Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, Srbija se može pohvaliti dugom i bogatom tradicijom vojnog školstva, a razvoj vojnog obrazovanja uvek je bio povezan sa razvojem srpske vojske koja je na svojim leđima iznela teret oslobodilačkih i odbrambenih ratova, od prve polovine 19. veka pa sve do poslednjih godina 20. veka.

Svedoci smo da srpsko vojno školstvo trenutno prolazi temeljne reforme, koje imaju za cilj da profilišu moderan, efikasan i funkcionalan sistem vojnog obrazovanja, koji će odgovarati potrebama i zadacima Vojske Srbije, a predloženim zakonom o vojnom obrazovanju dovršava se proces usklađivanja propisa o vojnom obrazovanju sa propisima o obrazovanju u Republici Srbiji, čime će vojno-školske ustanove postati integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije.

Srbiji danas, posle vladavine stranaka DOS-a, zarad sveukupnog njenog razvoja od izuzetne važnosti je i unapređenje vojnog obrazovanja i školovanja što većeg broja kvalitetnih mladih oficira, pošto je Srbija za vreme DOS-ovske vlasti doživela da joj ta nenarodna vlast u prevremenu penziju otera veliki broj, slobodno mogu reći, najboljih oficira, ratnih komandanata, oni koji su nosili borbu protiv terorističke OVK i NATO snaga, kao što su, takođe, desetkovane brojne oklopno-mehanizovane artiljerijske, inžinjerijske, protivvazdušne jedinice, kojima je uništena ili preprodata još uvek ispravna i upotrebljiva borbena sredstva i vojna oprema.

Očigledno je da je boravak američkih kursista i poslušnika Borisa Tadića i Dragana Šutanovca na čelu Ministarstva odbrane imao teške posledice po vojsku Srbije, ali na sreću, vladavina partija DOS-a je okončana jednom za uvek.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane na čelu sa ministrom Aleksandrom Vulinom je na pravom putu da vojsku Srbije vrati na mesto koje joj i pripada. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, Srpska Vojska je kroz istoriju prebrodila mnoge tragedije i golgote, ali ono što je trpela od 2000. do 2012. godine, je koliko god bilo strašno još više bilo sramno, jer je trpelo od ljudi koji su trebali da se brinu o njoj, a ne da je razbijaju i uništavaju. U to vreme vojska je konstantno siromašila i propadala, ali zato su se ministri bogatili, kupovali ekskluzivne zemljišne parcele i kolekcije skupocenih satova.

Tako je bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, uz činjenicu da je bio ministar malo više od četiri godine, tokom kojih je primao platu od 100.000 dinara, uspeo da zaradi za kupovinu ekskluzivne parcele i izgradnju stana od 190 metara kvadratnih i galeriju od 139 metara kvadratnih, vredne preko 120 miliona dinara ili milion evra, i kada preračunavamo tu njegovu zaradu za to mu je trebalo 1.200 ministarskih plata, što znači da je morao da bude ministar okruglo 100 godina ili čitav jedan vek, da prima platu, a od nje ne potroši ni jedan jedini dinar kako bi na legalan i zakonit način mogao da postane vlasnik ove nekretnine.

Štedljivost Dragana Šutanovca nabolje će nam dočarati reči Amira Beslimija, bivšeg direktora DS, koji je za svog partijskog kolegu Dragana Šutanovca javno izjavio da je bahat, jer na ruci nosi sat koji vredi kao dvosoban stan u centru Beogradu.

Bislimi je rekao, kao direktor DS, da Dragan Šutanovac ima više luksuznih ručnih satova, koji prema njegovim saznanjima vrede više desetina hiljada evra, pa je zato red da i građani znaju da se u vlasništvu Dragana Šutanovca nalaze ručni časovnici prestižnih švajcarskih maraka poput Bergija i zlatnog Kartijea, Rod Stara koji vrede po deset hiljada evra, zatim Šopard Honografa koji vredi 4.500 evra…

Poštovana predsednice, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, srpsko vojno školstvo je tokom poslednja nepuna dva veka, koliko i postoji, iznedrilo veliki broj pre svega čestitih, časnih i kvalitetnih komandanata i brilijantnih vojskovođa koji su zajedno sa svojim vojnicima tokom Balkanskih ratova u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i tokom sukoba na prostoru bivše SFRJ i, naravno, tokom odbrane od zločinačke NATO agresije ispisali najslavnije stranice srpske ratne istorije.

