Zahvaljujem poštovana predsednice. Uvaženi gosti, članovi Vlade Republike Srbije, kolege narodni poslanici, ono što smo čuli kao jedan od glavnih argumenata predlagača za ovaj predlog zakonske intervencije jeste da je za drastično povećanje prihoda na lokalu i to od najsigurnijeg prihoda kao što je porez na zarade, najkrivlji je tzv. Dinkićev zakon.
Podaci ukoliko se malo temeljnije njima pozabavimo, vrlo konkretno, zvanični podaci kažu da će opštinama i gradovima budžeti u sledećoj godini biti manji između 26-33 milijarde dinara godišnje, u odnosu na budžete pre tog Dinkićevog zakona. Ja hoću da govorim konkretno o amandmanu i hoću da govorim o tome kako su se zapravo postepeno poništavali efekti tzv. Dinkićevog zakona o kojima se baš ne govori, ni ovde, ni na drugim mestima. Izneću hronologiju toga.
Još na početku primene novog toliko pominjanog Dinkićevog zakona transferi su umanjeni za oko tri milijarde dinara zbog novog načina obračuna transfera i o ovome se ne govori još od tog perioda. Umanjenje se računa u odnosu na ranije važeći zakon po kome su transferi računati prema objektivnim parametrima, dakle, broju stanovnika, površini, broju škola, vrtića itd, a ovo umanjenje je još tog trenutka smatrano nevažnim pošto su lokalne vlasti dobile značajna sredstva povećanjem sa 40% na 80% učešća u porezu na zarade i tada se koristio ovaj argument da lokali imaju para, koristio se tada, koristi se i danas.
Dalje, istovremeno jako bitna stvar, sa smanjenjem prihoda opštine su dobile na poklon, ne dobar, brigu o domovima zdravlja i apotekama. Ove ustanove su prenošene na lokal zajedno sa dugovanjima koja im je Republika ostavila, odnosno nije izmirila. Samo dugovanja apoteka u ovom trenutku meri se milijardama dinara. Godišnje minimalne obaveze lokalnih samouprava bez plaćanja dugova dostižu najmanje tri milijarde dinara, a najkonzervativnije procene kažu da je sanacija ovih ustanova lokalu donela teret od dodatnih 5,6 milijardi dinara, a idu procene i do 10 milijardi dinara.
Dalje, koristiću inače vreme ovlašćenog predstavnika, već krajem 2012. godine država je kroz akciju ukidanja parafiskalnih nameta oduzela lokalu još oko šest milijardi prihoda uz obrazloženje da opštine i gradovi imaju dovoljno para od poreza na zarade.
Dalje, uz ukidanje parafiskala prethodno pomenutog, država je povećala svoje prihode povećanjem PDV i poreza na dobit preduzeća, akciza, a plan je bio da se na ovaj način državni budžet napuni sa dodatnih 42,6 milijardi dinara. Ne treba zaboraviti da je povećanjem PDV 2012. godine država povećala svoje prihode i na teret opština, jer su tako povećani opštinski troškovi, a istovremeno povećani prihodi Republike.
Dalje, maja 2013. godine porez na zarade je umanjen sa 12% na 10%. Neoporezivi deo zarade povećan je sa 7.800 krajem 2012. godine, na 11.000 dinara početkom 2014. godine, a prihod države, doprinosi za penziono osiguranje povećani su sa 22% na 24%, obračuni idu na celu platu. I, na ovaj način lokalne vlasti izgubile su oko 20 milijardi dinara, a država je svoje prihode povećala i više od toga.
Dalje, od 2014. godine integrisana je, zapravo ukinuta naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Na ovaj način lokalne samouprave ostale su i bez ovog prihoda. Zbog nedostatka podataka i načina integracije tačan iznos gubitaka nije lako proceniti. Ali, prema toliko pominjanim procenama Stalne konferencije gradova i opština ovaj gubitak za opštine i gradove iznosi više od 13 milijardi dinara.
