Zahvaljujem predsedavajući.
Za mene se zaista potpuno neverovatna stvar dešava u ovih nekoliko sati rasprave, a to je da imamo predstavnika predlagača, predstavnika Vlade RS u liku gospodina ministra i predstavnika predlagača amandmana koji je postao sastavni deo vladinog predloga, a da oni rade potpuno suprotan posao.
Dakle, predstavnik Vlade koja je usvojila amandman i amandman koji je postao sastavni deo ovog akta, o kojem mi treba da raspravljamo, apsolutno se ne izjašnjava, apsolutno ne obrazlaže ono što je Vlada uradila i što je on, po logici stvari, trebalo da brani na sednici Vlade na kojoj je ovaj amandman usvojen.
Sa druge strane imamo predstavnika većine, odnosno predlagača amandmana koji je usvojen i koji nam u ime Vlade, čiji član nije, objašnjava zašto je Vlada prihvatila njegov amandman.
Ja ne razumem kako je moglo da dođe do ove promene uloga. Molim vas ministre, posle dva i po sata rasprave, hajde progovorite molim vas i objasnite nam evo, posle dva i po sata, kako ste branili ovaj amandman da ga Vlada usvoji, a odlazeći prekjuče, sa istog ovog mesta, posle celodnevne rasprave, niste se izjasnili o tome da ste pogrešili kada ste drugačiji tekst diskriminatorski uputili nama, narodnim poslanicima.
Ja vas stvarno molim, evo direktno sada, progovorite posle dva i po sata i ujedno vas molim, jer očekujem zaista i odgovor napokon, da mi potvrdite ili demantujete informaciju koju sam jutros nezvanično zaista čula, ali želim da čujem zvaničan odgovor - da li je tačno da niste imali dovoljno vremena da se temeljnije pozabavite ovim Predlogom zakona, odnosno izmenama zakona i zato ste ga tako oštećenog i diskriminatorskog uputili nama, narodnim poslanicima, zato što je u Ministarstvu čiji ste starešina, na radnom planu je inicijativa za potpuno nov zakon o visokom obrazovanju kojim se želi potpuna centralizacija visokog obrazovanja tako što će se svi univerziteti zapravo ugasiti, a uspostaviti jedan centralizovan univerzitet Srbije? Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Iako nije tema na dnevnom redu, izuzetno sam ponosna na period kada sam bila pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, o čemu je i vaš ministar gospodin Udovičić u više navrata upravo ovde pred vama govorio i naglas aplaudirao radu sekretarijata, kada se usvajao novi Zakon o sportu. Tako da, toliko na tu temu.
Ali, u prethodnom izlaganju smo upravo ponovo čuli ono što sam ja prethodno kritikovala, a to je da predstavnik zakonodavne vlasti, odnosno parlamentarne većine, brani nešto što je usvojila Vlada, čiji predstavnik sedi ovde pred nama i može da se uključi u svakom trenutku da razgovara sa narodnim poslanicima, a on to ne čini. Dakle, imamo potpunu zamenu uloga. To je bilo moje pitanje – zašto stalno neko u ime ministra i u ime Vlade ovde govori kako je Vlada postupila, a mi ne možemo iz prve ruke da čujemo od ministra, koji je ovde predstavnik Vlade, kako se to desilo i šta se zapravo desilo?
Što se tiče teških reči, a čuli smo ih puno i danas ovde, potpuno razumem da su termini kao što je „linčovati“, „baražna vatra“, pa smo čuli termine „genocid“, čak kada ste razgovarali i pominjali farmaceutske ustanove, da vama nisu strani, samo što je njihovo mesto u nekim drugim dokumentima, a ne kada raspravljamo o visokom obrazovanju. Zaista bih ujedno i predsedavajućeg molila da obrati malo više pažnje na vokabular, zato što genocid nije reč i nije termin i nema značenje sa kojim se olako može upravljati i govoriti, naročito ovde u najvišem domu. Naravno, bar i sa strane LSV, poznajući težinu onoga što znači genocid, preporučujem kolegama da se ne igraju i ne vrte ovakve teške reči za teme i za tačke dnevnog reda koje tome ne priliče. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Molila bih, ako je to moguće, da me oslovljavate sa narodna poslanica, ako je to nadalje moguće.
Moram da kažem odmah na samom početku da mi je jako žao što Vlada Republike Srbije, kao predlagač ove izmene Zakona o visokom obrazovanju, nije uzela u obzir amandman LSV, kojim se ne diskriminišu studenti, odnosno ispravlja greška u prvobitnom predlogu Vlade, tako što se na jednak način, pod jednakim uslovima produžava studiranje i postdiplomcima, predbolonjcima, odnosno magistrantima i doktorantima, ali je Vlada uzela u obzir jedan drugi amandman o kome smo već dosta čuli, o čemu ja neću govoriti, ali cenim kao dobru reakciju Vlade da praktično na ovaj način prizna svoju grešku, iako verbalno to niko nije rekao. Ja nekako imam zaista potrebu da čujem jer smo mi slušali ovde kako je Vlada izašla u susret, kako je želela da pomogne, kako je imala razumevanja, ali nikako da se vrlo jasno i bez ikakvih tenzija kaže – jeste, evo, u jednom delu je Vlada pogrešila i diskriminisala ne uzevši u obzir ove postdiplomce i predbolonjce, ali je, evo, amandmanski to rešeno do kraja.
Nesposobnost da se prizna greška i da se izdrži kritika opozicije u mestimičnom trajanju od dva minuta je za mene i kao novu narodnu poslanicu, ali ne novog aktera na političkoj sceni, zaista iznenađujuća, i to na taj način da ministar, opet ću pomenuti, evo, ulazimo u peti sat rasprave, apsolutno ni u jednom trenutku nije našao za shodno da se obrati narodnim poslanicima i da obrazloži ili da informacije i odgovore na najmanje 50 pitanja koja su postavljena, počev od prekjučerašnjeg dana i načelne rasprave zaključno sa današnjim danom.