Koliko god srpski oficiri kroz istoriju bili časni, ipak sudbina vojske je bila da su se od 2000. do 2012. godine na čelu Ministarstva odbrane nalazili oni koji su se svojski trudili da sopstvenu vojsku, kao i sopstvenu državu opustoše i ponize. Zbog toga, kako bismo vojsci vratili nekadašnji ugled, pored školovanja novih generacija oficira, neophodno je da i domaće pravosuđe što efikasnije obavi svoj posao i procesuira sve one koji su na bilo koji način naneli štetu vojsci.

Izuzetno su zanimljive okolnosti pod kojim se kiparsko preduzeće Vilab Pharm LTD pojavljuje kao vlasnik četiri desetine istog stana sa bivšim ministrom odbrane i njegovom suprugom, a ujedno i kao suinvestitor zajedničkog objekta na najskupljem pašnjaku u Evropi plaćenom milion i po evra. Direktor preduzeća Vilab Pharm je istovremeno i bio vlasnik firme Peyton Medical, koja je prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 350 hiljada evra.

Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi Peyton Medical je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom ukupne vrednosti od preko 11 miliona dinara. Ministarstvo odbrane je od firme Peyton Medical kupilo lekove i sanitetski materijal, jednom 2008. godine, četiri puta 2009. godine, dva puta 2010. godine i jednom u septembru 2011. godine. Ista firma je dobila i dve nabavke za potrebe Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 2010. godine i 2011. godine, ukupne vrednosti preko četiri miliona dinara.

Pre nego što su bivši ministar Dragan Šutanovac i njegov ortak i saučesnik iz javnih nabavki postali investitori gradnje luksuznog objekta na vračarskom pašnjaku, prvobitni investitor i nosilac dozvole za izgradnju objekta je bilo preduzeće „Trešnja“ d.o.o. koje je, gle čuda, godinu dana pre prodaje ove investicije Draganu Šutanovcu i ostalim suinvestitorima od Ministarstva odbrane u restriktivnom postupku javne nabavke dobilo posao vredan blizu 20 miliona dinara. Zbog svega ovog, bilo bi jako zanimljivo utvrditi ko je umesto Dragana Šutanovca pokrio investicione troškove u visini od milion evra, kao i utvrditi da li u celom slučaju postoji vezivni materijal sa Kipra ili je te 2012. godine „Trešnja“ bila izuzetno dobro rodila.

Kada se sve ovo uzme u obzir, ne čudi činjenica da Dragan Šutanovac, posle par godina mandata ministra odbrane uz zaradu od oko 100.000 dinara mesečno, danas poseduje ušteđevino od preko 300.000 evra, stan od 190 kvadrata i galeriju od 139 kvadrata na elitnom vračarskom pašnjaku, ukupne vrednosti od preko milion evra, umetničke slike, oružje i skupocenu kolekciju satova vrednu nekoliko desetina hiljada evra. Hvala.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na povredu člana 107. Kao što smo imali priliku da vidimo prethodnih minuta da je ova rasprava o amandmanima od strane poslanika Obradovića totalno bila obesmišljena i jedini cilj je bio napad na ministra Aleksandra Vulina.

Isti taj Obradović i kada je ministar Vulin postao direktor Kancelarije za KiM, napao ga je zašto nije sa KiM, a ministar Vulin je tu kancelariju vodio bolje nego iko pre njega. Kada je postao ministar za rad i socijalnu politiku, postavljalo se pitanje zašto nije socijalni radnik, a ministar je rada i socijalne politike i za najkraće moguće vreme je doneo izuzetno puno odluka i izuzetno je puno uradio za samo to ministarstvo i mnogo više nego što su ministri pre njega uradili, a samim tim kada je preuzeo vođenje migrantske krize kao ministar rada i socijalne politike, upravo je partija Boška Obradovića, napadala ga je da ne zna ništa o migracijama, a ceo svet je potvrdio da je upravo ministar Vulin i Republika Srbija, da su bili najuspešniji u upravljanju migrantskom krizom.