Dalje, u isto vreme period maj 2013. godine porez na prihod od nepokretnosti postaje prihod Republike umesto lokala. Realizacija ovog dela zakona inače, počela je 2014. godine i po ovom pitanju je takođe za lokal bio gubitak još oko tri milijarde dinara.
Dalje, tokom 2013. godine povećana je i niža stopa PDV i tako ponovo povećani državni prihodi, a s druge strane načinjeni novi troškovi za lokalne budžete.
Dalje, počev od 2014. godine zbog greške Ministarstva finansija, javno priznate, ukupni transferi su umanjeni za skoro četiri milijarde dinara 3,7 tačnije. Ova greška, iako javno priznata, nikada nije ispravljena, zato što je u međuvremenu ministar Lazar Krstić napustio dužnost i novi ministar nije bio informisan o tom problemu.
Dalje, Republika iz lokalnih budžeta uzela i 10% umanjenja zarada, kako prosečna opština za zarade izdvaja između 20 i 30% budžeta, lako je izračunati da 2% do 3% budžeta opština i po ovom osnovu odlazi Republici.
Dalje, Republika je smanjila i penzije kao i plate svojih radnika u javnom sektoru i po tom osnovu planirala uštede u državnom budžetu od oko 50 milijardi dinara.
Od 2015. godine doprinos za izgradnju na osnovu novog Zakona o planiranju i izgradnji više se ne plaća za proizvodne objekte. Ukupan doprinos za izgradnju pre ove mere je iznosio preko devet milijardi dinara, pa je realno proceniti da je gubitak po ovom osnovu još oko dve milijarde dinara za lokale.
Svako povećanje cene struje dramatično pogađa opštinske budžete, ali je najzanimljivija situacija sa akcizom koja direktno ide u budžet RS. Povećanje cene struje od 10% trošak je budžeta koji se može proceniti na iznos od 0,5 do 0,8% dodatnog opterećenja budžeta opština. Zašto? Zato što su troškovi javne rasprave za opštine i gradove enormne.
Krajem 2015. godine ponovo su povećane akcize i povećani prihodi budžeta Republike i konačno ovim pokušajem zakonske intervencije dodatno će se gotovo pet milijardi umanjiti opštinama i gradovima u korist centralnog nivoa i to od najsigurnijeg prihoda kojeg opštine i gradovi ubiraju.
Ono što je naravno navelo i navodi do kraja ishoda ove raspravu LSV da ne podrži ovaj predlog izmene zakona, odnosno da glasa protiv amandmana jeste i činjenica da smo očekivali da ministrovanje gospođe Brnabić započne nekim nužnijim zakonima nego što je ova, u najmanju ruku da ide onim pravičnim redom, odnosno da se nadležnosti opština i gradova, odnosno lokalne samouprave upravo urede osnovnim zakonom, a tek onda pratećim fiskalnim zakonom koji se oslanja na nadležnosti i da, kao što sam u prethodnom svom izlaganju ukazala, ako već pričamo o tako ogromnoj disproporciji i razlikama u kapacitetima i sposobnostima opština da ispunjavaju svoje osnovne nadležnosti onda je vrlo jednostavno lako bilo već dugo predlagano rešenje da se uvede princip kako politipskih ili višestepenih lokalnih samouprava, odnosno jedinica lokalne samouprave tako i da se odredi minimum nužnih nadležnosti koje opštine i gradovi mogu ispunjavati, a da se onim sposobnijima opredele fakultativne nadležnosti i u skladu sa tim povećanje prihoda.
Naravno u svetlu onoga što je bit postojanja i rada LSV očekivali smo mnogo nužniji zakon pred nama, a to je zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, a ne da naša Pokrajina Vojvodina i dalje bude u režimu Ministarstva finansija tretirana kao opština ili grad, odnosno u rangu lokalne samouprave.
