeni ili neki njegov branilac može žaliti. Na ovaj način, ako dođe do bilo kakve zloupotrebe od strane sudije, čak i ako su očigledni razlozi za postojanje izuzeća, sudija može odbaciti ovo bez prava na žalbu.
Zatim, sudske kazne za nedolazak veštaka, odnosno svedoka, povećane su čak 10 puta, odnosno maksimalna kazna je sada umesto 10.000 dinara čak 100.000 dinara. S obzirom na to da je ministar doskora radio u pravosuđu, ja sam mislio da će on znati da ovde glavni problem nije u visini kazni, već u tome što ove kazne u praksi nikada nisu primenjivane.
Vi biste, gospodine ministre, ja sam siguran, veoma lako mogli da dođete do podataka, ali sigurno je da u prethodnih pet godina više od pet puta ova kazna nije primenjena, jer čak i kada se izrekne kazna zbog neopravdanog nedolaska nekom svedoku ili veštaku, na narednom pretresu kada on dođe ta kazna se obavezno ukida. Znači, te kazne nikada nisu naplaćivane.
Možda bi bilo bolje da ste prvo promenili zakon u tom pravcu da onemogućite ukidanje ovih kazni, znači da kada je jedanput izrečena kazna od 3.000, 4.000 ili 5.000 dinara, što je mnogo primerenije ekonomskoj situaciji u našoj državi, ta kazna bude i naplaćena, jer kada ta kazna bude izvesna onda će se možda svedoci i veštaci pridržavati i dolaziti na pretrese. To je, dakle, problem, a ne visina kazni.
Što se tiče čuvenog člana 146. i trajanja pritvora, tu se postavlja pitanje da li je razuman rok za donošenje presude sedam godina, a bogami ne samo sedam, nego i više. Rokovi su drastično promenjeni, sada su praktično duplo duži i dodat je stav sedam koji kaže: "Rokovi iz stava 3. i 4. ovog člana ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog", i tu ću stati.
Kako može rok za računanje pritvora okrivljenom da ne teče ukoliko je okrivljeni odsutan? Kako može okrivljeni da bude i u pritvoru i odsutan? Da li vi to pripremate još neke okrivljene za izručenje Haškom tribunalu; mi smo do sada imali jednu situaciju kada je Slobodan Milošević izručen u Hag, iako je bio u pritvoru Okružnog suda u Beogradu. Vi dobro znate da jedino sudija koji je odredio pritvor može da dozvoli da taj okrivljeni bude upućen bilo gde.
Znači, objasnite nam kako je moguće da okrivljeni istovremeno bude i odsutan i da bude u pritvoru. Ili ste možda mislili na situaciju (jer imali smo i tu situaciju u praksi) kada okrivljenog izvodite na večeru da ga ubedite da protiv nekoga svedoči; onda nećete istovremeno dok je na večeri da mu računate u pritvor. Ako je to to, možda ćemo se složiti.
Zatim, reći ću samo još jednu stvar, naime kod odlaganja krivičnog gonjenja, što može predložiti javni tužilac uz saglasnost suda, kod člana 236. kaže se samo –uz saglasnost suda. Ni na koji način nije precizirano ko će u sudu davati tu saglasnost, znači, da li će to biti KV veće, da li će to biti predsednik suda, da li će to biti predsednik veća. Znači, ako se ne precizira ova odredba, ovo neće moći da se primeni. Hvala.