I nije Bošku Obradoviću to jedni problem, ja znam da je on trenutno nervozan, pošto se u zgradi nalazi Miloš Stojković, poverenik manastira Hilandar, čovek koji je svedok svega onoga što je Boško Obradović radio, kako se kleo na manastiru Hilandar i kako je prevario monahe manastira Hilandar. Inače, Miloš Stojković je tu sa najboljim studentima teologije iz Soluna, čovek zbog koga Boško Obradović ne sme da izađe u hodnik, ne sme da ga pogleda u oči, kao što vrlo brzo neće smeti da pogleda u oči mnoge građane Srbije. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, imali smo priliku da čujemo niz laži, kao i do sada, koje naš kolega poslanik, hajnekena, ume da iznese, ali izuzetno su bile zanimljive okolnosti pod kojima se kiparsko preduzeće „Vilab pharm ltd“ pojavljuje kao vlasnik 4/10 istog stana sa gospodinom Draganom Šutanovcem i njegovom suprugom, ujedno i suinvestitor zajedničkog poslovno-stambenog prostora koji je izgrađen ako, ne na najekskluzivnijem, onda sigurno na najskupljem pašnjaku u Evropi, plaćen milion i po evra.

Sumnja se da se radi o nečemu što je nezakonito i utoliko veće, ako se zna da je direktor preduzeća „Vilab pharm ltd“ u to vreme bio Radomir Bzik, koji je istovremeno bio vlasnik firme „Peyton medical“ koja je tokom ministarskog mandata Dragana Šutanovca prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 40 miliona dinara tj. 350 hiljade evra.

Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi „Peyton medical“ je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom, a vrednost ugovora koja je tada zaključena bila je 11 miliona dinara, dok su samo tri druga sklopljena ugovora bila u vrednosti od čak 25 miliona dinara. Ministarstvo odbrane od firme „Peyton medical“ lekove, farmaceutske rastvore, sanitetski materijal kupilo jedanput 2008. godine, četiri puta 2009. godine, dva puta 2010. godine i poslednji put u septembru 2011. godine.

Zarad istine, „Peyton medical“ je dobio dve nabavke za potrebe Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 2010. i 2011. godine i tako zaradilo četiri miliona dinara. Da li se u ovom slučaju radi o sukobu interesa ili nečem mnogo opasnijem, morale bi da istraže nadležne institucije.

(Radoslav Milojičić: Vreme.)

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, direktore BIA, kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju pošto nemam mnogo vremena, ipak morati vratiti malo nazad i reći da smo mi posle 2000. godine od vojske koja se gotovo tri meseca uspešno suprotstavljala zločinačkoj NATO agresiji, sveli vojsku na organizaciju civilnog tipa i ponajmanje na oružanu silu koja je uspešno učestvovala u odbrani zemlje.

Za vreme ministrovanja prethodnih ministara, uništen je dobar deo arsenala naoružanja, bez zanavljanja novog oružja sa savremenim i borbenim sistemima.

Ono što moramo napomenuti jeste da, pojedinci su se hvalili profesionalizacijom vojske ali nisu želeli da kažu kako nije vođeno računa o tome šta će se dešavati sa vojnicima kada napune 42 godine i kada su takoreći bili izbacivani na ulicu bez ikakvih prava i bez ikakve neke prave mogućnosti za novom profesionalnom orijentacijom. Sada smo svedoci toga da aktuelna republička Vlada i Ministarstvo vodi računa o njima i da želi da promeni atmosferu i želi da pruži tim ljudima mogućnost da i dalje ostanu u vojsci. Bilo bi jako dobro kada bi građani mogli da saznaju koliko je Srbija prodala i za koliko para i kojim državama kako tenkove tako haubice i drugo naoružanje, jer te 2012. godine kada je došlo do promene vlasti u Srbiji, u Srbiji je leteo samo jedan avion Mig-29, jedan avion je leteo tada, a uskoro će nad Srbijom leteti ne dva ili tri puta više, leteće 15 puta više aviona nego što je to bilo za vreme dosovskog režima.

Ono što moramo reći i što je izuzetno bitno, jeste da je Vojska Srbije kupila i šest novih Erbasovih helikoptera kao i nove helikoptere Mig-17, a uskoro će nadamo se kupiti i helikoptere Mig – 35. Do sada smo u prethodnom delu sednice govorili o tome kako je bilo sramno stanje po pitanju popunjenosti sa kompletima zimskih i letnjih uniformi sastava Vojske Srbije, ali ono što je najbitnije jeste da se situacija u Vojsci Srbije menja.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici članom 3. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisuju se načela upravljanja sistemom javnih politika u skladu sa kojim se pripremaju, usvajaju i sprovode planska dokumenta i vrši izveštavanje o njihovoj realizaciji. Sama načela su detaljno obrazložena kako bi omogućila lakše tumačenje odredaba zakona, pa samim tim i njihova efikasna primena.