Na kraju moram dodati da sam pored svih ovih očekivanja od resorne ministarke u prvom redu očekivala da bude i perjanica decentralizacije, naročito kod njenih višestotnih i uzastopnih najava o decentralizaciji i da bude na čelu borbe sa ministrom finansija boreći se u korist lokalnih samouprava, a ne da svako povećanje finansiranja i finansija za lokalne samouprave prati sa poštapalicom – nažalost i očekivala sam, da zaista bude prvi borac za lokalne samouprave, a ne da postane bič božji Vlade RS po leđima opština i gradova. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
U poslednja dva dana ukrštanja argumenata i kontraargumenata na temu koja je na dnevnom redu nekako se stiče utisak kao da govorimo o dve sukobljene države, a ne o životima građana, naših sugrađana jedne te iste i jedine države, kojima će od 2017. godine, po mišljenju nas iz LSV, biti pogoršani uslovi za život na lokalnom nivou i za to nije potreban rebalans, s obzirom da zakon stupa na snagu sledeće godine, ali su mogle ove intervencije, po našem mišljenju, da se promene ili primene na osnovu izmena nekih drugih zakona koji manje utiču na osnovne nadležnosti opština i gradova. Recimo, menjajući strukturu, odnosno izdvajanje npr. po Zakonu o igrama na sreću, koji prihodi, ubirajući se npr. od kladionica, od poker aparata itd. ne utiču primerno na živote građana, ali su mogli redistribucijom ili prenamenom, ako već pričamo o primeni od 2017. godine, dakle, ova budžetska izmena bi se ticala novog budžeta, mogli biste drugačije prerasporediti.
Ono što smo takođe čuli u više navrata jeste stalno upoređivanje opština i gradova koji dobro ili kvalitetnije rade i onih koji to ne rade ili rade loše, ali mislim da, potpuno verujući, nemam razloga da ne verujem u podatke partikularne koje ste iznosili od opštine do opštine i grada, pa i samog grada Beograda, koji nažalost, iako smo slušali da pojedinačno opštine dobro funkcionišu na teritoriji grada Beograda, grad Beograd na svojoj ukupnoj teritoriji, na jednoj trećini ukupne teritorije i dalje leži na septičkim jamama, a to je npr. posao lokalne samouprave.
Ali, slušajući o toj disproporciji, moje je pitanje – zašto onda niste pristupili hronološkom uređenju ove oblasti, a ne ovom inverzivnom, odnosno zašto se prvo nije pristupilo izmeni Zakona o lokalnoj samoupravi tako što biste jednostepeni sistem koji je danas na snazi i monotipnost gradova i opština promenili, recimo, u politipski sistem. Iako je monotipnost ublažena uspostavljanjem gradova, ne možemo striktno govoriti o onoj tipičnoj monotipnosti, ali ipak to jeste jednostepeni monotipski sistem, pa da ste npr. uspostavili one najnužnije lokalne nadležnosti o kojima mora da se stara grad ili opština, a da ostale, u skladu sa sposobnošću izvršnih organa, budu fakultativne i u skladu sa tim, da se obezbeđuju dodatna sredstva. To bi onda već ličilo na ono što inače svi ovde primećujemo i kritikujemo, a mislim da bi bilo i pravednije i pravičnije.
S tim u vezi, želim da kažem da jeste ovaj sistem duboko neispravan zato što je u svojoj monotipnosti i jednostepenosti potpuno iste nadležnosti kojih ima više desetina uveo u red opština i gradova koji imaju različit broj stanovnika, različit teritorijalni obuhvat, različitu geografsku strukturu, različite uslove za život svojih sugrađana.
Mislim da je u tom pravcu trebalo onda promišljati, ne ovim obrnutim sistemom, nego prvo menjati onaj elementarni zakon, pa onda u skladu sa tim obezbeđivati sredstva za nadležnost.