Mi i dalje u kontinuitetu imamo zamenu uloga. Imamo predstavnika, ovlašćenog predstavnika, Vlade koji predlaže ovaj zakon, koji ćuti čitav dan i imamo narodne poslanike koji govore o odlukama Vlade i zašto je Vlada usvojila nešto ili nije, a nisu članovi te Vlade. Dakle, ja, evo, u trećem pokušaju, gospodine ministre, na ovom mestu ste birani pre nekoliko nedelja, budite ministar i pokažite svoj pun kapacitet i znanja i promišljene politike visokog obrazovanja, obratite se narodnim poslanicima, odgovorite na pitanje.
Moje pitanje je, najkonkretnije, kako ste vi izašavši iz ove sale pre dva dana i dalje branili i stajali da ste ispravno postupili kada ste diskriminisali deo studenata a evo posle dva dana je taj stav promenjen? Jako me zanima kako ste na sednici Vlade to obrazlagali, ako ste obrazlagali? Da li ste na kraju podržali i vi lično, ili ste možda preglasani, pa se ne izjašnjavate, jer ste možda preglasani, niste se složili... Dakle, ja zaista mislim da je red, na kraju krajeva, ovde u ovom Domu gde ste birani i gde treba sve argumente koje imate i sve znanje da pokažete, ovo je pravo mesto, da odgovorite na pitanja opozicije, a ne kao što sam rekla i pre dva dana da tretirate parlament i narodne poslanike kao usputnu stanicu. Zahvaljujem.

Nije osnov za repliku samo pominjanje u negativnom kontekstu ili neke kritike. Stvarno izuzetno cenim što sam uspela da navedem ministra da se obrati i ne bih propustila tu priliku.
Ako dozvolite samo bih da proverim da li sam, kao i druge kolege, dobro razumela ministrov odgovor koji je pominjao „međukorak“ u kojem se našao, želeći s jedne strane da poštuje savet savetodavnog tela.
Moram ponovo da vas pitam, jer ste istakli značaj zakonodavnog tela Narodne skupštine i nas narodnih poslanika i da ste vi shvatili gde je čije mesto, da li ste vi kroz vaš odgovor hteli nama da kažete, zapravo, da šta god da je ovo savetodavno telo vama savetovalo kroz svoju odluku, pa makar to pretpostavljalo i kršenje zakona, kao što je i bio slučaj, jer bi ste vi diskriminišući deo studenata prekršili niz drugih normi?
Znači, vi ste svesno ušli u potencijalni rizik da prekršite neke druge zakone, osluškujući isključivo savet, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, bez obzira da li to podrazumeva kršenje drugih zakonskih normi. To je moje pitanje? Hvala vam.

Zahvaljujem, vrlo je lako, samo podignete pogled povremeno.
Reklamiram povredu člana 106. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Svi izleću, sasvim razumem, ali ovo je stvarno preterano. Ovo što je prethodni govornik, kolega narodni poslanik Martinović, počeo da citira, iznosi, niti ima veze sa tačkom dnevnog reda, niti sa amandmanom, ne samo zbog toga što je moj amandmana još uvek na dnevnom redu, na diskusiji, ali mislim da ste zaista, predsedavajući, morali da reagujete, bar u drugoj, trećoj rečenici kad i sami procenite da ovo baš nije mesto za zbijanje neumesnih šala i za ovakvu vrstu političkih sukoba kojima zaista nije mesto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Kako ne bih dalje živela u uverenju i sumnjala da je Srbija pravna država, molila bih MUP, ministra Stefanovića, da odgovori na dva pitanja. Tačnije, dokle je stigla istraga i šta organi reda imaju od informacija povodom evo protoka već dve godine od napada na pekare u Vojvodini čiji su vlasnici naši sugrađani Albanci.
S obzirom da je u noći između 15. i 16. oktobra 2014. godine izvršen niz napada nakon fudbalske utakmice Albanija – Srbija, i to u mojoj Vojvodini odakle dolazim, tačnije na nekoliko pekara u Novom Sadu, Staroj Pazovi i Somboru. Neke su zapaljene, odnosno požari su podmetnuti, na druge pucano iz vatrenog oružja, a na treće je bačena bomba, a do današnjeg dana ni jedan od slučaja nije dobio sudski epilog i želela bih da znam u kojoj fazi je istraga i šta se dešava sa podacima do kojih su organi reda došli?
Drugo pitanje se isto odnosi na isto ministarstvo i na istog ministra, gde imamo naličje prava i pravde a to je kako je moguće i zašto policija, odnosno organi reda nisu preduzeli ništa da spreče okupljanje Ustavom zabranjene klerofašističke organizacije „Obraz“ 24. septembra ove godine. Dakle pre samo nekoliko dana ova organizacija se sa još nekoliko desničarskih organizacija okupila usred grada Beograda i održala protest na kojem je Ustavom zabranjena 2012. godine organizacija „Obraz“ i njen, još uvek pretpostavljam predsednik govorio.
Želim naprosto odgovore na ta pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Mi iz LSV ne možemo da se složimo sa onim čemu zapravo težišno služi ova izmena zakona kroz amandmanske predloge, a na predlog resornog ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije u smislu da je ona usmerena na produženje studiranja i te poštapalice već dugo prisutne o večitim studentima, jesu nešto sa čim mi u osnovi ne možemo da se složimo, ali imamo razumevanja za to. Imamo razumevanja, ako se izmestimo u cipele tekućih studenata u odnosu na sve okolnosti, neke manje, a mnogo više opravdane koje su do ovog statusa dovele.
Međutim, ono sa čim ne možemo ni da se složimo, ni za šta nemamo razumevanja i za šta ćemo svakako uvek da se izjasnimo protiv jeste diskriminacija koja je nedopustiva od nekog ko treba da se stara o jednakim uslovima za sve studente i koja na način na koji je ispostavljena, način na koji rezultira kroz ovaj predlog, diskriminiše stare, odnosno predbolonjske magistrante i doktorante time što i njima ne daje mogućnost da produže svoje studije.