Amandmanom koji sam podneo predviđeno je da se u tom istom članu 3. Predloga zakona doda tačka 15) koja glasi: “Načelo efikasnosti koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, s ciljem da se ovim amandmanom dodatno definišu načela upravljanja sistemom javnih politika.

Reforma pravosudnog sistema Republike Srbije se zasniva na pet ključnih načela – nezavisnosti, nepristrasnosti i kvaliteta pravde, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti.

Navedenim načelima se obezbeđuje okvir za uspostavljanje razvoja i organizovanje pravosudnih institucija, u cilju stvaranja pravosudnog sistema koji može da u potpunosti zaštiti prava svih građana, uz stalno i radno unapređivanje i u konkretnoj primeni istih u svakoj fazi razvoja pravosuđa i primene prava.

Pod načelom efikasnosti se podrazumeva pravosudni sistem u kom se delotvorno upravlja i racionalno koriste resursi po predmetima, postupa i sudi u razumnim rokovima, primenjuje zakonito propisan postupak, uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda, zagarantovanih kako domaćim, tako i međunarodnim propisima, što podrazumeva preduzimanje planiranih i definisanih aktivnosti u ključnim oblastima kao što su smanjenje broja starih predmeta, ujednačavanje sudske prakse, pojednostavljivanje administrativnih procedura u sudovima i tužilaštvima, upravljanje ljudskim resursima, ravnomerna raspodela predmeta među sudijama, informatizacija pravosudnog sistema i alternativno rešavanje sporova. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se uspostavi efikasan, transparentan, koordinisan i realističan sistem planiranja Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave koji pokriva sve ključne aspekte socijalne i ekonomske razvojne politike i regionalnog i prostornog razvoja uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava obezbeđenjem održivog rasta i razvoja Republike Srbije uključujući i autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Amandmanom koji sam podneo predviđeno je da se u članu 4. Predloga zakona dodaje stav 3, koji glasi – planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, sa ciljem da se amandmanom definiše svrha planskih dokumenata.

Kao što sam već rekao prilikom obrazlaganja prethodnog amandman, pod efikasnošću pravosuđa se podrazumeva postojanje takvog pravosudnog sistema u kom se delotvorno upravlja i racionalno koriste resursi, po predmetima postupa i sudi u razumnim rokovima, primenjuje zakonito propisan postupak uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda, zagarantovanih kako domaćim, tako i međunarodnim propisima.

Ubeđen sam da bi kada govorimo o povećanju efikasnosti pravosuđa izuzetno doprinelo kada bi se planski u sve sudove u Srbiji uvelo tonsko snimanje suđenja,što bi u značajnoj meri ubrzalo sudski postupak, dovelo do značajnih ušteda, a strankama omogućilo da u mnogo kraćem roku okončaju započete postupke.

Procena je da se od ukupnog trajanja sudskog postupka oko 60% vremena utroši na diktiranju u zapisnik, tako da nam samo ovaj podatak pokazuje koliko bi vremena, a naravno, i budžetskih sredstava moglo da se utroši ukoliko bi se u srpsko pravosuđe uvela praksa tonskog snimanja suđenja. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo predviđeno je da se u članu 2. stav 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije doda tačka 18. koja glasi – efikasnost planiranja, planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, s ciljem da se ovim amandmanom dodatno definišu osnovni pojmovi Predloga zakona.

Već drugi dan slušamo diskusije predstavnika bivšeg režima, istog onog koji je duže od jedne decenije vladao ovom zemljom, koji je sproveo pljačkašku privatizaciju, koji je uništio srpsku privredu rasprodavši u bescenje više od 2.500 preduzeća, koji je otpustio blizu 750.000 radnika.

Drugi dan slušamo obrazloženje o njihovoj nevinosti, koja bez ijedne trunke srama izgovaraju ne samo pred nama, već i pred građanima Srbije, koji prate prenose zasedanja Narodne skupštine i da je samo ovo što sam do sada naveo sav njihov greh tokom dvanaestogodišnje vladavine bilo bi mnogo, ali nažalost Srbije i najviše nažalost njenih građana, nije.

