Ne, ne, gospodine Arsiću, pa evo, Aleksandar Martinović je preko četiri minuta govorio.

I mene ometaju, i meni dobacuju, pa to ne čujete. On nije ometan, njemu je aplaudirano. To je deo iste političke ideje. (Isključen mikrofon.)

Gospodine Arsiću, mene zaista čudi da vi niste reagovali, uz sve simpatije koje imam prema prethodnom govorniku, povređen je član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Vi kao predsedavajući znate koje su tačke dnevnog reda koje razmatramo, a ja među ove dve nisam video tačku dnevnog reda koja se zove – hvalospevi o radu predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Ovde je bilo reči o svemu, o tome kako je Niš lep grad. Niš jeste lep grad, evo, sređen je, jeste on lep, ali je problem što je više sad urađeno na sređivanju Niša nego pre tri godine kada je obeležavano 1700 godina Milanskog edikta. Izgleda da je dolazak Aleksandra Vučića neuporedivo važniji.
Vama, gospodine Arsiću nije bilo dovoljno ni to što ste dali malo čas pauzu od sat i 15 minuta. Na taj način ponizili parlament, jer vi kada želite da radite onda ubrzavate na sve moguće načine. Kada ne želite, kada treba ministar da ode da gostuje na televiziji, onda se u 15 do sedam daje pauza do osam. Da je kojim slučajem ministar gostuje u Pirotu, onda biste verovatno do dva ujutru dali pauzu. Prema tome, nemojte se igrati. Trudite se da kao predsedavajući imate iste aršine. Ne možete vi upozoravati poslanike opozicije ako izađu iz teme, ili ako na širi način obrazlažu ono što žele, a istovremeno dozvoljavate i poslanicima vladajuće koalicije da pričaju o bilo čemu, o onome što im u tom trenutku padne na pamet, uz jedan uslov da što češće u toku svog izlaganja kažu – živeo premijer, hvala premijeru, ne bi bilo Istanbula, ne bi bilo aerodroma, ne bi bilo ničega.

Gospodine Arsiću, prekršen je član 106. i smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine od strane gospodina Vujovića. On je u Skupštinu došao da obrazlaže zašto se kasni, da traži produženje roka, ali je prvo bio dužan da obrazloži zašto on kasni. To je još jedan pokazatelj koliko izvršna vlast ne poštuje zakonodavnu, taj ležerni odnos ministara, može ministar da dođe i sa pola sata zakašnjenja, čekaće Narodna skupština, čekaće narodni poslanici.
Vi ste bili dužni da upozorite ministre i vi ste trebali da ponudite objašnjenje za to. Ja sam sačekao da on završi svoje izlaganje u nadi da će on biti toliko pristojan i reći – izvinjavam se svim narodnim poslanicima zbog ovog kašnjenja. Dvesta pedeset narodnih poslanika su nosioci suvereniteta. Oni su ti koji su birani direktno od strane građana, a ministri su činovnici, danas jesi, sutra nisi.
Međutim, zbog većine koju imate, zbog načina na koji su i vaši prethodnici vodili tu Skupštinu, ministri misle da mogu da rade šta god im padne na pamet. Mogu da se pojave, mogu da se ne pojave, da dođu u jedanaest ili u pola dvanaest, potpuno je svejedno, da ispričaju dve ili tri rečenice i kažu – evo, hajde sad vi. Dakle, elementarna pristojnost i poštovanje svih 250 poslanika je zahtevalo makar izvinjenje.
Ja vas molim da upozorite ubuduće sve ministre da dođu u Narodnu skupštinu i da čekaju na red kada će doći, a ne da vi njih pozivate kada vam padne na pamet i da oni dolaze kada im padne napamet i da se ovde prave pauze. Ako kasnite sa reformama, ubrzajte prvo ministre.