Ono na šta se ministar pozvao i u svom uvodnom izlaganju, a i u nekim javnim izjavama jeste da on neće promeniti odluku o starim posdiplocima, da za to ne postoji zakonski osnov i pre nekoliko minuta se pozvao i na mišljenje Saveta koji takođe, kako je ministar malopre rekao, a nije imao zakonski osnov da drugačije tretira stare predbolonjske magistrante i doktorante.
Ministar i njegov tim treba da zna da iza ove aktivnosti, odnosno mere koje žele da se primene ne postoji zakonski osnov i zato se danas nalazimo ovde i zato se zakon i menja da bi se stvorio zakonski osnov, odnosno izmena zakona da se sve predložene inicijative mogu sprovesti u skladu sa zakonom, odnosno menjajući se zakon. Tako da taj argument da nije imao zakonskog osnova i ministar kako je sam rekao, ne postoji zakonski osnov da se starim magistrantima produži period studiranja, apsolutno ne stoji jer ne bismo danas sedeli ovde i ne bismo razmatrali sve predložene amandmane.
Takođe, ono što mene navodi na jedno površno bavljenje ministra ili ministarstva ovom problematikom, jeste činjenica da je ministar rekao da ne menja odluku o starim postdiplomcima što znači da je sa njim pokušano da se razgovara da on tu odluku promeni. Da je bilo na nivou narodnih poslanika, na nivou studenata, na nivou zainteresovanih strana, mislim konkretno na magistrante i doktorante u predbolonjskoj fazi, čim on kaže – ne menjam odluku, znači, da inicijativa je postojala i mene ne može nikako da zadovolji argument da ne postoji zakonski osnov, jer ponavljam ne bismo ovde bili u nameri da se sve ovo promeni, da zakonski osnov za bilo šta postoji, jer mi sada menjamo zakon zato smo ovde.
Ono što takođe ne stoji jeste na strani 7. prateće materijala koji smo dobili uz predlog ovih izmenama, a odnosi se na izjavu o usklađenosti Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju sa propisima EU. Pod tačkom 3. navodi se usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica itd. U odeljku D – veza sa nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u EU.
Znam da sva ova štiva SSP ima više od 700 strana, znam da je to jedno obimno štivo, ali sam očekivala da se u ovom višemesečnom čekanju da Vlada počne da radi i da dolazi sa predlozima pred narodne poslanike, ako ne ministar neko mogao pozabaviti temeljnije i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period od 2014. godine do 2018. godine s obzirom da ono što je navedeno takođe nije tačno, odnosno nije tačno to na šta se predlagač poziva, na vezu sa SSP i sa NPN za 2014. godinu do 2018. godine zato što je jedina interventna mera koja se tu planira jeste za 2014. godinu, na izmenu zakona, što je bilo pre nekoliko godina, a sve ostalo se odnosi na celoživotno učenje, programe stručnog usavršavanja, a nikako da ovakva jedna interventna zakonska mera ima veze sa SSP.
U tom smislu, naravno preporučila bih ministarstvu da se ozbiljnije pozabavi onim na šta se poziva, verovatno, misleći da je to tako dobro, jer ja ne vidim ni jedan dobar razlog da se poziva na međunarodne sporazume, a da to ne stoji i da razmisli još jednom o inicijativi LSV i amandmanu koji ćemo podneti, da se u ravnopravnom režimu, dakle, bez diskriminacije predbolonjskih magistranata i doktoranata omogući svima produžetak studiranja.
Ukoliko se ovakva intervencija usvoji amandmanski, sigurna sam da će moje kolege podržati ovu izmenu zakona, ali u o stanku ovakvog stanja kada pravimo razliku između studenata, što je nedopustivo za nekog ko treba da bude njihov domaćin i neko ko treba da obezbedi jednake uslove, što podrazumeva SSP i svi ostali prateći akti koje svrstavamo u pravne tekovine EU, drugačije nećemo moći da podržimo ovaj propis. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pažljivo sam pratila celodnevnu diskusiju na temu koja je pred nama i pažljivo sam čitala i stenogram koji smo u toku dana dobijali, pokušavajući da ponovim u glavi ono što sam mislila, čitajući, da nisam dobro razumela iz uvodnog obraćanja ministra.
Negde smo svi, grubo govoreći, saglasili se ovde da su i posledice tranzicionog društva i socijalnih, nemilih ali opravdavajućih okolnosti, se slamale i preko oblasti visokog obrazovanja i, naravno, samim tim i na studente kao centar i kao nekoga zbog kojih i postoji visoko obrazovanje. Ali, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine ne možemo da se složimo i nemamo razumevanja za neke argumente koji su ovde izneti i koje sam, kažem, pažljivo pokušala u stenogramu da pronađem i pročitam, smatrajući da su možda bili propusti i nenamerne greške, ali se ispostavilo da nisu.
Naime, ne možemo da prihvatimo činjenicu da je predlagač, odnosno najviši izvršni organ u državi Srbiji, stao ovim svojim predlozima na takav način iza predloga da diskriminiše jednu grupu studenata, naravno, kao i brojne moje kolege, tu mislim na predbolonjske magistrante i doktorante, kojima se nije na osnovu predloga Ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije, omogućilo da imaju pod jednakim uslovima produženje studijskog perioda odnosno studijskih godina. Tim pre što ste vi, gospodine ministre, starešina ovog organa. Dakle, vaš je posao u osnovi da se starate za početak da svi pod jednakim uslovima mogu da studiraju i zaista moram da kažem da sam očekivala i u vašoj diskusiji više argumenata, rekla bih, i na akademski način, kako to dolikuje ovoj jednoj raspravi, a ne da se gotovo čitavog dana, slobodna sam po mom ličnom uverenju da procenim, više da se branite ćutanjem nego što ste ulazili u diskusiju sa narodnim poslanicima.