Enormno zaduživanje zemlje, pustošenje budžetskih fondova, sistematsko siromašenje države i građana, katastrofalna reforma pravosuđa, uz brojne afere koje su ih pratile tokom celokupne vladavine, jesu njihova politička zaostavština.

Kada govorimo o efikasnosti pravosuđa, svi smo pre nepunu deceniju bili svedoci kako je bivši DOS-ovski režim radio na povećanju efikasnosti pravosuđa, pre svega kroz sprovođenje reforme pravosuđa, kada je na najgrublji način iz tog istog pravosuđa proterano preko 1.000 kvalifikovanih stručnih, časnih i čestitih sudija i tužilaca, sa obrazloženjem da svi ti ljudi nisu dostojni, da nisu kvalifikovani, da ne znaju svoj posao.

Bez ikakve griže savesti, bivši režim ih je izložio na stub srama iz samo jednog razloga, nisu želeli da postanu politički poslušnici DS.

Pred nama je veliki posao na ispravljanju svih negativnih posledica vladavine bivšeg ražima, a ono što je u ovom trenutku najvažnije jeste da se poslednjih nekoliko godina vidi rešenost, kako aktuelne, tako i prethodne republičke Vlade da Srbiju postavi na svoje noge, i to ne samo rešenost, već i konkretni rezultati sprovođenja takve politike. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman kojim se u članu 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije dodaje stav 2. koji glasi: „Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa“.

Cilj ovog amandmana je da se na ovaj način dodatno definiše predmet ovog zakona. Kao što je već rečeno tokom rasprave, razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se uspostavi efikasan, transparentan, koordinisan i realističan sistem planiranja Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave koji pokriva sve ključne aspekte socijalne i ekonomske razvojne politike regionalnog i prostornog razvoja uz optimalno korišćenje budžetskih sredstva, obezbeđenje održivog rasta i razvoja Republike Srbije uključujući autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Govoreći o sveukupnom razvoju Republike Srbije ne možemo i ne smemo zaobići temu povećanja efikasnosti srpskog pravosuđa, pošto se Srbija još i danas, nepunu deceniju posle katastrofalne reforme pravosuđa iz 2009. godine, nalazi u fazi ispravljanja posledica te reforme koja je ostavila jedan ogroman teret svima onima koji danas rade u pravosuđu i imala je izuzetno negativne posledice na efikasnost srpskog pravosuđa.

Upravo ta reforma koju je 2009. godine sproveo bivši režim predstavlja najveću nesreću koja je ikada mogla da zadesi srpsko pravosuđe, upravo ta reforma koja je sprovedena 2009. godine predstavlja najgori udar na efikasnost pravosuđa, pre svega zato što je pod direktnim uticajem politike bivši režim razrešio preko 1.000 sudija i tužilaca koji su predstavljali trećinu pravosudnog kadra.

Moramo priznati da je tokom prethodnih par godina bilo značajnih rezultata u povećanju efikasnosti rada našeg pravosuđa, ali negativne posledice dosovske reforme su toliko velike da nam predstoji još puno rada. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, cenjene kolege narodni poslanici, pored amandmana na članove 1, 2. i 3. predložio sam amandman na član 4. ovog predloga zakona, kojim se predlaže dodavanje tačke 11. koja glasi – afirmacija stečenih kvalifikacija i realizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, s ciljem da se ovim amandmanom dodatno definišu principi nacionalnog okvira kvalifikacija u pokušaju da se pored principa celoživotnog učenja, individualnosti, jednakih mogućnosti, dostupnosti, transparentnosti, relevantnosti, otvorenosti, partnerstva i saradnje, obezbeđivanja kvaliteta i uporedivosti, doda i princip realizacija, afirmacija stečenih kvalifikacija, a sve u cilju povećanja efikasnosti pravosuđa.

Kako je bivši DOS-ovski režim radio na povećanju efikasnosti pravosuđa znamo iz primera reforme pravosuđa sprovedene tokom 2009. godine, kada su svojim odlukama unakazili srpsko pravosuđe i pokušali da ga potpuno unište, vređajući, ponižavajući, više od 1000 ljudi, koji su tada obavljali funkcije sudija i tužilaca. Svako čije ime se nije našlo na spisku podobnih sudija i tužilaca izlagan je na stub srama, proglašavan nečasnim, nedostojnim, nekvalifikovanim, a u stvari jedini problem je bio to što su svi oni bili nezavisni, i to nezavisni od žutog DOS - ovskog kartela.