Gospodine Milićeviću, vi ste povredili član 27. u vezi sa članom 103.
Prethodno kada je kolega tražio povredu Poslovnika, vi ste praktično u nekoj vrsti dijaloga sa njim bez mogućnosti da on kaže šta ima, rekli kako on nema pravo da dobije reč po svom zahtevu.
Član 103. kaže – da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu o postupanju predsednika Narodne skupštine i kada se bilo koji poslanik javi za to vi ste dužni da mu date reč i on ima pravo dva minuta da obrazloži u čemu se sastoji povreda. Nekome će trebati kraće, nekome duže, nekada će to obrazloženje biti smisleno, nekada manje smisleno, ali ste vi dužni da svakoga saslušate.
Postoji u sledećim stavovima, odredba koja vama daje pravo da ukoliko se radi o zloupotrebi kaznite tog poslanika, ali vi nikada nemate pravo da unapred bez obrazloženja nekome uskratite pravo da ukaže na povredu Poslovnika od vaše strane ili bilo koga drugog.
Dakle, molim vas, bez obzira što ne mislim ništa dobro o poslaničkoj grupi iz koje gospodin dolazi, ali je to opšti princip. Meni je intimno, čak veoma zabavno i to moram priznati kada gledam kako prolaze u skladu sa Poslovnikom koji su oni doneli, jer taj poslanik je, Poslovnik je osmišljen da bi se kažnjavali i ućutkali članovi SRS, ali u to vreme predstavnici DS nisu bili svesni da batina ima dva štapa i da oni neće biti večno na vlasti. Sada ubiraju plodove onoga što su sejali, ali to ne znači da vi i to malo prava koja imaju narodni poslanici ne treba da poštujete.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je praktično prvi zakon ove Vlade i poprilično dugo su čekali građani. Ja ću vas podsetiti na činjenicu da kada ste raspisivali ove prethodne izbore, vi ste rekli da je to zbog toga što reforme ne mogu da čekaju. Poslednji saziv, odnosno prethodni saziv je poslednji zakon doneo, ukoliko se ne varam, sredinom decembra prethodne godine, što znači da smo mi poprilično dugo čekali ovaj zakon.
Vi ovim zakonom smanjujete sredstva koja imaju lokalne samouprave i pokušali ste, naravno, da negativne efekte u javnosti, onoga što je činjenica, a činjenica je da se smanjuju stečena prava, pokušali ste to da opravdate na različite načine. Vi ste se, naravno, služili onim čime su se služili prethodni režimi kada nešto treba da poskupi ili kada negde treba da se uzme. Vi prvo kažete – poskupeće struja 20% do kraja godine, pa kad poskupi 10 onda mi treba da budemo oduševljeni. I slično je bilo i ovde. Prvo je bilo najava da će se oduzeti mnogo više sredstava, pa je reč bilo o osam milijardi. Na kraju, kada je oduzeto 4,8, to valjda treba svi predsednici opština, većinom iz SNS, da pokažu zadovoljstvo zbog toga, ali je jasno da niko od tih predsednika opština i gradova nije zadovoljan.
Zašto? Jasno je potpuno da svaka lokalna samouprava ima onoliko nadležnosti koliko ima novca. Da se mi ne zavaravamo, možete vi do mile volje davati nadležnosti, ukoliko nema novca, onda niko neće moći da se iskaže u bilo kom smislu, neće moći da funkcioniše.
Vi veoma dobro znate da se opštine već nalaze u izuzetno teškoj situaciji i da bez adekvatnih finansijskih sredstava neće moći da funkcionišu. Vi ste rekli i to da je ovo jedna od mera štednje. Ne može se nazivati merom štednje, kada jedan, kada centralni nivo vlasti otima, uzima, kako god, da ne koristimo teške izraze, od lokala, pogotovo što vi to nećete uštedeti, već će potrošiti republički nivo. Ne ide ovo ni na vraćanje dugova, ne ide ovo na bilo koji drugi, da kažem, rashod, već će ovo potrošiti republički nivo vlasti.
Jeste veliki iznos 4,8 milijardi za siromašnu i osiromašenu Srbiju i siromašne opštine, ali je to manje od 40 miliona evra. Ne kažem, da je trebalo uzimati, možda kako neki kažu, od beba, ovako ili onako, ali ste mogli, evo moj predlog, od nevladinih organizacija. Preko 300 miliona evra godišnje uzimaju nevladine organizacije. U najvećem broju slučajeva to je kancer srpskog društva, koji radi protiv države, koji radi protiv naroda, e to je mesto gde je trebalo otimati i gde bi mnogo manje bolelo. Svaki režim se susreće sa dilemom, gde će uzeti i gde će dati.
Prema tome, vi ste imali izbora, vi se nalazite u nezahvalnoj situaciji. Ja sam očekivao da će se prvi pred nama pojaviti neki ministar koji je tu već godinama. Međutim, evo dobili smo novog ministra i vi onda dalje pričate, još jedno od opravdanja, kažete da se ovim obezbeđuje makro-ekonomska stabilnost. Može li se makro-ekonomska stabilnost u Srbiji obezbediti sa 4,8 milijardi? Ne može. Može, možda trenutna likvidnost, ali makro-ekonomska stabilnost, priznaćete da je to zaista daleko od tog iznosa.
Istovremeno se hvalite suficitom i uzimate od lokalnih samouprava. Pa, gde bi otišao taj novac? Otišao bi na plate, otišao bi na te sitne projekte, na krečenje škola, možda na opremanje neke bolnice. To su sredstva koja bi se u velikoj meri direktno vratila državi, kroz poreze na zarade, kroz PDV, kroz različite druge načine ili tako što bi ti radnici u opštinama, koji nemaju velike plate, obični radnici nemaju, rukovodstva imaju, kupovali osnovne životne namirnice, plaćali struju i druge potrepštine.
Vas su kritikovali, i to je bilo posebno zanimljivo juče, i neki poslanici vladajućih stranaka, pa smo juče čuli da je ovaj zakon velika nepravda, koja se mora ispraviti, pa je gospodin Pastor rekao da nije dobar zakon, ali da je tek početak Vlade, pa hajde da se glasa dok se malo ne uhodate. Ja sam siguran da će glasati. Uvek se trudi deo poslanike vladajuće koalicije da izigrava nekakvu opoziciju, kritikuje, kritikuje, kritikuje zbog kamera, a kada dođe dan za glasanje, onda u tišini, naravno, svi poštuju partijsku disciplinu i glasaju za sve ono za šta treba da glasaju.
Dalje, rekli ste da je sprovođenje modela fiskalne decentralizacije predviđao zakon iz 2011. godine. Tačno, ali ako vi sada smanjujete ta prava, kako možete logički objasniti da onda ovo nije centralizacija? Naravno, da jeste. Ovde je pitanje - da li je celishodno, da li je opravdano uzimati dalje od lokalnih samouprava?
Beograd je taj koji je najviše dao. Beograd je taj koji inače ima najmanji procenat tog finansiranja, a gradske opštine u Beogradu su sad u prethodnom periodu dodatno oštećene i time što je grad Beograd praktično preuzeo sve poslovne prostore i time ukinuo, ne jedinicama lokalne samouprave, jer to gradske opštine nisu, ali gradskim opštinama je ukinuo još jedan izuzetno izdašan prihod i prihod pomoću koga su oni svakako planirali svoju budućnost i razvoj tih opština.
Vi nama danas treba da kažete da li je taj najteži period iza nas ili nije. To je ono što slušamo, pre svega, od predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Ako je najteži period iza nas, ako sada ostvarujemo suficit, ako imamo snažan ekonomski privredni razvoj, pa čemu onda ovo smanjenje?
Vi veoma dobro znate da opštine nisu u mogućnosti. Vi kažete – nek povećaju broj zaposlenih. Evo imali su pet godina. Da li su ga povećali? Tada su bili mnogo stimulisaniji, kada već pričate o stimulacijama, jer su tada imali veći procenat poreza na dohodak, odnosno poreza na plate koje su išle direktno u njihov budžet.
Govorite o dobrom primeru grada Beograda koji je centralizacijom javnih nabavki, kako kažete, uštedeo 1,2 milijarde dinara. To je veoma diskutabilno pitanje. Nemamo sad dovoljno vremena, ali sledeći put ću vam doneti kakvi se uslovi raspisuju, koliko besmisleni za neke tendere, i kako se crta koje će preduzeće jedino moći tu da konkuriše.
Primera radi, navešću da je za zaprašivanje komaraca, koje se sada obavlja sa zemlje, propisano da firma koja ga dobije mora imati registrovan helikopter u svom vlasništvu. Nikada se iz helikoptera nisu zaprašivali komarci i potpuno je jasno i očigledno da je to nešto što je nacrtano za jednu firmu. Međutim, pre dolaska na vlast, SNS je obećala milijardu evra, ne milijardu dinara, nego da će uštedeti milijardu evra kroz obračun sa kriminalom i korupcijom koje je predvodila DS, ali tako je. Zaista je za mene bilo lepo slušati danas na dan petog oktobra kako izvođači radova te buldožere revolucije i oni koji danas baštine njihove vrednosti, ciljeve i ideologiju…