Za nas nisu prihvatljivi vaši argumenti da ste se našli u vremenskom tesnacu. Možda ste vi došli u Ministarstvo juče, ali Ministarstvo ne postoji od juče. Žalili ste se, koliko sam razumela i pročitala, na broj izvršioca i zaposlenih koji bi trebalo da vam budu prvi krug stručnih saradnika, ali sam ja isto tako sigurna da u Ministarstvu postoji armija profesionalaca koja je radila mnogo godina i pre nego što ste vi u Ministarstvo došli i koja bi sve te informacije za kojima ste vi tragali i za koje ste govorili da vam je bilo potrebno vreme, pa do pominjanog advokata gospođe iz Vranja, kako ste i sami rekli, da ste u roku od 24 sata mogli da dobijete sve te neophodne informacije od vaših kolega profesionalaca iz Ministarstva, jer, to je njihov posao da znaju i za to primaju platu.
Takođe, kada ste došli u Ministarstvo, vi, gospodine ministre, niste došli u bioskop, očekujući, možda, neki nepoznat sadržaj, da ne znate kakav vas film očekuje. Vi ste došli u Vladu Republike Srbije i to naročito u takvu oblast koja je težišno i suštinski važna za razvoj svakog društva, baza za razvoj svakog društva. Opravdanje da ste vi novi, kod nas u Ligi socijaldemokrata Vojvodine takođe ne nailazi na razumevanje, zato što vi niste u periodu adaptacije, kao kada deca polaze u vrtić, već morate da znate tačno koji posao očekujete da obavite i ono što sam ja mogla da zaključim iz ekspozea koji smo ovde satima slušali, da Vlada Republike Srbije punom parom, vrlo energično, kreće u reformski proces u svim oblastima. Tako da informacije koje su vama bile argument zbog kojih ste ušli, kako ste rekli, u taj cajtnot ili vremenski tesnac, po nama, ne stoje.
Ono što sam sigurna da su vaše kolege iz Ministarstva takođe mogli da vam objasne i da vam pomognu, s obzirom da niste imali prethodna iskustva na ovakvoj funkciji, jesu proceduralne stvari, a to je – na koji način se predlažu zakonski propisi, odnosno zakonske intervencije u Narodnoj skupštini.
Vi se ovde pozivate na Savet za visoko obrazovanje i kažete: "Savet za visoko obrazovanje nije imao zakonskog osnova, kako je nama dao u dopisu, da i oni uđu u ovu kategoriju". Govorimo o predbolonjskim magistratima i doktorantima. Dalje kažete: "Tako da danas i amandmani i sve ono drugo što Skupština ima pravo, mi nismo mogli, kao predlagač da stavimo, ako poštujemo instituciju kao što je Savet za visoko obrazovanje". Savet nije institucija, nego je savetodavno telo, što ne znači da treba da mimoiđete i zaobiđete njihovo mišljenje, ali, ako se vi, kao što sam ja mogla da zaključim iz nekih vaših obrazloženja, niste slagali sa tim, preglasanim, recimo, stavom Saveta, to ste mogli da naznačite kao stav Saveta, a ne da promenite svoju odluku i uputite nama, narodnim poslanicima, ovaj predlog zakonske intervencije sa apsolutno diskriminišućim stavom prema jednom broju studenata.
Ono što naročito želim da istaknem je da, s obzirom da sam iz vaše gestikulacije, odobravajući neka očekivanja da se očekuje nov zakon o visokom obrazovanju, pa sam shvatila da će se to desiti, najlepše bih želela da vas zamolim da sve kritike koje dolaze od narodnih poslanika ne shvatate lično i da ih ne personalizujete, jer mi smo ovde čuli i da ste vi deda, da niste licemer, da su neki od nas ovde licemerni, itd.
Ja potpuno verujem da vaše novo iskustvo na ministarskom mestu nosi i neke lepe stvari, kao što su posete školama, fakultetima, i to je potpuno prirodno, gde vas ljudi verovatno sa mnogo više osmeha nego ovde dočekuju i sa nekim blagonaklonijim odnosom, ali, vi morate da se ozbiljno naoružate argumentima kada dolazite u Narodnu skupštinu, da zaista ukrstimo te argumente i da sve pršti od vaših argumenata kada diskutujete sa narodnim poslanicima, ne da zaista stičemo utisak da se branite ćutanjem.
Kada je reč naročito o studentima, mi smo ovde, pretpostavljam da ste to negde svi zaključili, na istoj strani. Dakle, niko nije imao rezervu prema tome da im se ne treba produžiti period studiranja, ali smo imali rezervu prema tome kako neko ko se stara o jednakim uslovima i o studentskom standardu, može da predloži takvu meru i zakonsku intervenciju da diskriminiše jedan broj studenata. To je ono što je nedopustivo.
Kažem, verujem da su kolege iz Ministarstva, gde sam sigurna da postoje brojna armija profesionalaca, bez obzira na promenu političke strukture, mogli vrlo dobro da vam te procedure objasne.
Stoga vas molim, opet kažem, s obzirom da sam imala utisak da ste u nekoliko navrata lično slušali i komentarisali kritike opozicije, da to ne činite nadalje, jer nikome od toga dobro neće biti i da ne dozvolite sebi, imajući u vidu da se bavite izuzetno osetljivom oblašću, svi smo mi roditelji ovde, ili bar većina nas, da ne dozvolite sebi da upadnete u tu zamku, kao što se dešavalo nekim vašim kolegama koji su prethodnih dana sedeli na vašem mestu, i da tretirate Narodnu skupštinu i nas narodne poslanike kao neku usputnu stanicu gde dođete, očekujući da će jako brzo da se rasprava završi i da perioda ručka završite tu diskusiju.
Ja sam shvatila da se vama, možda ne žurilo, ali da ste očekivali, pošto ste se prvi put uključili u diskusiju tek posle gotovo pet sati diskusije, u 15.45 časova, kako stoji u stenografskoj belešci, i vaša prva primedba je bila da niste očekivali petočasovnu raspravu o nekoliko intervencija koje ste predložili. Mi jesmo očekivali. Ja svaki put sa nestrpljenjem očekujem ministra, da možemo da razgovaramo o onome što kreiramo kao zakonodavni okvir u bilo kojoj oblasti, a sutra vi to treba da izvršavate.