Ne smemo zaboraviti kako je tom prilikom mimo zakona zloupotrebljena BIA, koja nije imala nikakva zakonska ovlašćenja da na bilo koji način prikuplja takve podatke i učestvuje u postupku izbora sudija i tužilaca.

Tada su, kao i danas, svi oni koji su uništavali i pustošili Srbiju bili uvezani u jedno kriminalno klupko, pa je tako Saša Janković pokušao sve to da zataška dajući lažni izveštaj kako BIA nije učestvovala u nezakonitim radnjama, ali je ipak ministarska Snežana Malović slučajno priznala celokupne nezakonite radnje. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici, u cilju da upotpunimo ovaj zaista kvalitetan Predlog zakona, predložio sam amandman kojim se u članu 2. Predloga zakona dodaje tačka 15. koja glasi – afirmacija stečenih kvalifikacija, kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, s ciljem da se ovim amandmanom dodatno definišu osnovni pojmovi i njihovo značenje u pokušaju da kroz afirmaciju stečenih kvalifikacija i unapređenje profesionalnih kompetencija zaposlenih u pravosuđu utičemo na povećanje efikasnosti pravosuđa u celini.

Efikasnost pravosuđa zavisi, kako od broja sudija i tužilaca, tako i od njihove kompetencije, što nam govori da jedna od mera za povećanje efikasnosti rada sudova mora biti i unapređivanje obrazovnog sistema kroz obrazovanje kompetentnih pojedinaca koji će moći da na adekvatan i profesionalni način odgovore potrebama našeg pravosuđa.

Moramo priznati da pravosuđe u Srbiji ima dugi niz godina problem sa velikim brojem nerešenih predmeta. Ovo se posebno odnosilo na problem starosti i dužinu trajanja nerešenih predmeta, a jedan od osnovnih razloga za ovakvo stanje bila je katastrofalna reforma pravosuđa 2009. godine.

U cilju rešavanja ovog problema Ministarstvo pravde već nekoliko godina preduzima niz konkretnih mera koje su uticale na značajan pomak u ovoj oblasti.

Posmatrajući efikasnost sudova u okviru kako domaće statistike tako i poredeći ih sa statistikom zemalja Evropske unije, primetno je da naša zemlja poslednjih nekoliko godina ostvaruje veliki napredak, kako kroz smanjenje starih predmeta koji su opterećivali sudstvo, tako i kroz ubrzanje sudskih postupaka, pa slobodno možemo konstatovati kako je Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvarila značajan napredak na polju povećanja efikasnosti pravosuđa. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, predložio sam amandman kojim se u članu 1. Predloga zakona dodaje stav 3. koji glasi: „Nacionalnim okvirom kvalifikacija Republike Srbije se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa“, sa ciljem da pre svega kroz afirmaciju stečenih kvalifikacija i unapređenje profesionalnih kompetencija zaposlenih u pravosuđu utičemo na povećanje efikasnosti pravosuđa u celini.

Govoreći o sveukupnom razvoju Republike Srbije, sa željom da se poveća efikasnost srpskog pravosuđa, moram da podsetim da se Srbija danas i dalje nalazi u fazi ispravljanja katastrofalnih posledica reforme pravosuđa iz 2009. godine, reforme koja je ostavila jedan ogroman teret svima onima koji danas rade u pravosuđu i koja je imala izuzetno negativne posledice na efikasnost srpskog pravosuđa.

Upravo ta reforma, koju je 2009. godine sproveo bivši režim, predstavlja najveću nesreću koja je ikada mogla da zadesi srpsko pravosuđe.

Upravo ta reforma koja je sprovedena 2009. godine predstavlja najgori udar na efikasnost pravosuđa, pre svega zato što je tog 31.12.2009. godine diskreciono i pod uticajem politike razrešeno preko 1.000 sudija i tužilaca koji su predstavljali trećinu pravosudnog kadra, a koji su bili i kvalifikovani i kvalitetni i časni i čestiti, ali nisu bili politički podobni.