Ono što moram da kažem, što mi je zaista zasmetalo u nekoliko navrata kada se naša gošća ministarka obraćala narodnim poslanicima, ja verujem, nenamerno koristeći poštapalicu, nažalost, svaki put, nažalost, govoreći o toj promeni odnosa 60:40, a obrnuto nakon povećanja 80 u korist lokalnih samouprava kada je reč o poreskim prihodima na zarade, jer zaista smatram da ministarka treba da bude perjanica decentralizacije na čelu te kolone. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi gosti i članovi Vlade Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, prateći medijski nastupe i najave ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođe Brnabić i najavljenu reformu državne uprave i naročito lokalne samouprave bila sam gotovo sigurna da će moje kolege iz LSV podržati ovaj najavljeni reformski kurs, naročito imajući u vidu da je ministarka u više navrata potencirala princip decentralizacije na kojim će počivati ova najavljena reforma.
Verovala sam da se i pohvale koje je ministarka izražavala prema svojoj prethodnici gospođi Kori Udovički, odnose takođe i na najavljenu decentralizaciju iz prethodnog mandata, imajući u vidu da je ministarstvo, odnosno prethodna ministarka ostavila za sobom jedan značajan kapital u vidu preporuka i zaključaka sa jedne dobre konferencije održane 4. marta ove godine u Palati Srbija, pod nazivom „Država po meri građana“ kakvu državu želimo u budućnosti, kada je samo ministarstvo istaklo da u Republici Srbiji i danas značajno dominira državno centristički pristup. Te su preporuke i zaključci sa ove konferencije bili da poštujući i samu Evropsku povelju o lokalnoj upravi, ali i elementarni princip supsiodioriteta i decentralizacije, a na tim principima treba da počiva i dalje reforma čitavog ovog resora. A onda se desilo ovo. Desilo se da je nama narodnim poslanicima upućen Predlog za izmenu i dopunu Zakona o finansiranju lokalne samouprave koje na moju veliku žalost i mojih kolega iz LSV, osnažio dalju centralizaciju i to u punom kapacitetu. Oduzimajući od lokalnih samouprava najsigurniji poreski prihod, a to je porez na zarade koji pri tom čini između 29 i 45% ukupnih poreskih prihoda svih lokalnih samouprava na teritoriji naše republike.
Da stvar bude grđa, pre nekoliko dana, a čuli smo i ministra Vujovića, braneći ovaj interventni zakon, odnosno izmene, zajedno sa ministarkom Brnabić, koji je izgovorio jednu za mene neverovatnu stvar, a to je da će ubuduće se voditi principom nagrađivanja dobrih đaka i kažnjavanja loših đaka.
Apsolutno neprimereno za bilo kog ministra i celu Vladu, s obzirom da niti su ministri didakte, niti su izvršni organi opštine i gradova, odnosno predsednici opština i gradonačelnici njihovi đaci da ih kažnjavaju, jer oni time neće kažnjavati samo gradonačelnike i predsednike opština, već sve građane koji žive na teritorijama tih gradova i opština. I oni koji su za te gradonačelnike i predsednike opština glasali i oni koji za njih nisu glasali, i za one koji uopšte nisu glasali i naročito one koji nisu ni stekli pravo glasa, najranjivija su grupa, mislim naravno na najmlađu populaciju. Jer, ovo oduzimanje, ne bih rekla da opštine i gradovi gube, već se njima oduzima, pa i u tom smislu bi bila precizna kada je vokabular u pitanju, nije gubitak nego „otimak“, ako to tako mogu da nazovem, mora negde da se oseti. Bilo da se oduzima jedan ili pet, ili 15% to će se reflektovati na izvorne nadležnosti koje treba da se finansiraju iz izvornih prihoda lokalne samouprave, a to je ono što je najbliže građanima. Dakle, reflektovaće se na zdravstvo, na primarnu zdravstvenu zaštitu, na obrazovanje, na socijalnu zaštitu, na bezbednost, na kulturu, na održavanje ulica, na održavanje putne i ulične infrastrukture, na održavanje pijaće zdrave vode i sve ono što potpada pod osnovne izvorne nadležnosti lokalnih samouprava.