Zato vas molim da ne upadnete u tu zamku da na parlament gledate kao na usputnu stanicu, da ne upadnete u tu zamku, kao što smo mogli da čujemo od nekih vaših kolega, da su oni navikli da rade a mi samo da pričamo. Naš je posao da to radimo i da zajedno promišljamo kako uređujemo sve oblasti u Republici Srbiji i da, ako postoji razumevanje, a ja se nadam da će ga biti, i amandman Lige socijaldemokrata Vojvodine usvojite, koji se odnosi na jednako produženje, odnosno stvaranje uslova i predbolonjskim magistrantima i doktorantima za produženje studijskog roka, ili, kao što su i neke kolege rekle, bilo koji amandman, na kraju krajeva, koji će ovakav sadržaj integrisati u sastavni deo zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem poštovana predsednice. Uvaženi gosti, članovi Vlade Republike Srbije, kolege narodni poslanici, ono što smo čuli kao jedan od glavnih argumenata predlagača za ovaj predlog zakonske intervencije jeste da je za drastično povećanje prihoda na lokalu i to od najsigurnijeg prihoda kao što je porez na zarade, najkrivlji je tzv. Dinkićev zakon.
Podaci ukoliko se malo temeljnije njima pozabavimo, vrlo konkretno, zvanični podaci kažu da će opštinama i gradovima budžeti u sledećoj godini biti manji između 26-33 milijarde dinara godišnje, u odnosu na budžete pre tog Dinkićevog zakona. Ja hoću da govorim konkretno o amandmanu i hoću da govorim o tome kako su se zapravo postepeno poništavali efekti tzv. Dinkićevog zakona o kojima se baš ne govori, ni ovde, ni na drugim mestima. Izneću hronologiju toga.
Još na početku primene novog toliko pominjanog Dinkićevog zakona transferi su umanjeni za oko tri milijarde dinara zbog novog načina obračuna transfera i o ovome se ne govori još od tog perioda. Umanjenje se računa u odnosu na ranije važeći zakon po kome su transferi računati prema objektivnim parametrima, dakle, broju stanovnika, površini, broju škola, vrtića itd, a ovo umanjenje je još tog trenutka smatrano nevažnim pošto su lokalne vlasti dobile značajna sredstva povećanjem sa 40% na 80% učešća u porezu na zarade i tada se koristio ovaj argument da lokali imaju para, koristio se tada, koristi se i danas.
Dalje, istovremeno jako bitna stvar, sa smanjenjem prihoda opštine su dobile na poklon, ne dobar, brigu o domovima zdravlja i apotekama. Ove ustanove su prenošene na lokal zajedno sa dugovanjima koja im je Republika ostavila, odnosno nije izmirila. Samo dugovanja apoteka u ovom trenutku meri se milijardama dinara. Godišnje minimalne obaveze lokalnih samouprava bez plaćanja dugova dostižu najmanje tri milijarde dinara, a najkonzervativnije procene kažu da je sanacija ovih ustanova lokalu donela teret od dodatnih 5,6 milijardi dinara, a idu procene i do 10 milijardi dinara.
Dalje, koristiću inače vreme ovlašćenog predstavnika, već krajem 2012. godine država je kroz akciju ukidanja parafiskalnih nameta oduzela lokalu još oko šest milijardi prihoda uz obrazloženje da opštine i gradovi imaju dovoljno para od poreza na zarade.
Dalje, uz ukidanje parafiskala prethodno pomenutog, država je povećala svoje prihode povećanjem PDV i poreza na dobit preduzeća, akciza, a plan je bio da se na ovaj način državni budžet napuni sa dodatnih 42,6 milijardi dinara. Ne treba zaboraviti da je povećanjem PDV 2012. godine država povećala svoje prihode i na teret opština, jer su tako povećani opštinski troškovi, a istovremeno povećani prihodi Republike.
Dalje, maja 2013. godine porez na zarade je umanjen sa 12% na 10%. Neoporezivi deo zarade povećan je sa 7.800 krajem 2012. godine, na 11.000 dinara početkom 2014. godine, a prihod države, doprinosi za penziono osiguranje povećani su sa 22% na 24%, obračuni idu na celu platu. I, na ovaj način lokalne vlasti izgubile su oko 20 milijardi dinara, a država je svoje prihode povećala i više od toga.
Dalje, od 2014. godine integrisana je, zapravo ukinuta naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Na ovaj način lokalne samouprave ostale su i bez ovog prihoda. Zbog nedostatka podataka i načina integracije tačan iznos gubitaka nije lako proceniti. Ali, prema toliko pominjanim procenama Stalne konferencije gradova i opština ovaj gubitak za opštine i gradove iznosi više od 13 milijardi dinara.
Dalje, u isto vreme period maj 2013. godine porez na prihod od nepokretnosti postaje prihod Republike umesto lokala. Realizacija ovog dela zakona inače, počela je 2014. godine i po ovom pitanju je takođe za lokal bio gubitak još oko tri milijarde dinara.
Dalje, tokom 2013. godine povećana je i niža stopa PDV i tako ponovo povećani državni prihodi, a s druge strane načinjeni novi troškovi za lokalne budžete.
Dalje, počev od 2014. godine zbog greške Ministarstva finansija, javno priznate, ukupni transferi su umanjeni za skoro četiri milijarde dinara 3,7 tačnije. Ova greška, iako javno priznata, nikada nije ispravljena, zato što je u međuvremenu ministar Lazar Krstić napustio dužnost i novi ministar nije bio informisan o tom problemu.
Dalje, Republika iz lokalnih budžeta uzela i 10% umanjenja zarada, kako prosečna opština za zarade izdvaja između 20 i 30% budžeta, lako je izračunati da 2% do 3% budžeta opština i po ovom osnovu odlazi Republici.
Dalje, Republika je smanjila i penzije kao i plate svojih radnika u javnom sektoru i po tom osnovu planirala uštede u državnom budžetu od oko 50 milijardi dinara.
Od 2015. godine doprinos za izgradnju na osnovu novog Zakona o planiranju i izgradnji više se ne plaća za proizvodne objekte. Ukupan doprinos za izgradnju pre ove mere je iznosio preko devet milijardi dinara, pa je realno proceniti da je gubitak po ovom osnovu još oko dve milijarde dinara za lokale.