Danas je peti oktobar. Ja ih hvalim. I jedne i druge hvalim. Završavam i verujem i jednima i drugima, šta god kažu jedni o drugima, sve su u pravu.
Dakle, mnogo je toga što se može zameriti ovome zakonu. Ja ću samo još jednu stvar iz obrazloženja. Vi kažete, na koga i kako će najverovatnije uticati rešenje u zakonu - „Predložena rešenja uticanje na sve jedinice lokalne samouprave preraspodelom ustupljenih sredstava od poreza na zaradu“. Dakle, vi pokušavate da sakrijete ono što je očigledno. Ne utiče se preraspodelom. Uvek je neka preraspodela. Utiče se smanjenjem sredstava, kao što je prethodni zakon uticao povećanjem, sada se utiče smanjenjem. Činjenica je, koju ne možete sakriti, da se smanjuju sredstva i da se ona stečena prava ukidaju. Hvala.

Gospođo Gojković, nije sporno i mi to i ne tražimo da vi ograničavate kao predsednik Narodne skupštine…

Član 27. povredili ste.

Da.
Član 107. i član 27.

Ako uspem da dođem do reči ja ću vam objasniti.

Gospođo Gojković, ako saslušate objašnjenje biće vam jasno i onda tek kada ja dam objašnjenje vi ćete na osnovu njega moći…

Gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je gospodin Šormaz ovom intervencijom povodom Poslovnika zakasnio. On je to mogao učiniti neposredno po učinjenoj povredi. Između je bilo nekoliko govornika i vi ste bili dužni da mu ukažete na to.

Ne, ja sad po temi, ovo je samo da vam ukažem. Idemo dalje.

Hoću. Hvala vam, gospođo Gojković.