Ne bih se složila, ono što je predlagač naveo na strani tri, u delu koji govori o analizi efekata zakona pod tačkom dva, pa je pitanje kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi, a odgovor je primena ovog zakona ne stvara dodatne troškove građanima i privredi. To nije tačno, samo ako hoćemo objektivno stanje i uvid u trenutnu situaciju, veliki broj opština i gradova naročito u Vojvodini odakle dolazim, prevenirajući posledice ove intervencije kroz izmenu zakona još prošle godine kada su mere najavljivane kao drastičnije, počeli da se enormno zadužuju. Zrenjanin se zadužio za gotovo 700 miliona dinara, moje Pančevo se zadužilo za gotovo 900 miliona dinara. To je jedna petina budžeta grada Pančeva.
Ti krediti su uzimani da bi se njima obezbedila sredstva upravo za izvorne nadležnosti, za održavanje i krečenje škola, ambulanti, popločavanja ulica, uređenje infrastrukture na teritoriji opština i gradova. Volela bih da sam taj podatak, recimo, čula od ministarke, i nadam se da ćemo u nekom predstojećem periodu doći do podatka kakvo je stanje sa zaduživanjem svih ostalih gradova i opština na teritoriji Republike Srbije u poslednjih godinu dana.
Ono što, takođe, držim da ne stoji kao argument jeste uporedni odnos onoga što ste nazvali povećanje poreskih izdvajanja za lokalni nivo, a koji se ogleda kroz povećanje fiskalnog deficita, prostije rečeno, rasipnici i trošadžije na lokalu su doveli do porasta, odnosno povećanja fiskalnog deficita.
Ja bih rekla da činjenice stoje malo drugačije i pozvaću se tu na bilten javnih finansija Ministarstva finansija, koje su vredni i pametni ljudi iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju saželi u jedno vrlo socioekonomsko istraživanje, koje, koliko znam, našlo je put i do Ministarstva, resornog, u kojem vidimo da je na nivou godišnje konsolidovanih javnih prihoda učešće lokalne samouprave u kontinuiranom padu od 2012. do 2015. godine, i to za gotovo 6%. Znači, mi imamo kontinuirani pad lokalnog učešća, a s druge strane, imamo kontinuirani rast fiskalnog deficita. Logično se nameće pitanje da li su zapravo te trošadžije lokalne trošadžije ili su to centralne trošadžije?
Ovo govorim zato što podaci Ministarstva finansija ukazuju da od 10 dinara koji se sakupe na centralnom nivou, devet ostane u 2015. godini na nacionalnom nivou, a samo jedan dinar svim jedinicama lokalne samouprave. U taj jedan dinar potpadaju preko 170 opština i gradova na teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP Vojvodinu. Dakle, jedan dinar svi zajedno, s obzirom da je AP Vojvodina u režimu Ministarstva finansija tretirana na nivou lokalne samouprave.
Jedan od argumenata koji ste takođe naveli za ovu intervenciju zakonsku glasi da je ovo moderna fiskalna praksa da porezi na zarade dominantno pripadaju centralnom nivou.
Kada govorimo o modernoj fiskalnoj praksi, u mojoj negde percepciji, a jeste odnos zemalja članica npr. EU, čijoj zajednici i mi težimo, s obzirom da su najave i očekivanja da se do kraja 2018. godine otvore sva pregovaračka poglavlja, do 2020. godine i zatvore, ali je slika i odnos zemalja EU prema svojim lokalima kompletno drugačija. Najbolji odnos imaju upravo skandinavske zemlje, na koje nas je premijer toliko puta pozivao da treba na njih da se ugledamo, i u tim skandinavskim zemljama je porez na zarade ekskluzivan prihod jedinica lokalne samouprave, a izdvajanja, odnosno odnos nacionalne i lokalne vlasti, odnosno učešća u javnim prihodima je 50:50, odnosno ravnopravan.