Svako povećanje cene struje dramatično pogađa opštinske budžete, ali je najzanimljivija situacija sa akcizom koja direktno ide u budžet RS. Povećanje cene struje od 10% trošak je budžeta koji se može proceniti na iznos od 0,5 do 0,8% dodatnog opterećenja budžeta opština. Zašto? Zato što su troškovi javne rasprave za opštine i gradove enormne.
Krajem 2015. godine ponovo su povećane akcize i povećani prihodi budžeta Republike i konačno ovim pokušajem zakonske intervencije dodatno će se gotovo pet milijardi umanjiti opštinama i gradovima u korist centralnog nivoa i to od najsigurnijeg prihoda kojeg opštine i gradovi ubiraju.
Ono što je naravno navelo i navodi do kraja ishoda ove raspravu LSV da ne podrži ovaj predlog izmene zakona, odnosno da glasa protiv amandmana jeste i činjenica da smo očekivali da ministrovanje gospođe Brnabić započne nekim nužnijim zakonima nego što je ova, u najmanju ruku da ide onim pravičnim redom, odnosno da se nadležnosti opština i gradova, odnosno lokalne samouprave upravo urede osnovnim zakonom, a tek onda pratećim fiskalnim zakonom koji se oslanja na nadležnosti i da, kao što sam u prethodnom svom izlaganju ukazala, ako već pričamo o tako ogromnoj disproporciji i razlikama u kapacitetima i sposobnostima opština da ispunjavaju svoje osnovne nadležnosti onda je vrlo jednostavno lako bilo već dugo predlagano rešenje da se uvede princip kako politipskih ili višestepenih lokalnih samouprava, odnosno jedinica lokalne samouprave tako i da se odredi minimum nužnih nadležnosti koje opštine i gradovi mogu ispunjavati, a da se onim sposobnijima opredele fakultativne nadležnosti i u skladu sa tim povećanje prihoda.
Naravno u svetlu onoga što je bit postojanja i rada LSV očekivali smo mnogo nužniji zakon pred nama, a to je zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, a ne da naša Pokrajina Vojvodina i dalje bude u režimu Ministarstva finansija tretirana kao opština ili grad, odnosno u rangu lokalne samouprave.
Na kraju moram dodati da sam pored svih ovih očekivanja od resorne ministarke u prvom redu očekivala da bude i perjanica decentralizacije, naročito kod njenih višestotnih i uzastopnih najava o decentralizaciji i da bude na čelu borbe sa ministrom finansija boreći se u korist lokalnih samouprava, a ne da svako povećanje finansiranja i finansija za lokalne samouprave prati sa poštapalicom – nažalost i očekivala sam, da zaista bude prvi borac za lokalne samouprave, a ne da postane bič božji Vlade RS po leđima opština i gradova. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
U poslednja dva dana ukrštanja argumenata i kontraargumenata na temu koja je na dnevnom redu nekako se stiče utisak kao da govorimo o dve sukobljene države, a ne o životima građana, naših sugrađana jedne te iste i jedine države, kojima će od 2017. godine, po mišljenju nas iz LSV, biti pogoršani uslovi za život na lokalnom nivou i za to nije potreban rebalans, s obzirom da zakon stupa na snagu sledeće godine, ali su mogle ove intervencije, po našem mišljenju, da se promene ili primene na osnovu izmena nekih drugih zakona koji manje utiču na osnovne nadležnosti opština i gradova. Recimo, menjajući strukturu, odnosno izdvajanje npr. po Zakonu o igrama na sreću, koji prihodi, ubirajući se npr. od kladionica, od poker aparata itd. ne utiču primerno na živote građana, ali su mogli redistribucijom ili prenamenom, ako već pričamo o primeni od 2017. godine, dakle, ova budžetska izmena bi se ticala novog budžeta, mogli biste drugačije prerasporediti.
Ono što smo takođe čuli u više navrata jeste stalno upoređivanje opština i gradova koji dobro ili kvalitetnije rade i onih koji to ne rade ili rade loše, ali mislim da, potpuno verujući, nemam razloga da ne verujem u podatke partikularne koje ste iznosili od opštine do opštine i grada, pa i samog grada Beograda, koji nažalost, iako smo slušali da pojedinačno opštine dobro funkcionišu na teritoriji grada Beograda, grad Beograd na svojoj ukupnoj teritoriji, na jednoj trećini ukupne teritorije i dalje leži na septičkim jamama, a to je npr. posao lokalne samouprave.
Ali, slušajući o toj disproporciji, moje je pitanje – zašto onda niste pristupili hronološkom uređenju ove oblasti, a ne ovom inverzivnom, odnosno zašto se prvo nije pristupilo izmeni Zakona o lokalnoj samoupravi tako što biste jednostepeni sistem koji je danas na snazi i monotipnost gradova i opština promenili, recimo, u politipski sistem. Iako je monotipnost ublažena uspostavljanjem gradova, ne možemo striktno govoriti o onoj tipičnoj monotipnosti, ali ipak to jeste jednostepeni monotipski sistem, pa da ste npr. uspostavili one najnužnije lokalne nadležnosti o kojima mora da se stara grad ili opština, a da ostale, u skladu sa sposobnošću izvršnih organa, budu fakultativne i u skladu sa tim, da se obezbeđuju dodatna sredstva. To bi onda već ličilo na ono što inače svi ovde primećujemo i kritikujemo, a mislim da bi bilo i pravednije i pravičnije.
S tim u vezi, želim da kažem da jeste ovaj sistem duboko neispravan zato što je u svojoj monotipnosti i jednostepenosti potpuno iste nadležnosti kojih ima više desetina uveo u red opština i gradova koji imaju različit broj stanovnika, različit teritorijalni obuhvat, različitu geografsku strukturu, različite uslove za život svojih sugrađana.
Mislim da je u tom pravcu trebalo onda promišljati, ne ovim obrnutim sistemom, nego prvo menjati onaj elementarni zakon, pa onda u skladu sa tim obezbeđivati sredstva za nadležnost.