Zbog svega ovoga, a u interesu građana dužni smo da na svaki mogući način utičemo na povećanje efikasnosti pravosuđa. Moramo priznati da je prethodnih nekoliko godina bilo značajnih rezultata u povećanju efikasnosti našeg pravosuđa, ali se mora još mnogo učiniti kako bismo ispravili katastrofalne posledice iz 2009. godine. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pre svega želim da se zahvalim Vladi i ministrima što su uz brojne obaveze, pronašli vremena da danas budu sa nama u Narodnoj skupštini i da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.

Želeo bih da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, pohvalim Vladu za dosadašnji rad tokom ovih desetak meseci, kao i da izrazim očekivanje da će taj rad u narednom periodu biti još bolji.

Za početak bih imao dva pitanja od kojih je jedno vezano medije, a drugo za zdravstvo. Od ukupno 73 elektronska medija, koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, od čega je njih 34 privatizovano, dok u 16 nisu pronašli svog kupca. Od medija koji su prvobitno imali kupce, u šest slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.

Pojedini mediji nisu imali kupce iz više razloga, npr. zato što nisu imali poslovni prostor, zato što su imali staru i dotrajalu opremu, zato što su imali dugove i u njima je u skladu sa zakonom, kako je i predviđeno, sprovedena raspodela kapitala tadašnjim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Sve što sam rekao se odnosi na elektronske medije koji su radili kao javna preduzeća, ali u procesu privatizacije je trebalo da uđe desetak medija koji su osnovani i koji su radili kao javne ustanove i to, uglavnom se radilo o dvojezičnim i višejezičnim radio stanicama od kojih je najveći broj bio na teritoriji AP Vojvodine.

Ti mediji zbog statusa javne ustanove, ali i delatnosti koju u najvećem broju slučajeva, uz informisanje je bila i kulturna delatnost, sem jednog izuzetka, nisu mogli biti privatizovani, pa su svi ili ugasili delatnost informisanja, ali su u potpunosti ugašeni kroz postupak likvidacije.

NJihovim gašenjem došli smo u situaciju da su mnoge opštine i gradovi ostali bez svoj jedinog lokalnog radijskog emitera, a lokalne televizijske emitere nikad nisu ni imali, a novi konkursi za upražnjene frekvencije nisu raspisivani poslednjih nekoliko godina.

Pošto svi znamo koliki je značaj lokalnih medija, interesuje me da li će i kada će biti raspisan konkurs za izdavanje dozvole emiterima radijskog programa na lokalnom nivou, naravno u sredinama gde ne postoji emiter i gde su te frekvencije slobodne.

Drugo pitanje jeste pitanje dokle se stiglo sa uključivanjem vojnih medicinskih ustanova u zajednički zdravstveni sistem, kako bi olakšali lečenje civilnim licima na ovim vojno-medicinskim ustanovama? Hvala.

U suštini, mogu biti zadovoljan odgovorom ministra Vukosavljevića, s tim što bih stvarno želeo da vam skrenem pažnju na te male lokalne medije.

Mi smo imali situaciju da je pre 10, 15 godina zakonom bio dozvoljen ovaj način da mediji koji emituju na više jezika mogu da rade kao ustanove. Prilikom privatizacije nisu prepoznati, to je postao problem. Znači, u Vojvodini, u jednom Temerinu gde ja živim, koji je da ne kažem najjužnija opština u Vojvodini, pored grada Novog Sada gde živi značajan broj građana mađarske nacionalnosti, u ovom trenutku mi nemamo lokalni medij, elektronski. Znači, ni televiziju ni radio, niti na mađarskom niti na srpskom jeziku. Tako da kažem, tu je i Beočin, tu su i mnoge opštine u Vojvodini. Jedna molba, da se sve to prepozna.

Za ministra zdravlja, da kažem, evo, imali ste i sami priliku da vidite da u ovoj sali ima poslanika koji imaju halucinacije o odlasku investitora i koji imaju halucinacije da ministar inostranih poslova treba da govori o stanju na Kosovu, ali mi smo navikli na te ljude. Pošto su se njima do sada priviđali beli miševi i vinske mušice, pa smo mislili ukoliko bude veće saradnje ovih vojno zdravstvenih ustanova i civilni, da bi možda, pošto je evidentno da nema leka u ovim civilnim ustanovama, možda bi vojno zdravstvo, takvim pojedincima moglo da pomogne, pošto se ljudi već mesecima zalažu oko zdravstvenog stanja i poslanika, a i pojedinih drugih političkih funkcionera u ovoj Skupštini i u ovoj Vladi.