Druga grupa od velike većine zemalja članica izdvaja za lokal gotovo 30%. Jedine države koje izdvajaju manje od Republike Srbije su Kipar, Malta, Grčka i Irska. Kipar i Malta, možemo ih smatrati državama gradovima. O Grčkoj i njenoj ekonomskoj situaciji ne bih širila, svima je poznata situacija. Irska je za sve prilična nepoznanica, niko ne raspolaže temeljnim podacima kakav je sistem finansiranja lokalne samouprave u Irskoj. Ali, verujem da kada govorimo o modernoj fiskalnoj praksi, govorimo o EU, a s druge strane, podaci ukazuju na nešto potpuno suprotno, kao i ovo naličje argumenata oko rasipnika na lokalnom nivou, a zapravo, bojim se da je stvar obrnuta.
Ja ću u tom kontekstu iskoristiti samo jedan podatak, a to je da je dug samo jednog javnog preduzeća EPS-a, porastao duplo za vreme ove vlasti. Naime, od 2008. do 2012. godine bio je konstantno na nivou od 600 miliona evra, a trenutno se približava sumi od 1,2 milijarde evra i samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou.
Ono što mi u pratećem štivu predlagača zakona takođe nije bilo dovoljno jasno, jeste i sam proces, odnosno postupanje do ove faze kada se pred nama našao predlog zakona, s obzirom da na strani 4, a pod tačkom 5. govorite o zainteresovanim stranama koje su imale ili nisu imale priliku da se izjasne o zakonu.
Pominje se period od 3. do 23. decembra 2015. godine, kada je sprovedena javna rasprava, ali mislim da je tada bio u opticaju drugi predlog zakona, tako da ta javna rasprava se svakako ne odnosi na ovaj predlog zakona. Zatim se navodi da je radi izrade ovog zakona obrazovana radna grupa koju su pored zaposlenih iz Ministarstva finansija činili i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Stalne konferencije gradova i opština, Fiskalnog saveta, Univerziteta u Beogradu. Mi i dalje ne znamo šta je ova radna grupa radila, da li je išta radila, da li je umrla prirodnom smrću, s obzirom da već u sledećem pasusu počinjete sa međutim, s obzirom da je u međuvremenu ugovoren aranžman sa MMF-om ocenjeno je da treba da se pristupi izmeni ovog zakona.
Zanima me, a nisam to čula u uvodnom izlaganju predlagača, šta se desilo u međuvremenu od konstituisanja ove radne grupe do aranžmana sa MMF-om? I zanima me kako je moguće da se aranžman sa MMF-om sklapa tako što se računa na podršku narodnih poslanika? Nekako je elementarni red da se bar navede da će se predložiti narodnim poslanicima da se o ovome diskutuje, kao što sam, moram primetiti u više navrata, takođe, uočila manir uglavnom novih ministara, koji uglavnom u prvom licu jednine govore o onome što je posao narodnih poslanika. Usvojićemo zakon, rešićemo to pitanje, pa bar elementarno sad, vokabularno da se ispoštuje ovaj dom i naš posao narodnih poslanika, pa da se kaže – predložićemo narodnim poslanicima da podrže naše predloge zakona.
Naravno, pored svega, s obzirom da ja dolazim iz LSV, a pre ovog zakona ili pre bilo kog zakona, idući u susret novoj budžetskoj godini i novom programskom planiranju budžeta, očekivala sam da će se pred nama naći i zakon o finansiranju u nadležnosti AP Vojvodine, s obzirom da, kao što sam rekla, AP Vojvodina je u režimu Ministarstva finansija tretirana kao lokalna samouprava. To je još jedan od razloga zbog kojih LSV neće podržati ovaj zakon, odnosno izmene zakona. Volela bih da zaista sa posvećenom pažnjom predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pogledaju zaključke svojih prethodnika sa ovog značajnog skupa, koji je bio, moram priznati, retkost u odnosu na diskurs države kada govori o lokalnoj samoupravi i kada je ponuđen niz dobrih rešenja od uspostavljanja i fakultativnih nadležnosti pored osnovnih nadležnosti, a nisam primetila da se ovi zaključci nalaze na sajtu Ministarstva, kao što sam, recimo, primetila da je jedino upražnjeno radno mesto u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave više od godinu dana upravo mesto za lice koje treba da bude odgovorno za decentralizaciju. Zahvaljujem.