Ono što moram da kažem, što mi je zaista zasmetalo u nekoliko navrata kada se naša gošća ministarka obraćala narodnim poslanicima, ja verujem, nenamerno koristeći poštapalicu, nažalost, svaki put, nažalost, govoreći o toj promeni odnosa 60:40, a obrnuto nakon povećanja 80 u korist lokalnih samouprava kada je reč o poreskim prihodima na zarade, jer zaista smatram da ministarka treba da bude perjanica decentralizacije na čelu te kolone. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi gosti i članovi Vlade Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, prateći medijski nastupe i najave ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođe Brnabić i najavljenu reformu državne uprave i naročito lokalne samouprave bila sam gotovo sigurna da će moje kolege iz LSV podržati ovaj najavljeni reformski kurs, naročito imajući u vidu da je ministarka u više navrata potencirala princip decentralizacije na kojim će počivati ova najavljena reforma.
Verovala sam da se i pohvale koje je ministarka izražavala prema svojoj prethodnici gospođi Kori Udovički, odnose takođe i na najavljenu decentralizaciju iz prethodnog mandata, imajući u vidu da je ministarstvo, odnosno prethodna ministarka ostavila za sobom jedan značajan kapital u vidu preporuka i zaključaka sa jedne dobre konferencije održane 4. marta ove godine u Palati Srbija, pod nazivom „Država po meri građana“ kakvu državu želimo u budućnosti, kada je samo ministarstvo istaklo da u Republici Srbiji i danas značajno dominira državno centristički pristup. Te su preporuke i zaključci sa ove konferencije bili da poštujući i samu Evropsku povelju o lokalnoj upravi, ali i elementarni princip supsiodioriteta i decentralizacije, a na tim principima treba da počiva i dalje reforma čitavog ovog resora. A onda se desilo ovo. Desilo se da je nama narodnim poslanicima upućen Predlog za izmenu i dopunu Zakona o finansiranju lokalne samouprave koje na moju veliku žalost i mojih kolega iz LSV, osnažio dalju centralizaciju i to u punom kapacitetu. Oduzimajući od lokalnih samouprava najsigurniji poreski prihod, a to je porez na zarade koji pri tom čini između 29 i 45% ukupnih poreskih prihoda svih lokalnih samouprava na teritoriji naše republike.
Da stvar bude grđa, pre nekoliko dana, a čuli smo i ministra Vujovića, braneći ovaj interventni zakon, odnosno izmene, zajedno sa ministarkom Brnabić, koji je izgovorio jednu za mene neverovatnu stvar, a to je da će ubuduće se voditi principom nagrađivanja dobrih đaka i kažnjavanja loših đaka.
Apsolutno neprimereno za bilo kog ministra i celu Vladu, s obzirom da niti su ministri didakte, niti su izvršni organi opštine i gradova, odnosno predsednici opština i gradonačelnici njihovi đaci da ih kažnjavaju, jer oni time neće kažnjavati samo gradonačelnike i predsednike opština, već sve građane koji žive na teritorijama tih gradova i opština. I oni koji su za te gradonačelnike i predsednike opština glasali i oni koji za njih nisu glasali, i za one koji uopšte nisu glasali i naročito one koji nisu ni stekli pravo glasa, najranjivija su grupa, mislim naravno na najmlađu populaciju. Jer, ovo oduzimanje, ne bih rekla da opštine i gradovi gube, već se njima oduzima, pa i u tom smislu bi bila precizna kada je vokabular u pitanju, nije gubitak nego „otimak“, ako to tako mogu da nazovem, mora negde da se oseti. Bilo da se oduzima jedan ili pet, ili 15% to će se reflektovati na izvorne nadležnosti koje treba da se finansiraju iz izvornih prihoda lokalne samouprave, a to je ono što je najbliže građanima. Dakle, reflektovaće se na zdravstvo, na primarnu zdravstvenu zaštitu, na obrazovanje, na socijalnu zaštitu, na bezbednost, na kulturu, na održavanje ulica, na održavanje putne i ulične infrastrukture, na održavanje pijaće zdrave vode i sve ono što potpada pod osnovne izvorne nadležnosti lokalnih samouprava.
Ne bih se složila, ono što je predlagač naveo na strani tri, u delu koji govori o analizi efekata zakona pod tačkom dva, pa je pitanje kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi, a odgovor je primena ovog zakona ne stvara dodatne troškove građanima i privredi. To nije tačno, samo ako hoćemo objektivno stanje i uvid u trenutnu situaciju, veliki broj opština i gradova naročito u Vojvodini odakle dolazim, prevenirajući posledice ove intervencije kroz izmenu zakona još prošle godine kada su mere najavljivane kao drastičnije, počeli da se enormno zadužuju. Zrenjanin se zadužio za gotovo 700 miliona dinara, moje Pančevo se zadužilo za gotovo 900 miliona dinara. To je jedna petina budžeta grada Pančeva.
Ti krediti su uzimani da bi se njima obezbedila sredstva upravo za izvorne nadležnosti, za održavanje i krečenje škola, ambulanti, popločavanja ulica, uređenje infrastrukture na teritoriji opština i gradova. Volela bih da sam taj podatak, recimo, čula od ministarke, i nadam se da ćemo u nekom predstojećem periodu doći do podatka kakvo je stanje sa zaduživanjem svih ostalih gradova i opština na teritoriji Republike Srbije u poslednjih godinu dana.
Ono što, takođe, držim da ne stoji kao argument jeste uporedni odnos onoga što ste nazvali povećanje poreskih izdvajanja za lokalni nivo, a koji se ogleda kroz povećanje fiskalnog deficita, prostije rečeno, rasipnici i trošadžije na lokalu su doveli do porasta, odnosno povećanja fiskalnog deficita.
Ja bih rekla da činjenice stoje malo drugačije i pozvaću se tu na bilten javnih finansija Ministarstva finansija, koje su vredni i pametni ljudi iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju saželi u jedno vrlo socioekonomsko istraživanje, koje, koliko znam, našlo je put i do Ministarstva, resornog, u kojem vidimo da je na nivou godišnje konsolidovanih javnih prihoda učešće lokalne samouprave u kontinuiranom padu od 2012. do 2015. godine, i to za gotovo 6%. Znači, mi imamo kontinuirani pad lokalnog učešća, a s druge strane, imamo kontinuirani rast fiskalnog deficita. Logično se nameće pitanje da li su zapravo te trošadžije lokalne trošadžije ili su to centralne trošadžije?
Ovo govorim zato što podaci Ministarstva finansija ukazuju da od 10 dinara koji se sakupe na centralnom nivou, devet ostane u 2015. godini na nacionalnom nivou, a samo jedan dinar svim jedinicama lokalne samouprave. U taj jedan dinar potpadaju preko 170 opština i gradova na teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP Vojvodinu. Dakle, jedan dinar svi zajedno, s obzirom da je AP Vojvodina u režimu Ministarstva finansija tretirana na nivou lokalne samouprave.
Jedan od argumenata koji ste takođe naveli za ovu intervenciju zakonsku glasi da je ovo moderna fiskalna praksa da porezi na zarade dominantno pripadaju centralnom nivou.
Kada govorimo o modernoj fiskalnoj praksi, u mojoj negde percepciji, a jeste odnos zemalja članica npr. EU, čijoj zajednici i mi težimo, s obzirom da su najave i očekivanja da se do kraja 2018. godine otvore sva pregovaračka poglavlja, do 2020. godine i zatvore, ali je slika i odnos zemalja EU prema svojim lokalima kompletno drugačija. Najbolji odnos imaju upravo skandinavske zemlje, na koje nas je premijer toliko puta pozivao da treba na njih da se ugledamo, i u tim skandinavskim zemljama je porez na zarade ekskluzivan prihod jedinica lokalne samouprave, a izdvajanja, odnosno odnos nacionalne i lokalne vlasti, odnosno učešća u javnim prihodima je 50:50, odnosno ravnopravan.
Druga grupa od velike većine zemalja članica izdvaja za lokal gotovo 30%. Jedine države koje izdvajaju manje od Republike Srbije su Kipar, Malta, Grčka i Irska. Kipar i Malta, možemo ih smatrati državama gradovima. O Grčkoj i njenoj ekonomskoj situaciji ne bih širila, svima je poznata situacija. Irska je za sve prilična nepoznanica, niko ne raspolaže temeljnim podacima kakav je sistem finansiranja lokalne samouprave u Irskoj. Ali, verujem da kada govorimo o modernoj fiskalnoj praksi, govorimo o EU, a s druge strane, podaci ukazuju na nešto potpuno suprotno, kao i ovo naličje argumenata oko rasipnika na lokalnom nivou, a zapravo, bojim se da je stvar obrnuta.
Ja ću u tom kontekstu iskoristiti samo jedan podatak, a to je da je dug samo jednog javnog preduzeća EPS-a, porastao duplo za vreme ove vlasti. Naime, od 2008. do 2012. godine bio je konstantno na nivou od 600 miliona evra, a trenutno se približava sumi od 1,2 milijarde evra i samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou.
Ono što mi u pratećem štivu predlagača zakona takođe nije bilo dovoljno jasno, jeste i sam proces, odnosno postupanje do ove faze kada se pred nama našao predlog zakona, s obzirom da na strani 4, a pod tačkom 5. govorite o zainteresovanim stranama koje su imale ili nisu imale priliku da se izjasne o zakonu.
Pominje se period od 3. do 23. decembra 2015. godine, kada je sprovedena javna rasprava, ali mislim da je tada bio u opticaju drugi predlog zakona, tako da ta javna rasprava se svakako ne odnosi na ovaj predlog zakona. Zatim se navodi da je radi izrade ovog zakona obrazovana radna grupa koju su pored zaposlenih iz Ministarstva finansija činili i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Stalne konferencije gradova i opština, Fiskalnog saveta, Univerziteta u Beogradu. Mi i dalje ne znamo šta je ova radna grupa radila, da li je išta radila, da li je umrla prirodnom smrću, s obzirom da već u sledećem pasusu počinjete sa međutim, s obzirom da je u međuvremenu ugovoren aranžman sa MMF-om ocenjeno je da treba da se pristupi izmeni ovog zakona.
Zanima me, a nisam to čula u uvodnom izlaganju predlagača, šta se desilo u međuvremenu od konstituisanja ove radne grupe do aranžmana sa MMF-om? I zanima me kako je moguće da se aranžman sa MMF-om sklapa tako što se računa na podršku narodnih poslanika? Nekako je elementarni red da se bar navede da će se predložiti narodnim poslanicima da se o ovome diskutuje, kao što sam, moram primetiti u više navrata, takođe, uočila manir uglavnom novih ministara, koji uglavnom u prvom licu jednine govore o onome što je posao narodnih poslanika. Usvojićemo zakon, rešićemo to pitanje, pa bar elementarno sad, vokabularno da se ispoštuje ovaj dom i naš posao narodnih poslanika, pa da se kaže – predložićemo narodnim poslanicima da podrže naše predloge zakona.
Naravno, pored svega, s obzirom da ja dolazim iz LSV, a pre ovog zakona ili pre bilo kog zakona, idući u susret novoj budžetskoj godini i novom programskom planiranju budžeta, očekivala sam da će se pred nama naći i zakon o finansiranju u nadležnosti AP Vojvodine, s obzirom da, kao što sam rekla, AP Vojvodina je u režimu Ministarstva finansija tretirana kao lokalna samouprava. To je još jedan od razloga zbog kojih LSV neće podržati ovaj zakon, odnosno izmene zakona. Volela bih da zaista sa posvećenom pažnjom predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pogledaju zaključke svojih prethodnika sa ovog značajnog skupa, koji je bio, moram priznati, retkost u odnosu na diskurs države kada govori o lokalnoj samoupravi i kada je ponuđen niz dobrih rešenja od uspostavljanja i fakultativnih nadležnosti pored osnovnih nadležnosti, a nisam primetila da se ovi zaključci nalaze na sajtu Ministarstva, kao što sam, recimo, primetila da je jedino upražnjeno radno mesto u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave više od godinu dana upravo mesto za lice koje treba da bude odgovorno za decentralizaciju. Zahvaljujem.